Мирна ноћ

Алекса Шантић

Попијева славуј међ' лишћем, у гају,
    И слатким гласом мирни зрачак пуни;
Росица пада и бисерјем дробним
    Свилена њедра цвјетићима круни.

Са густог грања, што се њежно свило,
    Пролијеће вјетрић и долином блуди,
И тражи цвијеће и, пун слатког миља,
    Испија мирис са свјежих му груди.

И ти си цвијетак, пун чистоте благе,
    И пунан раја и анђелске дражи,
А моја душа вјетрић је што блуди
    И само тебе, мило цвијеће, тражи.

Беч, 3. јуна 1894.