Молитва рањеника

Молитва рањеника Писац: Омер-бег Сулејманпашић

Бојак преста и тама се диже,
блијеђан мјесец над бојиште стиже,
па обасја својом зраком сјајном
бојно поље у мртвилу тајном.

Бујна крвца до кољена пала,
бујна крвца раван покапала.
Ту два брата борише се мила
из једнога мајчинога крила.

Један јунак на том пољу бојном,
на том пољу мртвилу спокојном,
тешко рањен са душом се бори,
блиједа усна овако му збори:

„О звјездице, лаке трепталице,
плава неба дивне сијалице,
што сијете с неба високога
више земље славна рода мога,

Задњи поздрав носте роду моме,
роду моме, роду србинскоме,
вјечитоме за слободу борцу
на јунаштву дивну чудотворцу!

О ти, слого, српска слого света,
колико те Србин чека љета,
тебе нема, а два брата мила
због неслоге поломише крила.

Силни Боже, с високих небеса,
дивном силом вјечних ти чудеса,
дај ми роду што му душа жуди,
нек му нова зорица заруди!

Нова зора славна миловања,
о чем Србин много љета сања,
нова зора оне слоге дивне,
нек му срце у њедрима живне!”

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Омер-бег Сулејманпашић, умро 1918, пре 106 година.