Mnogo vike ni oko čega

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dva viteza iz Verone
Pisac: Viljem Šekspir
Preveli: Živojin Simić i Trifun Đukić


LICA:[uredi]

DON PEDRO, knez aragonski
DON HUAN, njegov nezakoniti brat
KLAUDIO, mladi plemlć iz Firence
BENEDETO, mladi plemić iz Padove
LEONATO, guverner Mesine
ANTONIO, njegov brat
BALTAZAR, pevač u službi Don Pedra
BORAČO i KONRAD pratioci Don Huanovi
GLASNIK
FRANCISKUS, monah
DRENjINA, narednik
ŠTAPINA, kmet
PRVI STRAŽAR
DRUGI STRAŽAR
PISAR
PAŽ

HERA, kći Leonatova
BEATRIČE, sinovica Leonatova
MARGARETA i URSULA, dvorkinje Herine
ANTONIOV SIN, SVIRAČI, STRAŽARI, PRATIOCI ITD

Mesto radnje
MESINA

PRVI ČIN[uredi]

SCENA PRVA[uredi]

Leonatova bašta

(Ulaze LEONATO, HERA, BEATRIČE i GLASNIK)

LEONATO:

Iz ovog pisma saznajem da Don Pedro Aragonski večeras stiže u Mesinu.

GLASNIK:

On je već vooma blizu. Kad sam odlazio od njega, nije bio ni desetak milja daleko.

LEONATO:

Koliko ste plemića izgubili u ovom boju?

GLASNIK:

Samo malo uglednijh, a nijednog naročito čuvenog.

LEONATO:

Dvostruka je pobeda ako se pobednik vrati s vojskom u punom broju. Vidim da Don Pedro odaje veliku počast jednom mlađom Firentincu po imenu Klauđio.

GLASNIK:

Velike su njegove zasluge, pa je isto tako veliko i priznanje Don Pedrovo. Ostvario je više nego što je njegova mladost obećavala, vršeći u liku jagnjeta lavlja junaštva.[1] Zaista je nadmašio sva očekivanja i ne možete očekivati da ja to domašim svojim pričanjem.

LEONATO:

On ovde u Mesini ima ujaka, koji će se tome veoma obradovati.

GLASNIK:

Njemu sam već predao pisma, i čini se da je njegova radost bila velika — tolika da je radost, da se ne bi pokazala neskromnom, stavila na se znak žalosti.

LEONATO:

Briznuo je u plač?

GLASNIK:

I te kako.

LEONATO:

Prirodan izliv nežnosti: nema iskrenijih lica od onih koja se tako zalivaju. Koliko je bolje plakati od radosti nego radovati se plaču!

BEATRIČE:

Molim vas, da li se sinjor Probadalo vratio iz pohoda ili nije?

GLASNIK:

Ne poznajem nikog s takvim imenom, gospo; takvog oficira nije bilo u našoj vojsci.

LEONATO:

Za koga to pitate, sinovice?

HERA:

Moja bratučeda misli na sinjor Benedeta iz Padove.

GLASNIK:

O, on se vratio, i šaljivčina je kao uvek Što je bio.

BEATRIČE:

On je ovde u Mesini bio izlepio oglase i izazivao Kupidona na dvoboj dalekometnim strelama; a budala mog strica, pročitavši taj poziv, potpisa sebe za Kupidona i pozva njega na dvoboj strelicama za ptice.[2] Molim vas, koliko njih je ubio i pojeo u ovom pohodu? Ne, nego koliko ih je ubio? Jer sam upravo ja obećala da ću pojesti sve one koje on ubije.

LEONATO:

Vere mi, sinovice, vi odviše napadate sinjor Benedeta; ali on vam neće ostati dužan, u to ne sumnjam.

GLASNIK:

On je stekao zasluge, gospo, u ovom ratu.

BEATRIČE

Imali ste ustajalih namirnica, pa je pomogao da se pojedu? On je sila u ispražnjivanju činija, njegova ješnost je izvanredna.

GLASNIK:

Ali je i dobar vojnik, gospo.

BEATRIČE:

A i dobar vojnik prema gospama; ali šta je prema gospodinu?

GLASNIK:

Gospodin prema gospodinu, čovek prema čoveku. ispunjen svim vrlinama.

BEATRIČE:

Tako je zaista. On je čovek ispunjen; samo, ono čime je ispunjen... Bože moj, svi smo smrtni.

LEONATO:

Nemojte, gospodine, pogrešno da razumete moju sinovicu. Između sinjor Benedeta i nje vodi se neka vrsta šaljivog rata: kad god se sastanu, zapodene se čarka dosetkama.

BEATRIČE:

Samo što on pri tom nikad ne dobija. U našem poslednjem sukobu od pet moći njegova uma[3] četiri utekoše hramljući, pa sad celim čovekom upravlja samo jedna. I ako mu je ostalo uma koliko da održi dušu, neka ga zadrži kao znak da se razlikuje od svoga konja, jer je to sve blago koje je sačuvao da bi ga smatrali za razumno biće. Ko mu je sada drugar? On svakog meseca ima novog pobratima.

GLASNIK:

Je li moguće?

BEATRIČE:

Vrlo lako moguće. Njegova vernost traje koliko i oblik njegova šešira. Menja je sa svakim novim kalupom.[4]

GLASNIK:

Vidim, gospo, da taj gospodin kod vas nije dobro zapisan.

BEATRIČE:

Nije, a da jeste, spalila bih svoje zapise. Ali, molim vas, ko je njegov drug? Zar nema nijednog kavgadžije koji bi hteo s njim da pođe na put đavolu?

GLASNIK:

On je najčešće u društvu plemenitog Klaudija.

BEATRIČE:

Gospođe, on će se prilepiti za njega kao bolest! Benedeta je lakše navući na se nego kugu. A ko ga navuče smesta pomeri pameću. Plemenitom Klaudiju neka je bog u pomoći! Ako je na sebe navukao Benedeta, staće ga hiljadu funti dok se ne izleči.

GLASNIK:

Želim da ostanem u prijateljstvu s vama, gospo.

BEATRIČE:

Ostanite, prijatelju!

LEONATO:

Vi nikad ncćete pomeriti pameću, sinovice.[5]

BEATRIČE:

Neću, ne do žege januarske:

GLASNIK:

Don Pedro dolazi.

(Dolaze DON PEDRO, KLAUDIO, BENEDETO i BALTAZAR, posle i DON HUAN)

DON PEDRO:

Dobri sinjore Leonato, došli ste da dočekate svoju nevolju? U svetu je običaj da se beži od troškova, a vi izlazite pred njih.

LEONATO:

Nikad u liku vaše milosti nije dolazila nevolja u moju kuću; jer kad nas nevolja ostavi, iza nje ostaje olakšanje, međutim, kad vi od mene odlazite, ostaje tuga, a sreća me napušta.

DON PEDRO:

Vi odviše dragovoljno prihvatate svoj teret. Ovo je, čini mi se, vaša kći?

LEONATO:

Njena mati mi je mnogo puta rekla da jeste.

BENEDETO:

Jeste li u to sumnjali, gospodine, kad ste je pitali?

LEONATO:

Nisam, sinjore Benedeto, jer ste vi tada još bili dete.

DON PEDRO:

Dobili ste što ste tražili, Benedeto. Po tome možemo zaključiti kakvi ste sad pošto ste odrasli. U stvari, gospa sama sobom kazuje ko joj je otac. Radujte se, gospo, jer ličite na oca dostojnog poštovanja.

BENEDETO:

Iako je sinjor Leonato njen otac i ma koliko da je slična njemu, ne bi ona ni za svu Mesinu htela da joj je na ramenu njegova glava.[6]

BEATRIČE:

Čudnovato da uvek hoćete da govorite, sinjore Benedeto. Niko na vas ne obraća pažnju.

BENEDETO:

Gle, moja draga gospo Rugačice! Zar ste vi još živi?

BEATRIČE:

Zar poruga može umreti dok ima tako prikladnu hranu kao što je sinjor Benedeto? Sama učtivost sc mora preobraziti u porugu kad se vi pojavite.

BENEDETO:

Onda je učtivost prevrtljivica. Ali je izvesno da su sve gospe zaljubljene u mene, izuzimajući jedino vas; a ja bih od srca voleo kad bih sebi mogao reći da nisam tvrda srca, jer ja zaista ne volim nijednu.

BEATRIČE:

Kakva sreća za žene, inače bi ih opasan udvarač ugrožavao. Ja sam, hvala budi bogu i mojoj hladnoj krvi, u tome vaše ćudi. Radije slušam kako moj pas laje na vranu nego kako mi se muškarac zaklinje da me voli.

BENEDETO:

Neka bog uvek podrži vaše gospodstvo u tom mišljenju, tako će nekoga od gospode mimoići sudbina da mu lice bude izgrebeno.

BEATRIČE:

Od grebanja to lice ne bi moglo postati gore ako bi bilo kao vaše.

BENEDETO:

O, vi ste izvanredan učitelj za papagaje.[7]

BEATRIČE:

Ptica koja govori mojim jezikom bolja je nego živinče koje govori vašim.

BENEDETO:

Voleo bih da moj konj ima brzinu vašeg jezika i da je tako neumoran. Ali produžite tako, u ime boga, ja sam završio.

BEATRIĆE Vi uvek završavate majstorijom kakvog ćud- Jjivog kljuseta. Znam vas odavno.
DON PEDRO Onda neka tako budc, Lconato. Sinjore Klau- dio i sinjore Benedeto, moj dragi prijatelj Leonato poziva sve vas. Ja mu govorim da ćemo se ovdc zabavdti naj- manje mesec dana, a on svesrdno želi da nas neka zgoda zadrži dužc. Smeo bih se zakleiti da nije liecmer, već da to želi od srca.
LEONATO Ako se zakunctc, gospodaru, nećete se lažno zakleti. OX>N HUANU) Dopustite da vas pozdravim do- brodošlicom, gospodinc! Pošto ste se izmirili s knezom. svojim bratom, dugujem vam potpunu ođanost.
DON HUAN Hvala vam. Ja ne volim mnogo reći, aii vam zahvaljujem.
LEONATO Je li po volji vašoj milosti da pođe ispred nas?
DON PEDRO Vašu ruku. Leonato! Ići ćemo zajedno.
(Odlaze SVI osim 13ENEDETA i KLAUDIJA)
KLAUDIO Benedeto, jesi li zapazio kćer sinjor Lconata?
BENEDETO Zapazio je nisam, ali sam je pogledao.
KLAUDIO Zar ona nije smema miada gospa?
BENEDETO Da li me pitatc^ kao što bi trebalo da pita čestit čovek, za moje prosto i iskreno miŠljenje? Ili biste želeli da govorim po svom običaju kao zaklet neprijatelj nji- hova pola?
KLAUDIO Ne, molim te, govori po ozbiljnom rasuđivanju.
BENEDETO E, vere mi, ja mislim da je suviše niska za vi- soku hvalu, suviše tamne puti za svetlu hvalu i suvišc mala za vcliku hvalu. Njoj u prilog mogu reći samo to da nc bi bila leipuškasta kad bi bila drukčija nego što je; a kako nije drukčija nego što je, meni se ne svida.
KLAUDIO Ti misliš da se ja šalim. Molim te, reci mi iskreno kako ti se sviđa.
BENEDETO Hočete li da jc kupi.tc kad se o njoj toliko raspitujete?
KLAUDIO Zar svet ima čime da kupi takav dragulj?
BENEDETO O da, pa i kasetu u koju će ga staviti. No, da li to govorite sasvim ozbiljno? Ili lakrdijašite da bistc
427
nam rekli kako je Kupidon dobar nalazač zečeva, a Vulkan izvrstan tesar? De, recite koji ključ treba pri- meniti da bi se prihvatila vaša pesma.
KLAUDIO U mojim očima ona je najdražesnija gospa koju sam ikad video.
BENEDETO Ja još vidim bez naočara, ali to ne vidim. Eto njene rođake, koja bi je, da nije obuzeta nekim besom, pretekia u lepoti kno što prvi dan maja pretiče trideset i prvi decembra. No, ja se nadam da nc nameravate postati supružnik?
KLAUDIO Ako bi Hera htela da mi bude žena, teško da bih rekao sebi da sam se zakleo na protivno.
BENEDETO Je li đotle došlo? Pa zar svet nema nijednog čoveka koji ne pristaje da se izloži pođozrenju Sto nosi kapu?8 Zar da više nikad ne vidim šezdesetogodišnjeg neženju? Hajde, izvoli, ako pošto-poto hoćeš da saviješ glavu pod jaram, nosi belegu od njega i provodi nedeljni praznik uzdišući. Pogledaj, Don Pedro se vraća po tebe.
(Vraća se DON PEDRO)
DON PEDRO Kakva vas je tajna zadržala ovde te ne do- đoste za nama u kuću Leonatovu?
BENEDETO Voleo bih da me vaša milost primora da to kažem.
DON PEDRO Naređujem ti to kao svom kletveniku. BENEDETO Cujete li, grofe Klaudio? Ja mogu da čuvam tajnu kao nem čovek, to treba da mi verujete, ali kao kletvenik, imajte na umu, kao kletvenik... On je za- ljubljen. U koga? To je tekst vaše milosti. Pazite kako je malen njcgov odgovor: U Heru, malenu kćerku Leo- natovu.
KLAUDIO Ako bi tako bilo, tako bi bilo i rečeno.9 BENEDETO Kao u staroj priči, moj kneže: nije tako, m'ti je tako bilo. Ali zaista, ne daj bože da tako bude'.10 • *•
  To Jest podozrenju da li ispod nje ne skriva rogove.
31, Ako bl blio takvog pitanja Don Pedrovog, ođgovor bi zaista Uo takav.
  U priči o nekom Ženoubici Jedna gospođa priča u njegovom prlsustvu svome mužu o ubistvu čiji je nehotični svedok biia kao o nečem Sto Je tobože sanjala, a ubica )e stalno prekiđa podsećajućl da „nije tako, nltl Jc tako bilo, i nc daj bože da tako budc“.
428
KLAUDIO Ako se moja strasna ljubav uskoro ne promeni, ne daj bože da bude drukčije.
DON PEDRO Amin, ako je volite, jer gospa to potpuno zaslužuje.
KLAUDIO To kažete da biste me ulovili, kneže.
DON PEDRO Vere mi, govorim što mislim.
KLAUDIO I ja, časti mi, gospodaru, rekao sam što mislim. BENEDETO Tako mi obeju mojih vera i častin, gospodaru, ja takođe.
KLAUDIO Da je volim, osećam.
DON PEDRO Da to zaslužuje, znam.
BENEDETO -Da niti osečam kako se ona može voleti, niti znam kako ona to može zasluživati, to je uverenje koje ni vatra ne može isterati iz mene; gotov sam s njim da umrcm na lomači.
DON PEDRO Ti si uvek bio nepopravljiv krivoverac u svom preziranju lepog pola.
KLAUDIO A uvek je samo svojeglavom upomošću uspevao da svoju ulogu igra do kraja.
BENEDETO Što sam se u ženi začeo, na tome joj hvala; što me je odgajila, i za to joj pokorno zahvaljujem. Ali da na mom čelu sviraju lovački zbor, ili da svoj rog vešam o nevidljiv opasač11 12 — e, za to neka mi žene izvine. Kako ne želim da im učinim krivo svojim nepo- verenjcm prema jednoj od njih, ja ću sebi dati pravo da nijednoj ne verujem. A zaključak — kojem se pri- ključuje i to što ću lepšc da se nosim13 — zaključak je da ću ostati neženja.
DON PEDRO Videću ja tebe, pre nego što umrem, bleda od ljubavi.14
BENEDETO Od gneva, od bolesti ili od gladi, gospodaru, aLi ne od ljubavi: ako mi ikada dokažete da sam više krvi izgubio zbog ljubavi nego što ću nadoknaditi pićem,15
  Metvenlčke obaveze prema Don Pedru i prijateljske prema Kiaudiju.
“ To jest da se lovci i psi sazivaju duvajući u rog na njegovom ćelu, Ul đa svoj rog mora da krije.
w Jcr nećc morati da krije rogove.
»* Verovalo se da se od uzdlsanja postaje malokrvan, a đa vino ma obratno dcjstvo.
“ To Je odgovarajuća kazna, Jer zaljubljenl tlm oružjem pl8u pesmc.
429
izvadite mi oči perom nekog sastavljača pesama, pa me obesite o vrata ja\me kuće kao tablu sa slepim Kupi- donom.
DON PEDRO E, olpadneš li ikad od te vere, siužićeš svima za podsmeh.
BENEDETO Otpadnem Ii, onda me obesite u kotaricu kao •' mačku i pucajte u mcne, a onoga koji me pogodi potap- šite po ramenu i nazovite ga Adam.14 * 16 * DON PEDRO Lepo, sve u svoje vreme:
, Poneće jednom jaram divlji bik
BEINEDETO Divlji bik možda hoće, ali ako ga dovitljivi Benedoto ikad ponese, skinite biku rogove i nataknitc ih meni na ćelo; pa neka me namoluju i krupnim slo- vima, kakvim pišu: „Ovde se iznajmljuje dobar konj“, neka napišu ispod moje siike: „0\<ie se može videti oženjeni Bcnedeto."
KLAUDIO Ako bi se to dogodilo, bio bi jedno mahnito rogato živinče.
DON PEDRO Bogme, ako Kupidon nije svoj tobolac sasvim ispraznio u Veneciji18, zbog tih ćeš se reči uskoro trcsti od straha pred njim.
BENEDETO Onđa oćekujem da će se i zemlja zatresti. DON PEDRO Dobix>, doći će čas kada ćete bitd pitomiji. U međuvremenu, dobri sinjore Benedeto, otidite u kuću Leonatovu, recitc da mu se prcporučujem i da ću sva- kako doći k njemu na večeru, jer se on za nju uveliko priprema.
BENEDETO Nadam se da će moje sposobnosti bitd dovoljne za takvu poruku. I tako, neka vas...
KLAUDIO —Stiti Gospod bog. Dato u mojoj kući — kad bih je imao...
DON PEDRO Šestoga jula. Vaš odani prijatelj Beneđeto.19
  Gadanje u tako obešenog maćka bila je omtljena zabava stre-
iaca, a Adam Bel Je bio ćuven strelac-odmetnlk, opevan u pesmama
onog vremona.
11 Citat \7. Spanske triiogije Tomasa Kida.
  Venecija je bila mcsto slobodne ljubavi 1 razvrata.
'* PClaudio i Don Pedro, želeći da ostanu sami, parođiraju for- muiu kojom se završavaju pisma. Šesti Jul je uoči Ivanjdana, vreme pogodno za svakojakc ludostl; a po nekim podaclma, moguće Je da je delo upravo toga dana prvi put izvedeno.
430
BENEDETO De, no podsmevajtc se, ne podsmcvajte se! Predmet vašeg razgovora je mestimice ukrašen krpicama, a i ti ukrasi su samo ovlaš prišiveni. Pre nego što na- stavite da se rugate navođeći otrcane fraze, ispitajte sopstvenu savest! I tako vas ja ostavljam.
(OđC)
KLAUDIO Vaša mi milost može sad pomoći.
DON PEDRO Moja je ljubav gotova da uči Od tebe. Samo je uputi kako I videćeš: i najteži zađatak Naučiće da tebi pomogne.
KLAUDIO Ima li Leonato sina, knežc?
DON PEDRO Ne, samo Heru; njeno biće sve.
Da li je voliš, Klaudio?
KLAUDIO Moj kneže,
Na pohod taj, što zavTšen je -sad,
Kad pođoste, na nju sam gledao Ratnika okom; bila mi je draga,
No grublji moj zadatak no dade Naklonost ta do ljubavi da sazre.
Sad, kad se vratih, kad se misli ratne Povukoše, na mesta njihova Nagrću želje nežne, umilne I šapuću kako je lepa Hera,
I vele mi da sam je voleo Već pre svog odlaska u rat.

DON PEDRO

I već se
Ponašaš kao čovek. zaljubljen,
Zamaraš slušaoca knjigom reći.
Voliš li lepu Heru, voli je!
Poveriću to njoj i njenom ocu I biće tvoja. Nisi l’ toga radi Stao rasprodati tu krasnu priću?

KLAUDIO

Kako vi nežno ljubav vidate,
Poznavši boljku već po izgledu!
Da ne bi prenagla izgledala,
Obložiti je htedoh melemom Opširnijcg kazivanja.

DON PEDRO

A zašto most
Da bude mnogo širi nego reka?
Najboiji dar je što je potrebno. Potrudi se da bu<le prikladno Ono što može da ti posluži. Utvrdili smo da si zaijubljen,
A lekom za to snabdeću te ja. Znam da će biti igranka večeras I pir; preri)šeny ja ću igrati Ulogu tvoju, pa ću lepoj Heri Prikazati se kao Klaudio;
Srce ću svoje ja rasklopiti I iziiti u njena nedra, sluh njen Zarobiti žestdkom navalom I snagom svoje priče Jjubavne; Otkriću zatim sve i njenom ocu, A zaključak je da će tvoja biti. Hajd’mo da odmah ostvarimo to!
(Odu)

SCENA DRUGA[uredi]

Soba u kući Leonatovoj

(Ulaze LEONATO i ANTONIO)

LEONATO Sta je, brate? Gde je moj sanovac, vaš sin? Da li se pobrinuo za svirače?
ANTONIO On se svojski stara o tome. Ali, brate, mogu da vam kažem Čudnu novost o kojoj niste ni sanjali.
LEONATO Je li dobra?
ANTONIO To zavisi od pečata koji joj bude dao ishod. Ali njcn amot je dobar, spolja izgleda lepo. Knez i grof Klaudio šetali su divoredom s isprepletenim granama u mojoj bašti, i tu je jedan od mojih Ijudi, osluškujući, čuo ovo: knez je poverio Klaudiju da je zaljubljen u moju sinovicu, vašu kćer, i da namerava izjasniti se ve- čeras za vreme plesa; pa ako ona pristane, hoće da uhvati priliku za perčin i da smes-ta svrši stvar s vama.
LEONATO Ima li pameti taj koji vam je to rekao?
432
ANTONjO Dobar, bistar momak. Poslaću po njega, pa ga ispitajte sami.
LEONATO Ne, ne, smatraćcmo to za san, sve dok se ne pokaže šta je u stvari. Ali, obavestiću o tome svoju kćer, da bi bila bolje pripremljena za odgovor ako bi slučajno bilo istina. Idite vi i- ispričajte joj to.
(ANTONIO odlczl. Ulazi ANTONUEV SIN $ JEDNIM SVERACEM)
Sinovče, vi znate šta je vaš posao. Oprostite mi, prija- telju, pođite sa mnom, potrebna mi je vaša veština.*0 Dobri moj sinovče, budite revnosni u ovoj vrevi.
(Odu)

SCENA TREĆA[uredi]

(Ulaze DON HUAN i KONRAD)

KONRAD Pobogu, gospodaru! zašto ste tako preko mere neraspoloženi?
DON HUAN Nema mere okolnost iz koje se ovo izleglo. žato je i moje neraspoloženje bezmerno.
KONRAD Trebalo bi da slušate razum.
DON HUAN Pa kad ga poslušam, kakvu će mi blagođat to doneti?
KONRAD Ako ne neposredan lek, bar strpljivo podnošenje.
DON HUAN Cudim se što se ti, koji si sc, kao što tvrdiš, rodio u znaku Satuma2', upinješ da moralnom medicinom lcčiš beznadcžnu boljku. Ne mogu da krijem šta sam: moram biti mrzovoljan kad za to imam razloga, a ne smejati se svačijim šalama: moram jesti kad mi se jcde a ne čekati dok neko ne bude dokon; spavati kad sam sanjiv, a nc brLnuti za poslove čije bilo; smejati se kad sam veseo, a ne povlađivati nečijim ćudima.
KONRAD Tako je, ali ne trcba to da pokazujetc otvoreno dok to ne uzmognete činiti neometano. Vi ste doskora bili u neprijateljstvu sa svojim bratom, tek što ste po-
“ Ta je rečemca oćlglcdno upućena svlraću. u Verovalo se da su ljudi rođeni u znaku Saturna mraćni i mr-
zovoljni.
28 Sekspir 1
433
novo stekli njegovu milost; a tu ne možete uhvatiti dub- ljeg korena ako sami za to ne podesite lepo vreme; potrebno je da stvorile podneblje za s\oju žetvu.
DON HUAN Volco bih biti šipurika u živici nego ruža u njegovoj milosti; mojoj krvi više prilići da budem pre- zren od svih nego da podešavam držanje kako bih nekom. iskamćio ljubav. Stx> se toga tiče, mada se ne možc reči. da sam ulizička poštenjačina, niko ne sme ni poreći đa sam otvoren zlotvor. Meni veruju samo kad imam braji- cu, a puštaju me s lanca pošto su mi privezali panj25; zato sam odlučio da ne pevam u kavezu. Da su mi usta slobodna, ujedao bih; da nisam sputan, činio bih što je meni volja; u međuvremenu pusti me da budem koji sam i ne pokušavaj da me izmeniš.
KONRAD Zar vaše nezadovoljstvo ne može u nečem da vam posluži?
DON HUAN Ono mi služi u svemu, jer se samo njime L služim. Ko to dolazi?
(Dolazi BORACO)
Sta je novo, Boračo?
BORACO Dolazim s jedne velike gozbe: Leonato kraljevski gosti kneza, vašeg brata; a mogu da vas obavestim i ■> jednom nameravanom braku.
DON HUAN Može li to poslužiti za plan po kom bi se izgradila neka nesreća? Ko je ta budala koja sebe ve- zuje s ncmirom?
BORACO Bogme, desna ruka vašeg brata.
DON HUAN Ko? Izvanređni Klaudlo?
BORACO Upravo on.
DON HUAN Krasan kavaljer! A s kim, s kam? Na koga je bacio oko?
BORACO Duše mi, na Heru, kćer i naslednicu Leonatovu.
DON HUAN Žutokljuno pilence! ICako si to doznao?
BORACO Kadd sam, jer su me uposlili kao kadioca, Icadio jcdnu zagušljivu prostoriju35, naiđu ti knez i Klaudio, ruku pod ruku, u ozbiljnom razgovoru. Ja Smugnem iza
“ Takav klip psu otežava slobodno kretanje, a naročito mu
onemogućava provlačenje kroz plot.
u Neprijatni mirisi u zatvorenim prostorljama suzbljaii su sc.
kađenjem.
434
zavese i tu čujem kako se dogovaraju da knez prosi Heru za sebe, pa kad je dobije, da je preda grofu Klau- diju.
DON HUAN Hajde, hajde, pođimo onamo! Možda će to biti hrana za moje ncgodovanje. Taj mladi skorojovič požnjoo je svu slavu od moga poraza: uzmognem 3i njemu nekako nauditi, sebi ću svakako čestitati. Vi sto obojica pouzdani i bićete mi na pomoći?
KONRAD Do smrti, gospodine.
DON HUAN Pođimo na tu veličanstvenu gozbu! Njihovo raspoloženje je tim veselije što sam ja podjannljen. Vo- leo bih da kuvar misli što i ja.24 Hoćete li da pođemo i da viđimo šta se može učiniti?
BORACO Bićemo na službi vašem gospodstvu.
(Odtaze) **
  To jest da stavt otrova u jelo.

DRUGI ČIN[uredi]

SCENA PRVA[uredi]

Dvorana u kući Leonatovoj

(Ulaze LEONATO, ANTONIO, HERA, BEATRlCE, MARGARETA i URSUEA)

LEONATO Zar grof Huan nije bio tu na veCeri?

ANTONIO Ja ga nisam video.

BEATRICE Kako kiselo taj gospodin izgleda! Kad god ga vidim, imam posle toga ceo sat goruSicu.

HERA On je veoma melanholične ćudi.

BEATRICE Bio bi izvanredan čovek onaj koji bi bio upravo na sredini između njcga i Benedeta: jedan suvišc liči na kip i ne govori ništa, a drugi. je odveć sličan gospo-đinom najstarijem sinu i neprestano trtlja.25

LEONATO Značl, pola jezika sinjor Benedeta u ustima grofa Huana i pola mclanholije grofa Huana na licu sin jor Benedeta ...

BEATRlCE S dobrim stegnom i lepim stopalom, stričc, i dovoljno novaca u kesi — takav čovek bi osvojio svaku ženu na svetu, ako bi uspeo da zadobije njenu naklonost.

LEONATO Vere mi, sinovice, ti nikad nečeš dobiti muža ako budeš imala tako oštar jezik.

ANTONIO Zaista, ona Je odveć zajedljiva.

BEATRICE Odvcč zajedljiva znači više nego zajedljiva: na taj način će mene mimoići dar božji; jer kaže se „bodlji-voj kravi bog daje kratke rogove“, ali kravi koja je odveć bodljiva ne daje nikakve.

LEONATO I tako vam, jer ste odveć bodljivi, bog neće dati rogove?

15 Gospođin najstariji sin jc razmažen prvenac bogate damc.
436

BEATRlCE Tačno, ako mi'-uskrati muža; a za taj bla-goslov ga na kolenima molim svako jutro i veče. Go-spode, ne bih mogla podneti muža s bradom, radije bah spavala na vuni26.

LEONATO Možete se nameriti na muža koji nema bradu.

BEATRIČE A šta bih s njim? Da mu navučem svoje haljine, pa da od njega načinim svoju komorkinju? Ko ima bradu više je nego mJadić, a ko jo ncma — manje nego čovek; ko je više nego mladić taj nije za mene, a ko je manje nego čovck — za toga nisam ja. Zato ću od mečkara uzeti groš kao kaparu i odvešću njegove majmune u pakao.27

LEONATO Lepo, otići ćette, dakle, u pakao?

BEATRIČE Ne, samo do vrata pakla. Tamo će me presrcsti đavo s rogovima na glavi kao stari rogonja, pa će reći: „Idi ti, Beatriče, u nebo, idi u ncbo! Nije ovo mesto za devoj'ke." I tako ću ja prodati svoje majmune, pa pravo svetom Petru. On će mi, neba mi, pokazati gde seđe neženje, i tu ćemo mi onda živeti veselo od zraka do mraka.

ANTONIO iHBRi) Vi ćete, sinovice, zacelo u svemu slušati svog oca.

BEATRIČE O, svakako. Dužnost mojo sestre je da načini naklon i da kaže: ,,OČe, kako vi hoćete.“ Ali, pored svega toga, sestro, gledajte da to bude zgodan momak, inače načinite još jedan naklon i recite: „Oče, kako ja hoću.“

LEONATO E, sinovice, ja se nadam da ću vas jednog dana videti snabdevenu mužem.

BEATRIČE Ne, dok bog ne bude gradio ljuđe od neke druge građe nego što je zemlja. Zar zenu ne mora vređati ako njom gospodari gomila praha? da polaže račima o svom životu komadinl nepostojanog blata? Ne, striče, neču ni-jednog. Sinovi Adamovi su moja braća, a ja zaista sma-tram da je greh udati se za srodnika.

LEONATO Kćeri, upamtito šta sam vam rekao: ako bi vas knez radi onoga skolio, vi znate šta treba da mu odgo-vorite. **

    • To jest na čebetu bez čarSaia.


17 Mečkari su imali i majmune koji su jahaii na medveđu; a

matore devojke su osuđene da vode majmune u paklu (da se sta-

raju o njima), zato §to se na zemlji nisu starale o deci.
BEATRICE Ako vas Jie 2aprosi u pravi čas, scstro, greška će biti do muzike; ako bj krjez odviše navaljivao, recite mu da u svemu valja paziti na takt,. pa mu obigrajte odgovor. Jer, čujte me, Hero: proševina, venčanje i kaja-nje su vam kao škotski džig, menuet i sinkepas.23 Prvo uđvaranje je vatreno i naglo kao škotski džig, i isto tako hirovito; venčanjc, uglađeno i smerno kao menuct, puno je starovremske parade; a onda dolazi kajanje i, sa svo-jim klecavim nogama, udari u sinkepas i pada svc bržc, dok ne legne u grob.

LEONATO Sinovice, vaša zapažanja su preterano oštra. BEATRJCE U mene je oštro oko, striče, mogu da vidim crkvu po danu.29

LEONATO Evo naših pimika, brate. Načinimo mesta.

(LEONATO, ANTONIO i BEATRlCE izlaze t ulaze DON PF.DRO. KLAUDIO, BENEDETO, BALTAZAR pod maskama i s BUBNjAROM,

DON HUAN i BORACO)

DON PEDRO Hoćete li, gospo, da se prođete s jodnim vašim obožavaocem ?

HERA Ako budete išli polagano i gledali ijubazno i ako ne budete ništa rekli, rado ću ići, a pogotovo otići. DON PEDRO U društvu sa mnom?

HERA Možda ću i to reći kad htednem.

DON PEDRO A kada ćete hteti to da kažete?

HERA Kad mi se bude svidelo vašo lice, jer ne daj bože da lauta bude onakva kakva jc njena kutija.30 DON PEDRO Moja je maska krov Filcmonov, u toj je kući bog.

HERA A gde je onda slama krova tog?31

DON PEDRO Govorite tiho ako govorite o ljubavi.

(DON PEDRO t HERA OĆLlaze)

BALTAZAR Želeo bih da vam se svidim.

MARGARETA Ja to ne bih želela, radi vas, jer imam mnogo rđavih osobina.

    • Džlg, menuet (tačnije raeasure, ćitaj mežr) i sinkepas (cin-que-pace, tj. petokrok) — vrste piesova u ono vrcme.


” To jest da vidlm da se priprema vcnčanje.

” Znaći: ne đaj bože da lice Don Pedrovo liči na grotesknu masku iza koje se krlje.

” Siromašni starac Filemon i njegova žcna Baukiđa gostolju-bivo su primili u svojoj slamom. pokrivenoj kolibi prerušenog Jupi-iera (Zevsa),
BALTAZAR Koju, na primer?

MARGARETA Glasno sc molirrL

BALTAZAR Zato vas’još više volim; oni koji vas čuju mogu reći amin.

MARGARETA Bože, sastavi me s dobrim igračem.

BALTAZAR Amin.

MARGARETA I drži ga, bože, đaleko od mojih očiju kad je igra završcna. Odgovor, crkvenjače!

BALTAZAR Nemam šta da kažem. Crkvenjak je dobio svojo,

URSULA Znam ja vas vrlo dobro: vi ste sinjor Antonio.

ANTONIO Jednom rečju, nisam.

URSULA Poznajean vas po tome što vam se klati glava.

ANTONIO Da vam pravo kažem, ja njega podražavam.

URSULA Nikad vi ne biste mogli da ga podražavate tako opako tačno da niste taj čovek vi sami. Evo njegove suve ruke, cele celcate: vi ste to, vi ste to!

ANTONIO Jednom rečju, nisam.

URSULA Hajdete, zar mislite da vas ne poznajem po vašoj izvanrednoj duhovitosti? Zar se vrlina može sakriU? Ama ostavite, vi ste to! Odlike ipak probijaju, dosta s tim!

BEATRlCE Zar mi nećete reći ko vam je to kazao?

BENEDETO Ne, oprostite.

BEATRlCE I nećete mi reći ko ste vi?

BENEDETO Nc sad.

BEATRICE Da sam ohola i đa ml je sva duhovitost iz Sto veselih priča32... E, to je kazao sinjor Benedeto.

BENEDETO Ko je to?

BEATRIČE Uverena sam da ga dobro poznajete.

BENEDETO Ja ne, verujte mi

BEATRIČE Zar vas nikad nije zasmejavao?

BENEDETO Molim vas, ko je to?

BEIATRIČE Ma, on je knežev lakrdijaš; vcoma dosadna budala. Jedinl njegov talent je da izmišlja neverovatne kjevete. Samo se raspusnici ushićuju njimc; ali ono što im se sviđa nije njegova duhovitost, nego njegova pakost, jer on ljude i zabavlja i ljuti,33 a onda mu se oni smeju, pa ga izbiju. Znam pouzdano da je rneđu ovim bro-dovljem; volela bih da me zakači.
'* Zbirka poSallca, objavljena 1526. godine.

" 7-abavija 1h klevećući druge, a ljutl klevećući njih same.
439
BENEDETO Ako se namerim na toga gospodina, reći ću mu šta ste o njemu kazali.

BEATRlCE Učinite to svakako. On će protiv mene kresnuti neko pakosno poređenje, pa ako na to slučajno niko ne obrati pažnju niti se nasmeje, njega će spopasti melan-holija; i tako će biti ušteđeno koje krilo od jarebice, jer ta luda tad neće večerati. Treba da pođemo za onima koji vode.34

BENEDETO U svemu što je dobro.

BEATRIČE Dabogme, ako povedu na zlo, napustiću ih pri prvom zaokretanju.

(Ples. Zatim odlaze svi osim DON HI7ANA, BORACA i KLAUDIJA)

DON HUAN Zaista je moj brat zaljubljen u Heru i pozvao je njenog oca u stranu da mu to poveri. Gospe idu za njom i samo je jedno maskirano lice ostalo.

BORAČO A to je Klaudio, poznajem ga po njegovom držanju.

DON HUAN Niste li vi sinjor Benedeto?

KLAUDIO Poznali ste me, jesam.

DON HUAN Sinjore, vi ste u valikoj milosti moga brata. On je zaljubljen u Heru. Molim vas, odvratite ga od nje; ona mu nije ravna po rođenju, vi u toj stvari možete odigrati časnu uiogu.

KLAUDIO Otkud znate da on nju voli?

DON HUAN Čuo sam kako se zakllnjao da jc voli.

BORAČO Ja takođe. I kleo se da će se još večeras oženiti njome.

DON HUAN Pođimo da se nećim založimo.

(DON HUAN i BORACO OđU)

KLAUDIO Za Benedeta zborio sam ja,

Al’ uvom Klaudiovim ovo čuh.

Da, tako je; za sebe prosii knez.

U svemu je drugom prijateljstvo stalno,

Al’ nikako u službi ljubavi.

Nek’ stoga za se svako srce zbori I svako oko pregovora za se,

Bez posrednika; veštica lepota **
4

    • To su knez i Hera.


Čarima svojim vemost rastapa I pretvara u krv35. Svakoga časa Pot^rđuje se to, na što ja nisam Ni pomislio. Zato zbogom, Hero'

(Vraća se BENEDETO)

BENEDETO Grof Klaudio?

KLAUDIO Da, to sam ja.

BENEDETO Hajde, hoćete li sa mnom?

KLAUDIO Kamo?

BENEDETO Pa, do prve vrbe; tiče se vas, grofe. Kako na-meravate nositi svoj venac; oko vrata, kao zelenaški lanac, ili ispod pazuha, kao oficirsku eŠarpu?36 Na neki način ga morate nositi jer vam je knez preoteo vašu Heru.

KLAUDIO Želim mu sreču s njom.

BENEDETO Gle, sad govorite kao valjan marveni trgovac: tako se volovi prodaju. Ali ko bi pomislio da če vam knez ovako podvaliti?

KLAUDIO Molim vas, ostavite me.

BENEDETO Oho, sad opet udarate kao onaj slepac: dečak vam ukrao jelo, a vi raspalili po stubu.37 KLAUDIO Ako nećete, onda ja ostavljam vas.

(Ođe)

BENEDETO Avaj, jadni ranjeni ptić! Sad će se zavući u Ševar. Ali da gospa Beatriče mene zna, a ne pozna! Kneževa budala! Ha, može biti da me tako nazivaju zato što sam vesele ćudi. Koješta, tako samom sebi činim nepravdu. Ne bije mene takva glasina. To samo zla, go-ropadna narav Beatričina stavlja svet namesto sebe, pa me iznosi na glas. Ništa. osvetiću se kako sam znam i umem.

CVraćdju se DON PEDRO i LEONATO sa HEROM)

DON PEDRO Recite, sinjore, gde je grof? Jeste li ga videli?

“ To jest u nkrvavu“ strast. VeSticc grade od voska 1 rastapaju lik onoga koga hoće da uvraćaju.

Vrba Je simbol nesrećne Ijubavi. Benedeto pita Klaudija hoće li ga knez za njegovo odricanje nagrađiti novcem ili unapređenjem.

" Po španskoj prići o Lazarilju de Tormesu, dećaku koji je vo-dio jednog siepca. Dećak je, da bl se osvetio za batine koje je do-bio što je pojeo meso, slepca naveo da udari o stub i razblje glavu.
BENEDETO Vere mi, gospodaru, odigrao sam ulogu gospode Fajne38. Našao sam ga ovde melanholična' poput Šuma-reve kućice u zabranu.3* Rekao sam mu, a mislim da sam mu rekao istinu, da je ova mlada gospa dala svoj pristanak vašoj m'losti; pa sam se ponudio da ga otpra-tim do vrbe, bilo da mu napravim venac jer je napušten, bilo da mu sapletem šibu jer- zaslužuje da bude šiban.

DON PF.DRO Da buđe šiban? Kakvu je grcšku počrnio?

BENEĐETO Pravo sagrešenje đačeta koje, van sebe od ra-dosti što je našlo ptičje gnezdo, ode pa ga pokaže drugu, a ovaj mu ga ukrade.

DON PEDRO Zar hoćeš poverenje da proglasiš sagrešenjem? Sagrešio je onaj koji je ukrao.

BENEDETO Pa ipak, šiba ne bi bila naodmet, a venac isto tako; jer venac bi mogao nositi sam, a šibu bi mogao dati vama, koji ste, kako mi se čini, ukrali njegovo ptićje gnezdo.

DON PEDRO Ta ja hoću samo ptićice da naučim pevati, pa da ih vratim sopstveniku.

BENEDETO Ako je njihovo pevanje u skladu s vašim kazi-vanjem, onda vu, vere mi, pošteno govorite.

DON PEDRO Gospa Beatriče se žali na vas; gospodin koji je s njom plesao rekao joj je da je mnogo opadate.

BENEDETO O, ona je mene ružila da to ni klada ne bi podnela; hrast na kom bi bio makar jedan jedini zeleni list bio bi joj uzvratio; čak je i moja maska poćela da oživljuje i da se s njorn kavžL Rekla mi je, ne znajući da sam to ja, da sam knežev lakrdijaš i da sam đosadniji nego jugovina. SruČivala je na mene podsmeh za pod-smehom s takvom neverovatnom umešnošću da sam stajao kao da sam čovek kraj nišana40 i da cela vojska gađa u mene. Njene reči su noževi, svaka probjida. Da joj je dah tako strašan kao njeni izrazi, u njenoj okolini ne bi biio života, ona bi pomorila sve, sve do Severnja-če41. Ne bih se oženio njom pa da nosi u miraz sve što je bilo đato Ađamu pre nego što je sagrešio. Ona bi Ilerkula primorala da okreće ražanj, pa i đa iscepa svoju

M Gospođe Rekla-Kazala.

” Melanholična zato jer je osamljena.

  • • Covek koji pokazuje gde je udarila strela.


  • ' To jest do zvezde koja se smatrala najudaljenijom u vasiont.

toljagu kako bi njom naložio vatru Ne govorile o njoj. videćete da je to paklena Ata42 u lepoj odeći. Kad bi sa-mo dao bog da je neki učen čovek svojim madijama vrati u pakao; jer zaista, đok je ona ovde, može se u paklu živeti mimo kao u nekom svetilištu, i ljuđi na-merno greše jer žele đa dospeju onamo. toliko sav razdor, užas i pometnja prate nju.

(Vraćaju se KLAUDIO i BEATRlCE)

DON PEDRO Pogledajte, ona dolazi.

BENEDETO Ne bi li vaša miiost da mi zapovedi izvršenje kakvog zadatka na kraju sveta? Sad sam spreman da ođem do Antipoda po najtričavijem poslu koji možete izmisliti: doneću vam ĆačkaJicu s najdalje tačke Azije, izmcriću vam dužinu stopaia sveštenika Jovana, dobaviću vam dlaku iz brade Velikog Kana, odncću kak\oi bilo poruku Pigmejima, sve radije nego da razmenim tri rcči s ovom Harpijom.43 Zar nemate nikakav posao za mene?

DON PEDRO Nlkakav, samo želju da budete sa mnom. BENEDETO O moj božc, gospodaru, ovo je jelo koje ne volim: milostivu gospođu Jezičinu ne mogu da podnesem.

(Ode)

DON PEDRO Eto, gospo, eto, izgubili ste srce sinjor Bene-deta.

BEATRICE Zaista, gospodaru, on mi ga je bio pozajmio na neko vrcme; i ja sam mu na njega plaćala kamatu. đvostruko srce44 za njegovo jedno; a jednom ga je stvar-no dobio od mene igrajući lažnim kockama, zato vaša milost može s pravom reći da sam ga izgubila.

DON PEDRO Vi ste ga oboriii, gospo, vi ste ga oborili. BEATRlCE Bolje nego đa on obori mene, gospodaru, pa da postanem majka budalama. Dovela sam grofa Klau-dija, jer ste mi naložili da ga potražim.

DON PEDRO No, šta je grofe? Zašto ste neraspoloženi?

« Boginja razdora, porod pakla.

    • Sveštenik Jovan je legendarni hrišćanski vladar na Dalckom istoku, ili u Etiopiji. Veliki Kan — vladar Mongolije. Pigmeji su na-rod patuljaka za koji se smatralo da žive ,,s one strane lnđijskih planina". a harpije — pola devojke, pola grabljive ptice — boginje oluje i smrti.


    • To Jest svoje zajedno s njegovim.

KLAUDIO Nisam neraspoložen, gospodaru.

DON PEDRO Nego? Bolestan?

KLAUDIO Ni to, gospodaru.

BEATOlCE Grof nije ni neraspdožen ni bolestan, ni raspo-ložen ni zdrav, nego je to učtiv grof, učtivo nakiselo-sladak kao pomorandža, a ima pomaio i tu Ijubomornu boju.

DON PEDRO Zaista, gospo. čini mi se da je to vaše obja-šnjenje grba45 tačno, mada se, ako je tako, kunem da je njegova pretpostavka pogrešna. Eto, Klaudio, ja sam prosio u tvoje ime, i lepa Hera je osvojena; govorio sam s njenim ocem i dobio njegovu saglasnost. Odredi dan venčanja, i bog ti dao radosti.

LEONATO Grofe, primite od mcne moju koer i s njom moje imanje. Njihova milost je udesila taj brak, a božja milost neka ga aminuje.

BEATRICE Govorite, grofe, na vas je red.

KLAUDIO Ćutanje jc najsavršeniji glasnik radosti. Mala bi to sreća bila kad bih mogao reći kolika je. Gospo, kao što ste vi moji, tako sam ja vaš; za vas dajcm scbe i luđo čeznem za razmenom.

BEATRICE Govorite, sestro. IH ako ne možete, začcpite mu. usta poljupcem, pa neka ni on ne govori.

DON PEDRO Zaista, gospo, u vas je veselo srce.

BEATRlCE Svakako, moj kneže. Ja sam mu, jadnom bu-dalčefcu zahvalna za to: ono se uvek zadržava na onoj strani brige s koje vetar duva.46 Moja sestra mu govori. na uvo da je on u njenom srcu.

KLAUDIO To ona zaista čini, rodako.

BEATRIĆE Gospode bože, svojta! Tako se svako ženi i udaje, samo crna ja ostajem neudomljena. Ja moram da seđim u uglu i da vičem: „Hej, gde je neki mJa-doženja!“

KLAUDIO Gospo Beatiiče, stvoriću vam jednog.

BEATRICE Više bih volcla jedivDg od onih koje je vaš otae stvorio. Nema li vaša milost brata koji liči na vas? Vaš otac je stvarao odlične mladoženje, kad bi đevojka samo mogla da dođe do njih.

    • Beatrićin opls i ocena KiaudJjevog izgleda, protumaćenog kao


Sto se tumaćc raznobojna polja grba.

    • Ta je strana povoljna za upravljanje jedrilicom.

444

DON PEDRO Hoćete li međie, gospo?

BEATRICE Ne, kneže. Osim ako bih mogla da imam jo£ jednog za radne dane: vaša milost je suviše skupoccna za svaki dan. Ali, molim vašu milost da mi oprosti, ja sam rođena samo da zbijam šalu, a ne da govorim ozbiljno.

DON PEDRO Meni je krivo kad vi ćutite, a veselost vama odlično pristaje, jer ste se vi, van sumnje, rodili u veseo čas.

BEATRIČE O ne, moj kneže, moja je mati vikala od bola! Ali onda je jedna zvezda zaigrala, i pod tom sam se ja rodila. Rođaci, neka vam bog da radosti!

DEONATO Sinovice, hoćete li da se pobrinete za ono što sam vam rekao?

BEATRICE Molim vas da mi oprostile, striče. S dopušte-njem vaše milosti.

(Odc)

DON PEDRO Duše mi, ta je gospa veoma prijatne naravi.

UEONATO U nje je malo melanholičnog elementa, moj go-spodaru. Nikad nije ozbiljna, osim kad spava. Pa ni tada nije uvek ozbiljna jer sam čuo od svoje kćeri da ona često sanja nešto žalosno, pa udari u takav smeh da se probudi.

DON PEDRO Ona ne trpd. da joj se govori o mužu.

JLEONATO Ne, nipošto. Sve prosce tera od scbe svojim podsmehom.

DON PEDRO Biia bi odlična žena za Bcncdeta.

LEONATO Sačuvaj bože, gospodaru! Kad bi oni samo ne-delju dana bili u braku, doveli bi jedno drugo do ludila svojim preklapanjem.

DON PEDRO Grofe Klaudio, kad namcravate da idete pred oltai?

KLAUDIO Sutra, kneže. Dok ljubav dobije svoja prava, vreme ide na štakama.

LEONATO Ne, do ponedeljka, dragi sine, a to je tačno za nedelju dana. Pa i to je ođviše kratko vreme da bi se sve podcsilo onako kako sam ja to namislio.

DON PEDRO De, de, vi vrtitc glavom zbog tolikog odlaga-nja; ali ja ti jamčim, Klaudio, da se dotle nećemo dosa-đivati. U međuvremenu ću se poduhvatiti jodnog od
Herkulovih pođviga, a taj je da sinjor Benedeta j gospu Beatriču dovedem do toga da se jedno u drugo zaljube straSću golemom kao planina. Voleo bih da ih sjeđinim; a ne sumnjam da ću uspeti, ako samo vas troje htednete da mi budete od pomoći, po uputstvima koja vam bu-dem dao.

LEONATO Moj kneže, ja sam uz vas makar me to stalo deset probdevenih noći.

KLAUDIO I ja, kncže.

DON PEDRO Vi takođe, đražesna Hero?

HERA Pristajem da činim sve što đolikuje, moj knežc, kako bih svojoj sestri pomogla da dođe do dobrog su-pruga.

DON PEDRO A Benedeto nije najbezbeđniji mladoženja koga znam. Njemu u hvaiu mogu reći toliko: on je ple-menita roda, dokazane hrabrosti i osveđočene čcstitosti. Naučiću vas kako ćete svoju sestru navesti na to da se zaljubi u Benedeta, a ja ću, s pomoću vas dvojice, tako svitlati Benedeta da će se, uprkos svojoj pronicljivosti i svom razmaženom ukusu, zaljubiti u Beatriču. Ako nam to pođe za rukom, onda Kupidon više nije strelac; nama će pripasti njegova slava, jer ćemo samo mi biti bogovi ljubavi. Uđite sa mnom, pa ću vam reći šta sam smislio.

(Odu)

SCENA DRUGA[uredi]

(Vlaze DON HUAN i BoRACO)

DON HUAN Zaista je tako: grof Klaudio ožcniće se kćerju Leonatovom.

BORAČO Da, gospodaru; ali ja to mogu sprečiti.

DON HUAN Svaka brana, svaka prepreka, svaka smetnja b će za mene lek; razbolco sam se od jcda na njega, i sve što se protivstavlja njegovoj naklonosti, sve se to svrstava u jedan red s mojom. Kako možcš da sprečiš taj brak?

BORACO Ne na poštcn način, gospodaru, ali tako prikiri-veno da se ništa nepošteno neće primetiti na meni.
446
DON HUAN Objasni ukratko kako.

BORAČO Mislim da sam rekao vašem gospodstvu, već pre godinu dana koliko mi je naklonjena Margareta, ko-morkinja Herina.

DON HUAN Scćam se toga.

BORAČO Ja je mogu nagovoriti da u koje bilo nezgodno doba noći glcda napolje sa prozora sobe svoje gospe. DON HUAN A kakvog života ima u tome da bi moglo do-neti smrt ovom braku?

BORAČO Spravljanje otrova iz toga stvar je vaša. Iddte knezu, svom bratu, ne ustručavajte se da mu kažete kako je uvreda za njegovu Čast Što čuvenog Klauđija — a vrednost njegovu ističite siino — ženi pokvarenom đevojčurom kao što je Hera.

DON HUAN A kako ću to đokazati?

BORAČO Imaćete dovoljno dokaza da sc knez obmane, Klaudio stavi na muke, Hera upropasti, a Leonato ubije. Želite li vi nešto drugo?

DON HUAN Samo da bih njemu napakostio, sve ću po-kušati.

BORAČO Onda idite i pronađite pogodan čas da Don Pedra i grofa Klaudija odvojite od ostalih; recite im da vam je poznato da Hera voli mcne; pokazujte neku vrstu revnovanja, kako za kneza tako i za Klaudija — kao da im to otkrivate jer vam je stalo do časti vašeg brata, koji je taj brak udesio, d do dobrog glasa njegovog pri-jatelja, koji će tako biti prevaren od prividno nevine devojke. Teško da će oni to verovati bez ispitivanja; ponudite im tada dokazc ne manje verođostojne nego da vide mene pod prozorom njene sobe, da me Čuju kako Margaretu nazivam Hera i Margaretu kako mene zove Klaudio47, pa ih dovedite da to vide u samu noć pred venčanje, jer dotad ću ja udesiti da Hera bude odsutna, i tad će se prividna istina o Herinom neverstvu pokazati na takav način da će se sumnja proglasiti za izvcsnost, i sve će se pripreme za venčanje prekinuti.

41 Don Peđro i Klaudio znaće, naravno, da lice koje tobožnja Hera oslovljava imenom svog verenika ne može bitl Klauđlo; a mo-gućnost da je Hera u to verovala i da je smatrala da razgovara sa svojim verenikom isključiće se njenim tvrđenjem (u IV, 1) da nije razgovarala ni s kim; Jer đa Je bila žrtva takve prevare, ona ne bl lmala razloga da poriče sastanak i razgovor.
DON HUAN Ma kakva nesreća oluda proizišla, privešću. to u delo. Budi prepreden pri izvođenju, pa će tvoja na-grada biti hiljadu dukata.

BORAČO Budite vi postojani u optuživanju, a mene moja prepredenost neće postiditi.

DON HUAN Iđem da odmah doznam dan njihovog venčanja.

(Oclu)

SCENA TREĆA[uredi]

Leonatova bašta

(Ulazi BENEDETO)

BENEDETO Momče!

(Uđe PAŽ)

PA2 Sinjore?

BENEDETO Na prozoru moje sobe je knjiga, donesi mi je ovamo u baštu.

PAŽ Već sam tu, gospodine.

BENEDETO To znam; ali ja bih hteo da si otišao odavdc, pa opet đošao ovamo. <Paž odiazi) Zaista je Čudno kako čovek koji vidi kolike su buđale Ijudi kad se predaju Ijubavi i koji se podsmevao tim neslanim ludostima u drugih — može da postane predmet sopstvenog prezira tim što se i sam zaljubi. A takav je čovek Klaudio. Pamtim 'VTcme kad nije htco da zna ni za kakvu muziku osim doboša i flaute; a sad radije siuša bubnjić i fru-licu.48 Pamtim kada bi deset milja išao peške da vidi dobar oklop; a sada deset noći leži budan i smišlja kroj novog prsnika. Nekad je govorio prosto i sa smislom kao Čestit čovek i vojnik; a sad se sav pretvorio u pra-vopis; govor mu je kao nekakav fantastičan banket — toliko je u njemu svakojakih čudnih jela. Da li bih se ja mogao tako preobraziti, a gledati ovim očima? Ne znam, ali ne verujem. Ne bih se zakleo da me ljubav ne može pretvoriti u ostrigu, ali u to ću se zakleti da sve dotle dok me ne pretvori u ostrigu od mene neće napraviti ta-kvu budalu. Jedna jc žena lepa — a ja uživam; druga je pametna — a ja uživam; treća je puna vrlina — a ja uži-vam; ali dokle god sve čari ne budu sjedinjene u jednoj

“ Mesto ratničklh lnstrumenata — muziku zaljubljenih.
448
ženi, mene žena neće očarati. Bogata mora biti, to je iz-vesno; pametna, ili jc neću; čestita, ili ništa ne dajem za nju; lepa, iii je neću pogledati; blaga, ili neka mi ne pri-lazi; otmena, iii je ne uzimam makar biJa andeo; za-nimljiva u razgovoru, odlična u muzici, a boja kose neka budc kako bog hoće. Uf! eto kneza i mesje Zaljubljenka. Sakriću se u venjaku.

(Ulaze DON PEDRO, LEONATO t KLAUDIO)

DON PEDRO Pa, hoćemo V da čujemo tu pesmu?

KLAUDIO Da, gospodaru. Kako je tiho veče,

K’o da je namemo ućutalo Muzici da bi poćast odalo.

DON PEDRO Videste l’ Benedeta gde se krijc?

KLAUDIO Da, kncže. I čim pesma prestane,

Daćemo liscu što mu pripada.

(Uđe BALTAZAR s lautom)

DON PEDRO De, Baltazare, pesmu tu ponovi.

BALTAZAR Ne tražite da tako rđav glas Muziku ruži još i drugi put..

DON PEDRO Uvek je dokaz izvrsnosti tkad se Sopstveno savršenstvo poriče.

Pevaj i ne daj da te duže molim.

BALTAZAR Kad je o molbi govor, pevaću.

Udvarač mnogi curu saleće Koju ne ceni, al’ se, nv)leći je,

Zaklinje da je voli.

DON PEDRO Hajde, počni!

IT ako hoćeš dalje zboriti,

Zbori po notama.

BALTAZAR Notirat valja:

Note mi nisu notiranja vrcdne.

DON PEDRO Taj zbilja govori po notama:

Notirat, note, notiranje... (Muzika)

BENEDETO Eto, božanstvena pesma! Sad mu je duša van sebe od ushićenja. Zar nije čudno da ovčija creva mogu da izvlače duše iz ljudskih telesa?49 Sto se menc tiče, ja sam, posle svega, za pesmu na rogu.

u Sviranje na lauti (čije su žlce ođ ovčijlh creva) može ljude

dovestl u ckstazu.
29 Sekspir i
BALTAZAH (peva) Hodi, gospo, i nc plači, hodl,

. Ko bi jo§ za muSkarcem plak’o,

Bio na suvu ili na vodl Prevarićc tc svakojako.

Zato, kad odlazi, pusti ga, pusti I samo budl vcscle ćudi.

Ni rečl žaljcnja ne izustl.

Već pevaj: „Hej, veselo, ljudlj*

Nc tuguj viSc i nc cvili,

Izmenltl se ljudi ncće,

Uvek su takvl lažovi biU Otkad u prolcće cveta cvcćc Zato, kad odlazi (itd.)

DON PEDRO Duše mi, lepa pesma.

BALTAZAR A rđav pevač, gospodaru.

DON PEDRO O ne, ne; zaista za nuždu dosta dobro pevaš. BENEDETO Da je neko pseto tako zavijalo, obesili bi ga. Dao bog da njegov rđavi glas ne prodskaže neko zlo. Isto toliko bih voleo da sam čuo nočnog gavrana, pa ma ka-kva nevolja došla posle toga.50 DON PEDHO Da, svakako.51 Čujcš li, Baltazare, molim te, dobavi nam neke odlične svirače. jer bismo hteli da svv-raju pod prozorom gospođe Herc sutra uveče. BALTAZAR Naći ću što bolje mogu, gospodaru.

DON PEDRO UČind tako. Zbogom. (baltazar ođe) Priđite, Leonato. Šta mi ono rekoste danas: da je vaša sinovica Beatričc zaljubljena u sinjor Bencdeta?

KLAUDIO Tako, da: prikradajte se, prikradajte se, ptica je sela,f2 Nikad ne bih pomi&lio da će ta gospa zavoleti ijed-nog muškarca.

LEONATO Bogme, ni ja. Ali najčudnijo je što tako luduje za sinjor Benedetom, koga se, sudeći po njenom spolj-nom ponašanju, uvck grozila.

BENEDETO Je li moguće? Zar s te strane vetar duva? LEONATO Da vam pravo kažem, moj kneže, ne znam šta o tome da mislim, ali ona ga voli ludom strašću. To pre-lazd sve granice uobrazilje!

DON PEDRO A možda se samo pretvara.

KLAUDIO Zaista, i to je mogućno. **

    • Jezlvo graktanje nočnog gavrana predskazuje smrt.


” Tim rečlma Don Pedro očigledno zavrgava tlho dogovaranje s Klaudijem 1 Leonatom pre nego što će se obratiti Baltazaru.

n Do ptice koja se spustila na granu ptičari su se prikradali skriveni Jza nekog starog konja ili iza naprave koja ga )e lmltlrala.
450
LEONATO O bože, da se pretvara! Nikad pretvoma stras-nost nije bila tako verna slika istinske strasti kao žto Je ovo što ona ispoljava.

DON PEDRO E, a kakve znake strasti ona ispoljava?

KLAUDIO Stavite dobar mamac na uđicu, ova će riba da zagrize.

LEONATO Kakve znake, gospodaru? Pa ona vam tako seđi

— vama je moja kći rekla kako.

KLAUDIO Rekla je, zaista.

DON PEDRO Kako, kako, molim vas? Vi me zađivljujete. Mislio sam da njen duh ne mogu da savlađaju nikakve navale strasti.

LEONATO Ja bih se bio zakleo da je tako, moj kneže, po-gotovo prema Benedetu.

BENEDETO Verovao bih da je to podvala kađa to ne bi go-vorio ovaj sedi bradonja. Lupeštvo ipak ne može da se krije iza takve dostojanstvenosti.

KLAUDIO Progutao je udicu: ne popuštajte!

DON PEDRO Je li otkrila Benedetu svoja osećanja?

LEONATO Nije, i ona se zaklinje da to nikad neće učiniti; u tome i jeste njena nevolja.

KLAUDIO Tako je, zaista. Ovako mi priča vaša kći: „Zar ja'1

— veli ona — „koja sam ga tako često presretala s pre-zrenjem, da mu pišem kako ga volim?M

LEONATO To ona govori kad mu počne pisati; jer ona po dvađeset puta u noći ustaje, pa onda sedi u košulji sve dok ne ispišc ceo tabak hartije. Moja kći nam sve kaže.

KLAUDlO Kad spomenuste tabak hartije, pade mi na pamet šala koju nam je vaša kćl ispričala.

LEONATO A, ono kako je, pošto ga je ispisala i pročitala napisano, našla Benedeta i Beatriču jedno na drugom?53

KLAUDIO Da, to.

LEONATO O, iscepala je pismo u hiljadu sitnih komadića; karala je scbc što je toliko nepristojna te piše nekom za koga zna da bi joj se rugao. „Sudim o njemu“ — veli — ,,po sebi, jer ja bih mu se rugala kad bi on meni pisao, zaista bih; mada ga volim.“

FW

u „Na đvcma suseđnim stranama" — dakle, izmcđu . dva listo

savijenog tabaka, kao između dva čarSava.
29*
451
KLAUDIO Zatim pada na kolena, plače, jeca, busa se u gru-di, Čiipa kosu, moli se, proklinje: „O slatki Benedeto! Bože, daj mi strpljenja!"

LEONATO Doista, to ona činl, moja kći tako kaže. A zanos je toliko ovladao njom, da mi kći ponekad strahuje da ona u očajanju ne digne ruku na sebe. To je živa istina.

DON PEDHO Bilo bi dobro kad bi Benedeto za to doznao od nekog drugog, kad ona neće da otkrije svoju tajnu.

KLAUDIO Cemu to? On bi s tim samo terao šegu, pa bi jadnu gospu još gore mučio.

DON PEDRO Ako bi to uradio, učinio bi plemenito đelo onaj koji bi ga obesio. Ona je izvanredno mila gospa, a njena vrlina je iznad svake sumnje.

KLAUDIO I neobično je pametna.

DON PEDRO U svemu, osim u svojoj ljubavi prema Bene-detu.

LEONATO O gospodaru, kad razum i kr\r raluju u tako nežnom telu, onda će u deset slučajeva prema jednom pobeda biti na slrani krvi. Žalim je, a za to imam do-voljno razloga, jer sam joj i stric i staratelj.

DON PEDRO Volco bih da je taj zanos upravila na mene; ja bih odbacio sve druge obzire i učinio je polovinom sebe. Molim vas, obavestite Benedeta o svemu i vidite šta će on na to.

LEONATO Mislile da bi to bilo dobro?

KLAUDIO Hera veruje da će ona umreti; jer ona veli da će umreti ako je on ne voli; i da će umreti pre nego što će mu odati svoju ljubav; i da će umreti ako bi je on zaprosio, pre nego što će i za dlaku popustiti od svoje uobičajene neljubaznosti.

DON PEDRO Ona je u pravu. Ako bi mu ponudila svoju lju-bav, vrlo je moguće da bi je prezreo, jer taj je ćovek, kao što svi znate, preziraČkog duha.

KLAUDIO On je naočit čovek.

DON PEDRO On svakako ima dopadljivu spoljašnost.

KLAUDIO Tako mi boga, ima, a po mom mišljenju, i vrlo je uman.

DON PEDRO Stvarno se kod njega pojavljuju poneke var-nice koje liče na duhovitost.

LEONATb I ja ga smatram za hrabra.
DON PEDRO Kao Hektor, to je izvesno. A 'po tome kako postupa u kavgama može se reći da je mudar, jer ili ih se veoma obazrivo kloni ili se u njih upušta s pravim hrišćanskim strahom.

LEONATO Ako se boji boga, onda svakako mora čuvati mir; ako mir narusi, mora ulaziti u kavgu sa strahom i strep-njom.

DON PEDRO A to on čini, Jcr taj se čovek boji boga mada se to ne bi reklo po nekim njegovim raspusnim šalama. Meni je samo žao vaše sinovice. Hoćemo li da potražimo Benedeta i da mu kažemo o njenoj Ijubavi?

KLAUDIO Ne recite mu nipošto, gospodaru. Neka to u njoj — - pošto ona o svemu dobro razmisli — oslabi i iščili.

LEONATO Ne, to je nemogućc, pre će joj srce oslabiti i prepući.

DON PEDRO Dobro, dajte da čujemo više o tome od vaše kćeri, a neka se to dotle hiadi. Benedeto mi je drag, i voleo bih da on trezveno ispita sebe i da uvićLi kako je malo dostojan tako dobre gospe.

LEONATO Hoćete li da uđete, moj kneže. Ručak je gotov.

KLAUDIO Ako posle ovoga ne počne da luđuje za njom, ni-kad više neću verovati svom prcdviđanju.

DON PEDRO Neka se ista takva mreža razapne za nju. A to moraju izvesti vaša kći i njcna komorkinja. Biće za-bavno kad svako od njih bude verovalo u luđu zaljublje-nost onog drugog, bez ičeg u stvari. Eto, taj bih prizor želeo đa vidim, biće to prava pantomima.54 Pošaljimo nju da ga pozove na ručak.

(DON PEDRO, KLAUDIO i LEONATO odlaze)

BENEDETO To ne može biti smicalica. Razgovaraii su oz-biljno. Doznali su istinu ođ Here. Cini se da žale gospu; a njena str&st je kanda sasvim uzela maha. Ljubav pre-ma meni! E, to mora đa se uzvrati ljubavljiL Cuo sam kako me osuđuju. Kažu da ću se držati gordo ako prime-tim njenu Ijubav, kažu takođc da će ona pre umreti nego dati zuaka o njoj. Nisam nikad mislio da se ženim. Ali ne mogu dopustiti đa me smatraju gordim. Srećan je ko čuje šta mu se zamera te može svoje nedostatke da po*

u Jer će oboje ćutati, oćekujućl Jcdno od đrugog da najpre

pokaže i prizna svoju ljubav. .
pravL Oni kažu da je gospa lepa. To je istina, ja to mogu posveđočiti; i puna vrlina: tako je, to ne mogu poreći; i pametna, izuzimajući to Sto voli mene. Duše mi, to nije naročita potvrda njene pameti, ali ni jak dokaz njene ludosti, jer ću se i ja straSno zaljubiti u nju. Možda će o moju glavu da se lupaju neke otrcane žale i odlomci duha zato što sam tako dugo ismevao brak; ali zar se apetit ne menja? Čovek u detinjstvu voli jelo koje u sta-rosti ne može da podnese. Zar da zadirkivanja i senten-cije i papirni meci iz mozga zastraše čoveka i skrenu ga s njegova' smera? Ne, Zemljina kugla se mora nase-ljavati. Kad sam govorio da ću umreli kao neženja, ni-sam mislio da ću živeti dok se ne oženim. Evo .đolazi BeatriČe. Tako mi ovog dana, lepa je. Primećujem kod nje neke znake zaljubljenosti.

(Dolazi BEATRICE)

BEATRlCE Protiv moje volje, posiali su me da vas pozo-vem na ručak.

BENEDETO Lepa Beatriče, hvala vam za vaš trud i muku.

BEATRICE Nije mene stalo više truda da zaslužim vašu hvalu nego vas da mi zahvalite. Da je to bilo trudno i mučno, ne bih došla.

BENEDETO Ta vam je poruka, dakle, pričinila zadovolj-stvo.

BEATRIČE O da, taman toliko koliko može da stane na vrh noža da bi se time zadavila čavka.55 Vama nije do jela, sinjore; ostajte zbogom.

(BEATRICE ode)

BENEDETO Ha! „Protiv moje Volje, poslali su me da vas pozovem na ručak." XJ tome ima dvostruk smisao.56 ,,Ni-je mene stalo više truda đa zaslužim vašu hvalu nego vas da mi zahvalite" — to je isto kao da je rekla: ,,Ma koliko se za vas trudila, meni je to lako kao zahvaliti se.“ Ako se ne smilujem na nju, onda sam lupež; ako je ne zavolim, onda sam Jevrejin. Idem da dobavim njenu sliku.

(Ode)

“ Bcatrlče ironlčno istlče ,,velićlnu“ svog zađovoljstva.

“ Drugl smlsao bi bio: nisam htela da me poSalju, ncgo da

sama dođem.

TREĆI ČIN[uredi]

SCENA PRVA[uredi]

Leonatova bašta

(Ulaze HERA, MARGARETA i URSULA)

HERA De, Margareta, trkni do dvorane,

Onđe je moja sestra Beatriče U razgovoru s Klaudijem i knezom;

Došapni joj da ja i Ursula,

Po bašti šetajući, o njoj samo Razgovaramo, da si čula to.

I reci joj da dođe ovamo I da se ušunja u gusti venjak,

Gde kukavičnjak, sazrco na suncu,

Tom suncu pristup brani, kao što se Ljubimci neki, voljom knezova Do časti došavši, tad obesno Protivstavljaju moći što ih stvori.

Zadatak taj izvrši pažljivo I ostavi nas same.

MARGARETA Domamiću je smesta, za to jamčim.

(Ode)

HERA Čuj, Ursula: kad dođe Beatriče, .

Dok mi tim drvoredom šetkamo.

Govori jedino o Benedetu.

Spomenem li ga, ti ga hvali više No što je ikad zaslužio iko;

A ja ću reći da od ljubavi Za Beatričom ludi. Takva je
Cudesna strela malog Kupidona Da ranjava i po čuvenju.

(Uiazi beatriCe) Počni,

Jer već se Beatriče, pogledaj, Sćućurivši se kao vivak, hitro Prikrada da nam čuje razgovor. URSULA Lepo Je pecati kad vidiš ribu Gde zlatnim svojim seče vesiima Srebrnu struju da halapljivo Proguta izdajničku udicu.

Tako mi Beatriću pecamo,

Skrivcnu ispod kaprilolija.

Za govor moj vi budite bcz brige. HERA Priđimo da joj uho dobije

Sav njemu namenjeni slatki mamac.

(Prilazeći venjaku) Ne, zbilja, Ursula, i suviše je Ohola ona. Znam da joj je ćud Nepristupačna, divlja kao jastreb Na JiticL

URSULA No je li izvesno

Da Beatriću voli Bcnedeto?

HERA Knez tako kaže i moj verenik. URSULA Da V žele da to kažete i njoj? HERA Moliii su me da je izvestim.

No, ja sam uverila njih da njemu, Ako ga vole, moraju da kažu Da ljubav svoju savlada, a njoj Da nikad ljubav tu ne odaju. URSULA A zaSto to uradiste? Zar nije Gospodin taj posvema dostojan Postelje tako srećom bogate Kakva će biti Beatričina?

HERA O, Kupidone! On zaslužuje Sve što se može dati čoveku.

No priroda još nije žensko srce Od građe stvorila oholije No što je srce Beatričino.
456
• ' s
Iz oka sevaju joj rug i prezir Potcepjujući sve Što viđe, đuh njen Veliča tako sebe đa se njoj Sve drugo čini jadnim; niti ume Da voli ni da ljubav zamisli,

Toliko je u sebe zaljubljena.

URSULA Da, zbilja, ne bi trebalo da sazna Za ljubav tu, da joj se ne ruga.

HERA To pravo rekoste. Još ne videh Coveka, ma koliko bio mudar, ■

II* otmen, mlad i lep, kog ona ne bi Natraške čitala:57 ako je plav,

Taj, veli, treba da joj buđe sestra;

Crnomanjast — oh, priroda je mrlju Načinila, pajaca crtajući;

Visok je — koplje s neuspelim vrhom;

Nizak je — ahat ružno izđeljan;55 Govorljiv — vetrokaz za svaki vetar;

A ćutljiv — šta ćeš, nepokretna klada.

Okreće tako svakog naopako I ne da nikad časnosti, vrlini Sto pripada poštcnoj zasluzi.

URSULA Da, takva prczrivost jc nezgodna.

HERA I tako nastran, protiv svake forme K’o Beatriče biti nczgodno jc.

AI’ ko joj reći sme? Da nešto kažem,

Zbrisala bi me svojom porugom,

Iz mene smehom isterala mene,

Umlavila me dosetkama. Zato U uzdasima nek’ se Benedeto,

K’o vatra zaprctana, gasi, stroši,

Bolje to već od podsmeha da mre,

Jer to je strašno kao kada te Golicaju dok ne umreš.

URSULA Pa ipak,

Recite joj i čujte šta će reći.

17 Kao Sto veštice čitaju molitve, s kraja na početak, tako da poslednje postaje prvo, dobro — zlo.

    • Minljatuml lik izrczan u ahatu, dragom kamenu od kog su sc pravili pcčati.

HERA Ne, pre ću svetovati Benedeta

Da svlada svoju strast; a uz to, bogme,

Još ću i kakvu časnu klevetu59 Pronaći protiv sestre. Ne znaš ti Kakav su otrov reči zle za Ijubav.

URSULA Ne činite joj takvu nepravdu!

Ne može tako hitar, sjajan um,

Kao što kažu da je njezin, biti Tol’ko nerasudan da odbije Tako izvanredna gospodina Kakav je šinjor Benedeto.

HERA U Italiji njemu nema ravna,

Osim, razume se. mog Klaudija.

URSULA Ne ljutite se, molim, gospo, ako Reknem što mislim: sinjor Benedeto Po liku, stavu, umu, hrabrosti U Italiji važi kao prvi.

HERA Da, zaista je nadalcko čuvcn.

URSULA Vrlinama zaslužio je on Taj glas pre no što ga je stekao.

Kad ćete, gospo, biti venčanl?

HERA Od sutra uvek.80 Hajde, uđimo:

Da vidiš heke ukrase i kažeš Koji će biti najiepši za sutra.

URSULA Uhvaćena je, verujte mi, gospo.

HERA Ako je tako, ljubavlju slučaj vlada.

Jednog Kupidon strelja, drugi u zamku pada.

(HERA i URSULA odu)

BEATRIČE Uši mi gore! Sta to pronose?

Zbog gordosti mc karaju toliko?

Tad zbogom, devojački ponose!

Taicvoj vrlini ne divi se niko.

Ti, Benedeto, voli! Vratiću ti Krotkijim srcem što se ne usteže.

Voliš li, oka plamom kazaću ti Da sveta veza treba da nas vcže.

" Klevetu koja ne bl okaljala čas: Beatrlćinu, aii b; Benedetu pomogla da se i2leči od svoje strasne ljubavi.

  • ® Na Ursulino pitanje raspoložena Hera odgovara ne samo koji je dan njenog venčanja nego i kada će i koliko uživati u srećnom braku.

Jcr onij, vele da si toga vredan, A ja to osećam k’o njih nijedan.

(Ode)

SCENA DRUGA[uredi]

Soba u Leonatovoj kući

(Ulaze DON PEDRO, KLAUDIO, BENEDETO i LEONATO)

DON PEDRO Ostaću samo dok se ne obavi vaše venčanje, a onda idem u Aragon.

KLAUDIO Otpratiću vas onamo, gospodaru, ako mi dozvo-lite.

DON PEDRO Nikako, to bi bila isto tolika mrlja na novom sjaju vašeg braka kao kad bi se nekom detetu pokazala njegova nova haljina a ne bi mu se dala da je obuče. Biću slobodan da zatražim samo društvo Benedetovo, jer on jc sušta veselost, od vrha glave do dna pete; dva--tri puta je presekao tetivu na luku Kupidonovu, pa u njega mali obešenjak više ne sme da gađa. Srce mu je jasno kao zvono, a jezik mu je klatno, jer što mu srcc misli to mu jezik govori.

BENEDETO Gospodo, ja nisam koji sam bio.

LEONATO To i ja kažem: čini mi sc da je ozbiljniji.

KLAUDIO Nadam se da je zaljubljen.

DON PEDRO Sta kažcte, zar taj ugursuz! Nema u njega ni jedne kapi iskrene krvi koje bi se Ijubav mogla istinski kosnuti. Ako je ozbiljan, to znači da mu treba novaca.

BENEDETO Boli mc zub.

DON PEDRO Vadi ga!

BENEDETO Na vešala s njim!

KLAUDIO Mora se najpre vešati, pa onda vađiti.&1

DON PEDRO Zar uzđišete zbog zubobolje?

LEONATO Koja je samo neka tečnost ili neki crv.62

BENEDE'TO Eh, svako lako savlađuje bol, izuzev onoga koji ga ima.

Aluzlja na zakonsku ođređbu o pogubljenju izđajnika veSa-

njem. vađcnjcm đroba i čerećenjem.

    • Smatralo se da zubobolja nastaje usled skupljanja pokvarene


tečnosti u šupljlnl zuba, u kojoj se zatim izlegu crvi.
KLAUDIO Ja opet tvrđim da je zaljubljen. 4

DON PEDRO Ama, nema u njcga nikakva znaka ljubavnog zanosa, sem Što bi se zanosio time da se prerušava u stranca — na primer, da danas budc Holanđanin, a su-tra Francuz — iii time da se pojavljuje u nošnjama dve-ju zcmalja odjcdnom, kao Nemac od pasa nanižc, sav u širokim čakširama, a Španac od kuka naviše, bez prs-nika. Ukoliko se ne zanosi tom ludošću — a to zaista čini — on nije lud da se zanosi, i vama se samo čini da jeste.

KLAUDIO Ako on nije zaljubljen u neku ženu onda se čo-vek više ne može pouzdati u proverene znake: on svako jutro Četka svoj šešir, a Šta to može da znači?

DON PEDRO Da li ga je ko viđeo kod berberina?

KLAUDIO Ne, ali bcrberinova momka su videli kođ njega, a bivši ukras njegovih obraza već ispunjava lopte za te-nis.63

LEONATO Zaista, on izgleda za bradu mlađi otkad ju je izgubio.

DON PEDRO Stvarno, i on se trlja mošusom; možete II po tome nanjušiti šta je s njim?

KLAUDIO To je isto Što i reći da je taj ijupki mladić za-Ijubljen.

DON PEDRO Najočitiji znak je njegova melanholija.

KLAUDIO A kad je on inače imao običaj da maže svoje lice?

DON PEDRO Da, ili da se ulepšava belilom i rumenilom? A čuo sam i Šta tim povodom o njemu govore.

KLAUDIO A tek njegov podsmešljivi duh, koji se zavukao u žicu laute i kojim sad upravljaju prečage za prste.64

DON PEDRO Odista, to mnogo kazuje. Okreni, obrni — zaključak je da je zaljubljen.

KLAUDIO Dabome, a ja znam i ko njega voli.

DON PEDRO To bih i ja voleo znati. Kladim se, neka koja ga ne zna.

KLAUDIO O da, zna i njegove mane, pa uprkos tome pogi-be za njim.

n Lopte za tenis zaista su se u Engleskoj Sekspirovog đoba

punile dlakama ljudskih brada.

Prećage na hvataljci laute.
fl

- •
DON PEDRO Ta mora biti sahranjena s licem naviše.05

BENEDETO Ipak, to nisu čini koje će izlečiti moju zubo-bolju. Stari sinjore, hodite sa mnom u stranu. Smislio sam osam ili devet pametnih reči koje hoću da vam ka-žem, a koje ovi lakrdijaši ne trcba da čuju.

(BENEDETO i LEONATO odu)

DON PEDRO Života mi, hoće s njim da govori o Beatrići.

KLAUDIO Sasvim tačno. U međuvremenu su Hera i Mar-gareta odigrale svoje uloge s Beatričom, pa kad se ta dva medveda sretnu, neće se više ujedati.

(Dolazi DON HUAN)

DON HUAN Moj gospodaru i brate, bog vam pomogao.

DON PEDRO Dobro veće, brate.

DON HUAN Ako ste dokoni, govorio bih s vama.

DON PEDRO Nasamo?

DON HUAN Ako vam je po volji. Ali grof Klaudio to možc čuti, jer što imam da kažem tiče se njega.

DON PEDRO U čemu je stvar?

DON HUAN (Klaudiju) Namerava li vaše gospodstvo da se sutra venča? .

DON PEDRO Vi znatc da namerava.

DON HUAN Ja to ne znam, dok on ne sazna šta ja znam.

KLAUDIO Ako postoji neka prepreka, molim vas recite je.

DON HUAN Možda vi mislite da vam nisam prijatelj; neka se to pokažc docnije, a vi sudite boljc o meni po ovome što ću vam sad otkriti. Sto se moga brata tiče, verujem da vam želi dobro i da vam je pomagao da se vaš pred-stoječi brak ostvari, jer vam je od sveg srca naklonjen — no, to je zaista bila pogrešno upućena prosidba i po-grešno uložen trud.

DON PEDRO E, a zbog čega?

DON HUAN Došao sam ovamo da vam to kažem. I da ne dužim priču — jer se o njoj već suviše dugo priča -gospa je nevema.

KLAUDIO Ko? Hcra?

DON HUAN Upravo ona, Leonatova Hera, vaša Hera, svači-ja Hera.

  • l To po Jednima treba da značl: sahranjena živa u zagrljaju


svog ljubavnika, dok bi po drugima trcbalo da stoji „s petama (a

ne: s licem) naviSe**, jer su se tako sahranjivale samoubice.
KLAUDIO Nevema?

DON HUAN Ta je reč odviše dobra da bi potpuno prikazala njenu pokvarenost. Mogao bih reći da je ona nešto gore; ali pronađite vi gori naziv, a ja ću vam pokazati da joj priliči. Ne iščuđujte se dok ne dobijcte dalje dokaze. Do-đite samo noćas sa mnom, pa čete videti kako neko ulazi kroz prozor njcnc sobe, u samu noć pred njeno venčanje. Ako Je onda još budete voleli, venčajte se sutra s njom; ali vašoj časti bi višc dolikovalo da se predomislite.

KLAUDIO Je li to moguće?

DON PEDRO Ne mogu da verujem.

DON HUAN Ako ne budete smeli verovati što vidite, nemoj-te priznati što znate. Htednete li doći sa mnom, pokazaću vam dovoljno; a pošto više vidite i više čujete, postupite prema nahodenju.

KLAUDIO Budem li noćas video išta zbog čega je sutra nc bih mogao uzeti za ženu, osramotiću je pređ svadbenim skupom, na onom istom mestu gde je trebalo da se s njom venčam.

DON HUAN Ncću daljc da je ocrnjujem dok se sami ne osvedočite. Budite strpljivi samo do ponoći, pa neka se pokažc šta je u stvari.

DON PEDRO O dane koji pođe naopako!

KLAUDIO O jade, tako čudno iskrsli'

DON HUAN O, nesrećo srećno izbegnuta!

To ćete reći kad saznate sve.

(Odu)

SCENA TREĆA[uredi]

Ulica

(Dolaze DRENjENA l STAPINA sa STRA20M)

DRENjINA Jeste li vi dobri ljudi i pouzdani?

STAPINA Da, jer inače bi biia šteta da ih ne snađe spase-nje,66 i tela i duše.

" I Stapina i, mnogo vlše, Drenjlna upotrebljavaju ij'.razc i obrte koji ćesto imaju sasvim đrugo znaćenjc 111 smisao oprcćan onome što govornik hoće da kaže. Tako ovde spascnje mcsto pro-
462
DRENjINA Ne, to bi bila suviše blaga kazna za njih ako u sebi imaju imalo lojalnosti, jer su određeni za kneževu stražu.

STAPINA Dabome. Hoćete li im izložiti njihov zadatak, suseđe' Drenjino.

DRENjINA Pre svega, šta mislite ko je najkvarifikovaniji da bude zapovednik?

PRVI STRAŽAR Jova Ovsenica, gospodine, ili Đorđe Uglje-nac, jer oni znaju da Čitaju i pišu.

DRENjINA Priđite, komšija Ugljeriac! Bog vas je blagoslo-vio dobrim imenom. Imati zgodnu pojavu — to je sreća. ali čitanje i pisanje — to dolazi od prirode.

DRUGI STRAŽAR A to obojc, gospodine narcdniče...

DRENjINA Vi imate. Znao sam da ćete to odgovoriti. Elem, što se tiče vaše pojave, gospodine, za nju zahvalite bogu i ne hvalite se njom; a za vaše pisanje i čitanje — to po-kažite onda kada takve taštine budu nepotrebne. Ovde smatraju da ste vi najbezumniji i najprigodniji čovek za zapovednika straže; zato vi nosite fenjer! Ovo je vaš zađatak: moraćete sve skitnice shvatati, morate svakog zaustaviti i doviknuti mu: ,,U ime kneza, stoj!“

DRUGI STRAŽAR A ako neće da stane?

DRENjINA Bože moj, onda se nemojte ni osvrtati na njega, pustite ga nek ide; pa odmah sazovite stražu i zahvalite bogu što ste se otarasili lupcža.

STAPINA Ako neće da stane na poziv, onda on nije kneže\-podanik.

DRENjINA Tako je, a oni treba da imaju posla samo s po-danicima kneževim. Takođc nc treba đa galamite na ulicama, jer to da straža blebeće i trtlja to se mora naj-strože tolerisati i neće se trpeti.

DRUGI STRAŽAR Mi ćemo radije spavati nego prlčati. Znamo mi šta straži priliči.

DRENjINA Tako valja, vi govorite kao obavešten i veoma staložen stražar; jer ne vidim po čemu bi spavanje ne-kome moglo smetati. Samo pripazite da vam ne ukradu

ktetstvo; a u Drenjine: najkvariflkovanijt, nepotrebne, najbezumniji

i najprifiodniji, shvatati, zapostaviti, prepise, ili: lojaliteta mesto

nelojalnosti, tolerisati mesto zabraniti, uzbudljivo mesto budno. . .

Pa i stražari se trude da ne zaostanu za gospodlnom narednikom.
vaše bradve.67 Zatim treba da navratite u sve krčme i da svima pijanim naredite da idu na spavanje.

DRUGI STRAŽAR A ako neće da idu?

DRENjINA Pa onda ih ostavite dok se ne rastrezne. A ako vam ni onda ne budu đali pametniji odgovor, onda im možete reći da nisu onakvi za kakve ste ih smatrali.

DRUGI STRAŽAR Dobro, gospodine.

DRENjINA Ako naiđete na lopova, možete ga po zvaničnoj dužnosti osumnjičiti da nije pošten čovck; a takvi ljudi — ukoliko manje s njima imate posla i ukoliko se manje mešate s njima — eh, utoliko bolje za vaš dobar glas.

DRUGI STRAŽAR Ako znamo da je lopov, ne bi li onda trebalo da ga šćapimo?

DRENjINA Pa sad, po z\’anićnoj dužnosti to možete; ali ja smatram đa onaj ko dira u katran — uprljaće se; naj-miroljubiviji put za vas jeste, ako uhvatite kradljivca, da ga pustite neka sam pokaže ko je i šta je i neka se iskrade iz vašeg društva.

STAPINA Vi ste uvek važili za duševna čoveka, kolega.

DRENjINA I jesam, jer po svojoj volji ne bih ni psa obe-sio, pa kako ne bih čoveka koji ima makar malo pošte-nja u sebi.

STAPINA Ako u noći čujete dete da plače, morate pozvrati dadilju i reći joj đa ga smiri.

DRUGI STRAŽAR A ako je dadilja zaspala pa nas ne čuje?

DRENjINA Bože moj, onda pođite mimo svojim putem, pa neka je dete probudi svojom demjavom; jer ovca koja neće da čuje svoje jagnje kad bleji neće se odazvati te-letu kad muče.

STAPINA To jc vrlo tačno.

DRENjINA Eto,. to su vaši zadaci. Vi, zapovedniče, imate da prezentirate kneza lično: ako kneza sretnete u noći, mo-žcte ga zaustaviti.

ŠTAPINA O ne, Bogorodice mi, mislim da to ne može.

DRENjINA Pet šilinga protiv jednog, svako ko zna zakon-ske prepise reći će da ga može zaustaviti! Naravno, ne ako on nema volje da stane; jer, zaista, straža ne treba

" Stražari su blji naoružanj jednom . vrstom bradvi ili sekira

na dugačkim motkama.
nikog da vređa, a zaustaviti čoveka protiv njegove volje v uvredljivo je.

STAPINA Bogorodice mi, mislim da je tako.

DRENjINA Ha, aha! Dakle, Ijudi, laku noć. Pa ako se nešto zbude Što je od važnosti, pozovite mene. Cuvajte služ-benu tajnu, svi zajedno i svaki za sebc i laku noć. Hajdmo komšija.

DRUGI STRA2AR Dakle, ljudi čuli smo šta nam je zadatak. Hajde da posedimo tu na crkvenoj klupi do dva, pa onda — svi na Iegalo.

DRENjINA Još jednu reč, čestiti susedi. Molim \ras, pripa-zite na kapiju sinjor Leonata; jer kako će sutra tu biti svatovi, noćas će biti velika gužva. Zbogom. Pazite uz-budljivo, molim vas.

(DRENjINA i STAPINA odu; dolaze BORACO i KONRAD) BORACO Ej. Konrade!

STRAŽAR (Mo): Tišina! Ne mičite se.

BORACO Konrade, velim.

KONRAD Pa tu sam, čoveče, dotičem se tvog Iakta. BORACO Sveca mi, osetio sam da me lakat svrbi; odmah sam pomislio da će tu biti nešto šugavo.

KONRAD Na ovo ti dugujem odgovor. A sad nastavi svoju priču.

BORACO Stani sasvim pod ovu strehu, jer kišica kaplje;

a ja ću, kao prava pijanica,69 sve da ti poverim. STRAŽAR (tiho) Neko izdajstvo, Ijudi! Ipak, ostanite prita-jeni.

BORACO Dakle, znaj da sam zaradio hiljadu dukata od Don Huana.

KONRAD Je li moguće da je neko Iupeštvo tako skupo? BORACO Trebalo bi da pitaš: je li moguće da je neko lupe-štvo tako bogato; jcr ako su bogatom Iupežu potrebni siromašni, onda siromašni mogu tražiti. cenu kalcvu ho-će.

KONRAD To mi je čudno.

" Boračo Jc prava pijanica i po tomc fito, u skladu s posio-vičnim in-vino veritas, otvoreno govorl Sto misli, i po avom imcnu, koje na Spanskom znači „pijanica**.
30 Scksplr 1
BORAČO To pokazuje da si još zelen. Ti znaš da moda je-dnog prsnika, ili Šešira, ili kaputa ništa ne znači za čove-ka.

KONRAD Znači, to mu je odeća.

BORAČO Ja mislim na modu.

KONRAD Znači, moda je moda.

BORAČO Pih! Mogao bih isto tako reći: budala je budala. Ma zar ne vidiš kako je grdan lopov ta moda?69

STRA2AR (ttho> Toga Grdana znam: on je opasan lopov već sedam godina, a drži se kao gospodin. Sećam se njegova imena.

BORAČO Nisi li čuo nekog?

KONRAD Ne, to je bio vetrokaz na kući.

BORAČO Zar ne vidiš, kažem, kako je grdan lopov ta moda? Kako vrtoglavo obrće sve te vrele krvi između četmaeste i trideset i pete? Ponekad ih udesi da izgledaju kao fa-raonovi vojnici na onim čađavim siikama, ponekad opet kao sveštcnici boga Bela na starim crkvcnim prozo-rima, a ponckad kao obrijani Hcrkul na zamrljanim i crvotočnim tapetama, gde njegov nakitnjak izgleda isto onako golem kao njegova toljaga?

KONRAD Sve ja to vidim; a vidim 1 to da moda više odeia iznese nego Ijudi. Ali zar nije i tebi moda zavrtela gla-vu kad si se izmigoljio iz svoje priče i prigmuo pričanje o modi?

BORAČO Ne, nikako; jer znaj da sam se noćas uđvarao Margareti, Herinoj komorkinji, kao Heri; ona ti se na-gnula kroz prozor u sobi svoje gospodarice, pa mi hilja-du puta želi laku noć — ali ja to pričam bez reda: treba najpre da ti kažem kako su knez, Klaudio i moj gospo-dar, postavljcmi i smešteni i obavešteni od moga gospo-dara Don Huana, gledali izdaleka u bašti taj ljubavni su-sret.

KONRAD Pa jesu Li za Margaretu poverovali da je Hera?

BORAČO Dvojica njih, knez i Klaudio, verovali su, ali đavo moj gospodar znao je da je Margareta; pa delimice zbog njegoviji zakletvi, na koje ih je najpre uhvatio, delimicc ••
•• Da bi Konrađa obavestlo o Margaretinom prerufiavanju u

Heru, pijani Boraćo najpre izlaže svoja razmatranja o modi, koja

od Jedne osobe ukrađe njen lik pa ga da drugoj, mada nl to „ništa

nc značl“, jer se ćovek time ne menja.
zbog mrkle noći, koja ih je prevarila, ali najviše zbog mog ugursuzluka, koji je potvrdio sve klevete Don Hua-nove — Klaudio ode razjaren kunući se da će se sresti s njom, kao što je odrcđeno, sutra u hramu, pa će je tu, pred celim skupom, postideti onim što je u noći video i poslati je kući bez muža.

PRV7 STRAŽAR Naređujemo vam: ,,U ime kneza, stoj!“

DRUGI STRAŽAR Zovnitc prvog gospodina narcdnika. Ovde smo upali u trag najopasnijem slučaju razvrata70 koji se ikada desio u državi.

PRVI STRAŽAR I neki Grdan je u njihovoj bandi, njega znam, on ima uvojak71.

KONRAD Ama slušajte, ljudi!

DRUGI STRAŽAR Natcraćcmo vas da nam dovedete toga Grdana, u to ne sumnjajte.

KONRAD Ma, ljudi...

PRVI STRAŽAR Ne govori! Naređujemo vam pokomo da pođete s nama.

BORAČO Lepo ćemo se provesti kad nas ti ljudi s bradva-ma sprovode.

KONRAD Sumnjiv provod, bogami. Hajdmo, poslušaćemo vas.

(Ođu)

SCENA ČETVRTA[uredi]

Soba u kući Leonatovoj

(Ulaze HERA, MARGARETA i URSULA)

HERA Draga UrsuJa, probudi moju sestru Beatriču i zamoli je da ustane.

URSULA Hoću, gospo.

HERA I reci joj da đođe ovamo.

URSULA Molim.

(Ode)

" Stražar je najpre bio konstatovao postojanje „nekakvog pre-vrata“; sada zapovednlk Ugljenac, da bi to potvrdlo, po uzoru Dre-njlninom, „prcvrat“ preinaći u „razvrat“.

Tl Dugaćak uvojak, ćesto i s mafinom, porcd levog uveta, tako-zvani „uvojak IJubavl“, imall su razvratnl ftćfirićl onog vremena.
MARGARETA Verć mi, mjslim da bi onaj drugi vaš oko-vratnik bio lepši.

HERA Ne. molim te, draga Margareta, staviću ovaj. MARGARETA On zaista nije tako lep, videćete da će i vaša sestra to rećL

HERA Moja sestra je budala, a ti si druga. Neću staviti ni-jedan do ovaj.

MARGARETA Novi ukras za glavu iznutra mi se osobito sviđa, kad bi samo kosa hila malčice zagasitija;72 a ha-ljina vam je po izvanrednoj modi, vere mi. Videla sam haljinu vojvotkinje milanske koju toliko hvale.

HERA O ta. kažu, prevazilazi sve.

MARGARETA Vere mi, u poređenju s vašom, to je samo kućna haljina: materija zlatom izvezena, sa zarezima i prišivenim srebrnim trakama, rukavi ukrašeni perlama, pa spoljni rukavi73 i skuti uokolo postavljeni plavičastim brokatom — ali što se tiče finog originainog, elegantnog i izvanrednog kroja, vaša đeset puta više vredi.

HERA Neka mi da bog da je nosim s radošću! Jer oko srca mi je veoma teško.

MARGARETA Biće uskoro i teže, kad ga pritisne težina je-dnog čoveka.

HERA Fuj, zar te nije sramota?

MARGARETA Od čega, gospo? Od toga što govorim pošte-no? Zar brak nije nešto časno i u prosjaka? Zar vaš go-spodin nije častan i bcz braka? Vi biste, mislim, hteli da ja kažem „s oproštenjem, muž“. Ako otvorenu reč ne izo-pače opake misli, ja nikog neću uvrediti. Zar tu ima ne-čeg ružnog kađ kažem ,,za težinu muža“? Nikako, mi-slim ja, ako je to samo pravi muž i prava žena, inače je to nešto lako74, a ne teško. Pitajte sam<> gospu Beatri-ču, evo nje.

(Ulazl B12ATRICE)

HERA Dobro jutro, sestrica BEATRlCE Dobro jutro, mila Hero.

" Ukras za glavu bio je Jeđna vrsta kape, iznutra od tude <„lažne“) kose.

” Spoljni rukavi su kao dugaćke trake visili s ramena i, na unutrašnjoj stranl otvoreni, pokrlvall samo gornji i spoljni deo zat-vorenlh rukava koji su obuhvratall ruke sve do šaka.

u Kao „laka žena“ ili „laka IJubaV o kojoj će odmah biti reč.
HERA Oho, šta je to? Nema li vaš glas nekakav bolan zvuk? BEATRIČE Čini mi sc đa su mc svi đrugi zvuci napustiii. MARGARETA Onđa uđritc u „Laku ljubav“75, za to nije po-treban muški glas. Vi pevajte, a ja ću igrati.

BEATRIČE O da, laka ljubav i nogc uvis! Onda, ako vam miiž bude imao dovoljno staja, vi ćete se već poslarati da mu nc neđostaje nakot.

MARGARETA Da pogrešna zaključka! To ja bacam pod nogc s prezirom.

BEATRIČE Skoro je pet sati, scstro, trebalo bi da st© već spremni. Vcre mi, mnogo sam bolna. O-oh! MARGARETA Uzdišcte li zbog majmuna, maćke ili muža? BEATRIČE Zbog slova kojim sve te reči poćinju: m. MARGARETA Ama, ako se vi niste poturćili, onda vlše ne-ma ploviđbe prema zvezdama76.

BEATRIČE Sta li misli ta luda devojka, pitam se. MARGARETA Ja ništa, ali neka bog da svakom što mu srce želi.

HERA Ovc mi je rukavicc poslao grof, one imaju odličan miris.77

BEATRIČE Sve mi je začepljeno, sestro, ništa ne mirišem. MARGARETA Dcvojka, a začepljena! Biva to da se tako nazebe.

BEATRIČE O, neka mi je bog u pomoći, neka mi je bog u pomoći! Otkad stc vi počeli da bivate oštroumni? MARGARETA Otkako ste vi prestali. Zar mi moja duhovi-tost ne pristaje odlično?

BEATRIČE Ne vidi se dovoljno, trebalo bi da je nosite na kapi.78 Duše mi, bolesna sam.

MARGARETA Uzmite malo proceđenog kardusa bcncdiktu-sa, pa ga pritisnite na sroe; to je savršeno sredstvo pro-tiv bolova.

” Pesma uz koju se plesalo.

" Onđa više niSta nijc pouzđano — ni Sevcrnjača, koja, nepo-kretna, uvek moreplovcima pokazuje gde je sever. Bcatriče je glas „m‘‘ izgovorila s lntonacijom bolnog uzdaha: ili Margareta o nje-aom „nazebu** oćiglcđno ima isto onakvo miSljenje kakvo su Don Pedro 1 njegova đružina imall o n7.ubobolji“ BenedetovoJ.

71 Namirisane rukavice bile su veoma u modi, naročlto kao poklon voljcnoj dami.

n Kao Sto budala na kapi nosi krestu, znak svoje profesije-
i
HERA Bodeš je čkaljem™

BEATRlCE Benediktus? A zašto benediktus? U tom bene-diktusu je neko vaše naravoučenije?

MARGARETA Naravoučenije! Ne, duše mi, ništa naravou-čeno ja nisam mislila; mislila sam prosto blaženi čkaij. Vi ćete možda pomisliti da mislim da ste zaljubljeni. Ne, Bogorodice mi, nisam ja tako luda da mislim što mi pa-dne na pamet, niti mi pada na pamet da mislim sve što mogu, niti bih mogla pomisliti, pa da presvisnem misleći, đa ste vi zaljubljeni, ili da ćete biti zaljubljeni, ili da možete biti zaljubljeni. Pa ipak, i Benedeto je bio takav, a sad je postao čovek; kleo se da se nikad neće oženiti, a ipak sađ, uprkos svojoj ćudi, jcde svojc jelo bez gun-đanja.80 Na koji način se vi možete obratiti ne znam, ali mi se čini da glcdate svojim očima kao i druge žene.

BEATRlCE Kakvim to korakom ide sađa tvoj jezik?

MARGARETA Ne ide pogrešnim kasom.

fVraća se URSULA)

URSULA Gospo, sklonite se: stigli su knez, grof, sinjor Be-nedeto, Don Huan i sva gospoda iz grada da vas vode u crkviL

HERA Pomozite mi da se obučem, draga seko, draga Mar-garetice, draga Ursula.

(Odu)

SCENA PETA[uredi]

(Ulazi LEONATO S DRENjINOM i STAPINOM)

LEONATO Sta hoćele od mene, prijatelju?

DRENjINA Bogme, gospodine, hteo bih da govorim strogo poverljivo81 s vama, o nečem u šta ste vi lično upetljani. LEONATO Budite kratki, molim vas, jer ja sam, vidite li, mnogo zauzet.

'* Jedna vn*sta čkalja, nazvana „blagoslovoni“, latlnski carduus benedictus blla Je veoma omlljen lek. Proporućujućl ga Beatriči, Margareta aludira na Bonodeta, čije lme je italijanski oblik reči benedlctus 1 zato je *bode čkaljcm**.

  • • Ne ropćućl na čovekovu sudbinu da se oženi i živi u braku. " Drenjinine Jezićne majstorijo u ovoj pojavl su: uverlfivo, nepokretna, defoktuirano, zatim: odorozna mosto odiozna, đeputa-cija mesto reputacija, ekskomunlkaeija mesto egzamlnacija.


s
1
DRENjINA Bogme jeste, gospodine.

STAPINA Da, stvamo jestc, gospodinc.

LEONATO U čcmu je stvar, dobri ljudi?

DRENjINA Ovaj čestiti Stapina, gospodine, malo se gubi kad govori. Star je čovek, gospodine, i njegova pamet nije onako ncpokrctna kako bih, s pomoću božjom, že-leo da jeste, ali, vere mi, pošten je kao koža između njegovih obrva.82

STAPINA I jesam, bogu hvala, pošten sam kao bilo koji na svetu čovck koji je star, a nije pošteniji ođ mene.

DRENjINa Poređenja su odorozna. Palabras83 susede Sta-pino!

LEONATO Prijatelji, vi me inkomodirate.

DRENjINA Vaše blagorodstvo izvoleva samo tako kazati, a mi smo samo običnog kneza činovnici. Ali što se mene tiče, kad bih imao inkomodacije koliko kralj, ja bih jc svu od sveg srca dao vašem blagorodstvu.

LEONATO Zar svu inkomodaciju meni?

DRENjINA Da, pa da je imam hiljadu puta više nego što Je imam, jer znam da vaše blagorodstvo uživa dobru đepu-taciju kao niko u celom gradu; i mada sam samo siro-mah čovek, milo mi je što to čujem.

STAPINA Takođe i s moje strane.

LEONATO Voleo bih da znam šta imate da mi kažete.

STAPINA Dakle, gospodine, noćas je naša straža uhvatila par tako ovejanih, izuzimajući vaše prisutno blagorod-stvo, tako ovejanih hulja kakvih više nema u celoj Me-sini.

DRENjINA Dobar star čovek, gospodine; voli da priča: što-no kažu: „Kad starost đođe, pamet odc.“ Bože moj, Čcga ti sve nema na ovom svetu! Dobro ste kazali, susede Stapino, jer viditc: bog je dobar; ali kada dvojica jašu jednog konja, jedan od njih mora sedeti iza drugog.84 Cestita đuša, verc mi, gospodine, časti ma, jeste, poštenja-čina kao biJo koji što je lebac kusao, ali moramo se bogu klanjati: svi ljuđi nisu jednaki. Tako je to, dobrj moj susede.

“ Na kojoj nema žiga kao u zločinaca.

M Spanska uzrečica glasi: pocas palabras, a znači: malo rečl! *' Drenjina hoće da kaže Stapini da mu je mesto iza njega,

Drenjine, Jer njemu, kako to konstatuje 1 Don Pedro, nije ravan.
471

i
LEONATO Zaista, prijatelju, vama on nikako nije ravan.

DRENjINA To je dar od boga.

LEONATO Moram vas napustiti.

DRENjINA Samo jednu reč, gospodine! Zaista je naša stra-ža, gospodine, shvatila dve problematične ličnosti, i na-ša jc želja da još jutros budu saslušanc pred vašim bla-goiodstvom.

LEONATO Preduzmite sami to saslušanje, pa mi donesite zapisnik. Mcni se sad mnogo žuri, kao što i sami možete videtl

DRENjINA Biće defektuirano, po vašem naređenju.

LEONATO Popijte malo vina pre nego što odete. Zbogom!

(Uđe GLASNTK)

GLASNIK Gospodaru, čekaju vas da predate svoju kćer njenom suprugu.

LEONATO Eto me, njima na službi. Gotov sam

(Odu LEONATO i GLASNIK)

DRENjINA Idite vi, prikane, idite po Fransisa Ugljenca8'’, recite mu da ponese svoje pero i svoj mastionik u zatvor Moramo sada da preslišamo te ljude.

STAPINA I to moramo učiniti pametno.

DRENjINA Pamet ncćemo štedcti, za to vam jamčim; ima nje ovdc toliko da će od nje nekome da stane pamet. Samo vi dovedite učenog pisara koji će zapisati našu ckskomunikaciju, pa da se nađemo u zatvoru.

(Odu) **

    • Fransis Ugljenac se ne sme poistovetiti sa svojim prezime-njakom Đorđem Ugljencem, zapovednikom straže. Fransis je lli gradski plsar ill crkvenjak koj) vrši i tu dužnost.

ČETVRTI ČIN[uredi]

SCENA PRVA[uredi]

U crkvi

(Ulaze DON PEDRO, DON HUAN, LEONATO, PATER FRANCISKUS, KLAUDIO, BENEDETO. HERA, BEATRICE i PRATIOCI)

LEONATO Hajde, patre Franciskusc, budite kratki: pristu-pite odmah jednostavnom obredu venčanja, a razne nji-hove dužnosti izložićete im naknadno.

PATER FRANCISKUS Vi ste, blagorodni gospcđine, voljni da venćate ovu gospu?

KLAUDIO Ne!

LEONATO Da bude venčan s njom, patre, a vi ste tu da je venćate.

PATER FRANCISKUS Gospo, jeste li vi voljni da budete venčani s ovim grofom?

HERA Jesam.

PATER FRANCISKUS Ako koje ođ vas zna bilo kakvu po-tajnu prepreku zbog koje ne bi trebalo da budete sje-dinjeni, pozivam vas, radi spasa vaše duše, da je kažete.

KLAUDIO Znate li vi neku, Hero?

HERA Nikakvu, moj gospodaru.

PATER FRANCISKUS Da li vi neku znate, grofe?

LEONATO Usuđujem se da odgovorim mesto njcga: nikakvu.

KLAUDIO O, šta se sve ljudi ne usuđuju! Šta sve ne mogu da učine! Sta sve ne čine svakodnevno ne znajući šta čine!

BENEDETO Gle, šta je to sad? Uzvici? Pa dabome, ima ih i za smeh, na primer: ha, ha, hi hi!

KLAUDIO Sklon’te se, patre. Prostite mi, očc:

Da li mi slobodno, bez prinude,

Dajete ovu gospu, svoju kćer?
LEONATO Da, sinc, isto tako slobodno Kao što bog jc meni pođari.

KLAUDIO A šta ja vama dati mogu Čim bih Izravnao ovako bogat dar?

DON PEDRO Baš ništa ne vratite 1* samu nju. KLAUDIO Zahvalnosti me, kneže, učite.

Pa, Leonato, uzmite je natrag:

Ne dajte trulu voćku prijatelju.

Ona je samo privid svog poštenja.

Gle kako devičanski pocrvčne!

O, kako dostojanstvom istine Pretvorni greh ogmuti se ume.

Ne dođe l’ krv ta kao skroman sveđok Vrline njene? Ne biste li svi vi,

Svi zakleli se da je nevina,

Po ovim spoljnim znacima? Al’ nije;

Zna ona strasti bludne postelje,

Ne čednosti — krivice to je rumen. LEONATO Sta hoćete, sinjor? ...

. KLAUDIO Ne venćati se,

Ne vezati se s pustom bludnicom. LEONATO Gospođine moj dragi, ako sle,

Nju iskušavajući, uspeli Svladati otpor njcne mladosti,

Pobediti joj Čednost devičansku ...

KLAUDIO Znam šta želite reći: ako se,

Hoćete reći, meni podala,

K’o mužu svom se dala, pa Je time Naglosti svoje greh ublažila.

Ne, Leonato.

Ni rečju ja nju nisam kušao,

Već kao scstri brat odavao Naklonost stidljivu i ljubav čcdnu.

HERA A vama ja zar sam se ikada Drugačijom pričinila?

KLAUDIO Umukni!

Pričinila! To pričinjavanje ću Pred celim svetom izobličiti.

Vi ste se meni pričinjavali


Kao Dijšna kada nebom kruži,66 Čedni k’o pupoljak nerascvetan;

Al’ krv je vaša nezasitija No u Venere, il’ u site zveri Od đivlje pohote što pomahnita.

HERA Je P moj gospođar zdrav kad tako bunca? LEONATO Vi, kneže, ćutite?

DON PEDRO A šta da kažem?

Osramoćen sam, jer vezati htedoh Svog prijatelja s prostom bludnicom.

LEONATO Da P se to govori, iP je to san?

DON HUAN Govori se, i to je istina.

BENEDETO Ovo ne liči na venčanje.

HERA Istina87! O, božc!

KLAUDIO Da li to ja tu stojim, Leonato?

Je li to knez? A ovo knežev brat?

To Hera? Jesu l’ naše oči naše?

LEONATO Sve je to tako, ali šta je s tim?

KLAUDIO Dajte mi samo jedno pitanje Da kćeri vašoj postavim; a vlašću,

Sto je k’o otac nad njom imate,

Naredite joj istinu da kaže.

LEONATO Zapoveđam ti, ne bila mi kći!

HERA O, bože, štiti me! O, muke moje!

Našto će takvo ispitivanje?

KLAUDIO Da svoje pravo ime kažele.

HERA Zar nije Hera? Ko to ime može Prekorom kakvim pravednim da kalja?

KLAUDIO Zna se k<> može: Hera. Hera sama Herinu čednost možc da ukalja I zbriše. Koji je to čovek noćas Između dvanaest i jedan s vama Govorio kod vašeg prozora?

Ako ste čedni, odgovorite.

HERA Govorila ja tada nisam ni s kim. **

    • Dijana Je i boginja Meseca.


n Prečuvšl repllku Benedetovu, Hera odgovara na Don Hua-novu, ponavljajući njegovu poslednju rcč. Slićno 1 Klaudlo odgovara Leonatu.
DON PEDRO E, onda niste čedni88. Leonato.

2alim što ovo Čuti morate:

Casti mi, ja, moj brat i jadni grof Videsmo, čusmo noćas u to doba Nju kako govori kod prozora S nitlcovom jednim, koji priznade,

K’o rarvTatnička hulja, hiljade Njihovih sramnih tajnih saslanaka.39

DON HUAN Fuj! Ne nazovite ih imenom I ne govorite o njima, kneže,

Jer govor nema dosta čednosti Da se bez uvrede izgovore.

Da, lepa gospo, žalosno je što si Ponašala se tako bezočno.

KLAUDIO O, Hero! kakva bi ti Hera bila90 Da polovina tvojih spoljnih čari Na službj beše tvojim mislima I tajnim namerama srca tvog!

Zbogom, ti najgrđe i najlepše!

Grešnice Čista ti, čistoto grešna,

Zbogom! Zbog tebe \Tata ljubavi Zatvaram sva, a oči moje odsad Nek’ zastre podozrenje, neka svu Lepotu pretvara u slutnje zle Da nikad vjše Jjupka ne bude.

LEONATO Zar niko nema oštar bodež za me?

(HERA se onesvesti)

BEATRJCE Sestrice, šta je tebi? Zašto pade?

DON HUAN Pođimo.

Sve to, ovako izneto na svetlost,

Utulilo je luču njezinu.

(Odu DON PEDRO, DON HUAN t KLAUDIO)

BENEDETO Kako je gospa?

M Herino poricanje isključilo je mogućnost đa je ona bila ne-vina žrtva varaUce koja sc u mraku i2đavala za Klaudlja.

M Na ta wpriznanja“ se odnosi hvalisanje Boračovo (u III, 3) da je „potvrdlo sve klevete Don Huanove".

H Kako bi bila đostojna imena Ijubavnice I.eanderove, oličenja verne Ijubavit
t
BEATRIČE Mrtva, izgleda.

U pomoć, striče! Hcro! Striče! O,

Sinjore Benedeto! Patre! Striče! '

LEONATO Sudbino, ne povlači tešku ruku!

Sramoti njenoj plašt je najlepši Smrt, za njom samo treba težiti.

BEATRIČE Kako si, sestro?

P. FRANCISKUS Smirite se, gospo.

LEONATO Zar ti još gledaš?

P. FRANCISKUS Da. A zašto ne bi?

LEONATO A za.što ne bi? Ne izvikuje li Sramotu njenu svaka stvar na zemiji?

Je l’ mogla sablazan da porekne Koja je krvlju njenom ispisana?91 Ne živi, Hero, ne otvaraj oči!

Da verujem da nećeš uskoro Da umreš, da je duh- tvoj jači nego Sramota, sam bih, proklevši te, život Uzeo tehi. Zar sam žalio Jedina što si? Zar sam urcđenje Prirode škrte zato karao?

Za jcdnu odveć! Sto mi dade jednu? što si mom oku ikad ljupka bila?

Sto nisam samilosno prihvatio Prosjačko čedo ispred vrata svojlh?

Jer ako bi se to uvaljalo U sram i blato, mogao bih reći:

„Nijedan deo toga nije moj,

Od nepoznatog bedra potiče Taj sram.“ Al’ moje, što seim voJeo I slavio, to moje kojim sam se Ponosio, toliko moje, o Da samom sehi nisam bio svoj Ocenjujući sebe prema njoj —

Da, ona, ona je sađ upala U crnu kaljugu da more nema Dovoljno kapi da je opere Ni soli da joj mcso začini

I sačuva od daljcg truljenja

II Ispisana Herlnim crvenjenjem, za koje Leonato, kao i Klau-đio, smatra da nije znak njene čednosti, nego njene kritice.
BENEDETO Gospcdine, budite strpljivi.

Ja sam sSm tako Čudom obuzet Da ne znam šta da* kažem.

BEATRlCE Tako mj dušc, to je kleveta!

BENEDETO Da l’ s njom ste noćas, gospo, spavali? BEATRICE Ne, noćas nisam; al' sam sve do noćas Dvanaest meseci sa njom spavala.

LEONATO O, pot\Tđeno! Sad je jače još Što dasad beše gvožđem okovano.

Pa zar bi oba princa lagala?

Zar KJaudio, što ju je voleo Toliko da je prao suzama Sramotu njenu, o njoj govoreći?

Dalje od nje? Nek’ umre.

P. FRANCISKUS Slušajte!

Jer samo ja sam dosad ćutao,

Sve puštao da ide svojim tokom.

Posmatrajući gospu, video sam Gde prikaze crvčne hiljadama U lice njeno jure, hiljadama Anđelski beli jamci nevinosti Crven odbijaju; u njenom oku Oganj se stvori >- zablude da spali Kojc su oba princa iznela O njenoj devičanskoj vemosti.

Nazovlte nie ludom, nc verujte Ni mome znanju, ni iskustvu mom Što svojim pečatom potvrđuje Mog znanja sadržaj, ni godinama,

Ni dostojanstvu moga poziva,

Ni svetom zvanju ne verujte mom Ako ta mila gospa tu ne leži Nevina, žrtva kobne zablude.

LEONATO Ne, fratre, to je nemoguće. Vidiš Da jedina joj ostade vrlina Što svom prokletstvu neće još da doda Greh krivokletstva. Ona ne poriče.

Pa zašto onda ti pokušavaš Da opravdanjem pokriješ što samo Svoju golotinju pokazuje?
P. FRANCISKUS Gospo, zbog koga vas optužuju?

HERA Ti što me tuže znaju to, ja ne.

Znam li ma o kom živom čoveku Više no što mi đevičanska Čednost Dopušta, neka mi nijedan greh Ne bude oprošten! O, oče moj,

Ako sam ikad s kim govorila U čas nepriiičan, ako sam nočas S kim biio reči razmenjivala,

Odagnajte me onda, mrzite me,

Umorite me strašnim mukama.

P. FRANCISKUS Obmanulo je nešto knezove.

BENEDETO Časnost njih dvojice je neosporna;

Pa ako im je um zaveden, to Od kopiieta potiče Huana,

Duh njegov stalno snuje podiosti.

LEONATO To ne znam. Rekoše li istinu,

Ova će ruka rastrgnuti nju;

No. je li oklevetana, e tad će I najgordiji svoje dobitl Još vreme ne osuši moju krv,

Ni starost tako ne otupi um.

Ni zla-kob tol’ko ne smanji imetak Ni bludan život prijatelja broj Da ne bih, raspaljen na takav način,

Mogao svima da im pokažem I snagu tela i bistrinu duha,

Bogatstva moć i prijatelja vernih Za sve da im se naplatim.

P. FRANCISKUS Prlčekajte

I slušajte moj savet u toj stvari.

Kćer vašu knezovj su ostavili

K’o mrtvu. Sklon’te je za neko vreme,

Objav’te da je stvamo umrla.

Pokazujuči da ste u žalosti,

U staroj porodičnoj grobnici Napise okačite žalobne,82 **

    • Jcđan ođ posmrtnlh običaja bllo je i stavljanje stjhovanlh naplsa na nađgrobnl spomenlk llj u njegovu blizlnu.

I druge obrede izvršite Što posmrtni ih traži običaj.

LEONATO A čemu sve to treba da dovede?

P. FHANCISKUS Izveđe P se to dobro, kleveta U žaljenje će da se pretvori.

To je već nešto. Ali toga radi Ja ne smišljam taj čudni postupak; Značajnijem se nadam porodu Posle tih bolova. Mi moramo Ostati pri tom da je umrla U času kad su je optužili.

Ko god to čujc, nju ćc žaliti I oplakivati i pravdati;

Jer ono Sto imamo ne cenimo Po vrednosti dok njim raspolažemo,

No kad smo toga lišeni, tad cenu Visoko đižcmo, tad otkrivamo Vrlinu koju nismo vJdeli U našoj vlasti dok je bilo to.

A tako će i s Klaudijem da bude:

Kad Čuje da jc ona umrla Od reči njcgovih, ušunjaćc sc Života njenog slika neprimctno U maštc njegovc rađionu I svaki Ijupki deo njenog bića Pojaviće se tada, odenut U ruho skupocenije i lepše,

Oku i vidu duše njegove Dirljiviji, i nežniji i življi No za života njena; žaliće je Ako je ikada za Ijubav znao;

Zeleće da je nije krivio,

Ne, ma koliko da je verovao Da mu je istinita optužba.

Zbuđe P se to, buđućnost, verujte.

Još lepši lik ćc dati ishodu Nego što mogu ja da pređskažem.

No, i da omane sve ostaJo,

Vest će o smrti gospinoj da zbriše Sramotc njene sablazan. A ako
Ni to ne postignemo, sakrijte je -Što priliči i ranjenom joj glasu —

U osamu života pobožnog Od očiju, od jezika, od misli I uvreda.

BENEDETO Sinjore Leonato,

Taj savet kaluđerov poslušajte.

I mada znatc kako usrdno Ja volim kneza, volim Klauđija,

Časti mi, ovde ću postupati S tolikom tajnošću i predanošću Ko što vam s telom đuša postupa.

LEONATO Tonući u jadu, hvatam se za slamku.

P. FRANCISKUS Hajdemo. Dobro je što pristajete,

Jer Čuđne boljke i lek čudan traže.

Da živite, vi, gospo, umrećete:

Venčanje, možda, samo se odlaže.

(Ođu PATER FRANCISKUS, HERA i LEONATO)

BENEDETO Gospo Beatriče, vi ste za sve ovo vreme pla-kali?

BEATRJČE Jesam, i još ću dugo piakati.

BENEDETO To ne bih želeo.

BEATRIČE I nema potrebe, ja to činim od svoje volje.

BENEDETO Ja zaista mislim da je vašoj dobroj sestri uči-njena nepravda.

BEATRIČE O, koliko bi me zadužio čovek koji bi joj po mogao da dođe do pravde!

BENEDETO Ima li kakvog načina da se pokaže takvo pri-jateljstvo?

BEATRIČE Ima vtIo prost način, ali nema takvog prijatelja.

BENEDETO Može li čovek to učiniti?

BEATRIČE To je posao za čoveka, ali ne za vas93.

BENEDETO Ja ništa na svetu ne vodim toliko koliko vas. Zar to nije čudno?

BEATRIČE Tako čudno kao nešto što mi je sasvim nepo-znato. Isto tako bih ja mogla reći da ništa na svetu ne **

    • Jer Beneđeto, pored toga što Je privržen Klaudiju i Don


Pedru, nije ćlan porodioe kojoj je naneta uvreda; to i jeste povod

da Benedeto otkrije svoja osećanja prema Beatrići, iz kojlh prolz-

lazi i saosećanje sa njenom porodicom.
31 Sokspir l
voiim toliko koliko vas. Ali ne verujte mi; ipak ne lažem. Ja ništa ne priznajem, i nišla ne poričem. Srce me boli zbog moje sestre.

BENEDETO Tako mi moga mača, Beatriče, ti me voliš. BEATRlCE Nemojte da se kunete u mač, pa da ga posle progutate.

BENEDETO Zakleću se u mač da me volitc, a da ga proguta nateraću onoga koji kaže da ja ne volim vas.94 BEATRICE I nećete progutati svoju reč?

BENEDETO Ni s kakvim umokoni koji se može Izmisliti.

Izjavljujem ti da te volim.

BEATRICE E onda, neka nii bog oprosti...

BENEDETO A kakav greh, mila Beatriče?

BEATRlCE Zaustavili ste me u dobri čas. Upravo sam htcla izjaviti da volim vas.

BENEDETO O, izjavi to, svim srccm.

BEATRICE Volim vas s toliko svoga srca da ništa ne preo-staje čime bih to izjavila.

BENEDETO Naredi mi bilo šta da učinim za tebe. BEATRlCE Ubijte Klaudija!

BENEDETO O, ne! Ni za ceo svet!

BEATRJCE Odričući to, vi ubijate mene. Zbogom! BENEDETO Pričekaj, siatka Beatriče!

BEATRlCE Ja sam već odsutna, mada sam još ovde. U vas nema ljubavi. Ne, molim vas, pustite me!

BENEDETO Beatriče ...

BEATRlCE Ja zaista hoću da idem.

BENEDETO Najpre da budemo prijatelji.

BEATRlCE Lakšc ste se odvažili da budete moj prijatelj nego da se bijete s mojim neprijateljem.

BENEDETO Zar jc Klaudio tvoj neprijatelj?

BEATRICE Zar se on nijc pokazao kao najgori podlac koji je oklevctao, izvrcđao i osramotio moju rođaku? O, da sam ja muškarac! Dabome, nosio je tobože na rukama svc dok nije trebalo da im se ruke spoje venčanjem, pa je onda s javnom optužbom, neskrivenom klevetom, ne-

M Progutati mać — znači bitl poražen; to je i kazna za neiz-vršenje onoga na šta se čovek zakleo u svoj mač. Beatriče je opo-menula Benedeta da ne bude tako siguran u njenu ljubav, koju ona još ne želi da prlzna; a Benedeto odcovara da Je sasvim sifiuran u uzajamnost njihove ljubavi.
čuvenom svirepošću... O, bože, da sam ja muškarac! Srce bih mu pojela nasred trga!

BENEDETO Slušaj me, Beatriče ...

BEATRlCE Razgovarala s čovekom kroz prozor. Zgodan iz-govor!

BENEDETO Ali, Beatriče...

BEATRICE Dobra moja Hera! Njoj je naneta nepravda, nju su oklevetali, uniStili.

•BENEDETO Beat...

BEATRlCE Knezovi i grofovi! O da, kneževsko svedočan-stvo. Fin grof! Poslastica od grofa, meden kavaljer, ne-ma šta! O, da sam muškarac njega radi, ili da imam prijatelja koji bi hteo da buđe muškarac mene radi! Ali muškost se istopila u klanjanju, hrabrost u učtivostima, a ljudi su se pretvorili u jezike, i to kitnjaste. Ko danas samo slaže pa se na to zakune taj je već hrabar kao Herkul. Ne mogu po želji postati muškarac, zato hoću kao žena da umrem od jada i čemera.

BENEDETO Cekaj, draga Beatriče! Tako mi ove ruke, vo-lim te.

BEATRlCE Upotrebite je za moju ljubav na drugi način, a ne da se u nju zaklinjete.

BENEDETO Jeste li u đuši svojoj uvereni da je grof Kla-udio učinio nepravdu Heri?

BEATRlCE Jesam, isto tako kao što sam uverena da imam uverenja ili dušu.

BENEDETO To mi je đovoljno. Ja sam se obavezao, izaz-vaću ga na dvoboj. Da vam poljubim ruku, pa da vas ostavim. Ove mi ruke,95 Klaudio će mi skupo platiti. Sudite o meni po onome što o meni budete čuli. Idite, utešite svoju sestru. Ja moram govoriti da je mrtva. Za-to, ostajte zbogom.

(Odu)
M Ruke Beatričlne, koje Benedeto ljubl.

SCENA DRUGA[uredi]

Zatvor

(Ulaze DRENjINA, STAPINA i PISAR u zvanlćnim odelima, STRA2A S KONRADOM i BORAČOM)

DRENjINA Da li su đošli svi koji su prisutni?96 ŠTAPINA O, stolicu i jastuče za perovođu.

PISAR Ko su prestupnici?

DRENjINA Pa to smo ja i moj kolega.

ŠTAPINA Dabome, to jo jasno: na nama je da izvidimo pre-stup.

PISAR Ali ko su krivci koje treba preslušati? Neka stanu pred gospodina narednika.

DRENjINA Da, do đavola, neka se privedu prcda me. Kako vam je ime, prijatelju?

BORAČO Boračo.

DRENjINA Molim, napišite: Boračo. A vaše, prikane? KONRAD Ja sam plemić, gospodine; a ime mi je Konrad. DRENjINA Napiiite: gazda plemić Konrad. Je I’ te, ljudi, po-štujete li vi boga?

BORAČO Dabome, gospodine, nadamo se da poštujemo. DRENjINA Napišite da se nadaju da poštuju boga. I napi-šite boga najpre, jer ne dao bog da bog ne prednjaći ta-kvim lupežima. Ljudi, već je dokazano da ste vi bezmalo isto što i opaki nitkovi, a uskoro će se početi i podozre-vati da je tako. šta imate da kažete u svoju odbranu? KONRAD Bogme, gospodine, kažemo da nismo.

DRENjINA Nevciovatno prevejan momak, verujte mi. Ali ja ću mu već dohakati. Priđite, prijaško, da vam nešto šapnem na uvo. Kažem vam, postoji podozrcnje da ste vi opaki nitkovi.

BORAČO Gospodine, ja vam kažem da nismo.

DRENjINA Dobro, stupite u stranu. Tako mi boga, oni su se dogovorili. Jeste li napisali da nisu?

M I u ovoj pojavi Drenjina, pored toga što ,,ne štedi pamet" pri saslušavanju te demonstrira svoje „znanje zakona" kvalifikujući vređanje kneževog brata kao otvoreno krivokletstvo, a potplaćivanje lažnog svedoka kao razbojništvo s provalom, izvrće i zamenjuje reči, govoreći spasenje mesto prokletstvo, ucenjuješ mesto ceitiš. pijetet mesto bezboštvo iii bogohuljenje...
PISAR Gospodme naredniče, ne saslušavate kako treba. Mo-rate pozvati stražarc koji ih optužuju.

DRENjINA Zaista, to je najprigodniji način. Neka pristupi straža. Stražari, naredujem vam u ime kneza, optužite ove jjude!

PRVI STRAŽAR Ovaj čovek je rekao, gospodine, da je Don Huan, knežev brat, lupež.

DRENjINA NapiSite, knez Huan je lupež. Oho, pa to je ot-voreno krivokletstvo, nazvati kneževa brata lupežom.

BORACO Gospodine naredniče...

DRENjINA Molim te, ugursuze, ćuti: ti ml se ne sviđaš, veruj mi.

PISAR Sta ste još čuli da je rekao?

DRUGI STRAŽAR Pa to da je dobio hiljađu dukata od Don Huana da lažno optuži gospođu Heru.

DRENjINA Očigledno razbojništvo s provalom, kakvog još nije bilo!

STAPINA Da, sveca mi to je!

PISAR Sta još, čoveče?

PRV.C STRAŽAR I da je grof Klaudio odtučio, na tu nje-govu optužbu, da naruži Heru pred celim skupom i da so ne oženi njome.

DRENjINA O, huljo! Za ovo ćeš biti osuđen na večno spa-senje.

PISAR Sta još?

DRUGI STRAŽAR To je sve.

PISAR A lo je, gospodo. više nego što možete poreći. Princ Huan je jutros potajno pobegao. Hera je optužena na taj način, upravo na taj način odbačena, pa je od tuge zbog toga naprasno umrla Gospodine naredniče, neka se ovi Ijudi vežu i doveđu u kuću Leonatovu. Ja idem na-pred da mu pokažem saslušanje.

(Ode)

DRENjINA Hajde, stavite im okove.

STAPINA Stavite im lisice — na ruke.

KONRAD Sebi ruke, zvekane!

DRENjINA Bože i svi sveci! Gde je perovođa? Neka zapiše da je knežev dno\mik zvekan! Hajde, vežite ih. Ti, podla vucibatino!
KONRAD DaJje od mene! Vi ste magarac, ste magarac.

DRENjINA Zar ti tako ucenjujeŠ moje zvanje? Zar tako ucenjuješ moje godine? Bar đa je onaj ovđe, pa da za-piše da sam magarac. Ali upamtite vi, ljudi, da sam ma-garac. Makar da nijc zapisano, ipak nemojte zaboraviti da sam magarac. Cekaj, ti huljo, ti si pun pijeteta, to ću dokazati pomoću sigurnih svedoka. Ja sam čovek pame-tan, još više: činovnik; još vi$e: domaćin; još više: lepo parče mcsa, kao bilo ko u Mesini; i čovck koji zna za-kone, nego šta; i čovek dosta imućan, nego šta; i čovek koji je imao gubitaka; i čovek koji ima dva odela, i sve što je na njemu uredno je i čisto.87 Vodite ga! Ih, samo da je zapisano da sam magarac!

(Ođlcze)
n I pored toga 5to Je imao gubitaka, ipalc je JoS dosta lmućan da sve na njemu odgovara njegovom ugledu i važnosti njcgovog položaja.

PETI ČIN[uredi]

SCENA PRVA[uredi]

Pred kiLĆom Leonatovom

(Dolaze LEONATO i ANTONIO)

ANTONIO Produžujući tako, propažćete.

Ta, nije mudro podržavati Ovako tugu protiv samog sebe.

LEONATO Molim te, ostavi se saveta,

U moje uši oni ulaze Uludo kao voda u rešeto.

Neću da služam. Neću da mi uho Razgaljuje nijedan tešitelj Do onaj čiji bol je ravan mom.

Dovedi meni oca koji je Kćer svoju tako voleo i kom je Očinska radost zgažena k’o meni I reci mu da priča o strpljenju;

Po mome jadu njegov odmeri Da bude jednako i dug i Širok,

Da svakom bolu bol odgovara,

Nevolji jednoj druga nevolja,

U svakoj crti, delu, obliku:

Pa taj, ako se bude smeškao,

I bradu gladio, i tugu gonio Od sebe, i ,,hm, hm“ govorio Kada bi trebaio da jauče,

I poslovice stavljao na žalost K'o zakrpe, i jad opijao Sa noćnicima — toga mi dovedi,

Od njega ću se učiti strpljenju.

Al’ taicvog nema. Ljudi znaju, brate,
Da teše i da svetuju zbog bola Koji ne osećaju sami; ali Osete ii ga, odmah se u strast Prctvara mudrost Što je umela Izbezumljenost uputstvom da leči,

I bes da sputa koncem svilenim,

I dahom da odagna bolove,

A muke samrtničke rečima.

Ne! Svak’ strpljenje preporučuje Patniku koga teški teret slama,

A niko nema snagu i sposobnost Da bude tako mudar kada sam Mora da pati. Zato prestani:

Moj bol je glasniji od saveta.

ANTONIO U tom su ljudi deci jednaki.5«

LEONATO Molim te, ćuti. Ja sam krv i meso.

Nijedan još filozof ne mogaše Zubobolju da snosi strpljivo;

A pisali su stilom bogova Slučajnosti i bolu prkoseči."

ANTONIO Al’ ne navaljujte sav jad na sebe,

Nek’ pate i ti što vas vređaju LEONATO Sad zboriš pametno. To hoću, da.

Duša mi veli da je moja Hera Oklevetana. Neka Klaudio To čuje, neka dozaia to i knez,

I svi ti koji čast joj vređaju.

Nek’ čuju to.

ANTONIO Gle, knez i Klaudio

Dolazc žumo.

(Dolaze DON PEDRO i KLAUDIO)

DON PEDRO Dobar dan vam želim.

KLAUDIO Nek vam je dobar dan obojici.

LEONATO Gospodo, slušajte ...

DON PEDRO Mi, Leonato,

Žurimo.

" I odrasli ljudl, kad ih neSto boli, kao deca glasno plaču i ne slu§aju savcte.

    • Kao đa su filozofi tobože bića uzvišena nad nedaće i patnje kojima su smrtni IJuđi podložni.

LEONATO O, vi žurite! Tad zbogom,

Moj gospođaru. Zar vam se toliko Odjcdnom žuri? Pa, nek’ tako bude.

DON PEDRO Ne prepir’te se s nama, dobri starče.

ANTONIO Da može pravdu steći prepirkom,

Od nas bi neko slabo prošao.

KLAUDIO A ko mu čini krivo?

LEONATO Neba mi,

Ti, licemeru, ti to činiš, ti!

Ne, ne stavljaj tu ruku na svoj mač,

Ne bojim te se.

KLAUDIO Neka presahne

Ugrozi I’ tako starost vašu ikad.

Ruka mi ništa ne htede od mača.

LEONATO Umukni, čoveče! Nc kezi se,

Ne podsmevaj se! Ja ne govorim K’o starkelja izlapeo il’ glupan Da uznosim, po pravu starosti,

§ta sam sve kao mladić činio IT šta bih činio da nisam star.

Cuj, u iice ti kažem, Klaudio:

Nevinu moju kćer i mene ti si Uvredio toliko da se moram,

Sav sed i s modricama godina,

Odreći dostojanstva svog i tebe Izazvati na dvoboj k’o muškarac.

Ocmio si nevino mi dete,

Prob’o joj srce svojom klevetom.

I ona leži s precima u grobu,

U grobu, da, u kojcm nikada Sram nije ležao do ovaj njen Koji jc tvoja podlost smislila!

KLAUDIO Zar moja podlost?

LEONATO Tvoja, Kiaudio.

DON PEDRO Vi, starče, grešite.

LEONATO To, kneže moj,

Dokazaću, jmadne 1’ smelosti,

Na njemu, pored njegove veštine Mačevanja i stalnog vežbanja,

I cveta mladosti i krepkasti.
KLAUDIO Ne, s vama neću da se bijem ja. LEONATO Zar tako misliš da me se otreseš?

Ti si mi ubio dete! Mladiću,

Ubij sad mene, ubićeš čoveka.

ANTONIO Dva neka ubije, dva ćoveka!

Al’ ostavimo to, nek ubije Jednoga najpre. Još je zec u šumi.

Nek’ meni iziđe na dvoboj! Hajdc, momče, Hajd’ za mnom, hajde, gospodine momče. Korbaćem ću vam izbiti iz rukc Vaš drski mač, il’ plemić ne bio!

LEONATO Brate...

ANTONIO Umirite se. Bog to zna,

Sinovicu sam svoju voleo;

A ona je sad mrtva, klevetama U smrt je oteraše lupcži Koji s čovekom smeju đa se bore K’o ja — da zmiju uhvatim za jezik.

Podlaci, majmuni i hvalisavci,

Lupcži, žutokljunci!

LEONATO Brate, čuj...

ANTONIO Ćutitc. Šta je? Znam ja dobro njih,

U dlaku znam koliko oni teže.

Uobraženi, drski pomođarci,

Razmetljivci što lažu, rugaju se,

PodvaJjuju i kleveću i psuju,

Nakinđure se, pa se prave strašni Ponavljajući pet-šest ljutih reči:

Kako će dušmanina, usudi l’ se...

I to je sve.

LEONATO Antonio! O, brate!

ANTONIO Ma ostavite, sve je to koješta.

Ne pletite se, pustite to meni!

DON PEDRO Mi ne nameravamo, gospodo, Strpljenje vaše stavljati na probu.

Smrt kćeri vaše meni para srce;

Al’ istinita je i dokazana Optužba protiv nje, na časnu reč.

LEONATO O, kneže, kneže ...

DON PEDRO Ne ću da vas slušam.
LEONATO Ne? Onda, brate, hajde, pođimo.

• Ja hoću da me čuju.

ANTONIO I čuće nas.

II’ će to neko skupo platiti!

(LEONATO i ANTONIO odu; dOlazi BENEDETO)

DON PEDRO Gle, gle, evo nam onoga koga smo pošli da tražimo.

KLAUDIO No, sinjore, šta je novo?

BENEDETO Dobar dan, kneže.

DON PEDRO Dobro nam došli, sinjore. Zamalo što vam se ne dade prilika da razdvojite dve strane koje su se bez-malo pobile.

KLAUDIO Da, naše nosove samo što ne ođgrizoše dva be-zuba starea.

DON PEDRO Leonato i njegov brat. Sta veliš? Da smo se tukli, ne verujem da bismo bili odveć mladi za njih.

BENEDETO U nepravoj borbi nema prave hrabrosti. Ja sam tražio vas dvojiea

KLAUDIO A mi smo bili svugde tražeći tebe, jer smo pre-puni najcrnje melanholije, pa bismo voleli da je ko ra-stera. HoćeS li da pokreneš svoj duh?

BENEDETO On jc u koricama: da ga povučem?!C0

DON PEDRO Zar ti svoj duh nosiš sa strane?

KLAUDIO To još niko nijc činio, mada su mnogi svoj duh ostavili na stranu. Tražim da povučeš onako kao što svi-rači prevlače kad zaguđe: povuci da nas raspoložiŠ.

DON PEDRO Tako mi poštenja, bled je. Jesi li bolestan, ili ljut?

KLAUDIO Ej, hrabrosti, čoveče! Ako je briga ubila mač-ku101, ti imaš dovoljno petlje da ubiješ brigu.

BENEDETO Gospodine, ja ću se odupreti nasrtanju vaše duhovitosti ako je budete upravljali protiv mene. Molim vas, izaberite drugi predmet razgovora.

KLAUDIO Avaj, dajte mu drugo koplje, ovo mu se prepo-lovilo.

DON PEDRO Tako mi ovog sunca, on sve više menja boju: mislim da je zaista Ijut.

109 Benedeto pređlaže da svojim mačem „rastera* meianholiju

Klaudljovu l Don Pedrovu.

Poslovica, koja ističe kollko je brlga smrtonosna, Jer ublja

1 maCku, koju se kaže da ima devet života.
KLAUDIO Ako jeste, on zna kako da okrene svoj opasač.102 BENEDETO Da vam kažem rcč na uvo? •

KLAUDIO Sačuvaj me, bože, od poziva na dvoboj! BENEDETO <tiho KLAUDUU) Vi ste podlac. Ja se ne šalim. Dokazaću to kako htedncte, čime htednete i kad hted-nete. Dajte mi zadovoljenje, ili ću objaviti da ste kuka-vica. Vi ste ubili divnu gospu, i njena smrt će tcško pa-sti na vas. Obavestite me o svojoj ođluci.

KLAUDIO Dobro, doći ću da bih mogao valjano da sc po-. gostim.

DON PEDRO Oho, gozba? Gozba?

KLAUDIO Oh da, hvala mu, poz\rao me na teleću glavu i kopuna; i ako ja njih no isečem sasvim propisno, onda slobodno recite da moj nož nijc nizaSta. Nečo li ondc biti i neka šijuka?103

BENEDETO Gospodine, vaš duh dobro kaska, lak je.

DON PEDRO Da ti kažem kako je onomad Beatriče hvalila tvoj duh. Rokao sam da imaš fin duh. ,,Tačno“, odgovori ona, ,,fin, majušan.“ Ne, rekoh, golem duh. „Sasvim ta-ko“, kaže ona, „golcm, težak.“ Ma ne, velim ja, dobar duh. „Istina je“, kaže ona, „nikome ne može da naško-di.“ Ne tako, kažcm ja, taj gospodin je pametan. „Izve-sno“, kaže ona, „pametnjaković“. AJi ne, kažem ja, on vlada jezicima. „To verujcm“, kaže ona, „jer mi se u pKincdcljak uveče zai’ekao da ćo nešto učiniti, a u utorak ujutru je to porckao: vlada on dvostrukim jezikom, go-vori dva Jezika." Tako je ona coo sat izvrtala sve tvoje vrli-ne redom.; a na kraju je ipak zaključila, sa uzdahom, da si ti najprivlačniji Čovek u ItalijL KLAUDIO Na to je briznula u plač i rekla da joj je to svcjedno.

DON PEDRO Da, to je učinila; no, uza sve to, kad ga ne bi strašno mrzela, ona bi ga strasno volela. Kći onog starca sve nam je ispričala.

Okrenutt opasač (tako đa pređica bude pozadi a nož, koji se nosio iza dcsnog kuka, nadomak desne rukc) značilo Jc pokazau spremnost za borbu. Time se mogio datl na znanjc dvojc: ili da se borba želt 1 prihvata, ili pak da treba prestatl sa đaljim lzazivanjem kako bi se neželjena borba izbcgla. Klaudio ovde očigledno misli na ovo drugo.

 Tele, kopun, šljuka — životinje s malo mozga, olićenja glu-posti — kao i Bcnedeto, koji jc Klaudija pozvao na dvoboj.
KLAUDIO Sve, sv6; a povrh toga: Gospod bog ga vide kada sc sakrio medu drveta u vrtu.',CM DON PEDRO A kad ćemo rogove divljeg bika staviti na glavu dovitljivom Beneđetu?

KLAUDIO Da, i ispod toga napisati velikim slovima: „Ovde boravi Bcnedcto, čovek oženjen.“

BENEDETO Zbogom, mladiću. Vi ziiate šla ja mislim. Pre-puštam vas vašcm ogovaračkom raspoložcnju. Vi zbi-jate šale kao što razmetljivci lome svojo mačeve, koji, bogu hvala, ne pozleđuju. Moj kncže, za mnogu vašu do-brotu ja sam vam zahvalan; ođsad više ne mogu biti u vašem društvu. Vaš brat, bastard, pobegao je iz Mesine; a vi ste zajedno s njim ubili plemenitu i nevinu gospu. Sto se tiče ovoga gospodina golobradića ovde, s njim ću se još sresti; a đotad, neka je mir s njim.

(Ode)

DON PEDRO On ozbiljno govori.

KLAUDIO Najozbiijnije; a jamčim vam, iz Ijubavi prema Beatriči.

DON PEDRO I pozvao te na dvoboj?

KLAUDIO Jasno i otvoreno.

DON PEDRO Kako je to divno kad čovek pođe u prsniku i čakširama, a pamet ostavi kod kuće.105 KLAUDIO Onda je on gorastas u poređenju s majmunom;

ali majmun je onda učenjak u poređenju s njim.

DON PEDRO Ali stanite, pričekajte. Srce, priberi sc i budi ozbiljno! Nije li rekao da je moj brat pobegao?

(Dolaze DRENjINA, STAPINA i STRA2A s KONRADOM

{ BORACOM>

DRENjINA Hajde, vi, gospodine; ako pravda ne može da vas ukroti, onda neka višc nikad ne mcri pravdanja na svom kantaru. Aja, jcste li vi jedanput bili prokle-tinja licemerska, mora se pripaziti na vas.

U 3. glavl Prve kn)ige Mojsijeve govori se o tome kako su se Adam i Eva „sakrili ispred Gospoda boga među drveta u vrtu“. Citirajući to. Kiaudio aludlra na scenu (II. 3) u kojoj je Benedeto, skrlven u baSti, sluSao razgovor o Beatričinoj zaljubljenosti i svojim manama.

,M U prsniku i čakširama (sklnuvši kaput) tukli su se prottvmci u dvoboju, a tući se bez jačcg razloga nego Sto Je zahtov Jedne uvređene žene — i za Don Pedra značl biti bez pameti.
DON PEDRO Sta je to sad? Dvojica od ljudi moga brata vezana! Jedan od njih je Boračo.

KLAUDTO Raspitajte šta su skrivili, moj kneže.

DON PEDRO Cinovnici, Šta su ovl ljudi skrivili?

DRENjINA Elcm, gospodine, počinili su lažnu vcst; povrh toga su proturali neistinite iskaze; drugo, izvršili su klcvcte; šesto i poslednje, overavali su netačna stanja; i na kraju, oni su lažovi i lupeži.

DON PEDRO Prvo, ja te pitam šta su oni uradili; treće, pi-tam te šta je njihova krivica; ■ šeslo i poslednjc, zašto su uhapšeni; i na kraju, za šta se optužuju.

KLAUDIO To je ispravno rezonovanje i tačno po njegovom rasporedu. A to je, vere mi, i jedna misao snabdevena raznovrsnim ruhom.106

DON PEDRO Kome ste vi, ljudi, skrivdli da treba da ođ-govarate ovako vezani? Ovaj učcni narcdnik je suviše oštrouman da bi se mogao razumeti. U čemu jc vaša krivica?

BORAČO Mili kneže, ne dajte da mo gone đaljc radl su-đenja. Saslušajte me vi, pa neka me ovaj grof ubije. Ja sam vas na vaše oči obmanuo; a što vašc mudrosti nisu mogle otkriti, to su ove plitke budale izncle na videlo. Oni su čuli kada sam u noći ovom čoveku pri-znao kako me je Don Huan, vaš brat, naveo da oklevetam gospođu Heru; kako su vas doveli u baštu i kako ste vi-deli mene gde se uđvaram Margareti odevenoj u Herine haljine; kako ste je vl odgurnuli kad je trebaio da se s njom venčate. Oni su moje lupeštvo stavili u zapisnik, koji bih radije zapečatio svojom smrću nego da ga na svoju sramotu ponovim. Gospa je umrla zbog moje i moga gospodara lažne optužbe. Ukratko; ja ne tražim ništa drugo do nagradu koja pripada lupežu.

DON PEDRO Ne protičc li vašim žilama Taj govor kao gvožđe?

KLAUDIO Dok je on

Govorio, ja sam otrov pio.

DON PEDRO A na to te je brat moj naveo?

BORACO 3 bogato je platio moj čin.

lM Misao koja ima bogatu garderobu, jer se pojaviia ođenuta.

jedno za drugim, u četiri ruha.
bĆN PEDRO Od izdaje i spletke on je sazdan;

A pobeg’o je zbog tog lupeštva.

KLAUDIO O, mila Hero! Lik tvoj vidim sad U vanrednoj lepoti njegovoj Sa koje sam ga i zavoleo.

DRENjINA Hajde, vodite ove optužitelje. U među\rremenu je naš perovođa reformisao107 o toj stvari sinjor Leonata. A vi, ljudi, ne zaboravile da specifidrate, u svoje VTeme i na svome mestu, da sam ja magarac.

STAPINA Evo ih, ide sinjor Leonato, a i perovođa.

(Vraćaju se LEONATO i ANTONIO s PISAROM)

LEONATO Ko je taj lupež? Da mu vidim oči,

Pa kada sretnem nekog sličnog njemu,

Da ga se klonim. Koji je od njih?

BORACO Tražite 1* krivca, mene gleđajte.

LEONATO Ti li si rob taj čiji dah je moje Nevino Čedo ubio?

BORAČO Ja skm.

LEONATO Ne, podlače. ti lažeš sebe sAma;

Tu stojc časna dva gospodina,

I njih dvojica — treči pobeže —

Umešana su. Hvala, knezovi,

Smrt kćeri svoje vama dugujem.

I nju mcđ’ uzvišena s\roja dela Zapišite. Jer, ako ćemo pravo,

Majstorski ste tu stvar izvršiLi.

KLAUDIO Ja ne znam kako da za blagost molim,

Al’ sada moram ja da govorim.

Osvetu svoju sami birajte,

Dosudile mi kaznu koju god Mašta pronaći može za moj greh —

Al’ zgrcšio sam samo jer sam bio U zabludi.

DON PEDRO I ja, tako mi duše.

  • • Al’ da zadovoljim tog dobrog starca,


Podvrgavam se mud najtežoj Koju mi nametne.

Optužitelje je, razume se, DrenjLnlna zamena za okrivljene

(što Je za njega, izglcda, Jedno isto), a reformisao za Jnformisao.
LE6NATO Ne mogu vartia

Narediti: oživite mi kćcr,

Jer to je nemoguće. Al’ vas molim,

Objav’te ljuđ’ma ovde u Mesini Da nevina je otišla u smrt.

A možc 1* vaša ljubav nešto tužno Da smisli, napis stavite na grob njen I pepelu to njenom pevajte Večcras. Sutra k meni dođite,

Pa kad mi ne možete biti zet,

Budite nećak. Brat moj ima kćer Koja je sušto moje mrtvo dete,

Nas dvojice jedini naslcdnik.10®

Njoj dajte što ste sestri dugovali,

Pa s tim nek’ umre moja osveta.

KLAUDIO O, plemeniti moj gospodine,

Ta prevelika ljubaznost mi suze Izmamljuje. Ja primam ponudu:

Klaudiom jadnim raspolažite.

LEONATO Sutra vas, dakle, ja očekujem.

Za đanas zbogom. Taj ncvaljalac Neka se suoći sa Margaretom,

Koja je, mislim, bila umešana,

Od vašeg brata kupljena.

BOUACO Ne, nije.

Tako mi duše, ona nije znala Šta čini kad je sa mnom govorila.

Poštčna je i časna ona bila U svemu što sam o njoj doznao.

DRENjINA Povrh toga, gospođine, koje se istina nc nahodi belo na crno, ovaj optužitelj ovde, okrivljeni, nazvao je mone magarcem; umoljavam vas da se to ima u vidu pri odmeravanju kazne. A takođe je straža čula kako su govorili o nekom Grdanu; taj, kažu, nosi ključ u uvetu i na njemu visi katanac,105 i on uzima novac na zajam boga radi, koje vcć toliko dugo upražnjava i nikad ne

  • '• To Je u protivrcčnosti s onim Sto znamo o Antoniovom sinu. ,M Kako je Drenjina đoSao đo ključa 1 katanca mesto uvojka? Ista engleska reč — locK — znači i uvojak 1 katanae. Sto Je Dre-njina Jedno značenje zamenio drugim nlje tako čudno; a kijuč uz ttatanac dodala je njegova neobuzdana maSta.

vraća, tako da. Ijudi sad postaju nemilostivi i neće da daju na zajam boga radi. Molim vas, preslušajte ga o lo-me.

LEONATO Za pošten trud i brigu tvoju hvala.

DRENjINA Vaše blagorodstvo govorr kao veoma blagodaran i smeran mlad čovek, i za to neka je slava bogu.

LEONATO Evo ti za tvoj trud. ^

DRENjINA Neka bog čuva ustanovu 1,0

LEONATO Iđi, oslobađam te tvog hapšenika i zahvaljujem

ti.

DRENjINA Ostavljam prevejanog laipeža vašem blagorod-stvu, koje molim da se popravi kao primer drugima. Neka bog poživi vaše blagorodslvo! Želim va.šem bla-gorodstvu svako dobro. Neka vam bog da skoro ozdrav-ljenje. Ja vam pokorno dozvoljavam da se oprostite, i ako se sme poželeti srećno ponovno viđenje. neka to bog saeuva i sakloni! Hajdmo, susedc.

(DKENjINA i STAPINA odu)

LEONAl'O Do sutra, gospodo, ostajte zbogom.

ANTONIO Gospodo, zbogom. Cekamo vas sutra.

DON PEDRO Mi nećcmo izostati.

KLAUDIO Večeras

Ja tugujem za Hcrom.

(Odu DON PEDRO i KLAUDIO)

LEONATO Povedite te rđe. Margaretu Ispitaćemo podrobno o njcnom Poznanstvu s ovom vucibatinom.

(Odu)
"* Tom rcčenicom su siromast zahvaljivali za miiostinju đobi' jenu u nekoj od dobrotvornlh ustanova. Izgovaranje te formule u ovoj prillci ukazuje na duboko uvreženu naviku i otkrtva 1 Jedan deo proSlosti Drcnjlnine i koliko je mašte a kollko istine u priCanju o njegovoj imućnosti. To mu ipak nlmalo ne srneta da na rastanku Leonatu „pokorno dozvoll” da se oprosti i da srdačno poželi da ,,bog saćuva*' ponovno viđenje kojemu se nada.

SCENA DRUGA[uredi]

Leonatova bašta

(noiaze benedeto i margareta)

BENEDETO Molim te, draga gospođicc Margareto, mnogo ćeš me zadužiti ako mi omogućiš da razgovaram s Beatri-čom. 0

MARGARETA A hoćete li mi onda napisati sonet o mojoj lepoti?

BENEDETO I to uzdignutim stilom, Margareta, kojim ću te tako visoko uzdići da nijedan živ čovek neće biti nad tobom, jer to ti zaista zaslužujcš.

MARGARETA Kako, da nijedan čovek nc bude nada mnom?

Pa da vcčno oslancm u prizcmlju?111 BENEDETO Tvoj duh je brz kao njuška u hrta, hvata u lctu.

MARGARETA A vaš je zatupljen kao u mačevaoca mač za vežbanje: pogađa, ali ne pozleđuje.

BENEDETO E, to je muški duh, Margareta, on neće da po-zledi ženu. Dakle, molim te, zovi Beatinču. Predajem ti svoj štit.112

MARGARETA Dajte vi nama ženama mačeve, a štitove ima-mo mi same.

BENEDETO Ako se njima služite, Margareta, morate u njih da uglavite klinove zavrtnjem113, a to je opasno oružje za devojkc.

MAUGARETA Dobro, pozvaću vam Beatriču, a ona, mislim, ima nogc.

BENEDETO Pa će, prema tome, doći.

(MARGARETA OdC)

Ljubavt bog,

Sa visa svog.

Vidi mi du$u, vidi ml dušu I zna kako tcSko zaslužujcm . ..

" Na svoj, daleko frlvolniji naćin, Margareta preuzima i ulogu partncra u čarkanju dosetkama sa Bcnedetom. „Ostati u prizemlju“ znaoi ostatt u prostorijama za čeljad, kao komorkinja ili đvorkinja (ako ostane neudata, zbog toga Sto „nijedan čovek neće biti nad njomu). Dvosmisleno su upotrebljeni i lzrazl stil, mač, 5ttt, klin.

,l* Predati svoj stit znači priznati svoj poraz, kapitullrati.

  • Okrugli Stitovl imali su u sredini klin koji se mogao zariti u neprljatclja. a mogao se prema potreba i skinuti i ponovo pričvrstiti.

Mislim pevanjem; a što se tiče ljuba\ri, Leanđar, odlični plivač, Troil, koji je prvi zapožljavao podvodača,u, i či-tava knjiga puna tih bivših vitezova iz spavaćih soba, čija imena još i sad glatko klize po ravnom drumu belog stiha, bogme nikađ oni nisu bili tako temeljno okretani i prevrtani u Ijubavi kao mojo jadno ja. Do đavola, ja to ne mogu izraziti u stihovima sa slikom. Pokušavao-sam, ali ne mogu na ,,nebo“ da nađem drugi slik do ,,be-bo“, a to je suvlše bezazlen slik; na ,,muž“ — ,,puž“, gadan slik; na ,,čudoK — Mludo“, budalast slik: sasvim nezgo-đni završeci. Ne, ja se nisarn rodio pod stihotvoračkom zvezdom i ne umem da se udvaram izražavajući se praz-nički. (Doiazi beatrice) Slatka Beatriče, ti doJazas kad te ja zovem?

BEATRIČE Da, sinjore, i otići ću kad mi vi to kažete.

BENEDETO O, ostani dokle god ti ne kažem: „Iđi sad“.

BEATRIČE Rekli ste ,,idi sad“: dakle, zbogom. Ipak, pre nego što odem, dajte mi da pođem s onim radi čega sam došla: a to je da saznam šta je bilo između vas i Klaudija.

BENEDETO Samo rđave reči; prema tome, daj da te po-ljubim.

BEATRIČE Rđave reči su samo rđav vetar, rđav vetar je samo rđav dah, a rđav dah je nesnosan; prema tome ću olići nepoljubljena.

BENEDETO Ti si tu reč prepala i isterala iz njenog pravog smisla, toliko je žestoka trvoja duhovitost. Treba da ti kažem prosto: izazvao sam Klauđija na dvoboj — pa, ili će mi se uskoro javiti, ili ću ga pnoglasiti za kukavicu. A sada, molim te, reci mi zbog koje od mojih rđavih osobina si se najpre u mene zaljubila?

BEATRIČE Zbog svih njih zajedno; jer one su stvorile tako Čvrst savez mana, da nijednoj dobroj osobini ne daju da se uvuče i pomeša među njih. Ali zbog koje od mojih dobrLh osobina je vas najpre spopala ljubav prema meni?

BENEDETO Spopala ijubav — dobro rečeno. Zaista me je spopala ljubav, jer ja te volim protiv svoje volje.

1,4 To jc strlc Troilove Ijubavnlce Kreslde, Pandar, koji uprili-

čuje njlhove ljubavne sastanke.
BEATRlCE Uprkos svom srcu, rekla bih. Avaj, jadno srcc! Ako mu prkositc mcne radi, ja ću mu prkositi vas radi, jer ja nikad neću voleti ono što moj prijatelj mrzi.

BENEDETO Ti i ja smo suviše pamctni da bismo se mogli udvarati s mirom.

BEATRIČE To se ne vidi iz ovog priznanja: nema među dvađeset pametnih ljudi nijednoga koji će hvaliti sa-mog sebe.

BENEDETO To je staro, staro pravilo, Beatriče, koje je va-žilo kad je još bilo dobrih suseda115. A u današnje vre-me, ako čovek sebi sam ne podigne nađgrobni spomenik pre no što umre, njegov spomcn neće živcti duže nego Što zvono zvoni i udovica plače.

BEATRIČE A koliko je to, po vašem mišljenju?

BENEDETO Još pitaš: sat zvonjave zvona i četvrt sata šmrkanja i suza. Zato je za pametna čoveka — ako se Don Crv, njegova savest, ne usprotivi — najprostijc rcše-njc da skm bude truba svojih vrlina, kao 5to sam i ja za sebc. Toliko o tome zašto hvalim sebe, koji sam vrc-dan hvale, 5to ću sam posvedočiti. A sad mi recite kako je vaša sestra.

BEATRlCE Vrlo rđavo.

BENEDETO A vi?

BEATRIČE Takođe vrlo rđavo.

BENEDETO Poštujte boga, volite mene i oporavite se. S tim ću vas i ostavitl jer neko dolazi u žurbi.

(Dolazi URSULA)

URSULA Gospo, treba da dođete svom stricu. Tamo u kući je umebes: dokazano je da je moja gospa Hera bila lažno optužena, knez i Klaudio strašno obmanuli, a začetnik svega toga je Don Huan, koji je pobegao i nestao. Ho-ćete Ii odmah doći?

BEATRlCE Hoćete li i vi doći da čujete te novosti, sinjore?

BENEDETO Hoću da živim u tvom srcu, đa umrem u tvom krilu, da buđem sahranjen u tvojim očima, a povrh svega toga, hoću da idem s tobom tvom stricu.

(Ođu)

tu Koji su hvalili svoje suseđe, pa nlje bilo potrebno da oni

cnmi scbe hvale.

SCENA TREĆA[uredi]

Groblje kraj crkve

(Dolaze DON PEDHO. KLAUDIO i nekolicina sa zubljama)

KLAUDIO Je V to grobnica Leonatova?

PRATILAC Da, gospođaru.

KLAUDIO <<?«a svttka)

Od klevete 1 rečl zle Divna Hera umrla Je,

U zamenu za patnje te Vcčnu slavu smrt Joj daje.

Žlvot sad, podlegavSi sramoti,

Umoran živi u svojoj lepoti.

(PnCvrććujuci svttak) Nek to na grobu njezinom što piše Nju slavi kada ne bude me više.

Sad svirajte i tužno zapevajte.

PESMA

Boginjo noći, prosti svlma Device tvoje krvnicima.,,*

Zalećl oni u noćno đoba Oko njezlna kruže groba.

Ponoći, i ti se pridruži,

S nama uzdiši i tuži Turobno, turobno.

Pustlte, rake, mrtve svoje Dok smrti poj se ne otpoje Turobno, turobno.

KLAUDIO Sad laku noć! Ta žalost sveta Ponavljaće se svakog leta.

DON PEDRO Dobro vam jutro. I vučad već je sita.

Gasite zublje da se danu divim Pred točkovima Febovim što hita I prska istok pegicama sivim.117 Svima vam hvala. Ostav’te nas, zbogom.

KLAUDIO Dobro vam jutro. Svaki svojim putcm!

  • >« Boginja noći, Meseca i devičanstva — Dijana Je ujedr.o za-Stitnik devica.


1,1 I vud, koji noću grabe svoj plen, zavrSili su taj posao, jer već sviće, a za svitanjcm đolazi, na svojim ognjcnim kolima. Febo, £>og sunca.
DON PEDRO Drugo sad ruho druga traži zgoda — Pa k Leonatu, gde se čeka na nas.

KLAUDIO Nek lepši ishod Himen118 sad nam pođa No taj Sto smo ga ožalili đanas.

(Odu)

SCENA ČETVRTA[uredi]

Soba u kući Leonatovoj

(Ulaze LEONATO, ANTONIO, BENEDETO. PATER FRANCISKUS, MARGARETA. URSULA i HERA)

P. FRANCISKUS Ne rekoh 11 vam da je nevina?

LEONATO A takvi su i knez i Klaudio,

Sto je optužiSe u zabludi

0 kojoj čuste. Skrivila je malo

1 Margareta, al’ bez svoje volje,

Kako je istraga pokazala.

ANTONIO Srečan sam što se dobro svrSi sve.

I3ENEDETO I ja, jer mcne veže data reč Od Klaudija da račun potražim.

LEONATO Eh, kćeri i vi dvorkinje, sad haj’te U drugu sobu. Ostanite onde;

Kad po vas poš’ljcm, dođite pod maskom.

(2ENE izidu)

Za ovaj čas su Klauđio i knez Posetiti me obećali. Brate,

Vi znate svoju dužnost: Klaudiju Daćete mladom svoga brata kćer Kao njen otac.

ANTONIO Izvešću ja to a da ne trepnem.

BENEDETO Moraću, patre, vas da potrudim.

P. FRANCISKUS Slnjore, radi čega?

BENEDETO Da me venčate ili urnišete,119 Jedno il’ drugo. Sinjor Leonato,

m Himen Je bog braka.

"* Benedeto, naravno. želi da ga pater venća s Beatričom: ali se pita na šta će to izići, da li će taj brak (koga se uvek piašio) biti njegova sreća ili njegova propast.
.Sinovica vam, istina je to,

Na mcne gleda okom naklonjenim.

LEONATO To oko joj je dala moja kći U zajam: to Je prava istina.

BENEDETO A ja nju gledam okom ljubavi.

LEONATO Taj pogled, mislim, dobili ste vi Od mene i od Klaudija i kneza Al’ šta vam je po volji?

BENEDETO Zagonetan

Vaš odgovoa* je, moj gospodine;

A što se moje volje tiče, volja mi je Da vaša volja složi se sa našom Da danas još budemo združeni U stanju Časnog braka; i zbog toga Potrebna mi je, patre, vaša pomoć.

LEONATO Uz vas je moje srce.

P. FRANCISKUS I moja pomoć.

Al’ eto idu knez i Klaudio.

(Udu DON PEDRO i KLAUDIO i NEKOLIKO PRATILACA)

DON PEDRO Svim prisutnim žeJJm dobro jutro.

LEONATO Dobro vam jutro, kneže, Klaudio.

Izvolite. Da l’ još ste rešeni Oženiti se kćerju moga brata?

KLAUDIO Cmkinja da je, reč održaću.

LEONATO Zovi je, brate, sveštenik je spreman.

(ANTONIO Ode)

DON PEDRO Dobro vam jutro, Benedeto. Sta je,

Sto vam je lice tako februarsko,

Prepuno mraza, bure, oblaka?

KLAUDIO Na divljeg bika misli, rekao bih.

Ma hajde, ne plaši se, čoveče.

Pozlatićemo tvoje rogove,

I sva Evropa radovaće ti se,

Kao što nekada se radovala Evropa Zevsu vatrenome kad se Pretvorio u zaljubljenog bika.120

“• Zevs se pretvorio u bika đa bi kćeri fenićanskog kralja Europl, u koju se bio zaijubio, mogao prići, ugrabiti je i odvesti preko mora na Krit.
BENjCDETO Bik Zevs je, sinjor, mukao umilno;

I vašcg oca krava s takvim bikom

Zacelo tele rodi, jer vi silno

Na nj’ podsećate, mukanjem i likom.

(Vraća se ANTONIO s maskiranim žanama)

KLAUDIO Vratiću to, sad imam račun drugi.

Koju to gospu treba da prihvatim?

ANTONIO Evo je ovde. Ja je dajem vama KLAUDIO Onda je moja. Da vam viđim lice. LEONATO Ne, dok se ne zakunete pred patrom Da ćete s njom i da se venčate.

KLAUDIO Dajtc mi ruku pred tim sveštcnikom:

Ako mc hoćete, ja sam vaš muž.

HERA Dok sam živcla, bila sam vam žena

(Skldafući masku)

I>ok stc volcli, bili ste mi muž.

KLAUDIO Još jedna Hera!

HERA Jcdna Hera je

Osramoćena umrla, ja živim I, tako mi života, nevina sam.

DON PEDRO Negdašnja Hera! Mrtva Hera!

LEONATO Mrtva

Sve dok je bila živa kleveta.

P. FRANCISKUS Utoliću to vaše ćuđenje:

Kad sveti obred bude završen,

Sve ću vam reći o smrti lepe Herc.

A dotad čudo jasnim smatrajte,

Pa odmah u kapelu krenimo.

BENEDETO Polako, popc! Gde je Bcatričc? BEATRIČE (skida masku) Tako se zovem ja. Šta žehte? BENEDETO Zar mcne ne volite?

BEATRICE Ne; ne više

No što je razumno.

BENEDETO E, onda su

Vaš stric, knez, Klauđio u zabludi,

Jer su se kleli da mc volite.

BEATRlCE Zar vi ne volite mene?

BENEDETO Ne; ne više

No što je razumno.


I i

BEATRlCE R, onda su

U zabludl te devojke i Hera,

Jer su se klele da mc volite.

BENEDETO Kleii se da ste bolesni zbog mene.

BEATRIČE Klele se da ste za mnom polumrtvi.

BENEDETO Ni govora. Dakle me ne volite?

BEATRIČE Nikalco. Samo vraćam prijateljstvo.

LEONATO Sinovice, pa vi ga volite.

KLAUDIO A ja se kunem da on voli nju,

Jer evo šta je pisao svojom rukom:

Slab sonet, sav iz mozga sopstvenog,

Za Beatriču.

HERA E, a tu je drugi,

Napisan njenom rukom, ukraden Iz njena džcpa, prepun ljubavi Za Benedeta.

BENEDETO Pa to je čudo! Pa to naše sopstvene ruke pobi-jaju naša srca. Hajde, hoću te, ali tako mi sunca, uzi-mam te iz sažaljenja.

BEATRIČE Neću vas odbiti. Ali tako mi ovog lepog dana, popuštam na veliko navaljivanje, a donekle i da vam spasem život, jer sam čula da stc obolcli od sušice.

BENEDETO Čut’! Začepiću ti usta.

(Poi)ubl )e)

DON PEDRO No, kako ti je, Bonedeto, oženjeni čoveče?

BENEDETO Da ti nešto kažem, kneže. Ni ceo kolegijum dosetljivaca neće me sada izbaciti iz mog raspoloženjaT-Misliš li ti da me je briga za neku satiru ili kakav cpi-gram? Nimalo. Čovek koji se može obrlatiti dosetkama* nikad ništa lepo nećc priviti uza sc.121 Ukratko: pošto sam namislio da se oženim, neću uopšte da mislim na ono što bi svet mogao reći protiv toga. Zato mi se ne-moj pođsmevati zbog onoga što sam ja sam govorio pro-tiv braka, jcr Čovek je nešto nestalno, i tačka. Što se tebe tiče, Klaudio, nameravao sam da te premlatim; ali kako ćemo sc verovatno oroditi, živi noizleman i voli moju rođaku.

m Ni lcpo ođelo, a kamoli lepu ženu.
KLAUDIO A ja sam se ponadao da ćeš odbiti Beatriču pa da ću te moći batinom isterati iz tvog momačkog života i od tebe napraviti neko dvolično biće; ali to ćeš, zacelo, i onako biti122 ako moja rođaka ne bude izvannedno stro-go pazila na tebe.

BENEDETO Hajde, hajde, mi smo prijatelji. Dajtc da za-igramo pre nego Što se venčamo, da olakšamo svoja srca i petc naših žena.

LEONATO Igraćemo docnije.

BENEDETO Ranije, kažem vam. Zato svirajtc, svirači! Kne-že, ti si zamišljen: ženi se, ženi se! Nema štapa dostoj-nijeg poštovanja nego što je onaj kom je drška obložena rogom123.

(Ude GLASNIK)

GLASNIK Moj kneže, brat vaš, uhvaćen u bekstvu,

Doveden je pod stražom u Mesinu.

BENEDETO Ne misli o njemu do sutra: ja ću ti smisliti valjane kazne za njega. Udrite, svirači!

(Ples. Odu)
'« „Dvolično biće* najpre u smislu oienjenog Coveka, kojl nc živl sam, nego udvoje, a zatim — ncvernog muža, koji vara ženu.

,£S Stap sa rožnom drškom služio je ne samo starlm ugiednim ljudima za poštapanje nego nekad i biskupu kao vladičln štap (patarica).


Napomene[uredi]

  1. Glasnikov način izražavanja je u jufjuističkom stilskom maniru, tako nazvanom po romanu Euphues (1579) Džona Lilija. Karakteristične su za taj manir antiteze (jagnje — lav) i aliteracije, vrlo često unakrsne (u liku jagnjeta lavlja junaštva, u originalu: in the figure of a lamb the feats of a lion). Veoma izražen je taj manir u Baltazara, ali ga susrećemo i u replikama Leonata (izliv — zalivaju, bolje plakati od radosti nego radovati se plaču), Benedeta, Don Huana i drugih.
  2. „Zaklet neprljatelj ženskog pola“, Benedeto je tražio da se sam bog ljubavi s njim ogleda u najtežoj vrsti streljanja; a javila se Lconatova budala i, da bi ga ismejala, predložila kratke strele s tupim drvenim vrhom kojima su gađane ptice.
  3. Moćima uma smatrani su: zapažanje, zamiSljanje, mažta, rasuđivanje i pamćenje.
  4. Šeširi su se stavljali na razne kalupe da bi im se dao željeni oblik.
  5. Jer nikad neće „navući Benedeta".
  6. Glava muškarca sa sedom bradom.
  7. Zato što neumorno odgovara na zadirkivanja već zamorenog
    Benedeta.