Анто сади бора зеленога
Украј свога двора бијелога.
Анто своме бору говорио:
„Расти боље, мој зелени боре!
Не расти ми к небу у висине, 5
Већ ми расти к земљи у ширине,
Ђе ће моји свати ладовати,
Ладовати, рујно вино пити.
Сокољ им се по трпези шеће:
Жуте му се ноге до кољена, 10
Злате му се крила до рамена,
Вије му се круна од бисера.
— Ко теб' жути ноге до кољена?
Ко ли злати крила до рамена?
Ко ли вије круну од бисера? 15
— Служио сам добра господара,
Господара, честитога цара;
У цара су три кћери једнаке:
Једна жути ноге до кољена,
Друга злати крила до рамена, 20
Трећа вије круну од бисера.
Референце
Извор
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 105-106.
