Потужила млада пашиница,
Потужила својој милој мајци:
„А бога ти моја мила мајко,
Шта је мора да је мурећефа,
Што је горе, да је све калема, 5
Што је небо да је биеле књиге,
Какав ми је злочест Али паша.
Ево има девет годиница,
Како сам ја за њег доведена;
Ал' ја незнам гдје мој паша спава. 10
Гдје ли спава, гдје л' се разпасује,
Гдје ли меће плећа по душеку,
И биеле руке по јастуку.“
Говорила остарјела мајка:
Шути, трпи моја кћери драга, 15
Тежко се је назват пашинице.“"
Говорила млада пашиница:
„Медет алла до Бога милога,
Када мени мајка не вјерује,
Како ће ми туђин вјеровати.“ 20
Омркнула на Херцеговини,
Осванула Сењу на капији,
Освануло на Ивиним вратма.
Рано рани Иванова мајка,
Рано рани на воду студену 25
Кад је мајка отворила врата,
На вратима млада пашиница
Иде мајка па Ивану каже:
„Ходи види мој једини сине,
На вратима млада пашиница." 30
Скочи Иво на ноге лагане,
И он иде на авлијска врата,
Па говори младој пашиници:
„„Отклен јеси од кога ли града?""
„Од града сам од Херцеговине, 35
Виерна љуба паше Осман-паше.“
Узима је челебија Иво,
Узима је за десницу руку,
Па је води у Ружицу цркву
Па је светим крстом прекрстио. 40
Досад била млада пашиница,
А од сада Иван беговица.
