Мејрима/32

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ЧИН ПЕТИ
◄   ПОЈАВА III ПОЈАВА IV ПОЈАВА V   ►

ПОЈАВА IV

Пређашњи; улази Ћамил


ЋАМИЛ:
Ево за те писма из Травника;
Донио га катана везиров.
Сад знаћемо на чему смо са њим.
(Паша чита писмо.)
АЛИ-ПАША:
„Раја нам се мјестимице буни,
И бојим се да сва не усплане;
На вр’јеме јој треба на пут стати.
Сили турској најбоља је језгра
У Крајини и Херцеговини;
Све уреди на те двије стране
Да одасвуд сложно ударимо.
Пошљи за то човјека у Мостар,
А похитај главом у Крајину.
Познате су крајишничке ћуди,
Тешко би се сложиле без тебе.
Не плаши се за Високо твоје;
Ја већ к њему кренух, јер одабрах
Да Високо међу Бањалуком
И Мостаром средиште нам буде.“
(Савија писмо.)
Еј везире безумни! Ти хтједе
Устанка се с рајом поиграти,
Па кад си се о њу ожегао
Нас позиваш да гасимо ватру!
ЋАМИЛ:
И на његов позив не можемо
Оглушит’ се, а да с њим заједно
Не спржи нас ватра та и саме.
АЛИ-ПАША:
Није друкче, послушат’ га треба.
Ја од тебе подеснијег немам
Ћамил-беже, да у Мостар пошљем.
Ваља да се јутрос још упутиш.
А ми ћемо, зете, иза подне
Пут Крајине кренут’ се у здрављу.
Уз твоје ћу три стотине свата
Још узети двјеста Височана,
Да се путем ничег не бојимо.
Ти, Хасане, да ми то уредиш.
ФЕИЗ:
А ко ће те овђе заступати
Докле стигне везир?
АЛИ-ПАША:
Ти, Феизе.
Не губимо ни једнога часа;
Сваки за свој одлазак се брини. (Отиду.)
Ђе си, момче?... Мејриму ми пошљи.
С'ве је пошло како н’јесам хтио;
Бог би знао како ће изићи.

Референце[уреди]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 117 година.