Mejrima/32
| ◄ ПОЈАВА III | POJAVA IV | ПОЈАВА V ► |
POJAVA IV
ĆAMIL:
Evo za te pisma iz Travnika;
Donio ga katana vezirov.
Sad znaćemo na čemu smo sa njim.
(Paša čita pismo.)
ALI-PAŠA:
„Raja nam se mjestimice buni,
I bojim se da sva ne usplane;
Na vr’jeme joj treba na put stati.
Sili turskoj najbolja je jezgra
U Krajini i Hercegovini;
Sve uredi na te dvije strane
Da odasvud složno udarimo.
Pošlji za to čovjeka u Mostar,
A pohitaj glavom u Krajinu.
Poznate su krajišničke ćudi,
Teško bi se složile bez tebe.
Ne plaši se za Visoko tvoje;
Ja već k njemu krenuh, jer odabrah
Da Visoko među Banjalukom
I Mostarom središte nam bude.“
(Savija pismo.)
Ej vezire bezumni! Ti htjede
Ustanka se s rajom poigrati,
Pa kad si se o nju ožegao
Nas pozivaš da gasimo vatru!
ĆAMIL:
I na njegov poziv ne možemo
Oglušit’ se, a da s njim zajedno
Ne sprži nas vatra ta i same.
ALI-PAŠA:
Nije drukče, poslušat’ ga treba.
Ja od tebe podesnijeg nemam
Ćamil-beže, da u Mostar pošljem.
Valja da se jutros još uputiš.
A mi ćemo, zete, iza podne
Put Krajine krenut’ se u zdravlju.
Uz tvoje ću tri stotine svata
Još uzeti dvjesta Visočana,
Da se putem ničeg ne bojimo.
Ti, Hasane, da mi to urediš.
FEIZ:
A ko će te ovđe zastupati
Dokle stigne vezir?
ALI-PAŠA:
Ti, Feize.
Ne gubimo ni jednoga časa;
Svaki za svoj odlazak se brini. (Otidu.)
Đe si, momče?... Mejrimu mi pošlji.
S've je pošlo kako n’jesam htio;
Bog bi znao kako će izići.
Reference[uredi]
|