Милош Обилић/5
5.
(Соба у Лазаревом двору)
ЛАЗАР, после и чиновник
ЛАЗАР (чита једно писмо): Да, да, до тога смо већ дошли! Проклета змијо, једва чекаш да слапша страна клоне, да јој се подсмехнеш и наругаш! (Опет чита). Али, не скаче ли вода навише што је јаче притиснута? (Устане). Неће ни ово дуго бити, мој Гара. Зачудићеш се, како се пуштени лав борити уме, кад му
наново ланце на врат увалити гледе; стидећеш се шта си писао, и ово ће те научити да одсад паметније поступаш. (Чиновнику који у собу уђе). Моја је воља да се старешине сабора што скорије скупе; таки нек се јави велможама, који су оближњи!
ЧИНОВНИК: Светла круно, висока ће твоја воља испуњена бити; но још имам твом величеству пријавити пришествије турскогпосланика.
ЛАЗАР: Турског посланика!? Брзо нек се сабор скупи, а њега унутра пусти.
ЧИНОВНИК (изиђе).
ЛАЗАР: Ово је у невреме. Шта ће бити, сад ћемо видети.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|