Млади Перујица и ага од Врхгорца
0001 Све поврзи, сам Боже помози!
0002 Помоз’ Боже и Блажена Госпе!
0003 Браћо моја и дружино драга,
0004 Што велимо, да се веселимо,
0005 Не би ли нас и Бог веселио
0006 И од сваког зла нас заклонио:
0007 Тешка дуга и невирна друга!
0008 Књигу пише ага од Врхгорца
0009 А на руке старом Мркоњићу,
0010 У књизи га ’вако поздрављаше:
0011 „Чујеш ли ме, стари Мркоњићу!
0012 Пошаљи ми огојна дората,
0013 Ол’ изађи на Зечево равно
0014 И поведи сина Перујицу!
0015 Ја ћу изаћ’ на моме Голубу
0016 И повести кћерцу Бегзијаду
0017 На арапки, враној бедевији,
0018 Да кушамо срићу на мејдану!
0019 Ако моју ти уловиш главу,
0020 Џабе теби липа Бегзијада
0021 За твог сина младог Перујицу!
0022 На поклон ти Голуб и кобила,
0023 На поклон ти чадор и оружје!
0024 Ако твоју ја уграбим главу,
0025 Узет ћу ти племића дората
0026 И потурчит момче Перујицу,
0027 Поклонит му моју Бегзијаду.
0028 Ако не смиш на мејдан изаћи,
0029 Шаљем теби прело и вретено
0030 Па ми преди гаће и кошуљу,
0031 Нек свак знаде, да си страшивица!”
0032 Кад је старац књигу отворио,
0033 Књигу штије, сузам’ ју облије.
0034 Виш’ њег стоји млађан Перујица,
0035 Момче младо, седамнаест година,
0036 Подвив руке, старог баба двори.
0037 Кад угледа сине Перујица
0038 Стара бабу сузам’ поливена,
0039 Тада баби дите проговара:
0040 „Отклен књига, хрђа је убила!
0041 Зар је дотлен она жаловита,
0042 Да ти рониш сузе низ образе?”
0043 Бабо Пери тихо проговара:
0044 „Ово ’е књига старог душманина,
0045 Душманина аге од Врхгорца.
0046 Пише мени, да му шаљем дору,
0047 Ол да идем на мејдан јуначки
0048 И поведем тебе и дората,
0049 Да кушамо срићу на мејдану.
0050 Па сад не знам, мој сине једини,
0051 Шта ћу чинит од живота мога?
0052 Снага ме је давно оставила,
0053 Руке трепте, а ноге ми дркћу.”
0054 Све то Петар и гледа и слуша,
0055 Тер он баби приче бесидити:
0056 „Дадо драги, моје огријање!
0057 Волим млађан усијати главу,
0058 Него аги дароват дората
0059 За невољу, ко за драгу вољу.
0060 Већ те молим и заклињем, даде,
0061 Пусти мене на мејдан Турчину,
0062 Па што мени Бог и срића даде!”
0063 „Перујица, све моје уздање!
0064 Ти си, дите, пуно плаховито,
0065 Седам браће родила ти мајка,
0066 Свих седам их ага погубио
0067 На невири, пијућ с њима вино;
0068 Мене старца у црно завио,
0069 Твоју мајку у гроб опремио,
0070 Нека кука седам соколова
0071 Све из гроба до судњега данка!
0072 Пак ће тебе, сине, погубити
0073 И раставит с твојом русом главом,
0074 Опет мени ране повридити
0075 И од туге раставит животом.”
0076 Кад то чуо млади Перујица,
0077 Мрак му бије из црних очију,
0078 Шкрипа стоји бијелих му зуби,
0079 Опет моли стара бабу свога:
0080 „Дако драги, обадва ти свита!
0081 Опреми ме на мејдан јуначки,
0082 Да окајем своју браћу драгу!”
0083 Кад се старом на ино не може,
0084 Он опрема сина и дорина.
0085 Момче свлачи свагдање одило:
0086 Сврх прслука панцирли-кошуљу,
0087 Испод тога скрлетли-чакшире:
0088 Више му је под колином злата,
0089 Него скрлет-чоје над колином.
0090 Врх панцира зелену доламу,
0091 На којој је тридесет путаца
0092 С ливе стране ребра изливена,
0093 Све излита од срме жежене,
0094 Поштрапана златним перутицам’.
0095 А што му је пуце под грлашцем,
0096 Оно му је од сухога злата,
0097 Све извито, чудно саливато:
0098 Оно му се на свртак одвија:
0099 У њем стоји купа од биљура
0100 Чим јунаци рујно пију вино.
0101 Утего се свионим појасом
0102 Од бедара до витних ребара.
0103 На се меће токе и илике.
0104 Под вратом је плочам’ сапињао,
0105 На ким’ свитле два модра камена,
0106 Из њих бију два мави пламена.
0107 Пак навлачи чизме извезене,
0108 Извезене жицам’ суха злата.
0109 А на главу калпак натурио
0110 И на калпак срмали-челенку.
0111 С друге стране крило позлаћено,
0112 А врх чела перлу посребрену,
0113 Што се она на чекрк одвија,
0114 Тер му каже, који витар пуше.
0115 Затим слети кули низ бојеве,
0116 Слугу зове, да му дору спрема,
0117 Изапире ракили-сафуном,
0118 Нек се свитли и прелива доро,
0119 Нек Турчину јаче срце пуца
0120 За племићем, виленим доратом!
0121 „На њег мећи четири колана,
0122 Врху седла мрку медвидину,
0123 Нек се панџе по земљици вуку
0124 И мог дору по копитим’ туку!
0125 Под вратом му сапни оглавину,
0126 Која зива, реко бих ко жива,
0127 Уст’ма клапће, ко да воће млашће,
0128 Оч’ма вири, ко да јуне зири.
0129 На прса му мећи мисечину,
0130 А на чело звизду приходницу!
0131 Пери, чешљај и саплићи гриву,
0132 Ко дивојци, када прстен прима!
0133 Ките златне низ гриву уплићи,
0134 А ласицу по стримену врата,
0135 Која зири ко да жива живи.
0136 Сврх медвида пули-рисовину
0137 Притегни је свиленом тканином.
0138 А на сапе сапни виверицу,
0139 Нек се лила ко да ми је жива!
0140 Зауздај га решмалијом уздом,
0141 Која му се на јабуку баци
0142 Ноге коњу вади из путила
0143 Па ти водај испод двора дору,
0144 Док опашем сабљу кривошију,
0145 Алалим се с мојим старим дадом.”
0146 Када слуга изведе дората,
0147 Хола коње у ’холој оправи,
0148 Вишћи, хрже, из ноздрва звижђе,
0149 Ушим’ стриже, а ђем зубма гризе,
0150 Приваљује крвавим очима.
0151 Звирла дорат и тамо и амо,
0152 Копа десном, копа ливом ногом,
0153 Као да се боју доситио.
0154 Оде Петар кули уз мостове.
0155 Он не иђе дади у одају,
0156 Већ он иђе у своју камару,
0157 Да се моли Богу створитељу,
0158 Не би ли му срићу подилио.
0159 Пак он уста на ноге лагахне,
0160 Прико себе набацује ћорду,
0161 Пака оде баби у одају.
0162 Како дојде баби у одају,
0163 Љуби оцу скуте и колина,
0164 Љуби оцу обадвије руке:
0165 „Благослови мене и дората!”
0166 Старац се је рукам’ подупр’о,
0167 Тер се диже на ноге старачке,
0168 Грли сина и десном и ливом,
0169 И љуби га у чело јуначко:
0170 „С Богом пошо, мој очињи виде!
0171 Узми, сине, ножа зеленога,
0172 Турни њега ти у чизму, сине,
0173 И ево ти чавлена батина,
0174 Обиси је дори о јабуку,
0175 Ако теби до потрибе буде,
0176 Чим ћеш свладат агу силовита!
0177 Ако скршиш копље на мејдану,
0178 Ил приломиш витку сабљу моју,
0179 Врн’ се, сине, са десна на ливо
0180 И облети агу од Врхгорца,
0181 И повади ножа зеленога,
0182 Удри агу под ливу паузу
0183 Гди сапиње панцирли-кошуљу,
0184 И гди њему мелем не трибује.
0185 Када будеш на Зечеву клету
0186 И дојездиш аги под Чадора,
0187 Ага ће те свакако варати,
0188 Нудит ће те и вином и јилом,
0189 Не пиј вина, не сјахуј с дорина,
0190 Нег ти агу на мејдан позови,
0191 Пак што теби Бог и срића даде!”
0192 Оде момак до справна дората,
0193 Прикрсти се и два и три пута,
0194 „Језус!” рече, на дората клече
0195 И прихвати копље у десницу.
0196 Бисан му се дорат помамио,
0197 За копље се под небо извио,
0198 До два копља мири по ледини,
0199 Пак отисће од бијелих двора.
0200 Кад је био на Зечеву равну,
0201 Он шишика и глади дората.
0202 На далеко ага га смотрио.
0203 Када бану јунак до чадора,
0204 Ага сиди, тере пије вино,
0205 А служи га кћерца Бегзијада.
0206 Њему Петар божју помоћ виче,
0207 А ага му Бога нахвалио:
0208 „Бре аферим, соко од сокола!
0209 Сјаши, момче, да пијемо вино!”
0210 Петар аги љуто одговара:
0211 „Нисам дошо с тобом пити вино,
0212 Већ сам дошо с тобом мејдан дилит,
0213 Па што кому Бог и срића даде!”
0214 Кад је ага ричи разабрао,
0215 Скочи ага, прихвати оружје
0216 И зајаши свог добра Голуба,
0217 А копље му кћерца додавала.
0218 Викну ага, ко да јелин цикну:
0219 „Биж’, ђауре, куја те штенила,
0220 Да те стриљам копљем убојитим!”
0221 Њему Пере љуће одговара:
0222 „Твоје звање, твоје и бижање
0223 У дуљину пет стотин’ аршина!”
0224 Побиже му Турчин на Голубу,
0225 За њим Петар лети на дорату,
0226 Копље житко за њим отиснуо.
0227 Стаде звека копља убојита,
0228 Паде Голуб на прва колина,
0229 Јер је Голуб боју привикао:
0230 Паде копље приђ њега у траву.
0231 Дохвати га ага од Врхгорца,
0232 Прикрши га на двоје, на троје,
0233 Пак махнито Пери говорио:
0234 „Биж’, ђауре, да ти зајам вратим!”
0235 Отисну се момак на дорату,
0236 За њим Турчин љуто копље хита.
0237 Пере се је мало закренуо,
0238 Хвата копље у десницу руку,
0239 Приломи га на двоје, на троје.
0240 Затим су се сабљам’ загрлили:
0241 Ватра креше и тамо и амо,
0242 Јер се оклоп присићи не даде.
0243 Тад одлети Петар на дорату
0244 С десне стране на ливу му страну.
0245 Часимице мач је истегнуо
0246 И удара агу под паузу,
0247 Гди сапиње панцирли-кошуљу.
0248 Паде ага у траву на главу!
0249 Брже сјаши Пере са дората,
0250 Тер одриза аги русу главу,
0251 Пак је меће коњу у зобницу,
0252 И ухвати агина Голуба,
0253 И ухвати врану бедевију,
0254 Па привеже ђогу уз кобилу,
0255 Цуру узе за десницу руку,
0256 Па је баци себи на дората;
0257 Трипут ју је опасао пасом,
0258 А четврти од сабље кајасом.
0259 Дивојка га рукам’ загрлила,
0260 Војна грли, а за бабом плаче.
0261 Отискоше прико поља равна,
0262 Кано звизда прико неба сјајна.
0263 Дојездише двору Мркоњића;
0264 Прид сина је старац ишетао,
0265 Богу хвали, синку руке пружа,
0266 А син њему додаје невисту,
0267 Вади главу аге од Врхгорца,
0268 Поклања је даки за јабуку.
0269 Давно било, сад се спомињало!
0270 А ми, браћо, здраво и весело!
0271 Родила нам билица пшеница,
0272 Јањиле се биљарице овце,
0273 Рикале нам краве и волови,
0274 Хрзали нам коњи и кобиле,
0275 Пчеле нам се три пута ројиле,
0276 Родило нам лозовина-вино!
