Милкана болна болује,
за Ђорђи либе тугује,
никој тој њу не верује,
нити јетрва ни з’лва,
ни таја пуста свекрва. 5
Којто Милкану верује,
он си је млого далеко,
у цара војску он служи,
ситно му писмо писаше:
„Поскоро, Ђорђи, да дојдеш.“ 10
Ето ти Ђ#рђи на врата.
Милкана душу испушта.
Говори Ђорђи од врата:
„Мамо ле, стара мајчице,
додај ми остро ножленце 15
у срце да се убодем,
наједн’г си ни женила,
наједн’г да ни жалејеш.“
Песма је записана јула 1980. године у Височкој Ржани, а певала је: МИЛАНКА НЕНИЋ (рођ. 1908. у Росомачи од оца Милче и мајке Саветке, удата у В. Ржану.
