Milkana bolna boluje,
za Đorđi libe tuguje,
nikoj toj nju ne veruje,
niti jetrva ni z’lva,
ni taja pusta svekrva. 5
Kojto Milkanu veruje,
on si je mlogo daleko,
u cara vojsku on služi,
sitno mu pismo pisaše:
„Poskoro, Đorđi, da dojdeš.“ 10
Eto ti Đ#rđi na vrata.
Milkana dušu ispušta.
Govori Đorđi od vrata:
„Mamo le, stara majčice,
dodaj mi ostro nožlence 15
u srce da se ubodem,
najedn’g si ni ženila,
najedn’g da ni žaleješ.“
Pesma je zapisana jula 1980. godine u Visočkoj Ržani, a pevala je: MILANKA NENIĆ (rođ. 1908. u Rosomači od oca Milče i majke Savetke, udata u V. Ržanu.
