Овце пасле двије чобанице,
Једно Маре, а друго Љиљана,
Шњима пасу два чобана млада,
Једно се Нико - а друго Никола;
Зарече се Нико и Никола, 5
Да ће узет двије чобанице,
Нико Мару, Никола Љиљану.
Што су рекли, то су учинили:
Нико врже Мару на самару, [1]
А Љиљану на голу риђану; 10
Ма се Нико момче обрташе:
„Јадна, Маре, чиниш ми се груба!"
"Ма ли Маре њему одговара:
"Нит сам млада, ни одвеће стара,
„Него мома од најљевшег доба: 15
„Кад су Турци Нови похарали,
„Имала сам тридесет година,
„Од тадар су тридесет и седам;
„Ако ли ми томе не вјерујеш,
„А ти питај Љиљану ђевојку, 20
„Која ми је на бабине била."
↑ На самару мјесто на самар, да изиђе слично с Мару; као и у другоме стиху на голу риђану (да изиђе слично са Љиљану) мјесто на голог риђана.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 541.
