Млада Милошева

Везак везла млада Милошевка
На чардаку, на дебелом хладу,
Туд пролазе два млада путника,
Божју су јој помоћ називали:
„Божја помоћ, млада Милошевка,
„Коме везеш танане рукаве?
„Је ли везеш брату рођеноме,
„Је ли везеш господару своме,
„Је ли везеш сину рођеноме?“
Она њима лепше одговара:
„Бог вам дао, два млада путника!
„Ком ја везем танане рукаве?
„Не везем их господару моме,
„Нит' их везем сину јединоме
„Већ их везем брату рођеноме.“
Они њојзи по тихо беседе:
„Не вез' веска, млада Милошевка,
„Већ остави танане рукаве,
„Ни један их подерати не ће.
„Већ ти сиђи доле са чардака,
„Па ушећи у дворове беле,
„Па ћеш наћи до три мртве главе:
„Једна глава господара твога,
„А друга је сина јединога,
„А трећа је брата рођенога."
Али скочи млада Милошевка,
Она баци танане рукаве,
П' она сиђе доле са чардака,
Па ушета у дворове беле :
До колена у крв угaзила,
И нашла је до три мртве главе:
Једна глава господара њена,
А друга је сина јединога,
А трећа је брата рођенога.
П' онда стаде млада Милошевка,
Не зна сама, шта ће да уради,
Од жалости и од туге своје
Обадве је одрезала руке,
Хтеде сама очи да извади.
Ту допаде старина нејака,
Мила стара стар-Југа Богдана,
Па је она онда световала:
„Луда главо, млада Милошевка;
„Што одреза своје беле руке?!
„Ја сам већу жалост проводила:
„Имала сам господара мога,
„Господара, стар-Југа Богдана,
„И имала девет милих сина,
„Девет сина, девет Југовића.
„Дође време да иду на војску:
„„Који има сина, нека га опрема,
„„Који нема, нек' се и сам спрема.
„Ја оправих господара мога,
„Господара, стар-Југа Богдана,
„И оправих девет милих сина,
„Девет сина, девет Југовића,
„И одоше у бој на Косово.
„За тим мало време постојало,
„Дође књига с убој' са Косова:
„Погин'о је стар-Јуже Богдане,
„Изгинуло девет милих сина,
„Девет сина, девет Југовића,
„А осташе девет милих снаха,
„И у сваке снахе по унуче.
„Када прва недељица дође,
„Ја узимам два кондира вина
„И поведох девет милих снаха
„Па ја идем у бој на Косово,
„Да потражим девет милих синә.
„Кад сам от'шла у бој на Косово,
„Нисам нашла девет милих сина,
„Већ сам нашла девет црних гроба,
„И код гроба копља ударена,
„И за копља коњи привезани,
„Нит' зоб зобљу, нити сено гризу.
„А ја идем од гроба до гроба,
Па целивам и вином преливам.“

Извор

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 80-82.