Мистер Долар (комедија у четири чина)/8
III
ЖАН, МАТКОВИЋ
ЖАН: Какве су то велике особе које имам да примим?
МАТКОВИЋ: Та хтео сам да вас ослободим ових несносних мушица.
ЖАН: Баш вам хвала.
МАТКОВИЋ: Уосталом, имате одиста и примања. Питао је телефоном, можете ли га примити директор банке Атлантик. Он ће вам извесно говорити о потреби појачања капитала те банке да би се разгранала наша прекоокеанска пловидба.
ЖАН: А шта ја да му кажем?
МАТКОВИЋ: Рећи ћете му да ћете то питање проучити, али га молите да вам за то остави времена.
ЖАН: Па дабоме, шта знам ја о Атлантику.
МАТКОВИЋ: Питала ме је телефоном такође кад је можете примити и госпођа саветниковица. Одговорио сам јој кад год жели.
ЖАН: Која је то госпођа?
МАТКОВИЋ: То је она госпођа из клуба, та знате је, она што њен муж стално губи на картама.
ЖАН: Ах, да!
МАТКОВИЋ: Вели, имала би са вама важан разговор.
ЖАН: Шта да јој кажем?
МАТКОВИЋ: Зависи од тога шта ће она вама казати.
ЖАН: Да неће и она да ме жени. Досадили ми већ са тим женидбама.
МАТКОВИЋ: То је млада и лепа госпођа, а кад је једна жена млада и лепа не проводаџира за другога.
ЖАН: Па јест! А има ли још ко да се јавио?
МАТКОВИЋ: Певачко друштво „Ехо”. Изабрало вас је за свога почасног члана па хоће свечано да вам преда диплому. Њима ћете дати хиљаду динара прилога.
ЖАН: Даћу!
МАТКОВИЋ: Затим певачко друштво „Зора”.
ЖАН: Је л' опет за почасног члана?
МАТКОВИЋ: Да. Затим певачко друштво „Поклич”.
ЖАН: Па колико то певачких друштава?
МАТКОВИЋ: Мислим седам.
ЖАН: Господе Боже, а ја нисам баш никакав певач.
МАТКОВИЋ: Ви ћете дати паре, а они ће певати.
ЖАН: Има ли још ко?
МАТКОВИЋ (Стављајући шаку на једну хрпу писама): Има сто и четрнаест молби и шесет и седам предлога.
ЖАН: Ал‘ ваљда нећу ја то чинити?
МАТКОВИЋ: Прегледаћу ја.
ЖАН: А ја идем да се обучем због онога Атлантика.
МАТКОВИЋ: И погледајте се два три пут у огледалу због госпође саветниковице.
ЖАН (Смеје се шеретски и одлази у своју собу)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|