Milojka devojka
Sitno pismo zemlju prepisalo,
svi banovi u vojsku da idu.
ko isprati koj' sina, koj' brata,
ban Marinko nikojega nema,
samo ima devet devojaka 5
i desetu Milojku devojku.
Gnjevan šeta po ravni dvorovi,
gnjevan šeta, bele ruke lomi,
ruke lomi, drobne suze roni.
Niko ne sme bana upitati, 10
al' pita ga Milojka devojka:
„Što mi ti je, moj stari babajko,
te mi gnjevan po dvorovi šetaš,
gnjevan šetaš, bele ruke lomiš,
ruke lomiš, drobne suze roniš?” 15
„Bogom tebe, Milojka devojko,
kad me pitaš, pravo ću ti kažem:
sitno pismo zemlju prepisalo,
svi banovi u vojsku da idu,
ko isprati, koj' sina, koj' brata, 20
a ja nemam ni sina ni brata,
samo imam devet devojaka
i desetu Milojku devojku.”
„Ne boj mi se, moj stari babajko,
ja ću d'idem vojsku da vojujem, 25
pa mi kupi vojničko odelo,
pa mi kupi konja krilatoga,
pa mi kupi sablju dimiskiju.”
Posluša gu njen stari babajko,
pa gu kupi konja krilatoga, 30
pa gu kupi sablju dimiskiju.
Tad otide Milojka devojka,
pa otide vojsku da vojuje.
Vojevala devet godin' dana,
niko j' ne zna da je ženska strana. 35
Vreme dođe vojska da se pušta,
car isprati lule i tambure
i isprati burme i prstenje,
da upozna Milojku devojku.
Svi kupuju burme i prstenje, 40
a Milojka lule i tambure.
Lulu pije, u tambure bije,
uz tamburu tijo popevava:
„Vala bogu, vala jedinomu,
vojsku služih devet godin' dana, 45
niko ne zna da sam ženska strana,
mlađe sestre po dva, do tri deca,
a ja jadna ni dece, ni koga."
Pa se baci ala na đavola,
pravo ode do ravne dvorove. 50
Tad je zovu carevi veziri:
„Vrat' se natrag, Milojka devojko,
da nam budeš careva snašica,
da nam budeš na zemlji carica.”
Al' Milojka glavu ne okreće, 55
pravo ode ravnim dvorovima.
