Miloš Obilić/5
5.
(Soba u Lazarevom dvoru)
LAZAR, posle i činovnik
LAZAR (čita jedno pismo): Da, da, do toga smo već došli! Prokleta zmijo, jedva čekaš da slapša strana klone, da joj se podsmehneš i narugaš! (Opet čita). Ali, ne skače li voda naviše što je jače pritisnuta? (Ustane). Neće ni ovo dugo biti, moj Gara. Začudićeš se, kako se pušteni lav boriti ume, kad mu
nanovo lance na vrat uvaliti glede; stidećeš se šta si pisao, i ovo će te naučiti da odsad pametnije postupaš. (Činovniku koji u sobu uđe). Moja je volja da se starešine sabora što skorije skupe; taki nek se javi velmožama, koji su obližnji!
ČINOVNIK: Svetla kruno, visoka će tvoja volja ispunjena biti; no još imam tvom veličestvu prijaviti prišestvije turskogposlanika.
LAZAR: Turskog poslanika!? Brzo nek se sabor skupi, a njega unutra pusti.
ČINOVNIK (iziđe).
LAZAR: Ovo je u nevreme. Šta će biti, sad ćemo videti.
|