Mlada Miloševa

Vezak vezla mlada Miloševka
Na čardaku, na debelom hladu,
Tud prolaze dva mlada putnika,
Božju su joj pomoć nazivali:
„Božja pomoć, mlada Miloševka,
„Kome vezeš tanane rukave?
„Je li vezeš bratu rođenome,
„Je li vezeš gospodaru svome,
„Je li vezeš sinu rođenome?“
Ona njima lepše odgovara:
„Bog vam dao, dva mlada putnika!
„Kom ja vezem tanane rukave?
„Ne vezem ih gospodaru mome,
„Nit' ih vezem sinu jedinome
„Već ih vezem bratu rođenome.“
Oni njojzi po tiho besede:
„Ne vez' veska, mlada Miloševka,
„Već ostavi tanane rukave,
„Ni jedan ih poderati ne će.
„Već ti siđi dole sa čardaka,
„Pa ušeći u dvorove bele,
„Pa ćeš naći do tri mrtve glave:
„Jedna glava gospodara tvoga,
„A druga je sina jedinoga,
„A treća je brata rođenoga."
Ali skoči mlada Miloševka,
Ona baci tanane rukave,
P' ona siđe dole sa čardaka,
Pa ušeta u dvorove bele :
Do kolena u krv ugazila,
I našla je do tri mrtve glave:
Jedna glava gospodara njena,
A druga je sina jedinoga,
A treća je brata rođenoga.
P' onda stade mlada Miloševka,
Ne zna sama, šta će da uradi,
Od žalosti i od tuge svoje
Obadve je odrezala ruke,
Htede sama oči da izvadi.
Tu dopade starina nejaka,
Mila stara star-Juga Bogdana,
Pa je ona onda svetovala:
„Luda glavo, mlada Miloševka;
„Što odreza svoje bele ruke?!
„Ja sam veću žalost provodila:
„Imala sam gospodara moga,
„Gospodara, star-Juga Bogdana,
„I imala devet milih sina,
„Devet sina, devet Jugovića.
„Dođe vreme da idu na vojsku:
„„Koji ima sina, neka ga oprema,
„„Koji nema, nek' se i sam sprema.
„Ja opravih gospodara moga,
„Gospodara, star-Juga Bogdana,
„I opravih devet milih sina,
„Devet sina, devet Jugovića,
„I odoše u boj na Kosovo.
„Za tim malo vreme postojalo,
„Dođe knjiga s uboj' sa Kosova:
„Pogin'o je star-Juže Bogdane,
„Izginulo devet milih sina,
„Devet sina, devet Jugovića,
„A ostaše devet milih snaha,
„I u svake snahe po unuče.
„Kada prva nedeljica dođe,
„Ja uzimam dva kondira vina
„I povedoh devet milih snaha
„Pa ja idem u boj na Kosovo,
„Da potražim devet milih sinә.
„Kad sam ot'šla u boj na Kosovo,
„Nisam našla devet milih sina,
„Već sam našla devet crnih groba,
„I kod groba koplja udarena,
„I za koplja konji privezani,
„Nit' zob zoblju, niti seno grizu.
„A ja idem od groba do groba,
Pa celivam i vinom prelivam.“

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 80-82.