Много вике ни око чега

Два витеза из Вероне
Писац: Виљем Шекспир

Превели: Живојин Симић и Трифун Ђукић

ЛИЦА:

ДОН ПЕДРО, кнез арагонски
ДОН ХУАН, његов незаконити брат
КЛАУДИО, млади племлћ из Фиренце
БЕНЕДЕТО, млади племић из Падове
ЛЕОНАТО, гувернер Месине
АНТОНИО, његов брат
БАЛТАЗАР, певач у служби Дон Педра
БОРАЧО и КОНРАД пратиоци Дон Хуанови
ГЛАСНИК
ФРАНЦИСКУС, монах
ДРЕЊИНА, наредник
ШТАПИНА, кмет
ПРВИ СТРАЖАР
ДРУГИ СТРАЖАР
ПИСАР
ПАЖ

ХЕРА, кћи Леонатова
БЕАТРИЧЕ, синовица Леонатова
МАРГАРЕТА и УРСУЛА, дворкиње Херине
АНТОНИОВ СИН, СВИРАЧИ, СТРАЖАРИ, ПРАТИОЦИ ИТД

Место радње
МЕСИНА

ПРВИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Леонатова башта

(Улазе ЛЕОНАТО, ХЕРА, БЕАТРИЧЕ и ГЛАСНИК)

ЛЕОНАТО:

Из овог писма сазнајем да Дон Педро Арагонски вечерас стиже у Месину.

ГЛАСНИК:

Он је већ воома близу. Кад сам одлазио од њега, није био ни десетак миља далеко.

ЛЕОНАТО:

Колико сте племића изгубили у овом боју?

ГЛАСНИК:

Само мало угледнијх, а ниједног нарочито чувеног.

ЛЕОНАТО:

Двострука је победа ако се победник врати с војском у пуном броју. Видим да Дон Педро одаје велику почаст једном млађом Фирентинцу по имену Клауђио.

ГЛАСНИК:

Велике су његове заслуге, па је исто тако велико и признање Дон Педрово. Остварио је више него што је његова младост обећавала, вршећи у лику јагњета лавља јунаштва.^[1] Заиста је надмашио сва очекивања и не можете очекивати да ја то домашим својим причањем.

ЛЕОНАТО:

Он овде у Месини има ујака, који ће се томе веома обрадовати.

ГЛАСНИК:

Њему сам већ предао писма, и чини се да је његова радост била велика — толика да је радост, да се не би показала нескромном, ставила на се знак жалости.

ЛЕОНАТО:

Бризнуо је у плач?

ГЛАСНИК:

И те како.

ЛЕОНАТО:

Природан излив нежности: нема искренијих лица од оних која се тако заливају. Колико је боље плакати од радости него радовати се плачу!

БЕАТРИЧЕ:

Молим вас, да ли се сињор Пробадало вратио из похода или није?

ГЛАСНИК:

Не познајем никог с таквим именом, госпо; таквог официра није било у нашој војсци.

ЛЕОНАТО:

За кога то питате, синовице?

ХЕРА:

Моја братучеда мисли на сињор Бенедета из Падове.

ГЛАСНИК:

О, он се вратио, и шаљивчина је као увек Што је био.

БЕАТРИЧЕ:

Он је овде у Месини био излепио огласе и изазивао Купидона на двобој далекометним стрелама; а будала мог стрица, прочитавши тај позив, потписа себе за Купидона и позва њега на двобој стрелицама за птице.^[2] Молим вас, колико њих је убио и појео у овом походу? Не, него колико их је убио? Јер сам управо ја обећала да ћу појести све оне које он убије.

ЛЕОНАТО:

Вере ми, синовице, ви одвише нападате сињор Бенедета; али он вам неће остати дужан, у то не сумњам.

ГЛАСНИК:

Он је стекао заслуге, госпо, у овом рату.

БЕАТРИЧЕ

Имали сте устајалих намирница, па је помогао да се поједу? Он је сила у испражњивању чинија, његова јешност је изванредна.

ГЛАСНИК:

Али је и добар војник, госпо.

БЕАТРИЧЕ:

А и добар војник према госпама; али шта је према господину?

ГЛАСНИК:

Господин према господину, човек према човеку. испуњен свим врлинама.

БЕАТРИЧЕ:

Тако је заиста. Он је човек испуњен; само, оно чиме је испуњен... Боже мој, сви смо смртни.

ЛЕОНАТО:

Немојте, господине, погрешно да разумете моју синовицу. Између сињор Бенедета и ње води се нека врста шаљивог рата: кад год се састану, заподене се чарка досеткама.

БЕАТРИЧЕ:

Само што он при том никад не добија. У нашем последњем сукобу од пет моћи његова ума^[3] четири утекоше храмљући, па сад целим човеком управља само једна. И ако му је остало ума колико да одржи душу, нека га задржи као знак да се разликује од свога коња, јер је то све благо које је сачувао да би га сматрали за разумно биће. Ко му је сада другар? Он сваког месеца има новог побратима.

ГЛАСНИК:

Је ли могуће?

БЕАТРИЧЕ:

Врло лако могуће. Његова верност траје колико и облик његова шешира. Мења је са сваким новим калупом.^[4]

ГЛАСНИК:

Видим, госпо, да тај господин код вас није добро записан.

БЕАТРИЧЕ:

Није, а да јесте, спалила бих своје записе. Али, молим вас, ко је његов друг? Зар нема ниједног кавгаџије који би хтео с њим да пође на пут ђаволу?

ГЛАСНИК:

Он је најчешће у друштву племенитог Клаудија.

БЕАТРИЧЕ:

Госпође, он ће се прилепити за њега као болест! Бенедета је лакше навући на се него кугу. А ко га навуче сместа помери памећу. Племенитом Клаудију нека је бог у помоћи! Ако је на себе навукао Бенедета, стаће га хиљаду фунти док се не излечи.

ГЛАСНИК:

Желим да останем у пријатељству с вама, госпо.

БЕАТРИЧЕ:

Останите, пријатељу!

ЛЕОНАТО:

Ви никад нцћете померити памећу, синовице.^[5]

БЕАТРИЧЕ:

Нећу, не до жеге јануарске:

ГЛАСНИК:

Дон Педро долази.

(Долазе ДОН ПЕДРО, КЛАУДИО, БЕНЕДЕТО и БАЛТАЗАР, после и ДОН ХУАН)

ДОН ПЕДРО:

Добри сињоре Леонато, дошли сте да дочекате своју невољу? У свету је обичај да се бежи од трошкова, а ви излазите пред њих.

ЛЕОНАТО:

Никад у лику ваше милости није долазила невоља у моју кућу; јер кад нас невоља остави, иза ње остаје олакшање, међутим, кад ви од мене одлазите, остаје туга, а срећа ме напушта.

ДОН ПЕДРО:

Ви одвише драговољно прихватате свој терет. Ово је, чини ми се, ваша кћи?

ЛЕОНАТО:

Њена мати ми је много пута рекла да јесте.

БЕНЕДЕТО:

Јесте ли у то сумњали, господине, кад сте је питали?

ЛЕОНАТО:

Нисам, сињоре Бенедето, јер сте ви тада још били дете.

ДОН ПЕДРО:

Добили сте што сте тражили, Бенедето. По томе можемо закључити какви сте сад пошто сте одрасли. У ствари, госпа сама собом казује ко јој је отац. Радујте се, госпо, јер личите на оца достојног поштовања.

БЕНЕДЕТО:

Иако је сињор Леонато њен отац и ма колико да је слична њему, не би она ни за сву Месину хтела да јој је на рамену његова глава.^[6]

БЕАТРИЧЕ:

Чудновато да увек хоћете да говорите, сињоре Бенедето. Нико на вас не обраћа пажњу.

БЕНЕДЕТО:

Гле, моја драга госпо Ругачице! Зар сте ви још живи?

БЕАТРИЧЕ:

Зар поруга може умрети док има тако прикладну храну као што је сињор Бенедето? Сама учтивост сц мора преобразити у поругу кад се ви појавите.

БЕНЕДЕТО:

Онда је учтивост превртљивица. Али је извесно да су све госпе заљубљене у мене, изузимајући једино вас; а ја бих од срца волео кад бих себи могао рећи да нисам тврда срца, јер ја заиста не волим ниједну.

БЕАТРИЧЕ:

Каква срећа за жене, иначе би их опасан удварач угрожавао. Ја сам, хвала буди богу и мојој хладној крви, у томе ваше ћуди. Радије слушам како мој пас лаје на врану него како ми се мушкарац заклиње да ме воли.

БЕНЕДЕТО:

Нека бог увек подржи ваше господство у том мишљењу, тако ће некога од господе мимоићи судбина да му лице буде изгребено.

БЕАТРИЧЕ:

Од гребања то лице не би могло постати горе ако би било као ваше.

БЕНЕДЕТО:

О, ви сте изванредан учитељ за папагаје.^[7]

БЕАТРИЧЕ:

Птица која говори мојим језиком боља је него живинче које говори вашим.

БЕНЕДЕТО:

Волео бих да мој коњ има брзину вашег језика и да је тако неуморан. Али продужите тако, у име бога, ја сам завршио.

БЕАТРИЋЕ Ви увек завршавате мајсторијом каквог ћуд- Јјивог кљусета. Знам вас одавно.
ДОН ПЕДРО Онда нека тако будц, Лцонато. Сињоре Клау- дио и сињоре Бенедето, мој драги пријатељ Леонато позива све вас. Ја му говорим да ћемо се овдц забавдти нај- мање месец дана, а он свесрдно жели да нас нека згода задржи дужц. Смео бих се заклеити да није лиецмер, већ да то жели од срца.
ЛЕОНАТО Ако се закунцтц, господару, нећете се лажно заклети. ОX>Н ХУАНУ) Допустите да вас поздравим до- бродошлицом, господинц! Пошто сте се измирили с кнезом. својим братом, дугујем вам потпуну ођаност.
ДОН ХУАН Хвала вам. Ја не волим много рећи, аии вам захваљујем.
ЛЕОНАТО Је ли по вољи вашој милости да пође испред нас?
ДОН ПЕДРО Вашу руку. Леонато! Ићи ћемо заједно.
(Одлазе СВИ осим 13ЕНЕДЕТА и КЛАУДИЈА)
КЛАУДИО Бенедето, јеси ли запазио кћер сињор Лцоната?
БЕНЕДЕТО Запазио је нисам, али сам је погледао.
КЛАУДИО Зар она није смема миада госпа?
БЕНЕДЕТО Да ли ме питатц^ као што би требало да пита честит човек, за моје просто и искрено миШљење? Или бисте желели да говорим по свом обичају као заклет непријатељ њи- хова пола?
КЛАУДИО Не, молим те, говори по озбиљном расуђивању.
БЕНЕДЕТО Е, вере ми, ја мислим да је сувише ниска за ви- соку хвалу, сувише тамне пути за светлу хвалу и сувишц мала за вцлику хвалу. Њој у прилог могу рећи само то да нц би била леипушкаста кад би била друкчија него што је; а како није друкчија него што је, мени се не свида.
КЛАУДИО Ти мислиш да се ја шалим. Молим те, реци ми искрено како ти се свиђа.
БЕНЕДЕТО Хочете ли да јц купи.тц кад се о њој толико распитујете?
КЛАУДИО Зар свет има чиме да купи такав драгуљ?
БЕНЕДЕТО О да, па и касету у коју ће га ставити. Но, да ли то говорите сасвим озбиљно? Или лакрдијашите да бистц
427
нам рекли како је Купидон добар налазач зечева, а Вулкан изврстан тесар? Де, реците који кључ треба при- менити да би се прихватила ваша песма.
КЛАУДИО У мојим очима она је најдражеснија госпа коју сам икад видео.
БЕНЕДЕТО Ја још видим без наочара, али то не видим. Ето њене рођаке, која би је, да није обузета неким бесом, претекиа у лепоти кно што први дан маја претиче тридесет и први децембра. Но, ја се надам да нц намеравате постати супружник?
КЛАУДИО Ако би Хера хтела да ми буде жена, тешко да бих рекао себи да сам се заклео на противно.
БЕНЕДЕТО Је ли ђотле дошло? Па зар свет нема ниједног човека који не пристаје да се изложи пођозрењу Сто носи капу?8 Зар да више никад не видим шездесетогодишњег нежењу? Хајде, изволи, ако пошто-пото хоћеш да савијеш главу под јарам, носи белегу од њега и проводи недељни празник уздишући. Погледај, Дон Педро се враћа по тебе.
(Враћа се ДОН ПЕДРО)
ДОН ПЕДРО Каква вас је тајна задржала овде те не до- ђосте за нама у кућу Леонатову?
БЕНЕДЕТО Волео бих да ме ваша милост примора да то кажем.
ДОН ПЕДРО Наређујем ти то као свом клетвенику. БЕНЕДЕТО Цујете ли, грофе Клаудио? Ја могу да чувам тајну као нем човек, то треба да ми верујете, али као клетвеник, имајте на уму, као клетвеник... Он је за- љубљен. У кога? То је текст ваше милости. Пазите како је мален њцгов одговор: У Херу, малену кћерку Лео- натову.
КЛАУДИО Ако би тако било, тако би било и речено.9 БЕНЕДЕТО Као у старој причи, мој кнеже: није тако, м'ти је тако било. Али заиста, не дај боже да тако буде'.10 • *•
То Јест подозрењу да ли испод ње не скрива рогове.
31, Ако бл блио таквог питања Дон Педровог, ођговор би заиста Уо такав.
  У причи о неком Женоубици Једна госпођа прича у његовом прлсуству своме мужу о убиству чији је нехотични сведок бииа као о нечем Сто Је тобоже сањала, а убица )е стално прекиђа подсећајућл да „није тако, нлтл Јц тако било, и нц дај боже да тако будц“.
428
КЛАУДИО Ако се моја страсна љубав ускоро не промени, не дај боже да буде друкчије.
ДОН ПЕДРО Амин, ако је волите, јер госпа то потпуно заслужује.
КЛАУДИО То кажете да бисте ме уловили, кнеже.
ДОН ПЕДРО Вере ми, говорим што мислим.
КЛАУДИО И ја, части ми, господару, рекао сам што мислим. БЕНЕДЕТО Тако ми обеју мојих вера и частин, господару, ја такође.
КЛАУДИО Да је волим, осећам.
ДОН ПЕДРО Да то заслужује, знам.
БЕНЕДЕТО -Да нити осечам како се она може волети, нити знам како она то може заслуживати, то је уверење које ни ватра не може истерати из мене; готов сам с њим да умрцм на ломачи.
ДОН ПЕДРО Ти си увек био непоправљив кривоверац у свом презирању лепог пола.
КЛАУДИО А увек је само својеглавом упомошћу успевао да своју улогу игра до краја.
БЕНЕДЕТО Што сам се у жени зачео, на томе јој хвала; што ме је одгајила, и за то јој покорно захваљујем. Али да на мом челу свирају ловачки збор, или да свој рог вешам о невидљив опасач11 12 — е, за то нека ми жене извине. Како не желим да им учиним криво својим непо- верењцм према једној од њих, ја ћу себи дати право да ниједној не верујем. А закључак — којем се при- кључује и то што ћу лепшц да се носим13 — закључак је да ћу остати нежења.
ДОН ПЕДРО Видећу ја тебе, пре него што умрем, бледа од љубави.14
БЕНЕДЕТО Од гнева, од болести или од глади, господару, аЛи не од љубави: ако ми икада докажете да сам више крви изгубио због љубави него што ћу надокнадити пићем,15
  Метвенлчке обавезе према Дон Педру и пријатељске према Киаудију.
“ То јест да се ловци и пси сазивају дувајући у рог на његовом ћелу, Ул ђа свој рог мора да крије.
w Јцр нећц морати да крије рогове.
»* Веровало се да се од уздлсања постаје малокрван, а ђа вино ма обратно дцјство.
“ То Је одговарајућа казна, Јер заљубљенл тлм оружјем пл8у песмц.
429
извадите ми очи пером неког састављача песама, па ме обесите о врата ја\ме куће као таблу са слепим Купи- доном.
ДОН ПЕДРО Е, олпаднеш ли икад од те вере, сиужићеш свима за подсмех.
БЕНЕДЕТО Отпаднем Ии, онда ме обесите у котарицу као •' мачку и пуцајте у мцне, а онога који ме погоди потап- шите по рамену и назовите га Адам.14 * 16 * ДОН ПЕДРО Лепо, све у своје време:
, Понеће једном јарам дивљи бик
БЕИНЕДЕТО Дивљи бик можда хоће, али ако га довитљиви Бенедото икад понесе, скините бику рогове и натакнитц их мени на ћело; па нека ме намолују и крупним сло- вима, каквим пишу: „Овде се изнајмљује добар коњ“, нека напишу испод моје сиике: „0\<ие се може видети ожењени Бцнедето."
КЛАУДИО Ако би се то догодило, био би једно махнито рогато живинче.
ДОН ПЕДРО Богме, ако Купидон није свој тоболац сасвим испразнио у Венецији18, због тих ћеш се речи ускоро трцсти од страха пред њим.
БЕНЕДЕТО Онђа оћекујем да ће се и земља затрести. ДОН ПЕДРО Добиx>, доћи ће час када ћете битд питомији. У међувремену, добри сињоре Бенедето, отидите у кућу Леонатову, рецитц да му се прцпоручујем и да ћу сва- како доћи к њему на вечеру, јер се он за њу увелико припрема.
БЕНЕДЕТО Надам се да ће моје способности битд довољне за такву поруку. И тако, нека вас...
КЛАУДИО —Стити Господ бог. Дато у мојој кући — кад бих је имао...
ДОН ПЕДРО Шестога јула. Ваш одани пријатељ Бенеђето.19
  Гадање у тако обешеног маћка била је омтљена забава стре-
иаца, а Адам Бел Је био ћувен стрелац-одметнлк, опеван у песмама
оног времона.
11 Цитат \7. Спанске трииогије Томаса Кида.
  Венеција је била мцсто слободне љубави 1 разврата.
'* ПЦлаудио и Дон Педро, желећи да остану сами, парођирају фор- муиу којом се завршавају писма. Шести Јул је уочи Ивањдана, време погодно за свакојакц лудостл; а по неким подацлма, могуће Је да је дело управо тога дана први пут изведено.
430
БЕНЕДЕТО Де, но подсмевајтц се, не подсмцвајте се! Предмет вашег разговора је местимице украшен крпицама, а и ти украси су само овлаш пришивени. Пре него што на- ставите да се ругате навођећи отрцане фразе, испитајте сопствену савест! И тако вас ја остављам.
(ОђЦ)
КЛАУДИО Ваша ми милост може сад помоћи.
ДОН ПЕДРО Моја је љубав готова да учи Од тебе. Само је упути како И видећеш: и најтежи зађатак Научиће да теби помогне.
КЛАУДИО Има ли Леонато сина, кнежц?
ДОН ПЕДРО Не, само Херу; њено биће све.
Да ли је волиш, Клаудио?
КЛАУДИО Мој кнеже,
На поход тај, што завТшен је -сад,
Кад пођосте, на њу сам гледао Ратника оком; била ми је драга,
Но грубљи мој задатак но даде Наклоност та до љубави да сазре.
Сад, кад се вратих, кад се мисли ратне Повукоше, на места њихова Нагрћу жеље нежне, умилне И шапућу како је лепа Хера,
И веле ми да сам је волео Већ пре свог одласка у рат.

ДОН ПЕДРО

И већ се
Понашаш као човек. заљубљен,
Замараш слушаоца књигом рећи.
Волиш ли лепу Херу, воли је!
Поверићу то њој и њеном оцу И биће твоја. Ниси л’ тога ради Стао распродати ту красну прићу?

КЛАУДИО

Како ви нежно љубав видате,
Познавши бољку већ по изгледу!
Да не би пренагла изгледала,
Обложити је хтедох мелемом Опширнијцг казивања.

ДОН ПЕДРО

А зашто мост
Да буде много шири него река?
Најбоији дар је што је потребно. Потруди се да бу<ле прикладно Оно што може да ти послужи. Утврдили смо да си заијубљен,
А леком за то снабдећу те ја. Знам да ће бити игранка вечерас И пир; прери)шенy ја ћу играти Улогу твоју, па ћу лепој Хери Приказати се као Клаудио;
Срце ћу своје ја расклопити И изиити у њена недра, слух њен Заробити жестдком навалом И снагом своје приче Јјубавне; Открићу затим све и њеном оцу, А закључак је да ће твоја бити. Хајд’мо да одмах остваримо то!
(Оду)

СЦЕНА ДРУГА

Соба у кући Леонатовој

(Улазе ЛЕОНАТО и АНТОНИО)

ЛЕОНАТО Ста је, брате? Где је мој сановац, ваш син? Да ли се побринуо за свираче?
АНТОНИО Он се својски стара о томе. Али, брате, могу да вам кажем Чудну новост о којој нисте ни сањали.
ЛЕОНАТО Је ли добра?
АНТОНИО То зависи од печата који јој буде дао исход. Али њцн амот је добар, споља изгледа лепо. Кнез и гроф Клаудио шетали су диворедом с испреплетеним гранама у мојој башти, и ту је један од мојих Ијуди, ослушкујући, чуо ово: кнез је поверио Клаудију да је заљубљен у моју синовицу, вашу кћер, и да намерава изјаснити се ве- черас за време плеса; па ако она пристане, хоће да ухвати прилику за перчин и да смес-та сврши ствар с вама.
ЛЕОНАТО Има ли памети тај који вам је то рекао?
432
АНТОЊО Добар, бистар момак. Послаћу по њега, па га испитајте сами.
ЛЕОНАТО Не, не, сматраћцмо то за сан, све док се не покаже шта је у ствари. Али, обавестићу о томе своју кћер, да би била боље припремљена за одговор ако би случајно било истина. Идите ви и- испричајте јој то.
(АНТОНИО одлцзл. Улази АНТОНУЕВ СИН $ ЈЕДНИМ СВЕРАЦЕМ)
Синовче, ви знате шта је ваш посао. Опростите ми, прија- тељу, пођите са мном, потребна ми је ваша вештина.*0 Добри мој синовче, будите ревносни у овој вреви.
(Оду)

СЦЕНА ТРЕЋА

(Улазе ДОН ХУАН и КОНРАД)

КОНРАД Побогу, господару! зашто сте тако преко мере нерасположени?
ДОН ХУАН Нема мере околност из које се ово излегло. жато је и моје нерасположење безмерно.
КОНРАД Требало би да слушате разум.
ДОН ХУАН Па кад га послушам, какву ће ми благођат то донети?
КОНРАД Ако не непосредан лек, бар стрпљиво подношење.
ДОН ХУАН Цудим се што се ти, који си сц, као што тврдиш, родио у знаку Сатума2', упињеш да моралном медицином лцчиш безнадцжну бољку. Не могу да кријем шта сам: морам бити мрзовољан кад за то имам разлога, а не смејати се свачијим шалама: морам јести кад ми се јцде а не чекати док неко не буде докон; спавати кад сам сањив, а нц брЛнути за послове чије било; смејати се кад сам весео, а не повлађивати нечијим ћудима.
КОНРАД Тако је, али не трцба то да показујетц отворено док то не узмогнете чинити неометано. Ви сте доскора били у непријатељству са својим братом, тек што сте по-
“ Та је речемца оћлглцдно упућена свлраћу. у Веровало се да су људи рођени у знаку Сатурна мраћни и мр-
зовољни.
28 Секспир 1
433
ново стекли његову милост; а ту не можете ухватити дуб- љег корена ако сами за то не подесите лепо време; потребно је да створиле поднебље за с\оју жетву.
ДОН ХУАН Волцо бих бити шипурика у живици него ружа у његовој милости; мојој крви више прилићи да будем пре- зрен од свих него да подешавам држање како бих неком. искамћио љубав. Стx> се тога тиче, мада се не можц речи. да сам улизичка поштењачина, нико не сме ни порећи ђа сам отворен злотвор. Мени верују само кад имам браји- цу, а пуштају ме с ланца пошто су ми привезали пањ25; зато сам одлучио да не певам у кавезу. Да су ми уста слободна, уједао бих; да нисам спутан, чинио бих што је мени воља; у међувремену пусти ме да будем који сам и не покушавај да ме измениш.
КОНРАД Зар ваше незадовољство не може у нечем да вам послужи?
ДОН ХУАН Оно ми служи у свему, јер се само њиме Л служим. Ко то долази?
(Долази БОРАЦО)
Ста је ново, Борачо?
БОРАЦО Долазим с једне велике гозбе: Леонато краљевски гости кнеза, вашег брата; а могу да вас обавестим и ■> једном намераваном браку.
ДОН ХУАН Може ли то послужити за план по ком би се изградила нека несрећа? Ко је та будала која себе ве- зује с нцмиром?
БОРАЦО Богме, десна рука вашег брата.
ДОН ХУАН Ко? Изванређни Клаудло?
БОРАЦО Управо он.
ДОН ХУАН Красан каваљер! А с ким, с кам? На кога је бацио око?
БОРАЦО Душе ми, на Херу, кћер и наследницу Леонатову.
ДОН ХУАН Жутокљуно пиленце! ИЦако си то дознао?
БОРАЦО Кадд сам, јер су ме упослили као кадиоца, Ицадио јцдну загушљиву просторију35, наиђу ти кнез и Клаудио, руку под руку, у озбиљном разговору. Ја Смугнем иза
“ Такав клип псу отежава слободно кретање, а нарочито му
онемогућава провлачење кроз плот.
у Непријатни мириси у затвореним просторљама сузбљаии су сц.
кађењем.
434
завесе и ту чујем како се договарају да кнез проси Херу за себе, па кад је добије, да је преда грофу Клау- дију.
ДОН ХУАН Хајде, хајде, пођимо онамо! Можда ће то бити храна за моје нцгодовање. Тај млади скоројович пожњоо је сву славу од мога пораза: узмогнем 3и њему некако наудити, себи ћу свакако честитати. Ви сто обојица поуздани и бићете ми на помоћи?
КОНРАД До смрти, господине.
ДОН ХУАН Пођимо на ту величанствену гозбу! Њихово расположење је тим веселије што сам ја подјаннљен. Во- лео бих да кувар мисли што и ја.24 Хоћете ли да пођемо и да виђимо шта се може учинити?
БОРАЦО Бићемо на служби вашем господству.
(Одтазе) **
То јест да ставт отрова у јело.

ДРУГИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Дворана у кући Леонатовој

(Улазе ЛЕОНАТО, АНТОНИО, ХЕРА, БЕАТРлЦЕ, МАРГАРЕТА и УРСУЕА)

ЛЕОНАТО Зар гроф Хуан није био ту на веЦери?

АНТОНИО Ја га нисам видео.

БЕАТРИЦЕ Како кисело тај господин изгледа! Кад год га видим, имам после тога цео сат горуСицу.

ХЕРА Он је веома меланхоличне ћуди.

БЕАТРИЦЕ Био би изванредан човек онај који би био управо на средини између њцга и Бенедета: један сувишц личи на кип и не говори ништа, а други. је одвећ сличан госпо-ђином најстаријем сину и непрестано тртља.25

ЛЕОНАТО Значл, пола језика сињор Бенедета у устима грофа Хуана и пола мцланхолије грофа Хуана на лицу син јор Бенедета ...

БЕАТРлЦЕ С добрим стегном и лепим стопалом, стричц, и довољно новаца у кеси — такав човек би освојио сваку жену на свету, ако би успео да задобије њену наклоност.

ЛЕОНАТО Вере ми, синовице, ти никад нечеш добити мужа ако будеш имала тако оштар језик.

АНТОНИО Заиста, она Је одвећ заједљива.

БЕАТРИЦЕ Одвцч заједљива значи више него заједљива: на тај начин ће мене мимоићи дар божји; јер каже се „бодљи-вој крави бог даје кратке рогове“, али крави која је одвећ бодљива не даје никакве.

ЛЕОНАТО И тако вам, јер сте одвећ бодљиви, бог неће дати рогове?

15 Госпођин најстарији син јц размажен првенац богате дамц.
436

БЕАТРлЦЕ Тачно, ако ми'-ускрати мужа; а за тај бла-гослов га на коленима молим свако јутро и вече. Го-споде, не бих могла поднети мужа с брадом, радије бах спавала на вуни26.

ЛЕОНАТО Можете се намерити на мужа који нема браду.

БЕАТРИЧЕ А шта бих с њим? Да му навучем своје хаљине, па да од њега начиним своју коморкињу? Ко има браду више је него мЈадић, а ко јо нцма — мање него човек; ко је више него младић тај није за мене, а ко је мање него човцк — за тога нисам ја. Зато ћу од мечкара узети грош као капару и одвешћу његове мајмуне у пакао.27

ЛЕОНАТО Лепо, отићи ћетте, дакле, у пакао?

БЕАТРИЧЕ Не, само до врата пакла. Тамо ће ме пресрцсти ђаво с роговима на глави као стари рогоња, па ће рећи: „Иди ти, Беатриче, у небо, иди у нцбо! Није ово место за девој'ке." И тако ћу ја продати своје мајмуне, па право светом Петру. Он ће ми, неба ми, показати где сеђе нежење, и ту ћемо ми онда живети весело од зрака до мрака.

АНТОНИО иХБРи) Ви ћете, синовице, зацело у свему слушати свог оца.

БЕАТРИЧЕ О, свакако. Дужност мојо сестре је да начини наклон и да каже: ,,ОЧе, како ви хоћете.“ Али, поред свега тога, сестро, гледајте да то буде згодан момак, иначе начините још један наклон и реците: „Оче, како ја хоћу.“

ЛЕОНАТО Е, синовице, ја се надам да ћу вас једног дана видети снабдевену мужем.

БЕАТРИЧЕ Не, док бог не буде градио љуђе од неке друге грађе него што је земља. Зар зену не мора вређати ако њом господари гомила праха? да полаже рачима о свом животу комадинл непостојаног блата? Не, стриче, нечу ни-једног. Синови Адамови су моја браћа, а ја заиста сма-трам да је грех удати се за сродника.

ЛЕОНАТО Кћери, упамтито шта сам вам рекао: ако би вас кнез ради онога сколио, ви знате шта треба да му одго-ворите. **

- То јест на чебету без чарСаиа.

17 Мечкари су имали и мајмуне који су јахаии на медвеђу; а

маторе девојке су осуђене да воде мајмуне у паклу (да се ста-

рају о њима), зато §то се на земљи нису старале о деци.
БЕАТРИЦЕ Ако вас Јие 2апроси у прави час, сцстро, грешка ће бити до музике; ако бј крјез одвише наваљивао, реците му да у свему ваља пазити на такт,. па му обиграјте одговор. Јер, чујте ме, Херо: прошевина, венчање и каја-ње су вам као шкотски џиг, менует и синкепас.23 Прво уђварање је ватрено и нагло као шкотски џиг, и исто тако хировито; венчањц, углађено и смерно као менуцт, пуно је старовремске параде; а онда долази кајање и, са сво-јим клецавим ногама, удари у синкепас и пада свц бржц, док не легне у гроб.

ЛЕОНАТО Синовице, ваша запажања су претерано оштра. БЕАТРЈЦЕ У мене је оштро око, стриче, могу да видим цркву по дану.29

ЛЕОНАТО Ево наших пимика, брате. Начинимо места.

(ЛЕОНАТО, АНТОНИО и БЕАТРлЦЕ излазе т улазе ДОН ПФ.ДРО. КЛАУДИО, БЕНЕДЕТО, БАЛТАЗАР под маскама и с БУБЊАРОМ,

ДОН ХУАН и БОРАЦО)

ДОН ПЕДРО Хоћете ли, госпо, да се прођете с јодним вашим обожаваоцем ?

ХЕРА Ако будете ишли полагано и гледали ијубазно и ако не будете ништа рекли, радо ћу ићи, а поготово отићи. ДОН ПЕДРО У друштву са мном?

ХЕРА Можда ћу и то рећи кад хтеднем.

ДОН ПЕДРО А када ћете хтети то да кажете?

ХЕРА Кад ми се буде свидело вашо лице, јер не дај боже да лаута буде онаква каква јц њена кутија.30 ДОН ПЕДРО Моја је маска кров Филцмонов, у тој је кући бог.

ХЕРА А где је онда слама крова тог?31

ДОН ПЕДРО Говорите тихо ако говорите о љубави.

(ДОН ПЕДРО т ХЕРА ОЋЛлазе)

БАЛТАЗАР Желео бих да вам се свидим.

МАРГАРЕТА Ја то не бих желела, ради вас, јер имам много рђавих особина.

- Џлг, менует (тачније раеасуре, ћитај межр) и синкепас (цин-qуе-паце, тј. петокрок) — врсте пиесова у оно врцме.

” То јест да видлм да се припрема вцнчање.

” Знаћи: не ђај боже да лице Дон Педрово личи на гротескну маску иза које се крље.

” Сиромашни старац Филемон и његова жцна Баукиђа гостољу-биво су примили у својој сламом. покривеној колиби прерушеног Јупи-иера (Зевса),
БАЛТАЗАР Коју, на пример?

МАРГАРЕТА Гласно сц молиррЛ

БАЛТАЗАР Зато вас’још више волим; они који вас чују могу рећи амин.

МАРГАРЕТА Боже, састави ме с добрим играчем.

БАЛТАЗАР Амин.

МАРГАРЕТА И држи га, боже, ђалеко од мојих очију кад је игра завршцна. Одговор, црквењаче!

БАЛТАЗАР Немам шта да кажем. Црквењак је добио својо,

УРСУЛА Знам ја вас врло добро: ви сте сињор Антонио.

АНТОНИО Једном речју, нисам.

УРСУЛА Познајеан вас по томе што вам се клати глава.

АНТОНИО Да вам право кажем, ја њега подражавам.

УРСУЛА Никад ви не бисте могли да га подражавате тако опако тачно да нисте тај човек ви сами. Ево његове суве руке, целе целцате: ви сте то, ви сте то!

АНТОНИО Једном речју, нисам.

УРСУЛА Хајдете, зар мислите да вас не познајем по вашој изванредној духовитости? Зар се врлина може сакриУ? Ама оставите, ви сте то! Одлике ипак пробијају, доста с тим!

БЕАТРлЦЕ Зар ми нећете рећи ко вам је то казао?

БЕНЕДЕТО Не, опростите.

БЕАТРлЦЕ И нећете ми рећи ко сте ви?

БЕНЕДЕТО Нц сад.

БЕАТРИЦЕ Да сам охола и ђа мл је сва духовитост из Сто веселих прича32... Е, то је казао сињор Бенедето.

БЕНЕДЕТО Ко је то?

БЕАТРИЧЕ Уверена сам да га добро познајете.

БЕНЕДЕТО Ја не, верујте ми

БЕАТРИЧЕ Зар вас никад није засмејавао?

БЕНЕДЕТО Молим вас, ко је то?

БЕИАТРИЧЕ Ма, он је кнежев лакрдијаш; вцома досадна будала. Јединл његов талент је да измишља невероватне кјевете. Само се распусници усхићују њимц; али оно што им се свиђа није његова духовитост, него његова пакост, јер он људе и забавља и љути,33 а онда му се они смеју, па га избију. Знам поуздано да је рнеђу овим бро-довљем; волела бих да ме закачи.
'* Збирка поСаллца, објављена 1526. године.

" 7-абавија 1х клевећући друге, а љутл клевећући њих саме.
439
БЕНЕДЕТО Ако се намерим на тога господина, рећи ћу му шта сте о њему казали.

БЕАТРлЦЕ Учините то свакако. Он ће против мене креснути неко пакосно поређење, па ако на то случајно нико не обрати пажњу нити се насмеје, њега ће спопасти мелан-холија; и тако ће бити уштеђено које крило од јаребице, јер та луда тад неће вечерати. Треба да пођемо за онима који воде.34

БЕНЕДЕТО У свему што је добро.

БЕАТРИЧЕ Дабогме, ако поведу на зло, напустићу их при првом заокретању.

(Плес. Затим одлазе сви осим ДОН ХИ7АНА, БОРАЦА и КЛАУДИЈА)

ДОН ХУАН Заиста је мој брат заљубљен у Херу и позвао је њеног оца у страну да му то повери. Госпе иду за њом и само је једно маскирано лице остало.

БОРАЧО А то је Клаудио, познајем га по његовом држању.

ДОН ХУАН Нисте ли ви сињор Бенедето?

КЛАУДИО Познали сте ме, јесам.

ДОН ХУАН Сињоре, ви сте у валикој милости мога брата. Он је заљубљен у Херу. Молим вас, одвратите га од ње; она му није равна по рођењу, ви у тој ствари можете одиграти часну уиогу.

КЛАУДИО Откуд знате да он њу воли?

ДОН ХУАН Чуо сам како се закллњао да јц воли.

БОРАЧО Ја такође. И клео се да ће се још вечерас оженити њоме.

ДОН ХУАН Пођимо да се нећим заложимо.

(ДОН ХУАН и БОРАЦО ОђУ)

КЛАУДИО За Бенедета зборио сам ја,

Ал’ увом Клаудиовим ово чух.

Да, тако је; за себе просии кнез.

У свему је другом пријатељство стално,

Ал’ никако у служби љубави.

Нек’ стога за се свако срце збори И свако око преговора за се,

Без посредника; вештица лепота **
4

- То су кнез и Хера.

Чарима својим вемост растапа И претвара у крв35. Свакога часа Пот^рђује се то, на што ја нисам Ни помислио. Зато збогом, Херо'

(Враћа се БЕНЕДЕТО)

БЕНЕДЕТО Гроф Клаудио?

КЛАУДИО Да, то сам ја.

БЕНЕДЕТО Хајде, хоћете ли са мном?

КЛАУДИО Камо?

БЕНЕДЕТО Па, до прве врбе; тиче се вас, грофе. Како на-меравате носити свој венац; око врата, као зеленашки ланац, или испод пазуха, као официрску еШарпу?36 На неки начин га морате носити јер вам је кнез преотео вашу Херу.

КЛАУДИО Желим му сречу с њом.

БЕНЕДЕТО Гле, сад говорите као ваљан марвени трговац: тако се волови продају. Али ко би помислио да че вам кнез овако подвалити?

КЛАУДИО Молим вас, оставите ме.

БЕНЕДЕТО Охо, сад опет ударате као онај слепац: дечак вам украо јело, а ви распалили по стубу.37 КЛАУДИО Ако нећете, онда ја остављам вас.

(Ође)

БЕНЕДЕТО Авај, јадни рањени птић! Сад ће се завући у Шевар. Али да госпа Беатриче мене зна, а не позна! Кнежева будала! Ха, може бити да ме тако називају зато што сам веселе ћуди. Којешта, тако самом себи чиним неправду. Не бије мене таква гласина. То само зла, го-ропадна нарав Беатричина ставља свет наместо себе, па ме износи на глас. Ништа. осветићу се како сам знам и умем.

ЦВраћдју се ДОН ПЕДРО и ЛЕОНАТО са ХЕРОМ)

ДОН ПЕДРО Реците, сињоре, где је гроф? Јесте ли га видели?

“ То јест у нкрваву“ страст. ВеСтицц граде од воска 1 растапају лик онога кога хоће да увраћају.

Врба Је симбол несрећне Ијубави. Бенедето пита Клаудија хоће ли га кнез за његово одрицање награђити новцем или унапређењем.

" По шпанској прићи о Лазариљу де Тормесу, дећаку који је во-дио једног сиепца. Дећак је, да бл се осветио за батине које је до-био што је појео месо, слепца навео да удари о стуб и разбље главу.
БЕНЕДЕТО Вере ми, господару, одиграо сам улогу господе Фајне38. Нашао сам га овде меланхолична' попут Шума-реве кућице у забрану.3* Рекао сам му, а мислим да сам му рекао истину, да је ова млада госпа дала свој пристанак вашој м'лости; па сам се понудио да га отпра-тим до врбе, било да му направим венац јер је напуштен, било да му саплетем шибу јер- заслужује да буде шибан.

ДОН ПФ.ДРО Да буђе шибан? Какву је грцшку почрнио?

БЕНЕЂЕТО Право сагрешење ђачета које, ван себе од ра-дости што је нашло птичје гнездо, оде па га покаже другу, а овај му га украде.

ДОН ПЕДРО Зар хоћеш поверење да прогласиш сагрешењем? Сагрешио је онај који је украо.

БЕНЕДЕТО Па ипак, шиба не би била наодмет, а венац исто тако; јер венац би могао носити сам, а шибу би могао дати вама, који сте, како ми се чини, украли његово птићје гнездо.

ДОН ПЕДРО Та ја хоћу само птићице да научим певати, па да их вратим сопственику.

БЕНЕДЕТО Ако је њихово певање у складу с вашим кази-вањем, онда ву, вере ми, поштено говорите.

ДОН ПЕДРО Госпа Беатриче се жали на вас; господин који је с њом плесао рекао јој је да је много опадате.

БЕНЕДЕТО О, она је мене ружила да то ни клада не би поднела; храст на ком би био макар један једини зелени лист био би јој узвратио; чак је и моја маска поћела да оживљује и да се с њорн кавжЛ Рекла ми је, не знајући да сам то ја, да сам кнежев лакрдијаш и да сам ђосаднији него југовина. СруЧивала је на мене подсмех за под-смехом с таквом невероватном умешношћу да сам стајао као да сам човек крај нишана40 и да цела војска гађа у мене. Њене речи су ножеви, свака пробјида. Да јој је дах тако страшан као њени изрази, у њеној околини не би биио живота, она би поморила све, све до Северња-че41. Не бих се оженио њом па да носи у мираз све што је било ђато Ађаму пре него што је сагрешио. Она би Илеркула приморала да окреће ражањ, па и ђа исцепа своју

М Госпође Рекла-Казала.

” Меланхолична зато јер је осамљена.

• Цовек који показује где је ударила стрела.

' То јест до звезде која се сматрала најудаљенијом у васионт.

тољагу како би њом наложио ватру Не говориле о њој. видећете да је то паклена Ата42 у лепој одећи. Кад би са-мо дао бог да је неки учен човек својим мадијама врати у пакао; јер заиста, ђок је она овде, може се у паклу живети мимо као у неком светилишту, и љуђи на-мерно греше јер желе ђа доспеју онамо. толико сав раздор, ужас и пометња прате њу.

(Враћају се КЛАУДИО и БЕАТРлЦЕ)

ДОН ПЕДРО Погледајте, она долази.

БЕНЕДЕТО Не би ли ваша мииост да ми заповеди извршење каквог задатка на крају света? Сад сам спреман да ођем до Антипода по најтричавијем послу који можете измислити: донећу вам ЋачкаЈицу с најдаље тачке Азије, измцрићу вам дужину стопаиа свештеника Јована, добавићу вам длаку из браде Великог Кана, однцћу как\ои било поруку Пигмејима, све радије него да разменим три рцчи с овом Харпијом.43 Зар немате никакав посао за мене?

ДОН ПЕДРО Нлкакав, само жељу да будете са мном. БЕНЕДЕТО О мој божц, господару, ово је јело које не волим: милостиву госпођу Језичину не могу да поднесем.

(Оде)

ДОН ПЕДРО Ето, госпо, ето, изгубили сте срце сињор Бене-дета.

БЕАТРИЦЕ Заиста, господару, он ми га је био позајмио на неко врцме; и ја сам му на њега плаћала камату. ђвоструко срце44 за његово једно; а једном га је ствар-но добио од мене играјући лажним коцкама, зато ваша милост може с правом рећи да сам га изгубила.

ДОН ПЕДРО Ви сте га обориии, госпо, ви сте га оборили. БЕАТРлЦЕ Боље него ђа он обори мене, господару, па да постанем мајка будалама. Довела сам грофа Клау-дија, јер сте ми наложили да га потражим.

ДОН ПЕДРО Но, шта је грофе? Зашто сте нерасположени?

« Богиња раздора, пород пакла.

- Свештеник Јован је легендарни хришћански владар на Далцком истоку, или у Етиопији. Велики Кан — владар Монголије. Пигмеји су на-род патуљака за који се сматрало да живе ,,с оне стране лнђијских планина". а харпије — пола девојке, пола грабљиве птице — богиње олује и смрти.

- То Јест своје заједно с његовим.

KLAUDIO Nisam neraspoložen, gospodaru.

DON PEDRO Nego? Bolestan?

KLAUDIO Ni to, gospodaru.

BEATOlCE Grof nije ni neraspdožen ni bolestan, ni raspo-ložen ni zdrav, nego je to učtiv grof, učtivo nakiselo-sladak kao pomorandža, a ima pomaio i tu Ijubomornu boju.

DON PEDRO Zaista, gospo. čini mi se da je to vaše obja-šnjenje grba45 tačno, mada se, ako je tako, kunem da je njegova pretpostavka pogrešna. Eto, Klaudio, ja sam prosio u tvoje ime, i lepa Hera je osvojena; govorio sam s njenim ocem i dobio njegovu saglasnost. Odredi dan venčanja, i bog ti dao radosti.

LEONATO Grofe, primite od mcne moju koer i s njom moje imanje. Njihova milost je udesila taj brak, a božja milost neka ga aminuje.

BEATRICE Govorite, grofe, na vas je red.

KLAUDIO Ćutanje jc najsavršeniji glasnik radosti. Mala bi to sreća bila kad bih mogao reći kolika je. Gospo, kao što ste vi moji, tako sam ja vaš; za vas dajcm scbe i luđo čeznem za razmenom.

BEATRICE Govorite, sestro. IH ako ne možete, začcpite mu. usta poljupcem, pa neka ni on ne govori.

DON PEDRO Zaista, gospo, u vas je veselo srce.

BEATRlCE Svakako, moj kneže. Ja sam mu, jadnom bu-dalčefcu zahvalna za to: ono se uvek zadržava na onoj strani brige s koje vetar duva.46 Moja sestra mu govori. na uvo da je on u njenom srcu.

KLAUDIO To ona zaista čini, rodako.

BEATRIĆE Gospode bože, svojta! Tako se svako ženi i udaje, samo crna ja ostajem neudomljena. Ja moram da seđim u uglu i da vičem: „Hej, gde je neki mJa-doženja!“

KLAUDIO Gospo Beatiiče, stvoriću vam jednog.

BEATRICE Više bih volcla jedivDg od onih koje je vaš otae stvorio. Nema li vaša milost brata koji liči na vas? Vaš otac je stvarao odlične mladoženje, kad bi đevojka samo mogla da dođe do njih.

- Beatrićin opls i ocena KiaudJjevog izgleda, protumaćenog kao

Sto se tumaćc raznobojna polja grba.

- Ta je strana povoljna za upravljanje jedrilicom.

444

ДОН ПЕДРО Хоћете ли међие, госпо?

БЕАТРИЦЕ Не, кнеже. Осим ако бих могла да имам јо£ једног за радне дане: ваша милост је сувише скупоццна за сваки дан. Али, молим вашу милост да ми опрости, ја сам рођена само да збијам шалу, а не да говорим озбиљно.

ДОН ПЕДРО Мени је криво кад ви ћутите, а веселост вама одлично пристаје, јер сте се ви, ван сумње, родили у весео час.

БЕАТРИЧЕ О не, мој кнеже, моја је мати викала од бола! Али онда је једна звезда заиграла, и под том сам се ја родила. Рођаци, нека вам бог да радости!

ДЕОНАТО Синовице, хоћете ли да се побринете за оно што сам вам рекао?

БЕАТРИЦЕ Молим вас да ми опростиле, стриче. С допуште-њем ваше милости.

(Одц)

ДОН ПЕДРО Душе ми, та је госпа веома пријатне нарави.

УЕОНАТО У ње је мало меланхоличног елемента, мој го-сподару. Никад није озбиљна, осим кад спава. Па ни тада није увек озбиљна јер сам чуо од своје кћери да она често сања нешто жалосно, па удари у такав смех да се пробуди.

ДОН ПЕДРО Она не трпд. да јој се говори о мужу.

ЈЛЕОНАТО Не, нипошто. Све просце тера од сцбе својим подсмехом.

ДОН ПЕДРО Бииа би одлична жена за Бцнцдета.

ЛЕОНАТО Сачувај боже, господару! Кад би они само не-дељу дана били у браку, довели би једно друго до лудила својим преклапањем.

ДОН ПЕДРО Грофе Клаудио, кад намцравате да идете пред олтаи?

КЛАУДИО Сутра, кнеже. Док љубав добије своја права, време иде на штакама.

ЛЕОНАТО Не, до понедељка, драги сине, а то је тачно за недељу дана. Па и то је ођвише кратко време да би се све подцсило онако како сам ја то намислио.

ДОН ПЕДРО Де, де, ви вртитц главом због толиког одлага-ња; али ја ти јамчим, Клаудио, да се дотле нећемо доса-ђивати. У међувремену ћу се подухватити јодног од
Херкулових пођвига, а тај је да сињор Бенедета ј госпу Беатричу доведем до тога да се једно у друго заљубе страСћу големом као планина. Волео бих да их сјеђиним; а не сумњам да ћу успети, ако само вас троје хтеднете да ми будете од помоћи, по упутствима која вам бу-дем дао.

ЛЕОНАТО Мој кнеже, ја сам уз вас макар ме то стало десет пробдевених ноћи.

КЛАУДИО И ја, кнцже.

ДОН ПЕДРО Ви такође, ђражесна Херо?

ХЕРА Пристајем да чиним све што ђоликује, мој кнежц, како бих својој сестри помогла да дође до доброг су-пруга.

ДОН ПЕДРО А Бенедето није најбезбеђнији младожења кога знам. Њему у хваиу могу рећи толико: он је пле-менита рода, доказане храбрости и освеђочене чцститости. Научићу вас како ћете своју сестру навести на то да се заљуби у Бенедета, а ја ћу, с помоћу вас двојице, тако свитлати Бенедета да ће се, упркос својој проницљивости и свом размаженом укусу, заљубити у Беатричу. Ако нам то пође за руком, онда Купидон више није стрелац; нама ће припасти његова слава, јер ћемо само ми бити богови љубави. Уђите са мном, па ћу вам рећи шта сам смислио.

(Оду)

СЦЕНА ДРУГА

(Влазе ДОН ХУАН и БоРАЦО)

ДОН ХУАН Заиста је тако: гроф Клаудио ожцниће се кћерју Леонатовом.

БОРАЧО Да, господару; али ја то могу спречити.

ДОН ХУАН Свака брана, свака препрека, свака сметња б ће за мене лек; разболцо сам се од јцда на њега, и све што се противставља његовој наклоности, све се то сврстава у један ред с мојом. Како можцш да спречиш тај брак?

БОРАЦО Не на поштцн начин, господару, али тако прикири-вено да се ништа непоштено неће приметити на мени.
446
ДОН ХУАН Објасни укратко како.

БОРАЧО Мислим да сам рекао вашем господству, већ пре годину дана колико ми је наклоњена Маргарета, ко-моркиња Херина.

ДОН ХУАН Сцћам се тога.

БОРАЧО Ја је могу наговорити да у које било незгодно доба ноћи глцда напоље са прозора собе своје госпе. ДОН ХУАН А каквог живота има у томе да би могло до-нети смрт овом браку?

БОРАЧО Справљање отрова из тога ствар је ваша. Иддте кнезу, свом брату, не устручавајте се да му кажете како је увреда за његову Част Што чувеног Клауђија — а вредност његову истичите сиино — жени поквареном ђевојчуром као што је Хера.

ДОН ХУАН А како ћу то ђоказати?

БОРАЧО Имаћете довољно доказа да сц кнез обмане, Клаудио стави на муке, Хера упропасти, а Леонато убије. Желите ли ви нешто друго?

ДОН ХУАН Само да бих њему напакостио, све ћу по-кушати.

БОРАЧО Онда идите и пронађите погодан час да Дон Педра и грофа Клаудија одвојите од осталих; реците им да вам је познато да Хера воли мцне; показујте неку врсту ревновања, како за кнеза тако и за Клаудија — као да им то откривате јер вам је стало до части вашег брата, који је тај брак удесио, д до доброг гласа његовог при-јатеља, који ће тако бити преварен од привидно невине девојке. Тешко да ће они то веровати без испитивања; понудите им тада доказц не мање верођостојне него да виде мене под прозором њене собе, да ме Чују како Маргарету називам Хера и Маргарету како мене зове Клаудио47, па их доведите да то виде у саму ноћ пред венчање, јер дотад ћу ја удесити да Хера буде одсутна, и тад ће се привидна истина о Херином неверству показати на такав начин да ће се сумња прогласити за извцсност, и све ће се припреме за венчање прекинути.

41 Дон Пеђро и Клаудио знаће, наравно, да лице које тобожња Хера ословљава именом свог вереника не може битл Клауђло; а мо-гућност да је Хера у то веровала и да је сматрала да разговара са својим вереником искључиће се њеним тврђењем (у ИВ, 1) да није разговарала ни с ким; Јер ђа Је била жртва такве преваре, она не бл лмала разлога да пориче састанак и разговор.
ДОН ХУАН Ма каква несрећа олуда произишла, привешћу. то у дело. Буди препреден при извођењу, па ће твоја на-града бити хиљаду дуката.

БОРАЧО Будите ви постојани у оптуживању, а мене моја препреденост неће постидити.

ДОН ХУАН Иђем да одмах дознам дан њиховог венчања.

(Оцлу)

СЦЕНА ТРЕЋА

Леонатова башта

(Улази БЕНЕДЕТО)

БЕНЕДЕТО Момче!

(Уђе ПАЖ)

ПА2 Сињоре?

БЕНЕДЕТО На прозору моје собе је књига, донеси ми је овамо у башту.

ПАЖ Већ сам ту, господине.

БЕНЕДЕТО То знам; али ја бих хтео да си отишао одавдц, па опет ђошао овамо. <Паж одиази) Заиста је Чудно како човек који види колике су буђале Ијуди кад се предају Ијубави и који се подсмевао тим несланим лудостима у других — може да постане предмет сопственог презира тим што се и сам заљуби. А такав је човек Клаудио. Памтим 'ВТцме кад није хтцо да зна ни за какву музику осим добоша и флауте; а сад радије сиуша бубњић и фру-лицу.48 Памтим када би десет миља ишао пешке да види добар оклоп; а сада десет ноћи лежи будан и смишља крој новог прсника. Некад је говорио просто и са смислом као Честит човек и војник; а сад се сав претворио у пра-вопис; говор му је као некакав фантастичан банкет — толико је у њему свакојаких чудних јела. Да ли бих се ја могао тако преобразити, а гледати овим очима? Не знам, али не верујем. Не бих се заклео да ме љубав не може претворити у остригу, али у то ћу се заклети да све дотле док ме не претвори у остригу од мене неће направити та-кву будалу. Једна јц жена лепа — а ја уживам; друга је паметна — а ја уживам; трећа је пуна врлина — а ја ужи-вам; али докле год све чари не буду сједињене у једној

“ Место ратничклх лнструмената — музику заљубљених.
448
жени, мене жена неће очарати. Богата мора бити, то је из-весно; паметна, или јц нећу; честита, или ништа не дајем за њу; лепа, иии је нећу погледати; блага, или нека ми не при-лази; отмена, иии је не узимам макар биЈа андео; за-нимљива у разговору, одлична у музици, а боја косе нека будц како бог хоће. Уф! ето кнеза и месје Заљубљенка. Сакрићу се у вењаку.

(Улазе ДОН ПЕДРО, ЛЕОНАТО т КЛАУДИО)

ДОН ПЕДРО Па, хоћемо В да чујемо ту песму?

КЛАУДИО Да, господару. Како је тихо вече,

К’о да је намемо ућутало Музици да би поћаст одало.

ДОН ПЕДРО Видесте л’ Бенедета где се кријц?

КЛАУДИО Да, кнцже. И чим песма престане,

Даћемо лисцу што му припада.

(Уђе БАЛТАЗАР с лаутом)

ДОН ПЕДРО Де, Балтазаре, песму ту понови.

БАЛТАЗАР Не тражите да тако рђав глас Музику ружи још и други пут..

ДОН ПЕДРО Увек је доказ изврсности ткад се Сопствено савршенство пориче.

Певај и не дај да те дуже молим.

БАЛТАЗАР Кад је о молби говор, певаћу.

Удварач многи цуру салеће Коју не цени, ал’ се, нв)лећи је,

Заклиње да је воли.

ДОН ПЕДРО Хајде, почни!

ИТ ако хоћеш даље зборити,

Збори по нотама.

БАЛТАЗАР Нотират ваља:

Ноте ми нису нотирања врцдне.

ДОН ПЕДРО Тај збиља говори по нотама:

Нотират, ноте, нотирање... (Музика)

БЕНЕДЕТО Ето, божанствена песма! Сад му је душа ван себе од усхићења. Зар није чудно да овчија црева могу да извлаче душе из људских телеса?49 Сто се менц тиче, ја сам, после свега, за песму на рогу.

у Свирање на лаути (чије су жлце ођ овчијлх црева) може људе

довестл у цкстазу.
29 Секспир и
БАЛТАЗАХ (пева) Ходи, госпо, и нц плачи, ходл,

. Ко би јо§ за муСкарцем плак’о,

Био на суву или на водл Преварићц тц свакојако.

Зато, кад одлази, пусти га, пусти И само будл вцсцле ћуди.

Ни речл жаљцња не изустл.

Већ певај: „Хеј, весело, људљ*

Нц тугуј виСц и нц цвили,

Изменлтл се људи нцће,

Увек су таквл лажови биУ Откад у пролцће цвета цвцћц Зато, кад одлази (итд.)

ДОН ПЕДРО Душе ми, лепа песма.

БАЛТАЗАР А рђав певач, господару.

ДОН ПЕДРО О не, не; заиста за нужду доста добро певаш. БЕНЕДЕТО Да је неко псето тако завијало, обесили би га. Дао бог да његов рђави глас не продскаже неко зло. Исто толико бих волео да сам чуо ночног гаврана, па ма ка-ква невоља дошла после тога.50 ДОН ПЕДХО Да, свакако.51 Чујцш ли, Балтазаре, молим те, добави нам неке одличне свираче. јер бисмо хтели да свв-рају под прозором госпође Херц сутра увече. БАЛТАЗАР Наћи ћу што боље могу, господару.

ДОН ПЕДРО УЧинд тако. Збогом. (балтазар ође) Приђите, Леонато. Шта ми оно рекосте данас: да је ваша синовица Беатричц заљубљена у сињор Бенцдета?

КЛАУДИО Тако, да: прикрадајте се, прикрадајте се, птица је села,ф2 Никад не бих поми&лио да ће та госпа заволети ијед-ног мушкарца.

ЛЕОНАТО Богме, ни ја. Али најчуднијо је што тако лудује за сињор Бенедетом, кога се, судећи по њеном спољ-ном понашању, увцк грозила.

БЕНЕДЕТО Је ли могуће? Зар с те стране ветар дува? ЛЕОНАТО Да вам право кажем, мој кнеже, не знам шта о томе да мислим, али она га воли лудом страшћу. То пре-лазд све границе уобразиље!

ДОН ПЕДРО А можда се само претвара.

КЛАУДИО Заиста, и то је могућно. **

- Језлво грактање ночног гаврана предсказује смрт.

” Тим речлма Дон Педро очигледно завргава тлхо договарање с Клаудијем 1 Леонатом пре него што ће се обратити Балтазару.

н До птице која се спустила на грану птичари су се прикрадали скривени Јза неког старог коња или иза направе која га )е лмлтлрала.
450
ЛЕОНАТО О боже, да се претвара! Никад претвома страс-ност није била тако верна слика истинске страсти као жто Је ово што она испољава.

ДОН ПЕДРО Е, а какве знаке страсти она испољава?

КЛАУДИО Ставите добар мамац на уђицу, ова ће риба да загризе.

ЛЕОНАТО Какве знаке, господару? Па она вам тако сеђи

— вама је моја кћи рекла како.

КЛАУДИО Рекла је, заиста.

ДОН ПЕДРО Како, како, молим вас? Ви ме зађивљујете. Мислио сам да њен дух не могу да савлађају никакве навале страсти.

ЛЕОНАТО Ја бих се био заклео да је тако, мој кнеже, по-готово према Бенедету.

БЕНЕДЕТО Веровао бих да је то подвала кађа то не би го-ворио овај седи брадоња. Лупештво ипак не може да се крије иза такве достојанствености.

КЛАУДИО Прогутао је удицу: не попуштајте!

ДОН ПЕДРО Је ли открила Бенедету своја осећања?

ЛЕОНАТО Није, и она се заклиње да то никад неће учинити; у томе и јесте њена невоља.

КЛАУДИО Тако је, заиста. Овако ми прича ваша кћи: „Зар ја'1

— вели она — „која сам га тако често пресретала с пре-зрењем, да му пишем како га волим?М

ЛЕОНАТО То она говори кад му почне писати; јер она по двађесет пута у ноћи устаје, па онда седи у кошуљи све док не испишц цео табак хартије. Моја кћи нам све каже.

КЛАУДлО Кад споменусте табак хартије, паде ми на памет шала коју нам је ваша кћл испричала.

ЛЕОНАТО А, оно како је, пошто га је исписала и прочитала написано, нашла Бенедета и Беатричу једно на другом?53

КЛАУДИО Да, то.

ЛЕОНАТО О, исцепала је писмо у хиљаду ситних комадића; карала је сцбц што је толико непристојна те пише неком за кога зна да би јој се ругао. „Судим о њему“ — вели — ,,по себи, јер ја бих му се ругала кад би он мени писао, заиста бих; мада га волим.“

ФW

у „На ђвцма сусеђним странама" — дакле, измцђу . два листо

савијеног табака, као између два чарСава.
29*
451
КЛАУДИО Затим пада на колена, плаче, јеца, буса се у гру-ди, Чиипа косу, моли се, проклиње: „О слатки Бенедето! Боже, дај ми стрпљења!"

ЛЕОНАТО Доиста, то она чинл, моја кћи тако каже. А занос је толико овладао њом, да ми кћи понекад страхује да она у очајању не дигне руку на себе. То је жива истина.

ДОН ПЕДХО Било би добро кад би Бенедето за то дознао од неког другог, кад она неће да открије своју тајну.

КЛАУДИО Цему то? Он би с тим само терао шегу, па би јадну госпу још горе мучио.

ДОН ПЕДРО Ако би то урадио, учинио би племенито ђело онај који би га обесио. Она је изванредно мила госпа, а њена врлина је изнад сваке сумње.

КЛАУДИО И необично је паметна.

ДОН ПЕДРО У свему, осим у својој љубави према Бене-дету.

ЛЕОНАТО О господару, кад разум и кр\р ралују у тако нежном телу, онда ће у десет случајева према једном победа бити на слрани крви. Жалим је, а за то имам до-вољно разлога, јер сам јој и стриц и старатељ.

ДОН ПЕДРО Волцо бих да је тај занос управила на мене; ја бих одбацио све друге обзире и учинио је половином себе. Молим вас, обавестите Бенедета о свему и видите шта ће он на то.

ЛЕОНАТО Мислиле да би то било добро?

КЛАУДИО Хера верује да ће она умрети; јер она вели да ће умрети ако је он не воли; и да ће умрети пре него што ће му одати своју љубав; и да ће умрети ако би је он запросио, пре него што ће и за длаку попустити од своје уобичајене нељубазности.

ДОН ПЕДРО Она је у праву. Ако би му понудила своју љу-бав, врло је могуће да би је презрео, јер тај је ћовек, као што сви знате, презираЧког духа.

КЛАУДИО Он је наочит човек.

ДОН ПЕДРО Он свакако има допадљиву спољашност.

КЛАУДИО Тако ми бога, има, а по мом мишљењу, и врло је уман.

ДОН ПЕДРО Стварно се код њега појављују понеке вар-нице које личе на духовитост.

ЛЕОНАТб И ја га сматрам за храбра.
ДОН ПЕДРО Као Хектор, то је извесно. А 'по томе како поступа у кавгама може се рећи да је мудар, јер или их се веома обазриво клони или се у њих упушта с правим хришћанским страхом.

ЛЕОНАТО Ако се боји бога, онда свакако мора чувати мир; ако мир наруси, мора улазити у кавгу са страхом и стреп-њом.

ДОН ПЕДРО А то он чини, Јцр тај се човек боји бога мада се то не би рекло по неким његовим распусним шалама. Мени је само жао ваше синовице. Хоћемо ли да потражимо Бенедета и да му кажемо о њеној Ијубави?

КЛАУДИО Не реците му нипошто, господару. Нека то у њој — - пошто она о свему добро размисли — ослаби и ишчили.

ЛЕОНАТО Не, то је немогућц, пре ће јој срце ослабити и препући.

ДОН ПЕДРО Добро, дајте да чујемо више о томе од ваше кћери, а нека се то дотле хиади. Бенедето ми је драг, и волео бих да он трезвено испита себе и да увићЛи како је мало достојан тако добре госпе.

ЛЕОНАТО Хоћете ли да уђете, мој кнеже. Ручак је готов.

КЛАУДИО Ако после овога не почне да луђује за њом, ни-кад више нећу веровати свом прцдвиђању.

ДОН ПЕДРО Нека се иста таква мрежа разапне за њу. А то морају извести ваша кћи и њцна коморкиња. Биће за-бавно кад свако од њих буде веровало у луђу заљубље-ност оног другог, без ичег у ствари. Ето, тај бих призор желео ђа видим, биће то права пантомима.54 Пошаљимо њу да га позове на ручак.

(ДОН ПЕДРО, КЛАУДИО и ЛЕОНАТО одлазе)

БЕНЕДЕТО То не може бити смицалица. Разговараии су оз-биљно. Дознали су истину ођ Хере. Цини се да жале госпу; а њена стр&ст је канда сасвим узела маха. Љубав пре-ма мени! Е, то мора ђа се узврати љубављиЛ Цуо сам како ме осуђују. Кажу да ћу се држати гордо ако приме-тим њену Ијубав, кажу такођц да ће она пре умрети него дати зуака о њој. Нисам никад мислио да се женим. Али не могу допустити ђа ме сматрају гордим. Срећан је ко чује шта му се замера те може своје недостатке да по*

у Јер ће обоје ћутати, оћекујућл Јцдно од ђругог да најпре

покаже и призна своју љубав. .
правЛ Они кажу да је госпа лепа. То је истина, ја то могу посвеђочити; и пуна врлина: тако је, то не могу порећи; и паметна, изузимајући то Сто воли мене. Душе ми, то није нарочита потврда њене памети, али ни јак доказ њене лудости, јер ћу се и ја страСно заљубити у њу. Можда ће о моју главу да се лупају неке отрцане жале и одломци духа зато што сам тако дуго исмевао брак; али зар се апетит не мења? Човек у детињству воли јело које у ста-рости не може да поднесе. Зар да задиркивања и сентен-ције и папирни меци из мозга застраше човека и скрену га с његова' смера? Не, Земљина кугла се мора насе-љавати. Кад сам говорио да ћу умрели као нежења, ни-сам мислио да ћу живети док се не оженим. Ево .ђолази БеатриЧе. Тако ми овог дана, лепа је. Примећујем код ње неке знаке заљубљености.

(Долази БЕАТРИЦЕ)

БЕАТРлЦЕ Против моје воље, посиали су ме да вас позо-вем на ручак.

БЕНЕДЕТО Лепа Беатриче, хвала вам за ваш труд и муку.

БЕАТРИЦЕ Није мене стало више труда да заслужим вашу хвалу него вас да ми захвалите. Да је то било трудно и мучно, не бих дошла.

БЕНЕДЕТО Та вам је порука, дакле, причинила задовољ-ство.

БЕАТРИЧЕ О да, таман толико колико може да стане на врх ножа да би се тиме задавила чавка.55 Вама није до јела, сињоре; остајте збогом.

(БЕАТРИЦЕ оде)

БЕНЕДЕТО Ха! „Против моје Воље, послали су ме да вас позовем на ручак." XЈ томе има двострук смисао.56 ,,Ни-је мене стало више труда ђа заслужим вашу хвалу него вас да ми захвалите" — то је исто као да је рекла: ,,Ма колико се за вас трудила, мени је то лако као захвалити се.“ Ако се не смилујем на њу, онда сам лупеж; ако је не заволим, онда сам Јеврејин. Идем да добавим њену слику.

(Оде)

“ Бцатрлче иронлчно истлче ,,велићлну“ свог зађовољства.

“ Другл смлсао би био: нисам хтела да ме поСаљу, нцго да

сама дођем.

ТРЕЋИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Леонатова башта

(Улазе ХЕРА, МАРГАРЕТА и УРСУЛА)

ХЕРА Де, Маргарета, тркни до дворане,

Онђе је моја сестра Беатриче У разговору с Клаудијем и кнезом;

Дошапни јој да ја и Урсула,

По башти шетајући, о њој само Разговарамо, да си чула то.

И реци јој да дође овамо И да се ушуња у густи вењак,

Где кукавичњак, сазрцо на сунцу,

Том сунцу приступ брани, као што се Љубимци неки, вољом кнезова До части дошавши, тад обесно Противстављају моћи што их створи.

Задатак тај изврши пажљиво И остави нас саме.

МАРГАРЕТА Домамићу је сместа, за то јамчим.

(Оде)

ХЕРА Чуј, Урсула: кад дође Беатриче, .

Док ми тим дрворедом шеткамо.

Говори једино о Бенедету.

Споменем ли га, ти га хвали више Но што је икад заслужио ико;

А ја ћу рећи да од љубави За Беатричом луди. Таква је
Цудесна стрела малог Купидона Да рањава и по чувењу.

(Уиази беатриЦе) Почни,

Јер већ се Беатриче, погледај, Сћућуривши се као вивак, хитро Прикрада да нам чује разговор. УРСУЛА Лепо Је пецати кад видиш рибу Где златним својим сече весиима Сребрну струју да халапљиво Прогута издајничку удицу.

Тако ми Беатрићу пецамо,

Скривцну испод каприлолија.

За говор мој ви будите бцз бриге. ХЕРА Приђимо да јој ухо добије

Сав њему намењени слатки мамац.

(Прилазећи вењаку) Не, збиља, Урсула, и сувише је Охола она. Знам да јој је ћуд Неприступачна, дивља као јастреб На ЈитицЛ

УРСУЛА Но је ли извесно

Да Беатрићу воли Бцнедето?

ХЕРА Кнез тако каже и мој вереник. УРСУЛА Да В желе да то кажете и њој? ХЕРА Молиии су ме да је известим.

Но, ја сам уверила њих да њему, Ако га воле, морају да кажу Да љубав своју савлада, а њој Да никад љубав ту не одају. УРСУЛА А заСто то урадисте? Зар није Господин тај посвема достојан Постеље тако срећом богате Каква ће бити Беатричина?

ХЕРА О, Купидоне! Он заслужује Све што се може дати човеку.

Но природа још није женско срце Од грађе створила охолије Но што је срце Беатричино.
456
• ' с
Из ока севају јој руг и презир Потцепјујући све Што виђе, ђух њен Велича тако себе ђа се њој Све друго чини јадним; нити уме Да воли ни да љубав замисли,

Толико је у себе заљубљена.

УРСУЛА Да, збиља, не би требало да сазна За љубав ту, да јој се не руга.

ХЕРА То право рекосте. Још не видех Цовека, ма колико био мудар, ■

ИИ* отмен, млад и леп, ког она не би Натрашке читала:57 ако је плав,

Тај, вели, треба да јој буђе сестра;

Црномањаст — ох, природа је мрљу Начинила, пајаца цртајући;

Висок је — копље с неуспелим врхом;

Низак је — ахат ружно изђељан;55 Говорљив — ветроказ за сваки ветар;

А ћутљив — шта ћеш, непокретна клада.

Окреће тако сваког наопако И не да никад часности, врлини Сто припада поштцној заслузи.

УРСУЛА Да, таква прцзривост јц незгодна.

ХЕРА И тако настран, против сваке форме К’о Беатриче бити нцзгодно јц.

АИ’ ко јој рећи сме? Да нешто кажем,

Збрисала би ме својом поругом,

Из мене смехом истерала мене,

Умлавила ме досеткама. Зато У уздасима нек’ се Бенедето,

К’о ватра запрцтана, гаси, строши,

Боље то већ од подсмеха да мре,

Јер то је страшно као када те Голицају док не умреш.

УРСУЛА Па ипак,

Реците јој и чујте шта ће рећи.

17 Као Сто вештице читају молитве, с краја на почетак, тако да последње постаје прво, добро — зло.

- Минљатумл лик изрцзан у ахату, драгом камену од ког су сц правили пцчати.

ХЕРА Не, пре ћу световати Бенедета

Да свлада своју страст; а уз то, богме,

Још ћу и какву часну клевету59 Пронаћи против сестре. Не знаш ти Какав су отров речи зле за Ијубав.

УРСУЛА Не чините јој такву неправду!

Не може тако хитар, сјајан ум,

Као што кажу да је њезин, бити Тол’ко нерасудан да одбије Тако изванредна господина Какав је шињор Бенедето.

ХЕРА У Италији њему нема равна,

Осим, разуме се. мог Клаудија.

УРСУЛА Не љутите се, молим, госпо, ако Рекнем што мислим: сињор Бенедето По лику, ставу, уму, храбрости У Италији важи као први.

ХЕРА Да, заиста је надалцко чувцн.

УРСУЛА Врлинама заслужио је он Тај глас пре но што га је стекао.

Кад ћете, госпо, бити венчанл?

ХЕРА Од сутра увек.80 Хајде, уђимо:

Да видиш хеке украсе и кажеш Који ће бити најиепши за сутра.

УРСУЛА Ухваћена је, верујте ми, госпо.

ХЕРА Ако је тако, љубављу случај влада.

Једног Купидон стреља, други у замку пада.

(ХЕРА и УРСУЛА оду)

БЕАТРИЧЕ Уши ми горе! Ста то проносе?

Због гордости мц карају толико?

Тад збогом, девојачки поносе!

Таицвој врлини не диви се нико.

Ти, Бенедето, воли! Вратићу ти Кроткијим срцем што се не устеже.

Волиш ли, ока пламом казаћу ти Да света веза треба да нас вцже.

" Клевету која не бл окаљала час: Беатрлћину, аии б; Бенедету помогла да се и2лечи од своје страсне љубави.

® На Урсулино питање расположена Хера одговара не само који је дан њеног венчања него и када ће и колико уживати у срећном браку.

Јцр ониј, веле да си тога вредан, А ја то осећам к’о њих ниједан.

(Оде)

СЦЕНА ДРУГА

Соба у Леонатовој кући

(Улазе ДОН ПЕДРО, КЛАУДИО, БЕНЕДЕТО и ЛЕОНАТО)

ДОН ПЕДРО Остаћу само док се не обави ваше венчање, а онда идем у Арагон.

КЛАУДИО Отпратићу вас онамо, господару, ако ми дозво-лите.

ДОН ПЕДРО Никако, то би била исто толика мрља на новом сјају вашег брака као кад би се неком детету показала његова нова хаљина а не би му се дала да је обуче. Бићу слободан да затражим само друштво Бенедетово, јер он јц сушта веселост, од врха главе до дна пете; два--три пута је пресекао тетиву на луку Купидонову, па у њега мали обешењак више не сме да гађа. Срце му је јасно као звоно, а језик му је клатно, јер што му срцц мисли то му језик говори.

БЕНЕДЕТО Господо, ја нисам који сам био.

ЛЕОНАТО То и ја кажем: чини ми сц да је озбиљнији.

КЛАУДИО Надам се да је заљубљен.

ДОН ПЕДРО Ста кажцте, зар тај угурсуз! Нема у њега ни једне капи искрене крви које би се Ијубав могла истински коснути. Ако је озбиљан, то значи да му треба новаца.

БЕНЕДЕТО Боли мц зуб.

ДОН ПЕДРО Вади га!

БЕНЕДЕТО На вешала с њим!

КЛАУДИО Мора се најпре вешати, па онда вађити.&1

ДОН ПЕДРО Зар узђишете због зубобоље?

ЛЕОНАТО Која је само нека течност или неки црв.62

БЕНЕДЕ'ТО Ех, свако лако савлађује бол, изузев онога који га има.

Алузља на законску ођређбу о погубљењу изђајника веСа-

њем. вађцњцм ђроба и черећењем.

- Сматрало се да зубобоља настаје услед скупљања покварене

течности у шупљлнл зуба, у којој се затим излегу црви.
КЛАУДИО Ја опет тврђим да је заљубљен. 4

ДОН ПЕДРО Ама, нема у њцга никаква знака љубавног заноса, сем Што би се заносио тиме да се прерушава у странца — на пример, да данас будц Холанђанин, а су-тра Француз — иии тиме да се појављује у ношњама две-ју зцмаља одјцдном, као Немац од паса нанижц, сав у широким чакширама, а Шпанац од кука навише, без прс-ника. Уколико се не заноси том лудошћу — а то заиста чини — он није луд да се заноси, и вама се само чини да јесте.

КЛАУДИО Ако он није заљубљен у неку жену онда се чо-век више не може поуздати у проверене знаке: он свако јутро Четка свој шешир, а Шта то може да значи?

ДОН ПЕДРО Да ли га је ко виђео код берберина?

КЛАУДИО Не, али бцрберинова момка су видели кођ њега, а бивши украс његових образа већ испуњава лопте за те-нис.63

ЛЕОНАТО Заиста, он изгледа за браду млађи откад ју је изгубио.

ДОН ПЕДРО Стварно, и он се трља мошусом; можете ИИ по томе нањушити шта је с њим?

КЛАУДИО То је исто Што и рећи да је тај ијупки младић за-Ијубљен.

ДОН ПЕДРО Најочитији знак је његова меланхолија.

КЛАУДИО А кад је он иначе имао обичај да маже своје лице?

ДОН ПЕДРО Да, или да се улепшава белилом и руменилом? А чуо сам и Шта тим поводом о њему говоре.

КЛАУДИО А тек његов подсмешљиви дух, који се завукао у жицу лауте и којим сад управљају пречаге за прсте.64

ДОН ПЕДРО Одиста, то много казује. Окрени, обрни — закључак је да је заљубљен.

КЛАУДИО Дабоме, а ја знам и ко њега воли.

ДОН ПЕДРО То бих и ја волео знати. Кладим се, нека која га не зна.

КЛАУДИО О да, зна и његове мане, па упркос томе поги-бе за њим.

н Лопте за тенис заиста су се у Енглеској Секспировог ђоба

пуниле длакама људских брада.

Прећаге на хватаљци лауте.
фл

- •
ДОН ПЕДРО Та мора бити сахрањена с лицем навише.05

БЕНЕДЕТО Ипак, то нису чини које ће излечити моју зубо-бољу. Стари сињоре, ходите са мном у страну. Смислио сам осам или девет паметних речи које хоћу да вам ка-жем, а које ови лакрдијаши не трцба да чују.

(БЕНЕДЕТО и ЛЕОНАТО оду)

ДОН ПЕДРО Живота ми, хоће с њим да говори о Беатрићи.

КЛАУДИО Сасвим тачно. У међувремену су Хера и Мар-гарета одиграле своје улоге с Беатричом, па кад се та два медведа сретну, неће се више уједати.

(Долази ДОН ХУАН)

ДОН ХУАН Мој господару и брате, бог вам помогао.

ДОН ПЕДРО Добро веће, брате.

ДОН ХУАН Ако сте докони, говорио бих с вама.

ДОН ПЕДРО Насамо?

ДОН ХУАН Ако вам је по вољи. Али гроф Клаудио то можц чути, јер што имам да кажем тиче се њега.

ДОН ПЕДРО У чему је ствар?

ДОН ХУАН (Клаудију) Намерава ли ваше господство да се сутра венча? .

ДОН ПЕДРО Ви знатц да намерава.

ДОН ХУАН Ја то не знам, док он не сазна шта ја знам.

КЛАУДИО Ако постоји нека препрека, молим вас реците је.

ДОН ХУАН Можда ви мислите да вам нисам пријатељ; нека се то покажц доцније, а ви судите бољц о мени по овоме што ћу вам сад открити. Сто се мога брата тиче, верујем да вам жели добро и да вам је помагао да се ваш пред-стојечи брак оствари, јер вам је од свег срца наклоњен — но, то је заиста била погрешно упућена просидба и по-грешно уложен труд.

ДОН ПЕДРО Е, а због чега?

ДОН ХУАН Дошао сам овамо да вам то кажем. И да не дужим причу — јер се о њој већ сувише дуго прича -госпа је невема.

КЛАУДИО Ко? Хцра?

ДОН ХУАН Управо она, Леонатова Хера, ваша Хера, свачи-ја Хера.

л То по Једнима треба да значл: сахрањена жива у загрљају

свог љубавника, док би по другима трцбало да стоји „с петама (а

не: с лицем) навиСе**, јер су се тако сахрањивале самоубице.
КЛАУДИО Невема?

ДОН ХУАН Та је реч одвише добра да би потпуно приказала њену поквареност. Могао бих рећи да је она нешто горе; али пронађите ви гори назив, а ја ћу вам показати да јој приличи. Не ишчуђујте се док не добијцте даље доказе. До-ђите само ноћас са мном, па чете видети како неко улази кроз прозор њцнц собе, у саму ноћ пред њено венчање. Ако Је онда још будете волели, венчајте се сутра с њом; али вашој части би вишц доликовало да се предомислите.

КЛАУДИО Је ли то могуће?

ДОН ПЕДРО Не могу да верујем.

ДОН ХУАН Ако не будете смели веровати што видите, немој-те признати што знате. Хтеднете ли доћи са мном, показаћу вам довољно; а пошто више видите и више чујете, поступите према находењу.

КЛАУДИО Будем ли ноћас видео ишта због чега је сутра нц бих могао узети за жену, осрамотићу је пређ свадбеним скупом, на оном истом месту где је требало да се с њом венчам.

ДОН ХУАН Нцћу даљц да је оцрњујем док се сами не осведочите. Будите стрпљиви само до поноћи, па нека се покажц шта је у ствари.

ДОН ПЕДРО О дане који пође наопако!

КЛАУДИО О јаде, тако чудно искрсли'

ДОН ХУАН О, несрећо срећно избегнута!

То ћете рећи кад сазнате све.

(Оду)

СЦЕНА ТРЕЋА

Улица

(Долазе ДРЕЊЕНА л СТАПИНА са СТРА20М)

ДРЕЊИНА Јесте ли ви добри људи и поуздани?

СТАПИНА Да, јер иначе би бииа штета да их не снађе спасе-ње,66 и тела и душе.

" И Стапина и, много влше, Дрењлна употребљавају иј'.разц и обрте који ћесто имају сасвим ђруго знаћењц 111 смисао опрцћан ономе што говорник хоће да каже. Тако овде спасцње мцсто про-
462
ДРЕЊИНА Не, то би била сувише блага казна за њих ако у себи имају имало лојалности, јер су одређени за кнежеву стражу.

СТАПИНА Дабоме. Хоћете ли им изложити њихов задатак, сусеђе' Дрењино.

ДРЕЊИНА Пре свега, шта мислите ко је најкварификованији да буде заповедник?

ПРВИ СТРАЖАР Јова Овсеница, господине, или Ђорђе Угље-нац, јер они знају да Читају и пишу.

ДРЕЊИНА Приђите, комшија Угљериац! Бог вас је благосло-вио добрим именом. Имати згодну појаву — то је срећа. али читање и писање — то долази од природе.

ДРУГИ СТРАЖАР А то обојц, господине нарцдниче...

ДРЕЊИНА Ви имате. Знао сам да ћете то одговорити. Елем, што се тиче ваше појаве, господине, за њу захвалите богу и не хвалите се њом; а за ваше писање и читање — то по-кажите онда када такве таштине буду непотребне. Овде сматрају да сте ви најбезумнији и најпригоднији човек за заповедника страже; зато ви носите фењер! Ово је ваш зађатак: мораћете све скитнице схватати, морате сваког зауставити и довикнути му: ,,У име кнеза, стој!“

ДРУГИ СТРАЖАР А ако неће да стане?

ДРЕЊИНА Боже мој, онда се немојте ни освртати на њега, пустите га нек иде; па одмах сазовите стражу и захвалите богу што сте се отарасили лупцжа.

СТАПИНА Ако неће да стане на позив, онда он није кнеже\-поданик.

ДРЕЊИНА Тако је, а они треба да имају посла само с по-даницима кнежевим. Такођц нц треба ђа галамите на улицама, јер то да стража блебеће и тртља то се мора нај-строже толерисати и неће се трпети.

ДРУГИ СТРАЖАР Ми ћемо радије спавати него прлчати. Знамо ми шта стражи приличи.

ДРЕЊИНА Тако ваља, ви говорите као обавештен и веома сталожен стражар; јер не видим по чему би спавање не-коме могло сметати. Само припазите да вам не украду

ктетство; а у Дрењине: најкварифлкованијт, непотребне, најбезумнији

и најприфиоднији, схватати, запоставити, преписе, или: лојалитета место

нелојалности, толерисати место забранити, узбудљиво место будно. . .

Па и стражари се труде да не заостану за господлном наредником.
ваше брадве.67 Затим треба да навратите у све крчме и да свима пијаним наредите да иду на спавање.

ДРУГИ СТРАЖАР А ако неће да иду?

ДРЕЊИНА Па онда их оставите док се не растрезне. А ако вам ни онда не буду ђали паметнији одговор, онда им можете рећи да нису онакви за какве сте их сматрали.

ДРУГИ СТРАЖАР Добро, господине.

ДРЕЊИНА Ако наиђете на лопова, можете га по званичној дужности осумњичити да није поштен човцк; а такви људи — уколико мање с њима имате посла и уколико се мање мешате с њима — ех, утолико боље за ваш добар глас.

ДРУГИ СТРАЖАР Ако знамо да је лопов, не би ли онда требало да га шћапимо?

ДРЕЊИНА Па сад, по з\’анићној дужности то можете; али ја сматрам ђа онај ко дира у катран — упрљаће се; нај-мирољубивији пут за вас јесте, ако ухватите крадљивца, да га пустите нека сам покаже ко је и шта је и нека се искраде из вашег друштва.

СТАПИНА Ви сте увек важили за душевна човека, колега.

ДРЕЊИНА И јесам, јер по својој вољи не бих ни пса обе-сио, па како не бих човека који има макар мало поште-ња у себи.

СТАПИНА Ако у ноћи чујете дете да плаче, морате позврати дадиљу и рећи јој ђа га смири.

ДРУГИ СТРАЖАР А ако је дадиља заспала па нас не чује?

ДРЕЊИНА Боже мој, онда пођите мимо својим путем, па нека је дете пробуди својом демјавом; јер овца која неће да чује своје јагње кад блеји неће се одазвати те-лету кад муче.

СТАПИНА То јц врло тачно.

ДРЕЊИНА Ето,. то су ваши задаци. Ви, заповедниче, имате да презентирате кнеза лично: ако кнеза сретнете у ноћи, мо-жцте га зауставити.

ШТАПИНА О не, Богородице ми, мислим да то не може.

ДРЕЊИНА Пет шилинга против једног, свако ко зна закон-ске преписе рећи ће да га може зауставити! Наравно, не ако он нема воље да стане; јер, заиста, стража не треба

" Стражари су бљи наоружањ једном . врстом брадви или секира

на дугачким моткама.
никог да вређа, а зауставити човека против његове воље в увредљиво је.

СТАПИНА Богородице ми, мислим да је тако.

ДРЕЊИНА Ха, аха! Дакле, Ијуди, лаку ноћ. Па ако се нешто збуде Што је од важности, позовите мене. Цувајте служ-бену тајну, сви заједно и сваки за себц и лаку ноћ. Хајдмо комшија.

ДРУГИ СТРА2АР Дакле, људи чули смо шта нам је задатак. Хајде да поседимо ту на црквеној клупи до два, па онда — сви на Иегало.

ДРЕЊИНА Још једну реч, честити суседи. Молим \рас, припа-зите на капију сињор Леоната; јер како ће сутра ту бити сватови, ноћас ће бити велика гужва. Збогом. Пазите уз-будљиво, молим вас.

(ДРЕЊИНА и СТАПИНА оду; долазе БОРАЦО и КОНРАД) БОРАЦО Еј. Конраде!

СТРАЖАР (Мо): Тишина! Не мичите се.

БОРАЦО Конраде, велим.

КОНРАД Па ту сам, човече, дотичем се твог Иакта. БОРАЦО Свеца ми, осетио сам да ме лакат сврби; одмах сам помислио да ће ту бити нешто шугаво.

КОНРАД На ово ти дугујем одговор. А сад настави своју причу.

БОРАЦО Стани сасвим под ову стреху, јер кишица капље;

а ја ћу, као права пијаница,69 све да ти поверим. СТРАЖАР (тихо) Неко издајство, Ијуди! Ипак, останите прита-јени.

БОРАЦО Дакле, знај да сам зарадио хиљаду дуката од Дон Хуана.

КОНРАД Је ли могуће да је неко Иупештво тако скупо? БОРАЦО Требало би да питаш: је ли могуће да је неко лупе-штво тако богато; јцр ако су богатом Иупежу потребни сиромашни, онда сиромашни могу тражити. цену калцву хо-ће.

КОНРАД То ми је чудно.

" Борачо Јц права пијаница и по томц фито, у складу с посио-вичним ин-вино веритас, отворено говорл Сто мисли, и по авом имцну, које на Спанском значи „пијаница**.
30 Сцксплр 1
БОРАЧО То показује да си још зелен. Ти знаш да мода је-дног прсника, или Шешира, или капута ништа не значи за чове-ка.

КОНРАД Значи, то му је одећа.

БОРАЧО Ја мислим на моду.

КОНРАД Значи, мода је мода.

БОРАЧО Пих! Могао бих исто тако рећи: будала је будала. Ма зар не видиш како је грдан лопов та мода?69

СТРА2АР (ттхо> Тога Грдана знам: он је опасан лопов већ седам година, а држи се као господин. Сећам се његова имена.

БОРАЧО Ниси ли чуо неког?

КОНРАД Не, то је био ветроказ на кући.

БОРАЧО Зар не видиш, кажем, како је грдан лопов та мода? Како вртоглаво обрће све те вреле крви између четмаесте и тридесет и пете? Понекад их удеси да изгледају као фа-раонови војници на оним чађавим сиикама, понекад опет као свештцници бога Бела на старим црквцним прозо-рима, а понцкад као обријани Хцркул на замрљаним и црвоточним тапетама, где његов накитњак изгледа исто онако голем као његова тољага?

КОНРАД Све ја то видим; а видим 1 то да мода више одеиа изнесе него Ијуди. Али зар није и теби мода завртела гла-ву кад си се измигољио из своје приче и пригмуо причање о моди?

БОРАЧО Не, никако; јер знај да сам се ноћас уђварао Маргарети, Хериној коморкињи, као Хери; она ти се на-гнула кроз прозор у соби своје господарице, па ми хиља-ду пута жели лаку ноћ — али ја то причам без реда: треба најпре да ти кажем како су кнез, Клаудио и мој госпо-дар, постављцми и смештени и обавештени од мога госпо-дара Дон Хуана, гледали издалека у башти тај љубавни су-срет.

КОНРАД Па јесу Ли за Маргарету поверовали да је Хера?

БОРАЧО Двојица њих, кнез и Клаудио, веровали су, али ђаво мој господар знао је да је Маргарета; па делимице због његовији заклетви, на које их је најпре ухватио, делимицц ••
•• Да би Конрађа обавестло о Маргаретином преруфиавању у

Херу, пијани Бораћо најпре излаже своја разматрања о моди, која

од Једне особе украђе њен лик па га да другој, мада нл то „ништа

нц значл“, јер се ћовек тиме не мења.
због мркле ноћи, која их је преварила, али највише због мог угурсузлука, који је потврдио све клевете Дон Хуа-нове — Клаудио оде разјарен кунући се да ће се срести с њом, као што је одрцђено, сутра у храму, па ће је ту, пред целим скупом, постидети оним што је у ноћи видео и послати је кући без мужа.

ПРВ7 СТРАЖАР Наређујемо вам: ,,У име кнеза, стој!“

ДРУГИ СТРАЖАР Зовнитц првог господина нарцдника. Овде смо упали у траг најопаснијем случају разврата70 који се икада десио у држави.

ПРВИ СТРАЖАР И неки Грдан је у њиховој банди, њега знам, он има увојак71.

КОНРАД Ама слушајте, људи!

ДРУГИ СТРАЖАР Натцраћцмо вас да нам доведете тога Грдана, у то не сумњајте.

КОНРАД Ма, људи...

ПРВИ СТРАЖАР Не говори! Наређујемо вам покомо да пођете с нама.

БОРАЧО Лепо ћемо се провести кад нас ти људи с брадва-ма спроводе.

КОНРАД Сумњив провод, богами. Хајдмо, послушаћемо вас.

(Ођу)

СЦЕНА ЧЕТВРТА

Соба у кући Леонатовој

(Улазе ХЕРА, МАРГАРЕТА и УРСУЛА)

ХЕРА Драга УрсуЈа, пробуди моју сестру Беатричу и замоли је да устане.

УРСУЛА Хоћу, госпо.

ХЕРА И реци јој да ђође овамо.

УРСУЛА Молим.

(Оде)

" Стражар је најпре био констатовао постојање „некаквог пре-врата“; сада заповеднлк Угљенац, да би то потврдло, по узору Дре-њлнином, „прцврат“ преинаћи у „разврат“.

Тл Дугаћак увојак, ћесто и с мафином, порцд левог увета, тако-звани „увојак ИЈубавл“, ималл су развратнл фтћфирићл оног времена.
МАРГАРЕТА Верћ ми, мјслим да би онај други ваш око-вратник био лепши.

ХЕРА Не. молим те, драга Маргарета, ставићу овај. МАРГАРЕТА Он заиста није тако леп, видећете да ће и ваша сестра то рећЛ

ХЕРА Моја сестра је будала, а ти си друга. Нећу ставити ни-један до овај.

МАРГАРЕТА Нови украс за главу изнутра ми се особито свиђа, кад би само коса хила малчице загаситија;72 а ха-љина вам је по изванредној моди, вере ми. Видела сам хаљину војвоткиње миланске коју толико хвале.

ХЕРА О та. кажу, превазилази све.

МАРГАРЕТА Вере ми, у поређењу с вашом, то је само кућна хаљина: материја златом извезена, са зарезима и пришивеним сребрним тракама, рукави украшени перлама, па спољни рукави73 и скути уоколо постављени плавичастим брокатом — али што се тиче финог оригинаиног, елегантног и изванредног кроја, ваша ђесет пута више вреди.

ХЕРА Нека ми да бог да је носим с радошћу! Јер око срца ми је веома тешко.

МАРГАРЕТА Биће ускоро и теже, кад га притисне тежина је-дног човека.

ХЕРА Фуј, зар те није срамота?

МАРГАРЕТА Од чега, госпо? Од тога што говорим поште-но? Зар брак није нешто часно и у просјака? Зар ваш го-сподин није частан и бцз брака? Ви бисте, мислим, хтели да ја кажем „с опроштењем, муж“. Ако отворену реч не изо-паче опаке мисли, ја никог нећу увредити. Зар ту има не-чег ружног кађ кажем ,,за тежину мужа“? Никако, ми-слим ја, ако је то само прави муж и права жена, иначе је то нешто лако74, а не тешко. Питајте сам<> госпу Беатри-чу, ево ње.

(Улазл Б12АТРИЦЕ)

ХЕРА Добро јутро, сестрица БЕАТРлЦЕ Добро јутро, мила Херо.

" Украс за главу био је Јеђна врста капе, изнутра од туде <„лажне“) косе.

” Спољни рукави су као дугаћке траке висили с рамена и, на унутрашњој странл отворени, покрлвалл само горњи и спољни део зат-воренлх рукава који су обухвраталл руке све до шака.

у Као „лака жена“ или „лака ИЈубаВ о којој ће одмах бити реч.
ХЕРА Охо, шта је то? Нема ли ваш глас некакав болан звук? БЕАТРИЧЕ Чини ми сц ђа су мц сви ђруги звуци напустиии. МАРГАРЕТА Онђа уђритц у „Лаку љубав“75, за то није по-требан мушки глас. Ви певајте, а ја ћу играти.

БЕАТРИЧЕ О да, лака љубав и ногц увис! Онда, ако вам мииж буде имао довољно стаја, ви ћете се већ посларати да му нц неђостаје накот.

МАРГАРЕТА Да погрешна закључка! То ја бацам под ногц с презиром.

БЕАТРИЧЕ Скоро је пет сати, сцстро, требало би да ст© већ спремни. Вцре ми, много сам болна. О-ох! МАРГАРЕТА Уздишцте ли због мајмуна, маћке или мужа? БЕАТРИЧЕ Због слова којим све те речи поћињу: м. МАРГАРЕТА Ама, ако се ви нисте потурћили, онда влше не-ма пловиђбе према звездама76.

БЕАТРИЧЕ Ста ли мисли та луда девојка, питам се. МАРГАРЕТА Ја ништа, али нека бог да сваком што му срце жели.

ХЕРА Овц ми је рукавицц послао гроф, оне имају одличан мирис.77

БЕАТРИЧЕ Све ми је зачепљено, сестро, ништа не миришем. МАРГАРЕТА Дцвојка, а зачепљена! Бива то да се тако назебе.

БЕАТРИЧЕ О, нека ми је бог у помоћи, нека ми је бог у помоћи! Откад стц ви почели да бивате оштроумни? МАРГАРЕТА Откако сте ви престали. Зар ми моја духови-тост не пристаје одлично?

БЕАТРИЧЕ Не види се довољно, требало би да је носите на капи.78 Душе ми, болесна сам.

МАРГАРЕТА Узмите мало процеђеног кардуса бцнцдикту-са, па га притисните на срое; то је савршено средство про-тив болова.

” Песма уз коју се плесало.

" Онђа више ниСта нијц поузђано — ни Севцрњача, која, непо-кретна, увек морепловцима показује где је север. Бцатриче је глас „м‘‘ изговорила с лнтонацијом болног уздаха: или Маргарета о ње-аом „назебу** оћиглцђно има исто онакво миСљење какво су Дон Педро 1 његова ђружина ималл о н7.убобољи“ БенедетовоЈ.

71 Намирисане рукавице биле су веома у моди, нарочлто као поклон вољцној дами.

н Као Сто будала на капи носи кресту, знак своје професије-
и
ХЕРА Бодеш је чкаљем™

БЕАТРлЦЕ Бенедиктус? А зашто бенедиктус? У том бене-диктусу је неко ваше наравоученије?

МАРГАРЕТА Наравоученије! Не, душе ми, ништа наравоу-чено ја нисам мислила; мислила сам просто блажени чкаиј. Ви ћете можда помислити да мислим да сте заљубљени. Не, Богородице ми, нисам ја тако луда да мислим што ми па-дне на памет, нити ми пада на памет да мислим све што могу, нити бих могла помислити, па да пресвиснем мислећи, ђа сте ви заљубљени, или да ћете бити заљубљени, или да можете бити заљубљени. Па ипак, и Бенедето је био такав, а сад је постао човек; клео се да се никад неће оженити, а ипак сађ, упркос својој ћуди, јцде својц јело без гун-ђања.80 На који начин се ви можете обратити не знам, али ми се чини да глцдате својим очима као и друге жене.

БЕАТРлЦЕ Каквим то кораком иде сађа твој језик?

МАРГАРЕТА Не иде погрешним касом.

фВраћа се УРСУЛА)

УРСУЛА Госпо, склоните се: стигли су кнез, гроф, сињор Бе-недето, Дон Хуан и сва господа из града да вас воде у црквиЛ

ХЕРА Помозите ми да се обучем, драга секо, драга Мар-гаретице, драга Урсула.

(Оду)

СЦЕНА ПЕТА

(Улази ЛЕОНАТО С ДРЕЊИНОМ и СТАПИНОМ)

ЛЕОНАТО Ста хоћеле од мене, пријатељу?

ДРЕЊИНА Богме, господине, хтео бих да говорим строго поверљиво81 с вама, о нечем у шта сте ви лично упетљани. ЛЕОНАТО Будите кратки, молим вас, јер ја сам, видите ли, много заузет.

'* Једна вн*ста чкаља, названа „благословони“, латлнски цардуус бенедицтус блла Је веома омлљен лек. Пропорућујућл га Беатричи, Маргарета алудира на Бонодета, чије лме је италијански облик речи бенедлцтус 1 зато је *боде чкаљцм**.

• Не ропћућл на човекову судбину да се ожени и живи у браку. " Дрењинине Језићне мајсторијо у овој појавл су: уверлфиво, непокретна, дефоктуирано, затим: одорозна мосто одиозна, ђепута-ција место репутација, екскомунлкаеија место егзамлнација.

с
1
ДРЕЊИНА Богме јесте, господине.

СТАПИНА Да, ствамо јестц, господинц.

ЛЕОНАТО У чцму је ствар, добри људи?

ДРЕЊИНА Овај честити Стапина, господине, мало се губи кад говори. Стар је човек, господине, и његова памет није онако нцпокрцтна како бих, с помоћу божјом, же-лео да јесте, али, вере ми, поштен је као кожа између његових обрва.82

СТАПИНА И јесам, богу хвала, поштен сам као било који на свету човцк који је стар, а није поштенији ођ мене.

ДРЕЊИНа Поређења су одорозна. Палабрас83 суседе Ста-пино!

ЛЕОНАТО Пријатељи, ви ме инкомодирате.

ДРЕЊИНА Ваше благородство изволева само тако казати, а ми смо само обичног кнеза чиновници. Али што се мене тиче, кад бих имао инкомодације колико краљ, ја бих јц сву од свег срца дао вашем благородству.

ЛЕОНАТО Зар сву инкомодацију мени?

ДРЕЊИНА Да, па да је имам хиљаду пута више него што Је имам, јер знам да ваше благородство ужива добру ђепу-тацију као нико у целом граду; и мада сам само сиро-мах човек, мило ми је што то чујем.

СТАПИНА Такође и с моје стране.

ЛЕОНАТО Волео бих да знам шта имате да ми кажете.

СТАПИНА Дакле, господине, ноћас је наша стража ухватила пар тако овејаних, изузимајући ваше присутно благород-ство, тако овејаних хуља каквих више нема у целој Ме-сини.

ДРЕЊИНА Добар стар човек, господине; воли да прича: што-но кажу: „Кад старост ђође, памет одц.“ Боже мој, Чцга ти све нема на овом свету! Добро сте казали, суседе Стапино, јер видитц: бог је добар; али када двојица јашу једног коња, један од њих мора седети иза другог.84 Цестита ђуша, верц ми, господине, части ма, јесте, поштења-чина као биЈо који што је лебац кусао, али морамо се богу клањати: сви љуђи нису једнаки. Тако је то, добрј мој суседе.

“ На којој нема жига као у злочинаца.

М Спанска узречица гласи: поцас палабрас, а значи: мало речл! *' Дрењина хоће да каже Стапини да му је место иза њега,

Дрењине, Јер њему, како то констатује 1 Дон Педро, није раван.
471

и
ЛЕОНАТО Заиста, пријатељу, вама он никако није раван.

ДРЕЊИНА То је дар од бога.

ЛЕОНАТО Морам вас напустити.

ДРЕЊИНА Само једну реч, господине! Заиста је наша стра-жа, господине, схватила две проблематичне личности, и на-ша јц жеља да још јутрос буду саслушанц пред вашим бла-гоиодством.

ЛЕОНАТО Предузмите сами то саслушање, па ми донесите записник. Мцни се сад много жури, као што и сами можете видетл

ДРЕЊИНА Биће дефектуирано, по вашем наређењу.

ЛЕОНАТО Попијте мало вина пре него што одете. Збогом!

(Уђе ГЛАСНТК)

ГЛАСНИК Господару, чекају вас да предате своју кћер њеном супругу.

ЛЕОНАТО Ето ме, њима на служби. Готов сам

(Оду ЛЕОНАТО и ГЛАСНИК)

ДРЕЊИНА Идите ви, прикане, идите по Франсиса Угљенца8'’, реците му да понесе своје перо и свој мастионик у затвор Морамо сада да преслишамо те људе.

СТАПИНА И то морамо учинити паметно.

ДРЕЊИНА Памет нцћемо штедцти, за то вам јамчим; има ње овдц толико да ће од ње некоме да стане памет. Само ви доведите ученог писара који ће записати нашу цкскомуникацију, па да се нађемо у затвору.

(Оду) **

- Франсис Угљенац се не сме поистоветити са својим презиме-њаком Ђорђем Угљенцем, заповедником страже. Франсис је лли градски плсар илл црквењак кој) врши и ту дужност.

ЧЕТВРТИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

У цркви

(Улазе ДОН ПЕДРО, ДОН ХУАН, ЛЕОНАТО, ПАТЕР ФРАНЦИСКУС, КЛАУДИО, БЕНЕДЕТО. ХЕРА, БЕАТРИЦЕ и ПРАТИОЦИ)

ЛЕОНАТО Хајде, патре Францискусц, будите кратки: присту-пите одмах једноставном обреду венчања, а разне њи-хове дужности изложићете им накнадно.

ПАТЕР ФРАНЦИСКУС Ви сте, благородни госпцђине, вољни да венћате ову госпу?

КЛАУДИО Не!

ЛЕОНАТО Да буде венчан с њом, патре, а ви сте ту да је венћате.

ПАТЕР ФРАНЦИСКУС Госпо, јесте ли ви вољни да будете венчани с овим грофом?

ХЕРА Јесам.

ПАТЕР ФРАНЦИСКУС Ако које ођ вас зна било какву по-тајну препреку због које не би требало да будете сје-дињени, позивам вас, ради спаса ваше душе, да је кажете.

КЛАУДИО Знате ли ви неку, Херо?

ХЕРА Никакву, мој господару.

ПАТЕР ФРАНЦИСКУС Да ли ви неку знате, грофе?

ЛЕОНАТО Усуђујем се да одговорим место њцга: никакву.

КЛАУДИО О, шта се све људи не усуђују! Шта све не могу да учине! Ста све не чине свакодневно не знајући шта чине!

БЕНЕДЕТО Гле, шта је то сад? Узвици? Па дабоме, има их и за смех, на пример: ха, ха, хи хи!

КЛАУДИО Склон’те се, патре. Простите ми, очц:

Да ли ми слободно, без принуде,

Дајете ову госпу, своју кћер?
ЛЕОНАТО Да, синц, исто тако слободно Као што бог јц мени пођари.

КЛАУДИО А шта ја вама дати могу Чим бих Изравнао овако богат дар?

ДОН ПЕДРО Баш ништа не вратите 1* саму њу. КЛАУДИО Захвалности ме, кнеже, учите.

Па, Леонато, узмите је натраг:

Не дајте трулу воћку пријатељу.

Она је само привид свог поштења.

Гле како девичански поцрвчне!

О, како достојанством истине Претворни грех огмути се уме.

Не дође л’ крв та као скроман свеђок Врлине њене? Не бисте ли сви ви,

Сви заклели се да је невина,

По овим спољним знацима? Ал’ није;

Зна она страсти блудне постеље,

Не чедности — кривице то је румен. ЛЕОНАТО Ста хоћете, сињор? ...

. КЛАУДИО Не венћати се,

Не везати се с пустом блудницом. ЛЕОНАТО Госпођине мој драги, ако сле,

Њу искушавајући, успели Свладати отпор њцне младости,

Победити јој Чедност девичанску ...

КЛАУДИО Знам шта желите рећи: ако се,

Хоћете рећи, мени подала,

К’о мужу свом се дала, па Је тиме Наглости своје грех ублажила.

Не, Леонато.

Ни речју ја њу нисам кушао,

Већ као сцстри брат одавао Наклоност стидљиву и љубав чцдну.

ХЕРА А вама ја зар сам се икада Другачијом причинила?

КЛАУДИО Умукни!

Причинила! То причињавање ћу Пред целим светом изобличити.

Ви сте се мени причињавали

Као Дијшна када небом кружи,66 Чедни к’о пупољак нерасцветан;

Ал’ крв је ваша незаситија Но у Венере, ил’ у сите звери Од ђивље похоте што помахнита.

ХЕРА Је П мој госпођар здрав кад тако бунца? ЛЕОНАТО Ви, кнеже, ћутите?

ДОН ПЕДРО А шта да кажем?

Осрамоћен сам, јер везати хтедох Свог пријатеља с простом блудницом.

ЛЕОНАТО Да П се то говори, иП је то сан?

ДОН ХУАН Говори се, и то је истина.

БЕНЕДЕТО Ово не личи на венчање.

ХЕРА Истина87! О, божц!

КЛАУДИО Да ли то ја ту стојим, Леонато?

Је ли то кнез? А ово кнежев брат?

То Хера? Јесу л’ наше очи наше?

ЛЕОНАТО Све је то тако, али шта је с тим?

КЛАУДИО Дајте ми само једно питање Да кћери вашој поставим; а влашћу,

Сто је к’о отац над њом имате,

Наредите јој истину да каже.

ЛЕОНАТО Заповеђам ти, не била ми кћи!

ХЕРА О, боже, штити ме! О, муке моје!

Нашто ће такво испитивање?

КЛАУДИО Да своје право име кажеле.

ХЕРА Зар није Хера? Ко то име може Прекором каквим праведним да каља?

КЛАУДИО Зна се к<> може: Хера. Хера сама Херину чедност можц да укаља И збрише. Који је то човек ноћас Између дванаест и један с вама Говорио код вашег прозора?

Ако сте чедни, одговорите.

ХЕРА Говорила ја тада нисам ни с ким. **

- Дијана Је и богиња Месеца.

н Пречувшл репллку Бенедетову, Хера одговара на Дон Хуа-нову, понављајући његову последњу рцч. Слићно 1 Клаудло одговара Леонату.
ДОН ПЕДРО Е, онда нисте чедни88. Леонато.

2алим што ово Чути морате:

Цасти ми, ја, мој брат и јадни гроф Видесмо, чусмо ноћас у то доба Њу како говори код прозора С нитлцовом једним, који признаде,

К’о рарвТатничка хуља, хиљаде Њихових срамних тајних сасланака.39

ДОН ХУАН Фуј! Не назовите их именом И не говорите о њима, кнеже,

Јер говор нема доста чедности Да се без увреде изговоре.

Да, лепа госпо, жалосно је што си Понашала се тако безочно.

КЛАУДИО О, Херо! каква би ти Хера била90 Да половина твојих спољних чари На службј беше твојим мислима И тајним намерама срца твог!

Збогом, ти најгрђе и најлепше!

Грешнице Чиста ти, чистото грешна,

Збогом! Због тебе \Тата љубави Затварам сва, а очи моје одсад Нек’ застре подозрење, нека сву Лепоту претвара у слутње зле Да никад вјше Јјупка не буде.

ЛЕОНАТО Зар нико нема оштар бодеж за ме?

(ХЕРА се онесвести)

БЕАТРЈЦЕ Сестрице, шта је теби? Зашто паде?

ДОН ХУАН Пођимо.

Све то, овако изнето на светлост,

Утулило је лучу њезину.

(Оду ДОН ПЕДРО, ДОН ХУАН т КЛАУДИО)

БЕНЕДЕТО Како је госпа?

М Херино порицање искључило је могућност ђа је она била не-вина жртва вараУце која сц у мраку и2ђавала за Клаудља.

М На та wпризнања“ се односи хвалисање Борачово (у ИИИ, 3) да је „потврдло све клевете Дон Хуанове".

Х Како би била ђостојна имена Ијубавнице И.еандерове, оличења верне Ијубавит
т
БЕАТРИЧЕ Мртва, изгледа.

У помоћ, стриче! Хцро! Стриче! О,

Сињоре Бенедето! Патре! Стриче! '

ЛЕОНАТО Судбино, не повлачи тешку руку!

Срамоти њеној плашт је најлепши Смрт, за њом само треба тежити.

БЕАТРИЧЕ Како си, сестро?

П. ФРАНЦИСКУС Смирите се, госпо.

ЛЕОНАТО Зар ти још гледаш?

П. ФРАНЦИСКУС Да. А зашто не би?

ЛЕОНАТО А за.што не би? Не извикује ли Срамоту њену свака ствар на земији?

Је л’ могла саблазан да порекне Која је крвљу њеном исписана?91 Не живи, Херо, не отварај очи!

Да верујем да нећеш ускоро Да умреш, да је дух- твој јачи него Срамота, сам бих, проклевши те, живот Узео техи. Зар сам жалио Једина што си? Зар сам урцђење Природе шкрте зато карао?

За јцдну одвећ! Сто ми даде једну? што си мом оку икад љупка била?

Сто нисам самилосно прихватио Просјачко чедо испред врата својлх?

Јер ако би се то уваљало У срам и блато, могао бих рећи:

„Ниједан део тога није мој,

Од непознатог бедра потиче Тај срам.“ Ал’ моје, што сеим воЈео И славио, то моје којим сам се Поносио, толико моје, о Да самом сехи нисам био свој Оцењујући себе према њој —

Да, она, она је сађ упала У црну каљугу да море нема Довољно капи да је опере Ни соли да јој мцсо зачини

И сачува од даљцг труљења

ИИ Исписана Херлним црвењењем, за које Леонато, као и Клау-ђио, сматра да није знак њене чедности, него њене критице.
БЕНЕДЕТО Госпцдине, будите стрпљиви.

Ја сам сСм тако Чудом обузет Да не знам шта да* кажем.

БЕАТРлЦЕ Тако мј душц, то је клевета!

БЕНЕДЕТО Да л’ с њом сте ноћас, госпо, спавали? БЕАТРИЦЕ Не, ноћас нисам; ал' сам све до ноћас Дванаест месеци са њом спавала.

ЛЕОНАТО О, пот\Тђено! Сад је јаче још Што дасад беше гвожђем оковано.

Па зар би оба принца лагала?

Зар КЈаудио, што ју је волео Толико да је прао сузама Срамоту њену, о њој говорећи?

Даље од ње? Нек’ умре.

П. ФРАНЦИСКУС Слушајте!

Јер само ја сам досад ћутао,

Све пуштао да иде својим током.

Посматрајући госпу, видео сам Где приказе црвчне хиљадама У лице њено јуре, хиљадама Анђелски бели јамци невиности Црвен одбијају; у њеном оку Огањ се створи >- заблуде да спали Којц су оба принца изнела О њеној девичанској вемости.

Назовлте ние лудом, нц верујте Ни моме знању, ни искуству мом Што својим печатом потврђује Мог знања садржај, ни годинама,

Ни достојанству мога позива,

Ни светом звању не верујте мом Ако та мила госпа ту не лежи Невина, жртва кобне заблуде.

ЛЕОНАТО Не, фратре, то је немогуће. Видиш Да једина јој остаде врлина Што свом проклетству неће још да дода Грех кривоклетства. Она не пориче.

Па зашто онда ти покушаваш Да оправдањем покријеш што само Своју голотињу показује?
П. ФРАНЦИСКУС Госпо, због кога вас оптужују?

ХЕРА Ти што ме туже знају то, ја не.

Знам ли ма о ком живом човеку Више но што ми ђевичанска Чедност Допушта, нека ми ниједан грех Не буде опроштен! О, оче мој,

Ако сам икад с ким говорила У час неприиичан, ако сам ночас С ким биио речи размењивала,

Одагнајте ме онда, мрзите ме,

Уморите ме страшним мукама.

П. ФРАНЦИСКУС Обмануло је нешто кнезове.

БЕНЕДЕТО Часност њих двојице је неоспорна;

Па ако им је ум заведен, то Од копииета потиче Хуана,

Дух његов стално снује подиости.

ЛЕОНАТО То не знам. Рекоше ли истину,

Ова ће рука растргнути њу;

Но. је ли оклеветана, е тад ће И најгордији своје добитл Још време не осуши моју крв,

Ни старост тако не отупи ум.

Ни зла-коб тол’ко не смањи иметак Ни блудан живот пријатеља број Да не бих, распаљен на такав начин,

Могао свима да им покажем И снагу тела и бистрину духа,

Богатства моћ и пријатеља верних За све да им се наплатим.

П. ФРАНЦИСКУС Прлчекајте

И слушајте мој савет у тој ствари.

Кћер вашу кнезовј су оставили

К’о мртву. Склон’те је за неко време,

Објав’те да је ствамо умрла.

Показујучи да сте у жалости,

У старој породичној гробници Написе окачите жалобне,82 **

- Јцђан ођ посмртнлх обичаја блло је и стављање стјхованлх наплса на нађгробнл споменлк лљ у његову близлну.

И друге обреде извршите Што посмртни их тражи обичај.

ЛЕОНАТО А чему све то треба да доведе?

П. ФХАНЦИСКУС Извеђе П се то добро, клевета У жаљење ће да се претвори.

То је већ нешто. Али тога ради Ја не смишљам тај чудни поступак; Значајнијем се надам породу После тих болова. Ми морамо Остати при том да је умрла У часу кад су је оптужили.

Ко год то чујц, њу ћц жалити И оплакивати и правдати;

Јер оно Сто имамо не ценимо По вредности док њим располажемо,

Но кад смо тога лишени, тад цену Високо ђижцмо, тад откривамо Врлину коју нисмо вЈдели У нашој власти док је било то.

А тако ће и с Клаудијем да буде:

Кад Чује да јц она умрла Од речи њцгових, ушуњаћц сц Живота њеног слика непримцтно У маштц његовц рађиону И сваки Ијупки део њеног бића Појавиће се тада, оденут У рухо скупоценије и лепше,

Оку и виду душе његове Дирљивији, и нежнији и живљи Но за живота њена; жалиће је Ако је икада за Ијубав знао;

Зелеће да је није кривио,

Не, ма колико да је веровао Да му је истинита оптужба.

Збуђе П се то, буђућност, верујте.

Још лепши лик ћц дати исходу Него што могу ја да пређскажем.

Но, и да омане све остаЈо,

Вест ће о смрти госпиној да збрише Срамотц њене саблазан. А ако
Ни то не постигнемо, сакријте је -Што приличи и рањеном јој гласу —

У осаму живота побожног Од очију, од језика, од мисли И увреда.

БЕНЕДЕТО Сињоре Леонато,

Тај савет калуђеров послушајте.

И мада знатц како усрдно Ја волим кнеза, волим Клауђија,

Части ми, овде ћу поступати С толиком тајношћу и преданошћу Ко што вам с телом ђуша поступа.

ЛЕОНАТО Тонући у јаду, хватам се за сламку.

П. ФРАНЦИСКУС Хајдемо. Добро је што пристајете,

Јер Чуђне бољке и лек чудан траже.

Да живите, ви, госпо, умрећете:

Венчање, можда, само се одлаже.

(Ођу ПАТЕР ФРАНЦИСКУС, ХЕРА и ЛЕОНАТО)

БЕНЕДЕТО Госпо Беатриче, ви сте за све ово време пла-кали?

БЕАТРЈЧЕ Јесам, и још ћу дуго пиакати.

БЕНЕДЕТО То не бих желео.

БЕАТРИЧЕ И нема потребе, ја то чиним од своје воље.

БЕНЕДЕТО Ја заиста мислим да је вашој доброј сестри учи-њена неправда.

БЕАТРИЧЕ О, колико би ме задужио човек који би јој по могао да дође до правде!

БЕНЕДЕТО Има ли каквог начина да се покаже такво при-јатељство?

БЕАТРИЧЕ Има втИо прост начин, али нема таквог пријатеља.

БЕНЕДЕТО Може ли човек то учинити?

БЕАТРИЧЕ То је посао за човека, али не за вас93.

БЕНЕДЕТО Ја ништа на свету не водим толико колико вас. Зар то није чудно?

БЕАТРИЧЕ Тако чудно као нешто што ми је сасвим непо-знато. Исто тако бих ја могла рећи да ништа на свету не **

- Јер Бенеђето, поред тога што Је привржен Клаудију и Дон

Педру, није ћлан породиое којој је нанета увреда; то и јесте повод

да Бенедето открије своја осећања према Беатрићи, из којлх пролз-

лази и саосећање са њеном породицом.
31 Сокспир л
воиим толико колико вас. Али не верујте ми; ипак не лажем. Ја ништа не признајем, и нишла не поричем. Срце ме боли због моје сестре.

БЕНЕДЕТО Тако ми мога мача, Беатриче, ти ме волиш. БЕАТРлЦЕ Немојте да се кунете у мач, па да га после прогутате.

БЕНЕДЕТО Заклећу се у мач да ме волитц, а да га прогута натераћу онога који каже да ја не волим вас.94 БЕАТРИЦЕ И нећете прогутати своју реч?

БЕНЕДЕТО Ни с каквим умокони који се може Измислити.

Изјављујем ти да те волим.

БЕАТРИЦЕ Е онда, нека нии бог опрости...

БЕНЕДЕТО А какав грех, мила Беатриче?

БЕАТРлЦЕ Зауставили сте ме у добри час. Управо сам хтцла изјавити да волим вас.

БЕНЕДЕТО О, изјави то, свим срццм.

БЕАТРИЦЕ Волим вас с толико свога срца да ништа не прео-стаје чиме бих то изјавила.

БЕНЕДЕТО Нареди ми било шта да учиним за тебе. БЕАТРлЦЕ Убијте Клаудија!

БЕНЕДЕТО О, не! Ни за цео свет!

БЕАТРЈЦЕ Одричући то, ви убијате мене. Збогом! БЕНЕДЕТО Причекај, сиатка Беатриче!

БЕАТРлЦЕ Ја сам већ одсутна, мада сам још овде. У вас нема љубави. Не, молим вас, пустите ме!

БЕНЕДЕТО Беатриче ...

БЕАТРлЦЕ Ја заиста хоћу да идем.

БЕНЕДЕТО Најпре да будемо пријатељи.

БЕАТРлЦЕ Лакшц сте се одважили да будете мој пријатељ него да се бијете с мојим непријатељем.

БЕНЕДЕТО Зар јц Клаудио твој непријатељ?

БЕАТРИЦЕ Зар се он нијц показао као најгори подлац који је оклевцтао, изврцђао и осрамотио моју рођаку? О, да сам ја мушкарац! Дабоме, носио је тобоже на рукама свц док није требало да им се руке споје венчањем, па је онда с јавном оптужбом, нескривеном клеветом, не-

М Прогутати маћ — значи битл поражен; то је и казна за неиз-вршење онога на шта се човек заклео у свој мач. Беатриче је опо-менула Бенедета да не буде тако сигуран у њену љубав, коју она још не жели да прлзна; а Бенедето одцовара да Је сасвим сифиуран у узајамност њихове љубави.
чувеном свирепошћу... О, боже, да сам ја мушкарац! Срце бих му појела насред трга!

БЕНЕДЕТО Слушај ме, Беатриче ...

БЕАТРлЦЕ Разговарала с човеком кроз прозор. Згодан из-говор!

БЕНЕДЕТО Али, Беатриче...

БЕАТРИЦЕ Добра моја Хера! Њој је нанета неправда, њу су оклеветали, униСтили.

•БЕНЕДЕТО Беат...

БЕАТРлЦЕ Кнезови и грофови! О да, кнежевско сведочан-ство. Фин гроф! Посластица од грофа, меден каваљер, не-ма шта! О, да сам мушкарац њега ради, или да имам пријатеља који би хтео да буђе мушкарац мене ради! Али мушкост се истопила у клањању, храброст у учтивостима, а људи су се претворили у језике, и то китњасте. Ко данас само слаже па се на то закуне тај је већ храбар као Херкул. Не могу по жељи постати мушкарац, зато хоћу као жена да умрем од јада и чемера.

БЕНЕДЕТО Цекај, драга Беатриче! Тако ми ове руке, во-лим те.

БЕАТРлЦЕ Употребите је за моју љубав на други начин, а не да се у њу заклињете.

БЕНЕДЕТО Јесте ли у ђуши својој уверени да је гроф Кла-удио учинио неправду Хери?

БЕАТРлЦЕ Јесам, исто тако као што сам уверена да имам уверења или душу.

БЕНЕДЕТО То ми је ђовољно. Ја сам се обавезао, изаз-ваћу га на двобој. Да вам пољубим руку, па да вас оставим. Ове ми руке,95 Клаудио ће ми скупо платити. Судите о мени по ономе што о мени будете чули. Идите, утешите своју сестру. Ја морам говорити да је мртва. За-то, остајте збогом.

(Оду)
М Руке Беатричлне, које Бенедето љубл.

СЦЕНА ДРУГА

Затвор

(Улазе ДРЕЊИНА, СТАПИНА и ПИСАР у званлћним оделима, СТРА2А С КОНРАДОМ и БОРАЧОМ)

ДРЕЊИНА Да ли су ђошли сви који су присутни?96 ШТАПИНА О, столицу и јастуче за перовођу.

ПИСАР Ко су преступници?

ДРЕЊИНА Па то смо ја и мој колега.

ШТАПИНА Дабоме, то јо јасно: на нама је да извидимо пре-ступ.

ПИСАР Али ко су кривци које треба преслушати? Нека стану пред господина наредника.

ДРЕЊИНА Да, до ђавола, нека се приведу прцда ме. Како вам је име, пријатељу?

БОРАЧО Борачо.

ДРЕЊИНА Молим, напишите: Борачо. А ваше, прикане? КОНРАД Ја сам племић, господине; а име ми је Конрад. ДРЕЊИНА Напииите: газда племић Конрад. Је И’ те, људи, по-штујете ли ви бога?

БОРАЧО Дабоме, господине, надамо се да поштујемо. ДРЕЊИНА Напишите да се надају да поштују бога. И напи-шите бога најпре, јер не дао бог да бог не предњаћи та-квим лупежима. Људи, већ је доказано да сте ви безмало исто што и опаки ниткови, а ускоро ће се почети и подозре-вати да је тако. шта имате да кажете у своју одбрану? КОНРАД Богме, господине, кажемо да нисмо.

ДРЕЊИНА Невциоватно превејан момак, верујте ми. Али ја ћу му већ дохакати. Приђите, пријашко, да вам нешто шапнем на уво. Кажем вам, постоји подозрцње да сте ви опаки ниткови.

БОРАЧО Господине, ја вам кажем да нисмо.

ДРЕЊИНА Добро, ступите у страну. Тако ми бога, они су се договорили. Јесте ли написали да нису?

М И у овој појави Дрењина, поред тога што ,,не штеди памет" при саслушавању те демонстрира своје „знање закона" квалификујући вређање кнежевог брата као отворено кривоклетство, а потплаћивање лажног сведока као разбојништво с провалом, изврће и замењује речи, говорећи спасење место проклетство, уцењујеш место цеитиш. пијетет место безбоштво иии богохуљење...
ПИСАР Господме наредниче, не саслушавате како треба. Мо-рате позвати стражарц који их оптужују.

ДРЕЊИНА Заиста, то је најпригоднији начин. Нека приступи стража. Стражари, наредујем вам у име кнеза, оптужите ове јјуде!

ПРВИ СТРАЖАР Овај човек је рекао, господине, да је Дон Хуан, кнежев брат, лупеж.

ДРЕЊИНА НапиСите, кнез Хуан је лупеж. Охо, па то је от-ворено кривоклетство, назвати кнежева брата лупежом.

БОРАЦО Господине наредниче...

ДРЕЊИНА Молим те, угурсузе, ћути: ти мл се не свиђаш, веруј ми.

ПИСАР Ста сте још чули да је рекао?

ДРУГИ СТРАЖАР Па то да је добио хиљађу дуката од Дон Хуана да лажно оптужи госпођу Херу.

ДРЕЊИНА Очигледно разбојништво с провалом, каквог још није било!

СТАПИНА Да, свеца ми то је!

ПИСАР Ста још, човече?

ПРВ.Ц СТРАЖАР И да је гроф Клаудио одтучио, на ту ње-гову оптужбу, да наружи Херу пред целим скупом и да со не ожени њоме.

ДРЕЊИНА О, хуљо! За ово ћеш бити осуђен на вечно спа-сење.

ПИСАР Ста још?

ДРУГИ СТРАЖАР То је све.

ПИСАР А ло је, господо. више него што можете порећи. Принц Хуан је јутрос потајно побегао. Хера је оптужена на тај начин, управо на тај начин одбачена, па је од туге због тога напрасно умрла Господине наредниче, нека се ови Ијуди вежу и довеђу у кућу Леонатову. Ја идем на-пред да му покажем саслушање.

(Оде)

ДРЕЊИНА Хајде, ставите им окове.

СТАПИНА Ставите им лисице — на руке.

КОНРАД Себи руке, звекане!

ДРЕЊИНА Боже и сви свеци! Где је перовођа? Нека запише да је кнежев дно\мик звекан! Хајде, вежите их. Ти, подла вуцибатино!
КОНРАД ДаЈје од мене! Ви сте магарац, сте магарац.

ДРЕЊИНА Зар ти тако уцењујеШ моје звање? Зар тако уцењујеш моје године? Бар ђа је онај овђе, па да за-пише да сам магарац. Али упамтите ви, људи, да сам ма-гарац. Макар да нијц записано, ипак немојте заборавити да сам магарац. Цекај, ти хуљо, ти си пун пијетета, то ћу доказати помоћу сигурних сведока. Ја сам човек паме-тан, још више: чиновник; још ви$е: домаћин; још више: лепо парче мцса, као било ко у Месини; и човцк који зна за-коне, него шта; и човек доста имућан, него шта; и човек који је имао губитака; и човек који има два одела, и све што је на њему уредно је и чисто.87 Водите га! Их, само да је записано да сам магарац!

(Ођлцзе)
н И поред тога 5то Је имао губитака, ипалц је ЈоС доста лмућан да све на њему одговара његовом угледу и важности њцговог положаја.

ПЕТИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Пред киЛЋом Леонатовом

(Долазе ЛЕОНАТО и АНТОНИО)

АНТОНИО Продужујући тако, пропажћете.

Та, није мудро подржавати Овако тугу против самог себе.

ЛЕОНАТО Молим те, остави се савета,

У моје уши они улазе Улудо као вода у решето.

Нећу да служам. Нећу да ми ухо Разгаљује ниједан тешитељ До онај чији бол је раван мом.

Доведи мени оца који је Кћер своју тако волео и ком је Очинска радост згажена к’о мени И реци му да прича о стрпљењу;

По моме јаду његов одмери Да буде једнако и дуг и Широк,

Да сваком болу бол одговара,

Невољи једној друга невоља,

У свакој црти, делу, облику:

Па тај, ако се буде смешкао,

И браду гладио, и тугу гонио Од себе, и ,,хм, хм“ говорио Када би требаио да јауче,

И пословице стављао на жалост К'о закрпе, и јад опијао Са ноћницима — тога ми доведи,

Од њега ћу се учити стрпљењу.

Ал’ таицвог нема. Људи знају, брате,
Да теше и да светују због бола Који не осећају сами; али Осете ии га, одмах се у страст Прцтвара мудрост Што је умела Избезумљеност упутством да лечи,

И бес да спута концем свиленим,

И дахом да одагна болове,

А муке самртничке речима.

Не! Свак’ стрпљење препоручује Патнику кога тешки терет слама,

А нико нема снагу и способност Да буде тако мудар када сам Мора да пати. Зато престани:

Мој бол је гласнији од савета.

АНТОНИО У том су људи деци једнаки.5«

ЛЕОНАТО Молим те, ћути. Ја сам крв и месо.

Ниједан још филозоф не могаше Зубобољу да сноси стрпљиво;

А писали су стилом богова Случајности и болу пркосечи."

АНТОНИО Ал’ не наваљујте сав јад на себе,

Нек’ пате и ти што вас вређају ЛЕОНАТО Сад збориш паметно. То хоћу, да.

Душа ми вели да је моја Хера Оклеветана. Нека Клаудио То чује, нека дозаиа то и кнез,

И сви ти који част јој вређају.

Нек’ чују то.

АНТОНИО Гле, кнез и Клаудио

Долазц жумо.

(Долазе ДОН ПЕДРО и КЛАУДИО)

ДОН ПЕДРО Добар дан вам желим.

КЛАУДИО Нек вам је добар дан обојици.

ЛЕОНАТО Господо, слушајте ...

ДОН ПЕДРО Ми, Леонато,

Журимо.

" И одрасли људл, кад их неСто боли, као деца гласно плачу и не слу§ају савцте.

- Као ђа су филозофи тобоже бића узвишена над недаће и патње којима су смртни ИЈуђи подложни.

ЛЕОНАТО О, ви журите! Тад збогом,

Мој госпођару. Зар вам се толико Одјцдном жури? Па, нек’ тако буде.

ДОН ПЕДРО Не препир’те се с нама, добри старче.

АНТОНИО Да може правду стећи препирком,

Од нас би неко слабо прошао.

КЛАУДИО А ко му чини криво?

ЛЕОНАТО Неба ми,

Ти, лицемеру, ти то чиниш, ти!

Не, не стављај ту руку на свој мач,

Не бојим те се.

КЛАУДИО Нека пресахне

Угрози И’ тако старост вашу икад.

Рука ми ништа не хтеде од мача.

ЛЕОНАТО Умукни, човече! Нц кези се,

Не подсмевај се! Ја не говорим К’о старкеља излапео ил’ глупан Да узносим, по праву старости,

§та сам све као младић чинио ИТ шта бих чинио да нисам стар.

Цуј, у иице ти кажем, Клаудио:

Невину моју кћер и мене ти си Увредио толико да се морам,

Сав сед и с модрицама година,

Одрећи достојанства свог и тебе Изазвати на двобој к’о мушкарац.

Оцмио си невино ми дете,

Проб’о јој срце својом клеветом.

И она лежи с прецима у гробу,

У гробу, да, у којцм никада Срам није лежао до овај њен Који јц твоја подлост смислила!

КЛАУДИО Зар моја подлост?

ЛЕОНАТО Твоја, Киаудио.

ДОН ПЕДРО Ви, старче, грешите.

ЛЕОНАТО То, кнеже мој,

Доказаћу, јмадне 1’ смелости,

На њему, поред његове вештине Мачевања и сталног вежбања,

И цвета младости и крепкасти.
КЛАУДИО Не, с вама нећу да се бијем ја. ЛЕОНАТО Зар тако мислиш да ме се отресеш?

Ти си ми убио дете! Младићу,

Убиј сад мене, убићеш човека.

АНТОНИО Два нека убије, два ћовека!

Ал’ оставимо то, нек убије Једнога најпре. Још је зец у шуми.

Нек’ мени изиђе на двобој! Хајдц, момче, Хајд’ за мном, хајде, господине момче. Корбаћем ћу вам избити из рукц Ваш дрски мач, ил’ племић не био!

ЛЕОНАТО Брате...

АНТОНИО Умирите се. Бог то зна,

Синовицу сам своју волео;

А она је сад мртва, клеветама У смрт је отераше лупцжи Који с човеком смеју ђа се боре К’о ја — да змију ухватим за језик.

Подлаци, мајмуни и хвалисавци,

Лупцжи, жутокљунци!

ЛЕОНАТО Брате, чуј...

АНТОНИО Ћутитц. Шта је? Знам ја добро њих,

У длаку знам колико они теже.

Уображени, дрски помођарци,

Разметљивци што лажу, ругају се,

ПодваЈјују и клевећу и псују,

Накинђуре се, па се праве страшни Понављајући пет-шест љутих речи:

Како ће душманина, усуди л’ се...

И то је све.

ЛЕОНАТО Антонио! О, брате!

АНТОНИО Ма оставите, све је то којешта.

Не плетите се, пустите то мени!

ДОН ПЕДРО Ми не намеравамо, господо, Стрпљење ваше стављати на пробу.

Смрт кћери ваше мени пара срце;

Ал’ истинита је и доказана Оптужба против ње, на часну реч.

ЛЕОНАТО О, кнеже, кнеже ...

ДОН ПЕДРО Не ћу да вас слушам.
ЛЕОНАТО Не? Онда, брате, хајде, пођимо.

• Ја хоћу да ме чују.

АНТОНИО И чуће нас.

ИИ’ ће то неко скупо платити!

(ЛЕОНАТО и АНТОНИО оду; дОлази БЕНЕДЕТО)

ДОН ПЕДРО Гле, гле, ево нам онога кога смо пошли да тражимо.

КЛАУДИО Но, сињоре, шта је ново?

БЕНЕДЕТО Добар дан, кнеже.

ДОН ПЕДРО Добро нам дошли, сињоре. Замало што вам се не даде прилика да раздвојите две стране које су се без-мало побиле.

КЛАУДИО Да, наше носове само што не ођгризоше два бе-зуба стареа.

ДОН ПЕДРО Леонато и његов брат. Ста велиш? Да смо се тукли, не верујем да бисмо били одвећ млади за њих.

БЕНЕДЕТО У неправој борби нема праве храбрости. Ја сам тражио вас двојиеа

КЛАУДИО А ми смо били свугде тражећи тебе, јер смо пре-пуни најцрње меланхолије, па бисмо волели да је ко ра-стера. ХоћеС ли да покренеш свој дух?

БЕНЕДЕТО Он јц у корицама: да га повучем?!Ц0

ДОН ПЕДРО Зар ти свој дух носиш са стране?

КЛАУДИО То још нико нијц чинио, мада су многи свој дух оставили на страну. Тражим да повучеш онако као што сви-рачи превлаче кад загуђе: повуци да нас расположиШ.

ДОН ПЕДРО Тако ми поштења, блед је. Јеси ли болестан, или љут?

КЛАУДИО Еј, храбрости, човече! Ако је брига убила мач-ку101, ти имаш довољно петље да убијеш бригу.

БЕНЕДЕТО Господине, ја ћу се одупрети насртању ваше духовитости ако је будете управљали против мене. Молим вас, изаберите други предмет разговора.

КЛАУДИО Авај, дајте му друго копље, ово му се препо-ловило.

ДОН ПЕДРО Тако ми овог сунца, он све више мења боју: мислим да је заиста Ијут.

109 Бенедето пређлаже да својим мачем „растера* меианхолију

Клаудљову л Дон Педрову.

Пословица, која истиче коллко је брлга смртоносна, Јер убља

1 маЦку, коју се каже да има девет живота.
КЛАУДИО Ако јесте, он зна како да окрене свој опасач.102 БЕНЕДЕТО Да вам кажем рцч на уво? •

КЛАУДИО Сачувај ме, боже, од позива на двобој! БЕНЕДЕТО <тихо КЛАУДУУ) Ви сте подлац. Ја се не шалим. Доказаћу то како хтеднцте, чиме хтеднете и кад хтед-нете. Дајте ми задовољење, или ћу објавити да сте кука-вица. Ви сте убили дивну госпу, и њена смрт ће тцшко па-сти на вас. Обавестите ме о својој ођлуци.

КЛАУДИО Добро, доћи ћу да бих могао ваљано да сц по-. гостим.

ДОН ПЕДРО Охо, гозба? Гозба?

КЛАУДИО Ох да, хвала му, поз\рао ме на телећу главу и копуна; и ако ја њих но исечем сасвим прописно, онда слободно реците да мој нож нијц низаСта. Нечо ли ондц бити и нека шијука?103

БЕНЕДЕТО Господине, ваш дух добро каска, лак је.

ДОН ПЕДРО Да ти кажем како је ономад Беатриче хвалила твој дух. Рокао сам да имаш фин дух. ,,Тачно“, одговори она, ,,фин, мајушан.“ Не, рекох, голем дух. „Сасвим та-ко“, каже она, „голцм, тежак.“ Ма не, велим ја, добар дух. „Истина је“, каже она, „никоме не може да нашко-ди.“ Не тако, кажцм ја, тај господин је паметан. „Изве-сно“, каже она, „паметњаковић“. АЈи не, кажем ја, он влада језицима. „То верујцм“, каже она, „јер ми се у пКинцдцљак увече заи’екао да ћо нешто учинити, а у уторак ујутру је то порцкао: влада он двоструким језиком, го-вори два Језика." Тако је она цоо сат извртала све твоје врли-не редом.; а на крају је ипак закључила, са уздахом, да си ти најпривлачнији Човек у ИталијЛ КЛАУДИО На то је бризнула у плач и рекла да јој је то свцједно.

ДОН ПЕДРО Да, то је учинила; но, уза све то, кад га не би страшно мрзела, она би га страсно волела. Кћи оног старца све нам је испричала.

Окренутт опасач (тако ђа пређица буде позади а нож, који се носио иза дцсног кука, надомак десне рукц) значило Јц показау спремност за борбу. Тиме се могио датл на знањц двојц: или да се борба желт 1 прихвата, или пак да треба престатл са ђаљим лзазивањем како би се нежељена борба избцгла. Клаудио овде очигледно мисли на ово друго.

Теле, копун, шљука — животиње с мало мозга, олићења глу-пости — као и Бцнедето, који јц Клаудија позвао на двобој.
КЛАУДИО Све, св6; а поврх тога: Господ бог га виде када сц сакрио меду дрвета у врту.',ЦМ ДОН ПЕДРО А кад ћемо рогове дивљег бика ставити на главу довитљивом Бенеђету?

КЛАУДИО Да, и испод тога написати великим словима: „Овде борави Бцнедцто, човек ожењен.“

БЕНЕДЕТО Збогом, младићу. Ви зииате шла ја мислим. Пре-пуштам вас вашцм оговарачком расположцњу. Ви зби-јате шале као што разметљивци ломе својо мачеве, који, богу хвала, не позлеђују. Мој кнцже, за многу вашу до-броту ја сам вам захвалан; ођсад више не могу бити у вашем друштву. Ваш брат, бастард, побегао је из Месине; а ви сте заједно с њим убили племениту и невину госпу. Сто се тиче овога господина голобрадића овде, с њим ћу се још срести; а ђотад, нека је мир с њим.

(Оде)

ДОН ПЕДРО Он озбиљно говори.

КЛАУДИО Најозбиијније; а јамчим вам, из Ијубави према Беатричи.

ДОН ПЕДРО И позвао те на двобој?

КЛАУДИО Јасно и отворено.

ДОН ПЕДРО Како је то дивно кад човек пође у прснику и чакширама, а памет остави код куће.105 КЛАУДИО Онда је он горастас у поређењу с мајмуном;

али мајмун је онда учењак у поређењу с њим.

ДОН ПЕДРО Али станите, причекајте. Срце, прибери сц и буди озбиљно! Није ли рекао да је мој брат побегао?

(Долазе ДРЕЊИНА, СТАПИНА и СТРА2А с КОНРАДОМ

{ БОРАЦОМ>

ДРЕЊИНА Хајде, ви, господине; ако правда не може да вас укроти, онда нека вишц никад не мцри правдања на свом кантару. Аја, јцсте ли ви једанпут били прокле-тиња лицемерска, мора се припазити на вас.

У 3. главл Прве кн)иге Мојсијеве говори се о томе како су се Адам и Ева „сакрили испред Господа бога међу дрвета у врту“. Цитирајући то. Киаудио алудлра на сцену (ИИ. 3) у којој је Бенедето, скрлвен у баСти, слуСао разговор о Беатричиној заљубљености и својим манама.

,М У прснику и чакширама (склнувши капут) тукли су се проттвмци у двобоју, а тући се без јачцг разлога него Сто Је захтов Једне увређене жене — и за Дон Педра значл бити без памети.
ДОН ПЕДРО Ста је то сад? Двојица од људи мога брата везана! Један од њих је Борачо.

КЛАУДТО Распитајте шта су скривили, мој кнеже.

ДОН ПЕДРО Циновници, Шта су овл људи скривили?

ДРЕЊИНА Елцм, господине, починили су лажну вцст; поврх тога су протурали неистините исказе; друго, извршили су клцвцте; шесто и последње, оверавали су нетачна стања; и на крају, они су лажови и лупежи.

ДОН ПЕДРО Прво, ја те питам шта су они урадили; треће, пи-там те шта је њихова кривица; ■ шесло и последњц, зашто су ухапшени; и на крају, за шта се оптужују.

КЛАУДИО То је исправно резоновање и тачно по његовом распореду. А то је, вере ми, и једна мисао снабдевена разноврсним рухом.106

ДОН ПЕДРО Коме сте ви, људи, скривдли да треба да ођ-говарате овако везани? Овај учцни нарцдник је сувише оштроуман да би се могао разумети. У чему јц ваша кривица?

БОРАЧО Мили кнеже, не дајте да мо гоне ђаљц радл су-ђења. Саслушајте ме ви, па нека ме овај гроф убије. Ја сам вас на ваше очи обмануо; а што вашц мудрости нису могле открити, то су ове плитке будале изнцле на видело. Они су чули када сам у ноћи овом човеку при-знао како ме је Дон Хуан, ваш брат, навео да оклеветам госпођу Херу; како су вас довели у башту и како сте ви-дели мене где се уђварам Маргарети одевеној у Херине хаљине; како сте је вл одгурнули кад је требаио да се с њом венчате. Они су моје лупештво ставили у записник, који бих радије запечатио својом смрћу него да га на своју срамоту поновим. Госпа је умрла због моје и мога господара лажне оптужбе. Укратко; ја не тражим ништа друго до награду која припада лупежу.

ДОН ПЕДРО Не протичц ли вашим жилама Тај говор као гвожђе?

КЛАУДИО Док је он

Говорио, ја сам отров пио.

ДОН ПЕДРО А на то те је брат мој навео?

БОРАЦО 3 богато је платио мој чин.

лМ Мисао која има богату гардеробу, јер се појавииа ођенута.

једно за другим, у четири руха.
бЋН ПЕДРО Од издаје и сплетке он је саздан;

А побег’о је због тог лупештва.

КЛАУДИО О, мила Херо! Лик твој видим сад У ванредној лепоти његовој Са које сам га и заволео.

ДРЕЊИНА Хајде, водите ове оптужитеље. У међу\рремену је наш перовођа реформисао107 о тој ствари сињор Леоната. А ви, људи, не заборавиле да специфидрате, у своје ВТеме и на своме месту, да сам ја магарац.

СТАПИНА Ево их, иде сињор Леонато, а и перовођа.

(Враћају се ЛЕОНАТО и АНТОНИО с ПИСАРОМ)

ЛЕОНАТО Ко је тај лупеж? Да му видим очи,

Па када сретнем неког сличног њему,

Да га се клоним. Који је од њих?

БОРАЦО Тражите 1* кривца, мене глеђајте.

ЛЕОНАТО Ти ли си роб тај чији дах је моје Невино Чедо убио?

БОРАЧО Ја скм.

ЛЕОНАТО Не, подлаче. ти лажеш себе сАма;

Ту стојц часна два господина,

И њих двојица — тречи побеже —

Умешана су. Хвала, кнезови,

Смрт кћери своје вама дугујем.

И њу мцђ’ узвишена с\роја дела Запишите. Јер, ако ћемо право,

Мајсторски сте ту ствар извршиЛи.

КЛАУДИО Ја не знам како да за благост молим,

Ал’ сада морам ја да говорим.

Освету своју сами бирајте,

Досудиле ми казну коју год Машта пронаћи може за мој грех —

Ал’ згрцшио сам само јер сам био У заблуди.

ДОН ПЕДРО И ја, тако ми душе.

• Ал’ да задовољим тог доброг старца,

Подвргавам се муд најтежој Коју ми наметне.

Оптужитеље је, разуме се, ДрењЛнлна замена за окривљене

(што Је за њега, изглцда, Једно исто), а реформисао за Јнформисао.
ЛЕ6НАТО Не могу вартиа

Наредити: оживите ми кћцр,

Јер то је немогуће. Ал’ вас молим,

Објав’те љуђ’ма овде у Месини Да невина је отишла у смрт.

А можц 1* ваша љубав нешто тужно Да смисли, напис ставите на гроб њен И пепелу то њеном певајте Вечцрас. Сутра к мени дођите,

Па кад ми не можете бити зет,

Будите нећак. Брат мој има кћер Која је сушто моје мртво дете,

Нас двојице једини наслцдник.10®

Њој дајте што сте сестри дуговали,

Па с тим нек’ умре моја освета.

КЛАУДИО О, племенити мој господине,

Та превелика љубазност ми сузе Измамљује. Ја примам понуду:

Клаудиом јадним располажите.

ЛЕОНАТО Сутра вас, дакле, ја очекујем.

За ђанас збогом. Тај нцваљалац Нека се суоћи са Маргаретом,

Која је, мислим, била умешана,

Од вашег брата купљена.

БОУАЦО Не, није.

Тако ми душе, она није знала Шта чини кад је са мном говорила.

Поштчна је и часна она била У свему што сам о њој дознао.

ДРЕЊИНА Поврх тога, госпођине, које се истина нц находи бело на црно, овај оптужитељ овде, окривљени, назвао је моне магарцем; умољавам вас да се то има у виду при одмеравању казне. А такође је стража чула како су говорили о неком Грдану; тај, кажу, носи кључ у увету и на њему виси катанац,105 и он узима новац на зајам бога ради, које вцћ толико дуго упражњава и никад не

'• То Је у противрцчности с оним Сто знамо о Антониовом сину. ,М Како је Дрењина ђоСао ђо кључа 1 катанца место увојка? Иста енглеска реч — лоцК — значи и увојак 1 катанае. Сто Је Дре-њина Једно значење заменио другим нље тако чудно; а кијуч уз ттатанац додала је његова необуздана маСта.

враћа, тако да. Ијуди сад постају немилостиви и неће да дају на зајам бога ради. Молим вас, преслушајте га о ло-ме.

ЛЕОНАТО За поштен труд и бригу твоју хвала.

ДРЕЊИНА Ваше благородство говорр као веома благодаран и смеран млад човек, и за то нека је слава богу.

ЛЕОНАТО Ево ти за твој труд. ^

ДРЕЊИНА Нека бог чува установу 1,0

ЛЕОНАТО Иђи, ослобађам те твог хапшеника и захваљујем

ти.

ДРЕЊИНА Остављам превејаног лаипежа вашем благород-ству, које молим да се поправи као пример другима. Нека бог поживи ваше благородслво! Желим ва.шем бла-городству свако добро. Нека вам бог да скоро оздрав-љење. Ја вам покорно дозвољавам да се опростите, и ако се сме пожелети срећно поновно виђење. нека то бог саеува и саклони! Хајдмо, суседц.

(ДКЕЊИНА и СТАПИНА оду)

ЛЕОНАл'О До сутра, господо, остајте збогом.

АНТОНИО Господо, збогом. Цекамо вас сутра.

ДОН ПЕДРО Ми нећцмо изостати.

КЛАУДИО Вечерас

Ја тугујем за Хцром.

(Оду ДОН ПЕДРО и КЛАУДИО)

ЛЕОНАТО Поведите те рђе. Маргарету Испитаћемо подробно о њцном Познанству с овом вуцибатином.

(Оду)
"* Том рцченицом су сиромаст захваљивали за мииостињу ђоби' јену у некој од добротворнлх установа. Изговарање те формуле у овој приллци указује на дубоко уврежену навику и откртва 1 Један део проСлости Дрцњлнине и колико је маште а коллко истине у приЦању о његовој имућности. То му ипак нлмало не срнета да на растанку Леонату „покорно дозволл” да се опрости и да срдачно пожели да ,,бог саћува*' поновно виђење којему се нада.

СЦЕНА ДРУГА

Леонатова башта

(ноиазе бенедето и маргарета)

БЕНЕДЕТО Молим те, драга госпођицц Маргарето, много ћеш ме задужити ако ми омогућиш да разговарам с Беатри-чом. 0

МАРГАРЕТА А хоћете ли ми онда написати сонет о мојој лепоти?

БЕНЕДЕТО И то уздигнутим стилом, Маргарета, којим ћу те тако високо уздићи да ниједан жив човек неће бити над тобом, јер то ти заиста заслужујцш.

МАРГАРЕТА Како, да ниједан човек нц буде нада мном?

Па да вцчно осланцм у призцмљу?111 БЕНЕДЕТО Твој дух је брз као њушка у хрта, хвата у лцту.

МАРГАРЕТА А ваш је затупљен као у мачеваоца мач за вежбање: погађа, али не позлеђује.

БЕНЕДЕТО Е, то је мушки дух, Маргарета, он неће да по-зледи жену. Дакле, молим те, зови Беатинчу. Предајем ти свој штит.112

МАРГАРЕТА Дајте ви нама женама мачеве, а штитове има-мо ми саме.

БЕНЕДЕТО Ако се њима служите, Маргарета, морате у њих да углавите клинове завртњем113, а то је опасно оружје за девојкц.

МАУГАРЕТА Добро, позваћу вам Беатричу, а она, мислим, има ногц.

БЕНЕДЕТО Па ће, према томе, доћи.

(МАРГАРЕТА ОдЦ)

Љубавт бог,

Са виса свог.

Види ми ду$у, види мл душу И зна како тцСко заслужујцм . ..

" На свој, далеко фрлволнији наћин, Маргарета преузима и улогу партнцра у чаркању досеткама са Бцнедетом. „Остати у приземљу“ знаои остатт у просторијама за чељад, као коморкиња или ђворкиња (ако остане неудата, због тога Сто „ниједан човек неће бити над њому). Двосмислено су употребљени и лзразл стил, мач, 5ттт, клин.

,л* Предати свој стит значи признати свој пораз, капитуллрати.

Округли Ститовл имали су у средини клин који се могао зарити у непрљатцља. а могао се према потреба и скинути и поново причврстити.

Мислим певањем; а што се тиче љуба\ри, Леанђар, одлични пливач, Троил, који је први запожљавао подводача,у, и чи-тава књига пуна тих бивших витезова из спаваћих соба, чија имена још и сад глатко клизе по равном друму белог стиха, богме никађ они нису били тако темељно окретани и превртани у Ијубави као мојо јадно ја. До ђавола, ја то не могу изразити у стиховима са сликом. Покушавао-сам, али не могу на ,,небо“ да нађем други слик до ,,бе-бо“, а то је сувлше безазлен слик; на ,,муж“ — ,,пуж“, гадан слик; на ,,чудоК — Млудо“, будаласт слик: сасвим незго-ђни завршеци. Не, ја се нисарн родио под стихотворачком звездом и не умем да се удварам изражавајући се праз-нички. (Доиази беатрице) Слатка Беатриче, ти доЈазас кад те ја зовем?

БЕАТРИЧЕ Да, сињоре, и отићи ћу кад ми ви то кажете.

БЕНЕДЕТО О, остани докле год ти не кажем: „Иђи сад“.

БЕАТРИЧЕ Рекли сте ,,иди сад“: дакле, збогом. Ипак, пре него што одем, дајте ми да пођем с оним ради чега сам дошла: а то је да сазнам шта је било између вас и Клаудија.

БЕНЕДЕТО Само рђаве речи; према томе, дај да те по-љубим.

БЕАТРИЧЕ Рђаве речи су само рђав ветар, рђав ветар је само рђав дах, а рђав дах је несносан; према томе ћу олићи непољубљена.

БЕНЕДЕТО Ти си ту реч препала и истерала из њеног правог смисла, толико је жестока трвоја духовитост. Треба да ти кажем просто: изазвао сам Клауђија на двобој — па, или ће ми се ускоро јавити, или ћу га пногласити за кукавицу. А сада, молим те, реци ми због које од мојих рђавих особина си се најпре у мене заљубила?

БЕАТРИЧЕ Због свих њих заједно; јер оне су створиле тако Чврст савез мана, да ниједној доброј особини не дају да се увуче и помеша међу њих. Али због које од мојих добрЛх особина је вас најпре спопала љубав према мени?

БЕНЕДЕТО Спопала ијубав — добро речено. Заиста ме је спопала љубав, јер ја те волим против своје воље.

1,4 То јц стрлц Троилове Ијубавнлце Креслде, Пандар, који уприли-

чује њлхове љубавне састанке.
БЕАТРлЦЕ Упркос свом срцу, рекла бих. Авај, јадно срцц! Ако му пркоситц мцне ради, ја ћу му пркосити вас ради, јер ја никад нећу волети оно што мој пријатељ мрзи.

БЕНЕДЕТО Ти и ја смо сувише памцтни да бисмо се могли удварати с миром.

БЕАТРИЧЕ То се не види из овог признања: нема међу двађесет паметних људи ниједнога који ће хвалити са-мог себе.

БЕНЕДЕТО То је старо, старо правило, Беатриче, које је ва-жило кад је још било добрих суседа115. А у данашње вре-ме, ако човек себи сам не подигне нађгробни споменик пре но што умре, његов спомцн неће живцти дуже него Што звоно звони и удовица плаче.

БЕАТРИЧЕ А колико је то, по вашем мишљењу?

БЕНЕДЕТО Још питаш: сат звоњаве звона и четврт сата шмркања и суза. Зато је за паметна човека — ако се Дон Црв, његова савест, не успротиви — најпростијц рцше-њц да скм буде труба својих врлина, као 5то сам и ја за себц. Толико о томе зашто хвалим себе, који сам врц-дан хвале, 5то ћу сам посведочити. А сад ми реците како је ваша сестра.

БЕАТРлЦЕ Врло рђаво.

БЕНЕДЕТО А ви?

БЕАТРИЧЕ Такође врло рђаво.

БЕНЕДЕТО Поштујте бога, волите мене и опоравите се. С тим ћу вас и оставитл јер неко долази у журби.

(Долази УРСУЛА)

УРСУЛА Госпо, треба да дођете свом стрицу. Тамо у кући је умебес: доказано је да је моја госпа Хера била лажно оптужена, кнез и Клаудио страшно обманули, а зачетник свега тога је Дон Хуан, који је побегао и нестао. Хо-ћете Ии одмах доћи?

БЕАТРлЦЕ Хоћете ли и ви доћи да чујете те новости, сињоре?

БЕНЕДЕТО Хоћу да живим у твом срцу, ђа умрем у твом крилу, да буђем сахрањен у твојим очима, а поврх свега тога, хоћу да идем с тобом твом стрицу.

(Ођу)

ту Који су хвалили своје сусеђе, па нље било потребно да они

цнми сцбе хвале.

СЦЕНА ТРЕЋА

Гробље крај цркве

(Долазе ДОН ПЕДХО. КЛАУДИО и неколицина са зубљама)

КЛАУДИО Је В то гробница Леонатова?

ПРАТИЛАЦ Да, госпођару.

КЛАУДИО <<?«а свттка)

Од клевете 1 речл зле Дивна Хера умрла Је,

У замену за патње те Вцчну славу смрт Јој даје.

Жлвот сад, подлегавСи срамоти,

Уморан живи у својој лепоти.

(ПнЦврћћујуци свттак) Нек то на гробу њезином што пише Њу слави када не буде ме више.

Сад свирајте и тужно запевајте.

ПЕСМА

Богињо ноћи, прости свлма Девице твоје крвницима.,,*

Залећл они у ноћно ђоба Око њезлна круже гроба.

Поноћи, и ти се придружи,

С нама уздиши и тужи Туробно, туробно.

Пустлте, раке, мртве своје Док смрти пој се не отпоје Туробно, туробно.

КЛАУДИО Сад лаку ноћ! Та жалост света Понављаће се сваког лета.

ДОН ПЕДРО Добро вам јутро. И вучад већ је сита.

Гасите зубље да се дану дивим Пред точковима Фебовим што хита И прска исток пегицама сивим.117 Свима вам хвала. Остав’те нас, збогом.

КЛАУДИО Добро вам јутро. Сваки својим путцм!

>« Богиња ноћи, Месеца и девичанства — Дијана Је уједр.о за-Ститник девица.

1,1 И вуд, који ноћу грабе свој плен, заврСили су тај посао, јер већ свиће, а за свитањцм ђолази, на својим огњцним колима. Фебо, £>ог сунца.
ДОН ПЕДРО Друго сад рухо друга тражи згода — Па к Леонату, где се чека на нас.

КЛАУДИО Нек лепши исход Химен118 сад нам пођа Но тај Сто смо га ожалили ђанас.

(Оду)

СЦЕНА ЧЕТВРТА

Соба у кући Леонатовој

(Улазе ЛЕОНАТО, АНТОНИО, БЕНЕДЕТО. ПАТЕР ФРАНЦИСКУС, МАРГАРЕТА. УРСУЛА и ХЕРА)

П. ФРАНЦИСКУС Не рекох 11 вам да је невина?

ЛЕОНАТО А такви су и кнез и Клаудио,

Сто је оптужиСе у заблуди

0 којој чусте. Скривила је мало

1 Маргарета, ал’ без своје воље,

Како је истрага показала.

АНТОНИО Сречан сам што се добро сврСи све.

И3ЕНЕДЕТО И ја, јер мцне веже дата реч Од Клаудија да рачун потражим.

ЛЕОНАТО Ех, кћери и ви дворкиње, сад хај’те У другу собу. Останите онде;

Кад по вас пош’љцм, дођите под маском.

(2ЕНЕ изиду)

За овај час су Клауђио и кнез Посетити ме обећали. Брате,

Ви знате своју дужност: Клаудију Даћете младом свога брата кћер Као њен отац.

АНТОНИО Извешћу ја то а да не трепнем.

БЕНЕДЕТО Мораћу, патре, вас да потрудим.

П. ФРАНЦИСКУС Слњоре, ради чега?

БЕНЕДЕТО Да ме венчате или урнишете,119 Једно ил’ друго. Сињор Леонато,

м Химен Је бог брака.

"* Бенедето, наравно. жели да га патер венћа с Беатричом: али се пита на шта ће то изићи, да ли ће тај брак (кога се увек пиашио) бити његова срећа или његова пропаст.
.Синовица вам, истина је то,

На мцне гледа оком наклоњеним.

ЛЕОНАТО То око јој је дала моја кћи У зајам: то Је права истина.

БЕНЕДЕТО А ја њу гледам оком љубави.

ЛЕОНАТО Тај поглед, мислим, добили сте ви Од мене и од Клаудија и кнеза Ал’ шта вам је по вољи?

БЕНЕДЕТО Загонетан

Ваш одговоа* је, мој господине;

А што се моје воље тиче, воља ми је Да ваша воља сложи се са нашом Да данас још будемо здружени У стању Часног брака; и због тога Потребна ми је, патре, ваша помоћ.

ЛЕОНАТО Уз вас је моје срце.

П. ФРАНЦИСКУС И моја помоћ.

Ал’ ето иду кнез и Клаудио.

(Уду ДОН ПЕДРО и КЛАУДИО и НЕКОЛИКО ПРАТИЛАЦА)

ДОН ПЕДРО Свим присутним жеЈЈм добро јутро.

ЛЕОНАТО Добро вам јутро, кнеже, Клаудио.

Изволите. Да л’ још сте решени Оженити се кћерју мога брата?

КЛАУДИО Цмкиња да је, реч одржаћу.

ЛЕОНАТО Зови је, брате, свештеник је спреман.

(АНТОНИО Оде)

ДОН ПЕДРО Добро вам јутро, Бенедето. Ста је,

Сто вам је лице тако фебруарско,

Препуно мраза, буре, облака?

КЛАУДИО На дивљег бика мисли, рекао бих.

Ма хајде, не плаши се, човече.

Позлатићемо твоје рогове,

И сва Европа радоваће ти се,

Као што некада се радовала Европа Зевсу ватреноме кад се Претворио у заљубљеног бика.120

“• Зевс се претворио у бика ђа би кћери фенићанског краља Еуропл, у коју се био заијубио, могао прићи, уграбити је и одвести преко мора на Крит.
БЕЊЦДЕТО Бик Зевс је, сињор, мукао умилно;

И вашцг оца крава с таквим биком

Зацело теле роди, јер ви силно

На њ’ подсећате, мукањем и ликом.

(Враћа се АНТОНИО с маскираним жанама)

КЛАУДИО Вратићу то, сад имам рачун други.

Коју то госпу треба да прихватим?

АНТОНИО Ево је овде. Ја је дајем вама КЛАУДИО Онда је моја. Да вам виђим лице. ЛЕОНАТО Не, док се не закунете пред патром Да ћете с њом и да се венчате.

КЛАУДИО Дајтц ми руку пред тим свештцником:

Ако мц хоћете, ја сам ваш муж.

ХЕРА Док сам живцла, била сам вам жена

(Склдафући маску)

И>ок стц волцли, били сте ми муж.

КЛАУДИО Још једна Хера!

ХЕРА Јцдна Хера је

Осрамоћена умрла, ја живим И, тако ми живота, невина сам.

ДОН ПЕДРО Негдашња Хера! Мртва Хера!

ЛЕОНАТО Мртва

Све док је била жива клевета.

П. ФРАНЦИСКУС Утолићу то ваше ћуђење:

Кад свети обред буде завршен,

Све ћу вам рећи о смрти лепе Херц.

А дотад чудо јасним сматрајте,

Па одмах у капелу кренимо.

БЕНЕДЕТО Полако, попц! Где је Бцатричц? БЕАТРИЧЕ (скида маску) Тако се зовем ја. Шта жехте? БЕНЕДЕТО Зар мцне не волите?

БЕАТРИЦЕ Не; не више

Но што је разумно.

БЕНЕДЕТО Е, онда су

Ваш стриц, кнез, Клауђио у заблуди,

Јер су се клели да мц волите.

БЕАТРлЦЕ Зар ви не волите мене?

БЕНЕДЕТО Не; не више

Но што је разумно.

И и

БЕАТРлЦЕ Р, онда су

У заблудл те девојке и Хера,

Јер су се клеле да мц волите.

БЕНЕДЕТО Клеии се да сте болесни због мене.

БЕАТРИЧЕ Клеле се да сте за мном полумртви.

БЕНЕДЕТО Ни говора. Дакле ме не волите?

БЕАТРИЧЕ Никалцо. Само враћам пријатељство.

ЛЕОНАТО Синовице, па ви га волите.

КЛАУДИО А ја се кунем да он воли њу,

Јер ево шта је писао својом руком:

Слаб сонет, сав из мозга сопственог,

За Беатричу.

ХЕРА Е, а ту је други,

Написан њеном руком, украден Из њена џцпа, препун љубави За Бенедета.

БЕНЕДЕТО Па то је чудо! Па то наше сопствене руке поби-јају наша срца. Хајде, хоћу те, али тако ми сунца, узи-мам те из сажаљења.

БЕАТРИЧЕ Нећу вас одбити. Али тако ми овог лепог дана, попуштам на велико наваљивање, а донекле и да вам спасем живот, јер сам чула да стц оболцли од сушице.

БЕНЕДЕТО Чут’! Зачепићу ти уста.

(Пои)убл )е)

ДОН ПЕДРО Но, како ти је, Бонедето, ожењени човече?

БЕНЕДЕТО Да ти нешто кажем, кнеже. Ни цео колегијум досетљиваца неће ме сада избацити из мог расположењаТ-Мислиш ли ти да ме је брига за неку сатиру или какав цпи-грам? Нимало. Човек који се може обрлатити досеткама* никад ништа лепо нећц привити уза сц.121 Укратко: пошто сам намислио да се оженим, нећу уопште да мислим на оно што би свет могао рећи против тога. Зато ми се не-мој пођсмевати због онога што сам ја сам говорио про-тив брака, јцр Човек је нешто нестално, и тачка. Што се тебе тиче, Клаудио, намеравао сам да те премлатим; али како ћемо сц вероватно ородити, живи ноизлеман и воли моју рођаку.

м Ни лцпо ођело, а камоли лепу жену.
КЛАУДИО А ја сам се понадао да ћеш одбити Беатричу па да ћу те моћи батином истерати из твог момачког живота и од тебе направити неко дволично биће; али то ћеш, зацело, и онако бити122 ако моја рођака не буде изваннедно стро-го пазила на тебе.

БЕНЕДЕТО Хајде, хајде, ми смо пријатељи. Дајтц да за-играмо пре него Што се венчамо, да олакшамо своја срца и петц наших жена.

ЛЕОНАТО Играћемо доцније.

БЕНЕДЕТО Раније, кажем вам. Зато свирајтц, свирачи! Кне-же, ти си замишљен: жени се, жени се! Нема штапа достој-нијег поштовања него што је онај ком је дршка обложена рогом123.

(Уде ГЛАСНИК)

ГЛАСНИК Мој кнеже, брат ваш, ухваћен у бекству,

Доведен је под стражом у Месину.

БЕНЕДЕТО Не мисли о њему до сутра: ја ћу ти смислити ваљане казне за њега. Удрите, свирачи!

(Плес. Оду)
'« „Дволично биће* најпре у смислу оиењеног Цовека, којл нц живл сам, него удвоје, а затим — нцверног мужа, који вара жену.

,£С Стап са рожном дршком служио је не само старлм угиедним људима за поштапање него некад и бискупу као владичлн штап (патарица).

Напомене

↑ Гласников начин изражавања је у јуфјуистичком стилском маниру, тако названом по роману Euphues (1579) Џона Лилија. Карактеристичне су за тај манир антитезе (јагње — лав) и алитерације, врло често унакрснe (у лику јагњета лавља јунаштва, у оригиналу: in the figure of a lamb the feats of a lion). Веома изражен је тај манир у Балтазара, али га сусрећемо и у репликама Леоната (излив — заливају, боље плакати од радости него радовати се плачу), Бенедета, Дон Хуана и других.
↑ „Заклет непрљатељ женског пола“, Бенедето је тражио да се сам бог љубави с њим огледа у најтежој врсти стрељања; а јавила се Лцонатова будала и, да би га исмејала, предложила кратке стреле с тупим дрвеним врхом којима су гађане птице.
↑ Моћима ума сматрани су: запажање, замиСљање, мажта, расуђивање и памћење.
↑ Шешири су се стављали на разне калупе да би им се дао жељени облик.
↑ Јер никад неће „навући Бенедета".
↑ Глава мушкарца са седом брадом.
↑ Зато што неуморно одговара на задиркивања већ замореног
Бенедета.

[1] Гласников начин изражавања је у јуфјуистичком стилском маниру, тако названом по роману Euphues (1579) Џона Лилија. Карактеристичне су за тај манир антитезе (јагње — лав) и алитерације, врло често унакрснe (у лику јагњета лавља јунаштва, у оригиналу: in the figure of a lamb the feats of a lion). Веома изражен је тај манир у Балтазара, али га сусрећемо и у репликама Леоната (излив — заливају, боље плакати од радости него радовати се плачу), Бенедета, Дон Хуана и других.

[2] „Заклет непрљатељ женског пола“, Бенедето је тражио да се сам бог љубави с њим огледа у најтежој врсти стрељања; а јавила се Лцонатова будала и, да би га исмејала, предложила кратке стреле с тупим дрвеним врхом којима су гађане птице.

[3] Моћима ума сматрани су: запажање, замиСљање, мажта, расуђивање и памћење.

[4] Шешири су се стављали на разне калупе да би им се дао жељени облик.

[5] Јер никад неће „навући Бенедета".

[6] Глава мушкарца са седом брадом.

[7] Зато што неуморно одговара на задиркивања већ замореног
Бенедета.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]