Милојка девојка
Ситно писмо земљу преписало,
сви банови у војску да иду.
ко испрати кој' сина, кој' брата,
бан Маринко никојега нема,
само има девет девојака 5
и десету Милојку девојку.
Гњеван шета по равни дворови,
гњеван шета, беле руке ломи,
руке ломи, дробне сузе рони.
Нико не сме бана упитати, 10
ал' пита га Милојка девојка:
„Што ми ти је, мој стари бабајко,
те ми гњеван по дворови шеташ,
гњеван шеташ, беле руке ломиш,
руке ломиш, дробне сузе рониш?” 15
„Богом тебе, Милојка девојко,
кад ме питаш, право ћу ти кажем:
ситно писмо земљу преписало,
сви банови у војску да иду,
ко испрати, кој' сина, кој' брата, 20
а ја немам ни сина ни брата,
само имам девет девојака
и десету Милојку девојку.”
„Не бој ми се, мој стари бабајко,
ја ћу д'идем војску да војујем, 25
па ми купи војничко одело,
па ми купи коња крилатога,
па ми купи сабљу димискију.”
Послуша гу њен стари бабајко,
па гу купи коња крилатога, 30
па гу купи сабљу димискију.
Тад отиде Милојка девојка,
па отиде војску да војује.
Војевала девет годин' дана,
нико ј' не зна да је женска страна. 35
Време дође војска да се пушта,
цар испрати луле и тамбуре
и испрати бурме и прстење,
да упозна Милојку девојку.
Сви купују бурме и прстење, 40
а Милојка луле и тамбуре.
Лулу пије, у тамбуре бије,
уз тамбуру тијо попевава:
„Вала богу, вала јединому,
војску служих девет годин' дана, 45
нико не зна да сам женска страна,
млађе сестре по два, до три деца,
а ја јадна ни деце, ни кога."
Па се баци ала на ђавола,
право оде до равне дворове. 50
Тад је зову цареви везири:
„Врат' се натраг, Милојка девојко,
да нам будеш царева снашица,
да нам будеш на земљи царица.”
Ал' Милојка главу не окреће, 55
право оде равним дворовима.
