Милош чобанин (II)
Овце чува Милош чобанине,
нешто мало хиљаду оваца,
а по њима стотину јагањца.
Милош има овна коловођу,
а на овна звоно од 'иљаде, 5
а на звоно бренце од стотине,
а на бренце два драга камена!
Милош има зелену ливаду,
у ливаду бунар вода ладну!
Милош има челичну авлију! 10
на авлију челичну капију!
Реч до речи до цара се чуло,
баш до цара у Стамболу граду.
Кад то зачу турски цар Мурате,
он поскочи на ноге лагане, 15
па довати перо и 'артију,
па Милоша поздравио био:
„Ој, Милоше, моје верно дете,
ја сам чуо, казали ми људи,
да у тебе велико је чудо, 20
што га ниђе па у свету нема!
То у мене ништа је ли нема!"
Па му књигу упутио био.
Ал' да видиш чуда великога,
стиже књига Милош чобанину, 25
књигу чита, а сузом ју лије,
види царе што га поздравио,
Тад говоре тридес’ чобанина:
„Откуд ти је, да је бог убије?
'Ај досад су тебе долазиле, 30
али неси сузом их прелио!"
Ал’ говори Милош чобанине:
„Ој, чусте ме браћо моја мила,
све досад су мене долазиле,
све од браће и од миле мајке. 35
Ова ми је од цара Мурата,
од Стамбола града бијелога,
тражи царе мене на Стамболу".
Па говори тридес’ чобанина:
„Ви гледајте пребијеле овце, 40
докле одем и докле се вратим,
једна мене ако ми погасне,
све тридес' ћу главе окинути!”
Још је њима наредио био:
„Сви тридесет на ноге скочите, 45
те ми Шарца добро 'тимарите,
бисер длаку њему начините!”
Чобани га хитро послушали,
сви тридесет на ноге скочили,
те су Шарца добро тимарили, 50
бисер длаку њему начинили!
Ал' да видиш Милош чобанина,
он се свуче те се преобуче,
још обуче рухо великданско,
великданско па и ђурђевданско, 55
још припаса сабљу димискињу.
Кад до коња долазио био,
он је јунак бога поменуо;
кад то рече на коња скочио,
па га пушти друмом и ширином, 60
к'о 'но звезда небом и ведрином!
Кад искочи у Сгамболско поље,
али царе на прозору беше,
далеко га царе угледао:
„Алај боже, беснога делије, 65
још овакав долазио није!”
Па дозива слуге и везире:
„О, чусте л' ме, слуге и везири,
ви скочите на ноге лагане,
те јунаку врата отворите”. 70
Кад то чуше слуге и везири,
сви скочише на ноге лагане,
те јунаку врата отворише.
Ал, да видиш Милош чобанина,
но је Шарца разљутио био, 75
па прескочи цареву капију!
А то царе све с прозора гледа,
што се чудо у авлију ради!
Ал’ да видиш слуге и везире,
Прифатише Шарца од мејдана. 80
Ал’ да видиш Милош чобанина,
па то оде у бијелу кулу.
Кад на врата улазио био,
ка земљи се преклонио био!
Кад до цара долазио био, 85
примио му ону десну руку,
у руку га пољубио био,
па се иатраг јунак повратио,
ка земљи се опет преклонио.
Ал' да видиш турског цар Мурата, 90
лепо пита незнану делију:
„Откуд ли си незнана делијо”?
Ал’ говори Милош чобанине:
„Ја ти несам незнана делија,
но ја јесам Милош чобанине”. 95
Тад се царе баш сетио био,
лепо пита Милош чобанина:
„Ој, Милоше, моје верно дете,
ја сам чуо, казали ми људи,
да у тебе велико је чудо, 100
што га ниђе баш у свету нема!
је л’ истина, моје верно дете,
да ти имаш хиљаду оваца,
а по њима пет стотин јагањца;
да ти имаш овна коловођу 105
и на овна звоно од 'иљаде
и на звоно бренце од стотине
и иа бренце два драга камена,
да се види тебе путовати,
исто ноћом као и по дању! 110
Да ти имаш зелену ливаду,
у ливаду бунар вода ладну;
да ти имаш челичну авлију,
на авлију челичну капију”?
Ал’ говори Милош чобанине: 115
„Све то царе ја ти богме имам,
ја радио, а бог поклонио”!
Ал је цару много криво било,
па говори Милош чобанину:
„Ој, Милоше, моје верно дете, 120
ја те тебе морам погубити!
Али волиш у воду да т’ утопим,
али волиш да тебе обесим?”
Ал' говори Милош чобанине:
„Немој царе, ако бога знадеш! 125
Несам риба да у воду пливам,
ни кошуља да о плоту висим!
Но сам јунак на мегдан да гинем!
Ако ћеш ме мене погубити,
ја ћу царе тебе научити, 130
ти ми нађи рђавога коња
и ми нађи зарђалу сабљу,
па ми дадни три стотин' војника.
Немој царе у Стамболу граду,
но м' истури у широко поље, 135
па ти знадеш како Србин смрди,
цео ћ’ Стамбол тебе засмрдети!"
Ал' да видиш турског цар Мурата,
превари се, изеде га гуја!
Наће њему рђавога коња, 140
нађе њему зарђану сабљу,
даде њему три стотин’ војника.
Све се Турци опремили били,
бритке сабље у руке узели.
Ал' да видиш Милош чобанина, 145
кад до коња долазио био,
он је јунак бога поменуо:
„Аман боже и свети Никола,
аман боже и свијетла Петко,
аман боже и свијетла недеља"! 150
А то рече, на коња скочио.
Ал' да видиш што су Турци били,
па му ноге под коња звезаше,
па га воде на поље широко.
Види Милош да је погинуо. 155
А опет је бога замолио:
„Аман боже и свети Никола,
а Никола наљути ми коња!
Аман боже и свијетла Петко,
светла Петко отпетљај ми ноге! 160
Аман боже и света Недељо,
а недеља наоштри ми сабљу"!
Бог м' помого и свети Никола,
а Никола наљути му коња,
светла Петка отпетља му ноге, 165
а недеља наоштри му сабљу!
Па се пусти преко пуста поља,
па удари кроз Турке илбију,
а стотину у море нагнао,
а стотини главе откинуо, 170
а стотину с коњем потрошио!
А то царе на прозоре беше,
све то чудо царе што гледаше,
што се чудо у то поље ради!
Ал’ да видиш Милош чобанина, 175
па се врати у Стамболу граду.
Ал’ да видиш турског цар Мурата,
не чека га у бијелу двору,
већ му слази доље у подруму,
те му Шарца изводио био: 180
„О чу ли ме, Милош чобанине,
ево Шарац тебе од мејдана,
па ти иди горе у планину,
Ти радио, а бог поклонио”!
Ал’ да видиш Милош чобанина, 185
он погледа с лева те на десно,
бритку сабљу повадио био
и цару је главу откинуо!
