Многих неће бити

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Многих неће бити
Писац: Владислав Петковић Дис


Vladislav Petković Dis.jpg


                  
МНОГИХ НЕЋЕ БИТИ

Када нам синови дођу са бојишта,
Запојени славом, к'о мирисом цвеће,
Уморни и лепи и жељни огњишта —
Многи што одоше на ратна војишта,
Вратити се нама, вратити се неће.

Они су остали испред Куманова,
Мердара, Прилепа и око Битоља,
Као мртва стража поколења нова,
К'о живи гробови, као златна слова,
К'о довршен завет са Косова поља.

Они су остали испред Елбасана,
На Љешу и Скадру, крај Јадранског мора,
И њихове груди са седамн'ест рана,
Позивају себи децу нових дана,
Враћене орлове са албанских гора.

Они су остали и испред форова,
У огромном броју и са много јâда,
Што не труну мирно крај својих борова,
Већ под туђим небом и испод корова —
Они су остали крај Једрена града.

Они су остали на Ретким буквама,
Око Брегалнице и Велбужда стара,
Бранећ своје земље од навале срама,
Од пљачкашке хорде и крвавих кама,
Од отровне мржње подмуклих Бугара.

                         *

Када нам синови дођу са бојишта,
Наћи ће загрљај и дочек и цвеће,
И још топла, знана и жељна огњишта.
Али место оних, са ратног војишта
Што се нама никад повратити неће,
Што за земљу мреше, што их земља узе,
Доћи ће црнина, бол, јаук и сузе,
И вечно сећање за надгробне свеће.



Извори[уреди]

  • Владислав Петковић Дис: Сабрана дела, Књига прва Поезија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, страна 127-128.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владислав Петковић Дис, умро 1917, пре 106 година.