Милош Обилић (Јован Суботић)/13

Извор: Викизворник
Милош Обилић (Јован Суботић)
Писац: Јован Суботић
ОСМИ ПРИЗОР


ОСМИ ПРИЗОР
Обилић доведе Јусуф-пашу. С њима дође и Милан Топлица

ЦАР ЛАЗАР:
Гледни, пашо, у сва ова лица,
Што ти кажем у сваком ћеш наћи.
Носи натраг понуду падиши:
Кад год дође, спремне ће нас наћи.
ЈУСУФ-ПАША:
Ако ову понуду одбисте
(Погледајући крадом на Бранковића.)
Ваљда другу коју примићете.
ЦАР ЛАЗАР:
Ако какву бољу донесеш нам
Радо ћемо бољи глас ти дати.
(Оде, за њим сва господа, осим Бранковића, Јусуф-
-паше и Обилића.)
ОБИЛИЋ (паши):
Хајде, пашо!
БРАНКОВИЋ:
Мени цар наложи
Дочекати турскога гласника.
ОБИЛИЋ:
Теби рече пашу дочекати
А мени га рече испратити.
БРАНКОВИЋ:
Ког цар Лазар Бранковићу преда,
Тог му мора он сам и узети.
ОБИЛИЋ:
Хајд’мо цару па нек’ он пресуди.
БРАНКОВИЋ:
Ја га немам низашто питати:
Знам заповест, друго ми не треба.
ОБИЛИЋ (оде).
БРАНКОВИЋ (паши нагло):
Имаш јоште оно писмо, пашо?
ЈУСУФ-ПАША:
Имам!
БРАНКОВИЋ:
Дај га!
ЈУСУФ-ПАША (пружи му га):
Ево ти га!... Дакле
У тебе се смемо поуздати?
БРАНКОВИЋ:
Само паз’те, да свет ништ’ не дозна.
Ћути, ето Обилић долази.
ЈУСУФ-ПАША (за себе):
Луда главо, срце од камена!



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.