Мејрима/18

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ЧИН ТРЕЋИ
◄   ПОЈАВА III ПОЈАВА IV ПОЈАВА V   ►

ПОЈАВА IV

Пређашње. Живан куца на врата


ЖИВАН:
О Љубице! Свуд те тражим; ђе си?
ЉУБИЦА:
Ха! Ево га, ево њега, главом.
МЕЈРИМА:
Нека дође; то и волим: ваљда
Неће смјети порећи што рекох.
Врата ћу му сама откључати.
ЖИВАН (ушав):
Ти! Ти овђе!
МЕЈРИМА:
И чекам те, видиш.
ЉУБИЦА:
О Живане, божије ти мајке!
Ко је ова жена, ил’ ђевојка,
Или ђаво, шта ли је, ја не знам;
Сад ми откри худу, страшну тајну:
Какву другу мимо мене љубиш?
ЖИВАН:
Добро рече, то је црни ђаво,
А Бог га је за ме привезао
Да ме прати вјечито за казну,
Те свуд јаму испод мене дубе.
И на Бога да се не осврћем
Имена ми његовог! Са земљом
Сада бих је овђе саставио.
МЕЈРИМА:
Зар ти мене! Продрзљиви робе,
Ја се смијем лудој ти пријетњи.
ЖИВАН:
Бјежи, брже бјежи док те н’јесам
На улицу срамно избацио.
(Погледав га презриво Мејрима вели Љубици:)
МЕЈРИМА:
Најприје сам тебе свјетовала
Да ту змију не примиш у њедра,
Јер би т’ отров на срце излила,
А сада ти ужасно пријетим;
Не будеш ли мене послушала
Јаох теби, Влахињице, јаох! (Отиде.)
ЉУБИЦА:
Сад све видим, сада све поимам,
Твоју тугу и мој тајни бојаз.
О Живане, Бог те не убио!
Кад бијаше другу заволио
Зашто мене да невјерно просиш?
Је л’ истина, тако т’ мајка жива,
Да те отац на то приморао?
ЖИВАН:
То ли ти је безумница рекла?
ЉУБИЦА:
Је ли каква друга, ил’ је она,
Лицем она мени супарница?
ЖИВАН:
Већ ни она, нит’ икоја друга.
Сад, ван тебе, ни за какву не знам
Женску главу, нит’ ћу одсад знати.
То ти велим, па не питај даље.
Хајд’мо кући. О случају овом
Није вр’једно ни с ким да говориш.
(Отиду.)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 117 година.