Mladi Perujica i aga od Vrhgorca
0001 Sve povrzi, sam Bože pomozi!
0002 Pomoz’ Bože i Blažena Gospe!
0003 Braćo moja i družino draga,
0004 Što velimo, da se veselimo,
0005 Ne bi li nas i Bog veselio
0006 I od svakog zla nas zaklonio:
0007 Teška duga i nevirna druga!
0008 Knjigu piše aga od Vrhgorca
0009 A na ruke starom Mrkonjiću,
0010 U knjizi ga ’vako pozdravljaše:
0011 „Čuješ li me, stari Mrkonjiću!
0012 Pošalji mi ogojna dorata,
0013 Ol’ izađi na Zečevo ravno
0014 I povedi sina Perujicu!
0015 Ja ću izać’ na mome Golubu
0016 I povesti kćercu Begzijadu
0017 Na arapki, vranoj bedeviji,
0018 Da kušamo sriću na mejdanu!
0019 Ako moju ti uloviš glavu,
0020 Džabe tebi lipa Begzijada
0021 Za tvog sina mladog Perujicu!
0022 Na poklon ti Golub i kobila,
0023 Na poklon ti čador i oružje!
0024 Ako tvoju ja ugrabim glavu,
0025 Uzet ću ti plemića dorata
0026 I poturčit momče Perujicu,
0027 Poklonit mu moju Begzijadu.
0028 Ako ne smiš na mejdan izaći,
0029 Šaljem tebi prelo i vreteno
0030 Pa mi predi gaće i košulju,
0031 Nek svak znade, da si strašivica!”
0032 Kad je starac knjigu otvorio,
0033 Knjigu štije, suzam’ ju oblije.
0034 Viš’ njeg stoji mlađan Perujica,
0035 Momče mlado, sedamnaest godina,
0036 Podviv ruke, starog baba dvori.
0037 Kad ugleda sine Perujica
0038 Stara babu suzam’ polivena,
0039 Tada babi dite progovara:
0040 „Otklen knjiga, hrđa je ubila!
0041 Zar je dotlen ona žalovita,
0042 Da ti roniš suze niz obraze?”
0043 Babo Peri tiho progovara:
0044 „Ovo ’e knjiga starog dušmanina,
0045 Dušmanina age od Vrhgorca.
0046 Piše meni, da mu šaljem doru,
0047 Ol da idem na mejdan junački
0048 I povedem tebe i dorata,
0049 Da kušamo sriću na mejdanu.
0050 Pa sad ne znam, moj sine jedini,
0051 Šta ću činit od života moga?
0052 Snaga me je davno ostavila,
0053 Ruke trepte, a noge mi drkću.”
0054 Sve to Petar i gleda i sluša,
0055 Ter on babi priče besiditi:
0056 „Dado dragi, moje ogrijanje!
0057 Volim mlađan usijati glavu,
0058 Nego agi darovat dorata
0059 Za nevolju, ko za dragu volju.
0060 Već te molim i zaklinjem, dade,
0061 Pusti mene na mejdan Turčinu,
0062 Pa što meni Bog i srića dade!”
0063 „Perujica, sve moje uzdanje!
0064 Ti si, dite, puno plahovito,
0065 Sedam braće rodila ti majka,
0066 Svih sedam ih aga pogubio
0067 Na neviri, pijuć s njima vino;
0068 Mene starca u crno zavio,
0069 Tvoju majku u grob opremio,
0070 Neka kuka sedam sokolova
0071 Sve iz groba do sudnjega danka!
0072 Pak će tebe, sine, pogubiti
0073 I rastavit s tvojom rusom glavom,
0074 Opet meni rane povriditi
0075 I od tuge rastavit životom.”
0076 Kad to čuo mladi Perujica,
0077 Mrak mu bije iz crnih očiju,
0078 Škripa stoji bijelih mu zubi,
0079 Opet moli stara babu svoga:
0080 „Dako dragi, obadva ti svita!
0081 Opremi me na mejdan junački,
0082 Da okajem svoju braću dragu!”
0083 Kad se starom na ino ne može,
0084 On oprema sina i dorina.
0085 Momče svlači svagdanje odilo:
0086 Svrh prsluka pancirli-košulju,
0087 Ispod toga skrletli-čakšire:
0088 Više mu je pod kolinom zlata,
0089 Nego skrlet-čoje nad kolinom.
0090 Vrh pancira zelenu dolamu,
0091 Na kojoj je trideset putaca
0092 S live strane rebra izlivena,
0093 Sve izlita od srme žežene,
0094 Poštrapana zlatnim peruticam’.
0095 A što mu je puce pod grlašcem,
0096 Ono mu je od suhoga zlata,
0097 Sve izvito, čudno salivato:
0098 Ono mu se na svrtak odvija:
0099 U njem stoji kupa od biljura
0100 Čim junaci rujno piju vino.
0101 Utego se svionim pojasom
0102 Od bedara do vitnih rebara.
0103 Na se meće toke i ilike.
0104 Pod vratom je pločam’ sapinjao,
0105 Na kim’ svitle dva modra kamena,
0106 Iz njih biju dva mavi plamena.
0107 Pak navlači čizme izvezene,
0108 Izvezene žicam’ suha zlata.
0109 A na glavu kalpak naturio
0110 I na kalpak srmali-čelenku.
0111 S druge strane krilo pozlaćeno,
0112 A vrh čela perlu posrebrenu,
0113 Što se ona na čekrk odvija,
0114 Ter mu kaže, koji vitar puše.
0115 Zatim sleti kuli niz bojeve,
0116 Slugu zove, da mu doru sprema,
0117 Izapire rakili-safunom,
0118 Nek se svitli i preliva doro,
0119 Nek Turčinu jače srce puca
0120 Za plemićem, vilenim doratom!
0121 „Na njeg meći četiri kolana,
0122 Vrhu sedla mrku medvidinu,
0123 Nek se pandže po zemljici vuku
0124 I mog doru po kopitim’ tuku!
0125 Pod vratom mu sapni oglavinu,
0126 Koja ziva, reko bih ko živa,
0127 Ust’ma klapće, ko da voće mlašće,
0128 Oč’ma viri, ko da june ziri.
0129 Na prsa mu meći misečinu,
0130 A na čelo zvizdu prihodnicu!
0131 Peri, češljaj i saplići grivu,
0132 Ko divojci, kada prsten prima!
0133 Kite zlatne niz grivu uplići,
0134 A lasicu po strimenu vrata,
0135 Koja ziri ko da živa živi.
0136 Svrh medvida puli-risovinu
0137 Pritegni je svilenom tkaninom.
0138 A na sape sapni vivericu,
0139 Nek se lila ko da mi je živa!
0140 Zauzdaj ga rešmalijom uzdom,
0141 Koja mu se na jabuku baci
0142 Noge konju vadi iz putila
0143 Pa ti vodaj ispod dvora doru,
0144 Dok opašem sablju krivošiju,
0145 Alalim se s mojim starim dadom.”
0146 Kada sluga izvede dorata,
0147 Hola konje u ’holoj opravi,
0148 Višći, hrže, iz nozdrva zvižđe,
0149 Ušim’ striže, a đem zubma grize,
0150 Privaljuje krvavim očima.
0151 Zvirla dorat i tamo i amo,
0152 Kopa desnom, kopa livom nogom,
0153 Kao da se boju dositio.
0154 Ode Petar kuli uz mostove.
0155 On ne iđe dadi u odaju,
0156 Već on iđe u svoju kamaru,
0157 Da se moli Bogu stvoritelju,
0158 Ne bi li mu sriću podilio.
0159 Pak on usta na noge lagahne,
0160 Priko sebe nabacuje ćordu,
0161 Paka ode babi u odaju.
0162 Kako dojde babi u odaju,
0163 Ljubi ocu skute i kolina,
0164 Ljubi ocu obadvije ruke:
0165 „Blagoslovi mene i dorata!”
0166 Starac se je rukam’ podupr’o,
0167 Ter se diže na noge staračke,
0168 Grli sina i desnom i livom,
0169 I ljubi ga u čelo junačko:
0170 „S Bogom pošo, moj očinji vide!
0171 Uzmi, sine, noža zelenoga,
0172 Turni njega ti u čizmu, sine,
0173 I evo ti čavlena batina,
0174 Obisi je dori o jabuku,
0175 Ako tebi do potribe bude,
0176 Čim ćeš svladat agu silovita!
0177 Ako skršiš koplje na mejdanu,
0178 Il prilomiš vitku sablju moju,
0179 Vrn’ se, sine, sa desna na livo
0180 I obleti agu od Vrhgorca,
0181 I povadi noža zelenoga,
0182 Udri agu pod livu pauzu
0183 Gdi sapinje pancirli-košulju,
0184 I gdi njemu melem ne tribuje.
0185 Kada budeš na Zečevu kletu
0186 I dojezdiš agi pod Čadora,
0187 Aga će te svakako varati,
0188 Nudit će te i vinom i jilom,
0189 Ne pij vina, ne sjahuj s dorina,
0190 Neg ti agu na mejdan pozovi,
0191 Pak što tebi Bog i srića dade!”
0192 Ode momak do spravna dorata,
0193 Prikrsti se i dva i tri puta,
0194 „Jezus!” reče, na dorata kleče
0195 I prihvati koplje u desnicu.
0196 Bisan mu se dorat pomamio,
0197 Za koplje se pod nebo izvio,
0198 Do dva koplja miri po ledini,
0199 Pak otisće od bijelih dvora.
0200 Kad je bio na Zečevu ravnu,
0201 On šišika i gladi dorata.
0202 Na daleko aga ga smotrio.
0203 Kada banu junak do čadora,
0204 Aga sidi, tere pije vino,
0205 A služi ga kćerca Begzijada.
0206 Njemu Petar božju pomoć viče,
0207 A aga mu Boga nahvalio:
0208 „Bre aferim, soko od sokola!
0209 Sjaši, momče, da pijemo vino!”
0210 Petar agi ljuto odgovara:
0211 „Nisam došo s tobom piti vino,
0212 Već sam došo s tobom mejdan dilit,
0213 Pa što komu Bog i srića dade!”
0214 Kad je aga riči razabrao,
0215 Skoči aga, prihvati oružje
0216 I zajaši svog dobra Goluba,
0217 A koplje mu kćerca dodavala.
0218 Viknu aga, ko da jelin ciknu:
0219 „Biž’, đaure, kuja te štenila,
0220 Da te striljam kopljem ubojitim!”
0221 Njemu Pere ljuće odgovara:
0222 „Tvoje zvanje, tvoje i bižanje
0223 U duljinu pet stotin’ aršina!”
0224 Pobiže mu Turčin na Golubu,
0225 Za njim Petar leti na doratu,
0226 Koplje žitko za njim otisnuo.
0227 Stade zveka koplja ubojita,
0228 Pade Golub na prva kolina,
0229 Jer je Golub boju privikao:
0230 Pade koplje priđ njega u travu.
0231 Dohvati ga aga od Vrhgorca,
0232 Prikrši ga na dvoje, na troje,
0233 Pak mahnito Peri govorio:
0234 „Biž’, đaure, da ti zajam vratim!”
0235 Otisnu se momak na doratu,
0236 Za njim Turčin ljuto koplje hita.
0237 Pere se je malo zakrenuo,
0238 Hvata koplje u desnicu ruku,
0239 Prilomi ga na dvoje, na troje.
0240 Zatim su se sabljam’ zagrlili:
0241 Vatra kreše i tamo i amo,
0242 Jer se oklop prisići ne dade.
0243 Tad odleti Petar na doratu
0244 S desne strane na livu mu stranu.
0245 Časimice mač je istegnuo
0246 I udara agu pod pauzu,
0247 Gdi sapinje pancirli-košulju.
0248 Pade aga u travu na glavu!
0249 Brže sjaši Pere sa dorata,
0250 Ter odriza agi rusu glavu,
0251 Pak je meće konju u zobnicu,
0252 I uhvati agina Goluba,
0253 I uhvati vranu bedeviju,
0254 Pa priveže đogu uz kobilu,
0255 Curu uze za desnicu ruku,
0256 Pa je baci sebi na dorata;
0257 Triput ju je opasao pasom,
0258 A četvrti od sablje kajasom.
0259 Divojka ga rukam’ zagrlila,
0260 Vojna grli, a za babom plače.
0261 Otiskoše priko polja ravna,
0262 Kano zvizda priko neba sjajna.
0263 Dojezdiše dvoru Mrkonjića;
0264 Prid sina je starac išetao,
0265 Bogu hvali, sinku ruke pruža,
0266 A sin njemu dodaje nevistu,
0267 Vadi glavu age od Vrhgorca,
0268 Poklanja je daki za jabuku.
0269 Davno bilo, sad se spominjalo!
0270 A mi, braćo, zdravo i veselo!
0271 Rodila nam bilica pšenica,
0272 Janjile se biljarice ovce,
0273 Rikale nam krave i volovi,
0274 Hrzali nam konji i kobile,
0275 Pčele nam se tri puta rojile,
0276 Rodilo nam lozovina-vino!
