Млади Радојица и Невена девојка

Извор: Викизворник


Млади Радојица и Невена девојка

Славу слави млади Радојица,
славу слави Светога Николу,
па позвао пуну совру гости.
Свим гостима чашу наслужује,
својој мајци чашу преслужује, 5
стару мајку криво поглеђује.
Говори му мајка остарела:
„Сине Раде, једини у мајке,
зашто свима чашу наслужујеш,
старој мајци чашу преслужујеш, 10
стару мајку криво поглеђујеш?"
Проговара млади Радојица:
„Чујеш ли ме, мајко остарела,
свима гостим чашу наслужујем,
тебе старој чашу преслужујем 15
тебе стару криво поглеђујем —
Избошћу те злаћаним ножевам.
Сво се друштво, мајке, иженило,
а ти мене, мајко, женит’ нећеш.
Жени мене, мајко остарела, 20
ја л’ девојком, ја ли удовицом.
Ако мене, мајко, женит’ нећеш
избошћу те злаћаним ножевам."
Проговара мајка остарела:
„Чујеш ли ме, мили сине Раде, 25
ја сам теби девојку просила
просила сам Невену девојку.
Ја си дадо три товара благо
препроси је Туре Лијевљанче.
Он си даде пет товара благо. 30
С два товара мене наткупио
и препроси Невену девојку.
Ако те је благом наткупио,
јуначки те наткупит не може.
Пуштај рте у горе зелене, 35
а соколе под ведрога неба
те покупи по гору ајдуке,
све ајдуци како горски вуци.
Скупи сине, до триста ајдука
а у триста тридест да бираш. 40
Бирај, сине, који зуби има,
бирај, сине, кој порода нема,
кој од срца радости не знаде.
Па си иди на рамне друмове.
Ту ће Туре проћи на венчање 45
са кићеним својим сватовима.
Сусретни га код равне друмове
па му отми Невену девојку.“
То је Раде мајку послушао.
Одма скочи од земље на ноге. 50
Пуста Раде рте и соколе,
узе Раде пушку за средину
па отиде у гору зелену.
Па покупи до триста ајдука —
све ајдуци како горски вуци. 55
Па говори млади Радојица:
„Чујте мене, ви моји другови,
ја сам дошо, оћете ли с мене?
Препросио Туре Лијевљанче
препросио невесту Невену. 60
Ја је проси, а он је наткупи,
ја си дадо три товара блага,
а он даде пет товара блага.
Наткупи ме два товара благо.
У вас триста, тридест ћу бирам 65
да идете мене у помоћи.“
Бира Раде тридест ајдука:
„Искачајте који зуби има,
искачајте кој порода нема,
кој од срца радости не знаде.“ 70
Искочише тридесет ајдука
па отоше код рамне друмове.
Отуд иде Туре Лијевљанче
отуд иде с кићени сватови.
Туре језди танку бедевију, 75
а по њега његова девојка,
по девојку кићени сватови.
Сусрете га млади Радојица,
па говори млади Радојица:
„Чујеш ли ме, Туре Лијевљанче, 80
ти препроси Невену девојку,
просио си и препросио је.
Ако си је благом препросио —
Јуначки ме наткупит не можеш.“
Проговара Туре Лијевљанче: 85
„Удри Раде, да те жао није.“
Окрену се млади Радојица
па говори на тридест другара.
„Чујте мене, тридест другова,
а удрите младог младожењу, 90
а удрите кићене сватове?“
Проговара тридест ајдука:
„Удри Раде младог младожењу,
а ми ћемо кићене сватове.“
Раде јури младог младожењу 95
па се баци с тешка буздована,
па обори Туре Лијевљанче.
Туре паде с-танке бедевије,
Турепаде, а Раде допаде.
Ману сабљом одсече му главу. 100
Ал’ када се Раде повратио
стотин’ свата, све одбир јунаци,
поубили тридест другова.
Кад је Раде све то увидео,
он учини јуриш у сватови 105
пола свати Раде погубио,
а пола му свати избегоше.
Али су га тешко изранили.
Окрену се млади Радојица.
Око њега нигде никог нема, 110
само једна Невена девојка.
Стоји на друм као укопана.
Он притера коња до девојке.
Говори му Невена девојка:
„Чујеш ли ме, предобро јуначе, 115
тешке су те ране обузеле
да ја цепам свилене скутове,
да завијам твоје тешке ране
е да би ти ране завенуле.“
Проговара млади Радојица: 120
„Не цепај си свилене скутове
мени ране неће да завену,
мен’ су ране тешко обузеле,
ја ти оћу, Невено, умрети.
Не ме жалба што ћу ти умрети 125
већ ме жалба што се не узомо.“
То изусти и душу испусти.
Кад то виде Невена девојка,
то је њума много жао било
па довати злаћане ножеве 130
избоде се по теј беле? груди.
Мртва паде поред Радојице.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 628-630.
  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 169-171.