Молитва Богу
О, свевишња сило, у подножју трона,
Са ког' слава твоја васеленом влада,
Где се вију хвале неброј милиона,
Очајноме од куд сливају се наде.
Пред престолом твојим, чуј молитве моје;
Мог' анђела милог што дарова мени,
Да ме вечно сећа на милости твоје,
Непобедном руком чувај и осени!
Тај невољни цветак, из вртова рајских,
На суморној земљи нек весело цвати,
Као мирис благи са ружица мајских
О, свевишњи, твоме робу не ускрати!
А кад часак дође да јој душа мила,
К'о у јесен ласта, летне другом крају,
Ти нас оба прими сред твојега крила
Нек и тамо цвати у мом загрљају.
Београд 28. Аирила 1892. г.