Запасох се козе пасти,
Заборав' се оженити!
Лако ћу се оженити;
Имам стрица домишљана
И стрикачу домишљачу.
Они ми се домислише,
Они мене оженише
Дјевојчицом млинарицом,
Козаровом заручницом.
Не може јој прстен бити
Него гужва орачица;
Не могу јој бјечве бити
Нег паметна врећетина;
Нит је може коњ носити,
Него кола од олова,
И под њима сто волова.
Све вочићи подмикују,
А јунаци подвикују:
"Сту, јакота и бакота!
Није просо ни пшеница,
Нег дјевојка млинарица,
Козарова заручница!"
Док дјевојку уведоше,
Двоја врата иставише;
Два гребена изломише,
Док дјевојку ишчешљаше;
И ћуп масла измазаше,
Док дјевојку намазаше!
