Митровица крај Саве столица,
На њој седи млада Митровкиња,
Она седи, па сама беседи:
„Ој Французу, [1] царе силовити!
„Пуштај момке, осташе девојке; 5
„Потрунуше гуње и јабуке,
„И кошуље златом навезене.”
↑Правилннје би било Французе, него Французу; али сам ја тако чуо и оставио. И онаковијех ријечи у нас има мало, које би се у зват. падежу често говориле: ја се опомињем само, да су у Тршићу једнога човјека, коме је надимак (име осим крштенога имена, које у Црној гори готово сваки човјек има) био Кудуз, звали: О Кудузе! А осим тога може бити, да је овој погрјешцн мало узрок и оно, што се у кнез и у витез (које се обје ријечн у Славенскоме језику свршују на Ъ у зват. падежу претвара 3 у Ж (кнеже и витеже); а поред свега тога ваља да ни ово није сувише споменути: рекао би човјек, да се љепше чинн, кад два сушт. имена у зват. падежу дођу једно за другим, да су на крају различна, као што сам слушао и: „РиснУ градЕ, на силу трговче!” А може бити, да се за то пјева и: ШабАЦ градЕ, мјесто ШапчЕ граде (?).
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 514-515.
