Млада Мара рано подранила
У бостању да сади цвијеће.
Како које цв'јeће засађује,
Тако га[1] млада намјењује:
Сади свекру стручак босиока, 5
А свекрви стручак трандафиља,
Ђеверима цвијет гаронфиља,
Заовама румене ружице,
Јетрвама дробне мачуране,
Васу своме стручак милодуа. 10
Тудар прође челебија Васо
На својега коња великога,
На бостан је коња нагонио,
Те је Мари бостан поарао.
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 4.
