Мехмедбег у сужањству и Врцић бајрактар
0001 Шенлук чини лички Мустајбеже,
0002 Жени брата свога Мехмедбега,
0003 Испросио из Хливна дивојку,
0004 Липу Ханку Хасан-алајбега.
0005 Бег покупи по Лици сватове,
0006 Доведоше Хливањку дивојку.
0007 Бег заврже велико весеље,
0008 Пир учини за недиљу дана,
0009 Двоје мило свели у одају.
0010 Кад се тавна ноћца уноћала,
0011 Већ поспали кићени сватови,
0012 Бег Мехмедбег и млада госпоја
0013 Играју се они у одаји.
0014 Кад је ноћи прошла половина,
0015 Мехмедбеже сиди код пенџера,
0016 Госпоја му чибук подмакнула,
0017 А шекерли кахву наточила.
0018 Мало вриме за дуго не било,
0019 Стаде била дозивати вила,
0020 На име виче тога Мехмедбега:
0021 „Мехмедбеже, Богом побратиме!
0022 Јеси л’, беже, у својој одаји,
0023 А љубиш ли госпу на јатаку,
0024 Али те је санак приварио?
0025 Послушајде виле планинкиње,
0026 Гдје те вила од Црваћа виче,
0027 Ход’ ми граду садји на капију,
0028 Њешто ми је триба од тебека.“
0029 Кад Мехмедбег вилу опазио,
0030 Он на ноге скочи у одаји,
0031 Препаса се пасом и силахом,
0032 За пас зади двије пушке мале,
0033 Под њих метну палу позлаћену,
0034 Прко себе сабљу пребацио,
0035 Па он садје у своју авлију,
0036 Од авлије отворио врата,
0037 А окрену граду на капију.
0038 Кад изадје граду на капију,
0039 Он опази влашче на кулашу,
0040 Њему вели беже Мехмедпаша:
0041 „О влашчићу на коњу кулашу!
0042 Ко ме ноћас код Црваћа виче?“
0043 Њему влашче вели са кулаша:
0044 „Је ли вјера, да се састанемо?“
0045 „ „Тврдја ј’ вјера, нег студена ситна.“ “
0046 До њег влашче доћера кулаша,
0047 А пови се по гриви кулашу,
0048 Даде њему листак књиге биле:
0049 „Ето т’, беже, књига од менека!
0050 Ја сам слуга Гавран-капетана.“
0051 Бег му дван’ест даде маџарија:
0052 „Службениче, ти се напој вина!“
0053 „ „Фала теби, поштени Турчине!“ “
0054 То му рече, поврати кулаша,
0055 Оде беже натраг на Удбину.
0056 Кад он удје у своју одају,
0057 Гледа књигу Гавран-капетана:
0058 „Ето т’ књига Гавран-капетана!
0059 Тебе фале, да си јунак прави,
0060 Ако љуба ниси Хливањкиња,
0061 Ходи мени на Котаре сидји
0062 До у јутро, док се роди сунце,
0063 Под кулом ми на мејдан изидји,
0064 У мејдану да се окушамо.“
0065 Кад Мехмедбег књигу прегледао,
0066 Намах беже на ноге скочио,
0067 Па се спрема момак у одаји,
0068 А пита га госпе Хливањкиња:
0069 „Куд ћеш, беже, срце из нидара!
0070 Чија ти је књига долетила,
0071 Ком остављаш своју Хливањкињу?“
0072 „ „Хоћу, јањци, на Котаре сићи,
0073 Билој кули Гавран-капетана
0074 До у јутро, док се роди сунце;
0075 Мене Гавран на мејдан позива,
0076 Ти остани у мојој одаји,
0077 Немој рано отворати врата,
0078 Брата мога кахар учинити,
0079 Ни казати брату родјеноме,
0080 Да ме Гавран на мејдан позива.
0081 Веш ти реци брату Мустајбегу:
0082 Отишо сам до читлука свога,
0083 До нашега кнеза Вукашића,
0084 Да подигнем рају испод краја,
0085 Сведем чету на Котар камени,
0086 Не би л’ тамо четом задобио.
0087 Немој моје мајке уцвилити!
0088 Да погинем тамо у мејдану,
0089 Ти јој немој, драга, казивати,
0090 За то ће се чути по Удбини,
0091 А немој ми куле оставити,
0092 Чувај кулу за седам година!“ “
0093 „Хоћу, беже, двадесет година.
0094 Не дај Боже, да тамо погинеш,
0095 Никад куле оставити не ћу,
0096 А не ћу се никад удавати.“
0097 Опреми се беже у одаји,
0098 На јаслама опреми дјогата,
0099 Њему госпе у авлију садје,
0100 У авлији па се халалише.
0101 Оде госпе натраг у одају,
0102 Нека цвили у својој одаји!
0103 Оде беже граду на капију,
0104 Из Удбине ишћера дјогата:
0105 „Мој дјогате, десно крило моје!
0106 Ваља теби ноћас кидисати,
0107 Ноћас ваља на Котаре сићи.“
0108 Гони дјогу низ Лику Вучјаку,
0109 Он удари преко Вучијака,
0110 Вучјак приђе, на Котаре сиђе
0111 Ниже куле Гавран-капетана,
0112 А веш био данак освануо.
0113 Подранио Гавран-капетане
0114 С Анђелијом госпом у одаји,
0115 У одаји хладно пију вино,
0116 Госпоја му сиди код колина,
0117 Марка сина држи на нарамку,
0118 Марка сина од годину дана,
0119 А погледа Гавран са пенџера.
0120 Кад опази бега и дјогата,
0121 Гдје га беже на мејдан позива,
0122 Он госпоји вели Анђелији:
0123 „Анђелија, вирна љубо моја!
0124 Ено врага бега Мехмедбега!
0125 Ја сам њему књигу оправио,
0126 Ја сам бега на мејдан зовнуо,
0127 Бег је ово рано подранио,
0128 Подранио, да изгуби главу.
0129 Како бисмо приварили врага,
0130 Не би ли га уфатили жива?“
0131 Њему вели љуба Анђелија:
0132 „Господине Гавран-капетане!
0133 Немој њему на мејдан изићи,
0134 Не зна с’ тамо, ко ће погинути,
0135 Лако ћемо њега преварити,
0136 Преварити, уфатити жива:
0137 Хајд изидј’мо пред кулу камену,
0138 Ја понити у нарамку сина,
0139 Нек настриже сина Маријана,
0140 Тако ћемо њега преварити.“
0141 То рекоше, на ноге скочише.
0142 Када Гавран под кулу изидје,
0143 За њим иде Анђелија љуба,
0144 Она носи у нарамку д’јете,
0145 Мехмедбеже добро јутро викну,
0146 Гавран њему јутро прифатио:
0147 „Мехмедбеже, поштени Турчине!
0148 Сјаши коња, да се напијемо,
0149 На поштењу да се састанемо!“
0150 „ „Не будали, Гавран-капетане!
0151 С ким се бијем, ја с оним не пијем.
0152 Ти си мени књигу оправио,
0153 Ти си мене на мејдан позовно
0154 Ево бега, а ево дјогата,
0155 Јаши коња, да се огледамо!“ “
0156 Њему вели Гавран-капетане:
0157 „Ја ти јесам књигу оправио,
0158 Јесам тебе на мејдан позовно;
0159 Сад ти не ћу на мејдан изићи,
0160 Ти си мени врло омилио,
0161 Каил сам се с тобом кумовати,
0162 Да ми овде кумство утврдимо:
0163 Настрижи ми сина Маријана!
0164 Да сам тебе на кумство позовно,
0165 Не б’ ми ћио на Котаре сићи,
0166 С тога сам те на мејдан позовно,
0167 Ја те знадем, да си јунак прави.“
0168 Превари га, уједе га гуја,
0169 Одведе га у своју авлију,
0170 У авлији одјаха дјогата,
0171 Службеници узеше дјогата,
0172 Оба с’ кума по руке узеше,
0173 Изидјоше у кулу камену.
0174 Кад сједоше оба у одаји,
0175 Госпоја му руци полетила,
0176 Прид њег метну од године д’јете,
0177 А даде му од злата маказе:
0178 „Мехмедбеже, да се кумујемо,
0179 Настрижи ми од године д’јете,
0180 Нека имам на Удбини кума,
0181 Каква бега већ на Лици нејма!“
0182 Ту се они липо кумоваше.
0183 Кад настриже у одаји д’јете,
0184 Метну дваест у косе дуката,
0185 Кума њему од свиле кошуљу,
0186 На кошуљу златали махраму.
0187 Стаде вика Гавран-капетана:
0188 „Понеси нам вино и ракију
0189 И дебело месо овновину!“
0190 Прид њих госпе толу поставила,
0191 Вас дан они хладно пију пиће.
0192 Кад дан прође, тавна ноћца дође,
0193 У одаји па се напојише,
0194 Опојише тога Мехмедбега,
0195 Паде бегу брез узглавља глава,
0196 Заспа беже као јање младо.
0197 Када види Гавран-капетане,
0198 Он прифати бегово оружје,
0199 Одапе му од злата челенке,
0200 А уз ему токе и илике,
0201 А повика своје плаћенике:
0202 „Ход’те боље мени у одају!“
0203 Кад му удје дван’ест плаћеника,
0204 Њима вели Гавран-капетане:
0205 „Нос’те бега на јатаку моме,
0206 Изнес’те га под кулу бијелу,
0207 Покријте га свиленим јорганом!
0208 Што сам ћио, то сам учинио,
0209 Ја дјогата не дам но оружја
0210 Ни његових златних челенака
0211 Ни његових тока и илика,
0212 Виш му ништа од оружја не ћу.“
0213 Изнесе га дван’ест плаћеника,
0214 Ниже куле бега оставише,
0215 Покрише га свиленим јорганом,
0216 Од авлије притворише врата.
0217 Сву ноћ беже санак боравио.
0218 Док већ била зора прикучила,
0219 Пробуди се беже Мехмедбеже,
0220 Већ је бега пиће попуштило.
0221 Кад опази кулу Гавранову,
0222 А одјекну момак на јатаку,
0223 А повика Гавран-капетана:
0224 „Душманине, Гавран-капетане!
0225 Што ми главу ти одсико ниси,
0226 Кад си мени ’вако кидисао?!
0227 Ја ми врати коња и одило,
0228 Ја одсици главу са рамена!“
0229 Њему Гавран вели са пенџера:
0230 „Не будали, беже Мехмедбеже!
0231 Ја ти не ћу глави кидисати;
0232 Што сам ћио, то сам учинио,
0233 Ето тебе, а ето Котара,
0234 А ето ти све широке Лике,
0235 Ја ти бити ни мукает не ћу.“
0236 Мехмедбегу сузе ударише:
0237 „Душманине, одсици ми главу!“
0238 Гавран њему ни мукает није.
0239 Подиже се беже Мехмедбеже,
0240 Па окрену испод куле биле,
0241 Повикује Гавран-капетана:
0242 „Душманине, Гавран-капетане!
0243 Кад ми не ћеш ти одсићи главе,
0244 Ја с’ на Лику повраћати не ћу,
0245 Док је моје на рамену главе.“
0246 То му рече, од куле отишће.
0247 Грозне бегу сузе удариле,
0248 Па отишће низ Котар камени
0249 Билој кули побратима свога,
0250 Побратима Павла-капетана.
0251 Кад му дође кули и авлији,
0252 Кад га видја Павле капетане,
0253 Он дочека побратима свога,
0254 Изведе га у кулу камену,
0255 Побратиму вели у одаји:
0256 „Мехмедбеже, Богом побратиме,
0257 Оклен овде јутру на подранку
0258 Брез дјогата и оружја свога?
0259 Тако мени доходио ниси.“
0260 Њему беже вели у одаји:
0261 „Продји ме се, Богом побратиме,
0262 Не питај ме, већ одсици главу!
0263 Превари ме Гавран-капетане,
0264 Посло ми је књигу на Удбину,
0265 У књизи ме на мејдан позиво.
0266 Ја дојахах од кулу дјогата,
0267 А на мејдан позовнух Гаврана,
0268 Изадје ми Гавран из авлије
0269 И изведе љубу Анђелију,
0270 Носи госпе д’јете у нарамку,
0271 Ту је мене Гавран преварио:
0272 Не ћиде ми на мејдан изаћи,
0273 Веш је мене на кумство позовно,
0274 Изведе ме у кулу камену,
0275 Кумовах му сина Маријана.
0276 Ту се јесмо липо скумовали,
0277 Разложисмо хладно пити пиће,
0278 Вас дан пили, ноћцу дочекали,
0279 Врло мене пићем оборише,
0280 Оборише, па ме успаваше,
0281 Избаци ме из куле камене,
0282 А устави дјогу и оружје.
0283 Кад је мене пиће попуштило,
0284 Ја повиках Гавран-капетана:
0285 „ „Кад си мене ’вако преварио,
0286 Ход’ изидји, па одсици главу!“ “
0287 Лашње могу главу приболити,
0288 Нег да ме је ’вако оголио;
0289 А вели му Гавран са пенџера:
0290 „ „Што сам ћио, то сам учинио,
0291 Ја ти глави кидисати не ћу,
0292 Ти сад хајде, куд је теби драго!“ “
0293 Ја окренух к теби низ Котаре,
0294 Побратиме, одсици ми главу!
0295 На те побро зажалити не ће,
0296 Што ћеш моју одризати главу.“
0297 Њему вели Павле капетане:
0298 „Не будали, Богом побратиме!
0299 Не би твојој ја кидисо глави
0300 Ка ни своме сину јединоме,
0301 И то ћ’ бити, како Бог нареди.
0302 Ја ћу теби коња поклонити,
0303 А дат ћу ти од себе оружје,
0304 Саковати од злата челенке,
0305 Бољега ти дјогу подмакнути,
0306 Хајде, брате, натраг на Удбину!“
0307 „ „Не будали, Богом побратиме!
0308 Ја се не би натраг повратио,
0309 Волим своју изгубити главу!
0310 Ја веш натраг на Удбину не ћу
0311 А брез свога коња и оружја,
0312 Ја брез главе Гавран-капетана.“ “
0313 Ту су били за недиљу дана.
0314 Онда вели Павле капетане:
0315 „Мехмедбеже, Богом побратиме!
0316 Ти код мене остати не мореш.
0317 Личани су ударили Турци,
0318 Тебе траже на четири стране,
0319 Могли би те наћи код менека,
0320 Обојици кидисати глави.
0321 Хајде са мном Задру низ Котаре,
0322 Дат ћу тебе бану Задранину,
0323 Дворит ћеш га за никог земана,
0324 Ја ћу тебе липо направити.“
0325 Одведе га Задру каменоме,
0326 Предаде га бану Задранину,
0327 Њему вели бане Задранине:
0328 „Дуко моја, Павле капетане!
0329 Оклен т’ ’вака слуга код колина?“
0330 „ „Господине, бане Задранине!
0331 Није ово слуга код колина,
0332 Већ ми нетјак Моружиновићу
0333 Изнад Сења испод Огулина,
0334 Брат рођени Ђуре капетана,
0335 Моја га је сестра породила;
0336 Ово ј’ Мате Моружиновићу,
0337 Оставио Сења бијелога,
0338 А потего мени на Котаре,
0339 Да га сведем Задру бијеломе,
0340 Да те служи у Задру бијелу.“ “
0341 Прифати га бане Задранине,
0342 Узе њега слугу код колина,
0343 А добро га бане помилово,
0344 Помилово, па га заодио.
0345 Дотлен био беже Мехмедбеже,
0346 Већ отален Моружиновићу,
0347 Служи бана три године дана.
0348 Кад четврта настаде година,
0349 Бан га посла у Млетке бијеле,
0350 Поклони га у Млецих принципу,
0351 Нека служи у Млецих принципа.
0352 Вид’ де главе личког Мустајбега!
0353 Вавик тражи брата родјенога.
0354 Кука стара на оџаку мајка,
0355 Цвили мајка и ноћом и даном.
0356 Шаље беже на четири стране
0357 Уходнике по камен-Котару,
0358 Не би л’ за њег гдјегод опазио,
0359 Ако му је у животу глава,
0360 Не би л’ брата избавио свога.
0361 Све дан по дан за седам година
0362 Вавик тражи брата родјенога,
0363 Бег је трипут књигу оправљао,
0364 Слао књигу Задру низ Котаре,
0365 А на руке Задранину бану,
0366 Не би ли му потражио брата
0367 За уцину и за готовину.
0368 Бан је њему књиге повраћао:
0369 „Амо нејма Мехмедбега твога,
0370 У четири наше бановине
0371 За њег гласа ни хабера нејма.“
0372 Окани се лички Мустајбеже,
0373 Најстраг посла Талу Личанина
0374 И побру му малог Радована.
0375 Како ћ’ Тале ићи на Котаре?
0376 Оба окак Тале засмолио,
0377 А узео гусле јаворове,
0378 А води га мали Радоване,
0379 Води талу по камен-Котару,
0380 По биртијах и по крчмарицах,
0381 Гдје долазе котарски сердари,
0382 Гдје год пију у биртијах пиће,
0383 Ту је њега Раде навраћао,
0384 Свагдје ј’ Тале пјесму запјевао,
0385 Гусле гуде, а слипац попива,
0386 Дарују га котарски сердари,
0387 А за бега њима гласа нејма.
0388 Свакој га је цркви доводио,
0389 Гдје га сајам збиљаоко цркве,
0390 Бегу гласа ни хабера нејма.
0391 Ходали су пуна три мисеца,
0392 Напросили мала готовога,
0393 Није шале, изгуслио Тале,
0394 Најстраг су се бегу повратили,
0395 Њега пита лички Мустајбеже:
0396 „Једа, Тале, Мехмедбега мога?“
0397 „ „Продј’ се, беже, не задаји јада,
0398 Не спомињи Мехмедбега свога!
0399 За њег гласа ни хабера нејма.
0400 Ја сам ходо пуна три мисеца,
0401 Ја ходио, Раде ме водио,
0402 Све гуслио, а јасно поп’јево,
0403 За њег могли провидити нисмо.
0404 Да т’ је брату у животу глава,
0405 Нашо би га Тале Личанине,
0406 О њему ти нико не дивани.“ “
0407 Грозне бегу сузе ударише,
0408 Виш се кани брата и Котара.
0409 Вавик цвили остарила мајка,
0410 Све дан по дан дванаест година.
0411 Кад трин’еста настала година,
0412 Подранио лички Мустајбеже,
0413 Из оџака у механу пође,
0414 А на кули кука кукавица.
0415 То не била горска кукавица,
0416 Већ је мајка тога Мехмедбега.
0417 Кад је чуо лички Мустајбеже,
0418 Одјекује беже у авлији:
0419 „Давор моја остарила мајко!
0420 Вавик кукаш јутром и вечером.
0421 Камо срића, моја стара мајко,
0422 Да с’ и овог пожелила сина,
0423 Да не слушам тебе на оџаку!“
0424 Грозне бегу сузе ударају,
0425 Плачан беже у беглук изиде,
0426 Кад механа пуна Удбињана,
0427 У беглуку хладно пију пиће,
0428 Дочекаше Мустајбега свога,
0429 Прође беже, сједе код пенџера.
0430 Питају га млади Удбињани:
0431 „Што је теби, беже, у механи?“
0432 „ „Продј’те ме се, моји Удбињани,
0433 Не питајте Мустајбега свога!
0434 Цвили мене на оџаку мајка
0435 Жалећи ми брата родјенога,
0436 Камо срећа, да сам погинуо,
0437 Овог вакта да дочеко нисам!“ “
0438 То говори лички Мустајбеже,
0439 Механи се отворише врата,
0440 Тужан сужањ у механу удје,
0441 Њему халка око била врата,
0442 А огрно сињу кабаницу,
0443 Како удје, божју помоћ викну,
0444 Мустајбегу полетио руци,
0445 Па он простри сињу кабаницу.
0446 Њима сужањ вели у механи:
0447 „А Бога вам, Турци у механи!
0448 Дај надил’те сужња невољника!
0449 Јадан просим главно дуговање,
0450 Дуговање, а за своју главу.“
0451 Згледаше се у механи Турци,
0452 Они дају, што је који кадар,
0453 Бег му даде полу маџарије.
0454 Зафаљује сужањ у беглуку:
0455 „Фала вами у беглуку Турци,
0456 Кад сте мене ’вако даровали!“
0457 Њему вели лички Мустајбеже:
0458 „Ја Бога ти, сужњу невољниче!
0459 Ти оклен си, од краја којег си,
0460 У кога си био у невољи,
0461 Коме главно просиш дуговање?“
0462 „ „Кад ме лички питаш Мустајбеже,
0463 Ја сам, беже, са камен-Котара,
0464 Ако с’ чуо Коцијановића,
0465 Ја сам Јован Коцијановићу.
0466 Ја сам, беже, био у тавници
0467 У Турчина Вези-Мехмедаге,
0468 Аги главног просим дуговања,
0469 Дуговања стотину дуката.“ “
0470 А огрну сињу кабаницу,
0471 Па се натраг ћеде повратити;
0472 А погледа Лика са пенџера,
0473 Бег опази Врцић-бајрактара,
0474 Јаше дору уз рудине вавне,
0475 А повика беже у механи:
0476 „Благо нами, моји Удбињани!
0477 Ето нами Врцић-бајрактара!
0478 Одавна нам није долазио,
0479 Лети, Раде, прими му дората!“
0480 А изадје пред механу Раде,
0481 Сам у себи сужањ помислио;
0482 „Да дочекам Врцић-бајрактара,
0483 Не би ли ме штогод надилио!“
0484 Кад им Врцић у механу удје,
0485 Мустајбегу полетио руци,
0486 Њега беже у чело пољуби,
0487 Код себе му мисто намистио,
0488 А даде му чашу наливену,
0489 Узе Врцић, чашу искапио.
0490 Кад га види сужањ у механи,
0491 Поклони се Врцић-бајрактару.
0492 „О Турчине, Врцић-бајрактару,
0493 Дај надили сужња невољника!
0494 Сужањ главно проси дуговање.“
0495 У њег гледа Врцић-бајрактару,
0496 Њему даде жуту маџарију:
0497 „Немој мени, сужњу завидити!
0498 Више ми се није прегодило.
0499 Да ми се је више прегодило,
0500 Ја бих боље тебе даровао.“
0501 „ „Фала теби, бегов бајрактару!
0502 Здраво био, па се веселио!
0503 Ако бог да и срећа божија,
0504 Ако Јован биде у животу,
0505 Ваљат ће ти жута маџарија.“
0506 Оде Јован из беглук-механе,
0507 Виш је сужањ Лику опросио,
0508 Оде сужањ на Котар камени,
0509 Најпри кули стиже на Котаре,
0510 Билој кули Владикић-Михајла.
0511 Кад под кулу уа влију удје,
0512 У авлији тола заемтнута,
0513 Уврх тоел Владикић Михајло.
0514 Око њега котарски сердари,
0515 Медју њима млади капетани,
0516 Хладно пију у авлији вино.
0517 Службу чини Владикић Михајло,
0518 Он сердаре на службу позовно,
0519 Вин о лива кићена дивојка,
0520 Сестра Јања Владики-Михајла.
0521 Онда им се сужањ поклонио,
0522 Владикићу руци полетио:
0523 „А господо у овој авлији!
0524 Дај надил’те сужња невољника!
0525 Јадан просим главно дуговање,
0526 Дуговање а за своју главу.“
0527 Њему вели Владикић Михајло:
0528 „Де се мени у авлији кажи:
0529 Ти оклен си, са миста којег си,
0530 Коме главно просиш дуговање?“
0531 А вели му сужањ у авлији:
0532 „Зар ме не знаш, мили господине!
0533 Ја сам Јован Коцијановићу,
0534 А био сам јадан у тавници
0535 У Турчина Веиз-Мехмедаге,
0536 Аго главно просим дуговање.“
0537 А вели му Владикић Михајло:
0538 „Право кажи, Коцијановићу,
0539 Јеси л’ ходо по широкој Лици,
0540 Јесу ли те Турци даровали,
0541 Куд с’ по Лици најбољи јунаци?“
0542 „ „Владикићу, мили господине!
0543 Сви су мене Турци даровали.
0544 Удбињани најбољи јунаци,
0545 Удбињани, а и Врховљани.
0546 Кад сам дошо бегу у механу,
0547 Сви су мене добро даровали,
0548 Бег ми даде полу маџарије,
0549 Сви ме добро даровали Турци,
0550 А најбоље Врцић-бајрактару.
0551 Он ми жуту даде маџарију.
0552 Да не видјах Врцић-бајрактара,
0553 Ништа т’ не би знао казивати,
0554 Какав ли је Врцић-бајрактару!
0555 ’Наког бајре на свој Лици нејма,
0556 Ни јунака бољег од његака.“ “
0557 Насмија се Владикић Михајло,
0558 Четири му даде маџарије:
0559 „На, Јоване Коцијановићу!
0560 Не би л’ мене могле нафалити
0561 Четри моје жуте маџарије,
0562 Ка Врцића једна маџарија.“
0563 „ „Фала теби, вридан господине,
0564 А на дару и поштењу твоме!
0565 Ја те знадем да си јунак прави;
0566 А да видиш Врцић-бајрактара,
0567 Од како је Јован постануо,
0568 Још га ’наког ја видио нисам,
0569 Хем је липши од сваке дивојке.“ “
0570 Сви сердари њега дароваше,
0571 А све гледа кићена дивојка,
0572 Поврати се сужањ у авлију,
0573 А дивојка брату полетила:
0574 „А мој брате, Владикић-Михајло!
0575 Попушти ми сужња у авлији,
0576 Да га изведем у кулу камену,
0577 Да напојим сужња у одаји,
0578 И нахраним меса дебелога.“
0579 „ „Хајде, сестро, колико ти драго!“ “
0580 А повика кићена дивојка:
0581 „А Бога ти, сужњу невољниче!
0582 Ходи за мном у моју одају,
0583 Да ти дадем пића у одаји!“
0584 Изведе га у своју одају,
0585 А прид нејга пиће поставила,
0586 Њему даде десет маџарија:
0587 „Сад ми кажи Врцић-бајрактара,
0588 Чула сам га, а видила нисам.“
0589 Њојзи вели сужањ у одаји:
0590 „Липа Јањо, сестро Владикића!
0591 А какав је Врцић-бајрактару!
0592 Умио га казивати нисам,
0593 Љепши је бајро од сваке дивојке,
0594 Благо оној кићеној дивојци,
0595 Која му љуба биде код колина!
0596 Ја да сам се женско прегодио,
0597 Ја б’ му љуба био код колина.“
0598 Њему вели кићена дивојка:
0599 „Богом брате Коцијановићу!
0600 Би ли мени тврде вјере био,
0601 Да направим књигу у одаји,
0602 Би л’ изнио књигу на Удбину,
0603 Па је дао Врцић бајрактару?
0604 А кажи ми своје дуговање,
0605 Да ти смирим твоје дуговање.“
0606 Њојзи вели сужањ у одаји:
0607 „Липа Јањо, кићена дивојко!
0608 Тврдја ј’ вира нег студена стина.
0609 Ја ћу књигу снити на Удбину,
0610 Дати књигу Врцић-бајрактару,
0611 А мога је главног дуговања,
0612 Дуговања стотину дуката.“
0613 Дивојка му књигу направила,
0614 А даде му стотину дуката:
0615 „На, Јоване, нови побратиме!
0616 Носи књигу, носи дуговање!
0617 Подај књигу Врцић-бајрактару,
0618 Поздравит ћеш Врцић-бајрактара,
0619 Ето сам му у књизи правила:
0620 Нек ми кули на Приморје сиђе
0621 У авлију у очи недиље.
0622 Ево му је вјера дјевојачка,
0623 Ја ћу сама у авлију сићи,
0624 С њиме поћи на широку Лику,
0625 Љуба ћу му бити код колина.“
0626 Узе књигу Коцијановићу,
0627 А понесе своје дуговање:
0628 „Дивичице, не старај се с тиме!
0629 Како знадем Врцић-бајрактара,
0630 Надај му се у очи недиље.“
0631 Па под кулу у авлију садје:
0632 „Фала теби, мио господине!
0633 Добро си ме јутрос даровао.“
0634 „ „Здраво био, Коцијановићу!“ “
0635 Оде Јован на авлијнска врата,
0636 Па се жидну низ Котар камени,
0637 А заврну сињу кабаницу,
0638 А запјева Коцијановићу:
0639 „Надај ми се, нови побратиме!
0640 Што сам теби реко у беглуку,
0641 Ваљат ће ти жута маџарија.“
0642 Виш се тавна ноћца уноћала,
0643 Сву ноћ Јован љуто путовао,
0644 Стиже кули на дуге пољане,
0645 Билој кули Врцић-бајрактара,
0646 Бајрактара прид авлијом нађе,
0647 Већ је жарко обасјало сунце.
0648 Придаде му књигу од себека:
0649 „Гледај књигу, бегов бајрактару!
0650 Ваљат ће ти жута маџарија.“
0651 Кад бајрактар књигу прегледао,
0652 Књигоноши он је говорио:
0653 „Побратиме Коцијановићу!
0654 Кад си мене ’вако послужио,
0655 Да ми се је овде прегодило,
0656 Смирио би твоје дуговање.
0657 Ал ето ти тријест маџарија!“
0658 „ „Фала теби, бегов бајрактару,
0659 Дивојка је дала дуговање.
0660 Поздравља те кићена дивојка,
0661 Да јој кули у недиљу садјеш.“ “
0662 То му рече, па се натраг врати.
0663 Поврати се бегов бајрактару,
0664 Опреми се у кули каменој,
0665 А обуче котарско одило,
0666 А узјаха дору великога,
0667 Он отишће бегу на Удбину.
0668 Када момак до беглука сиде,
0669 Дочека га у беглуку Лика:
0670 „Куд ћеш, сине, бегов бајрактару!“
0671 „ „Хоћу, беже, на Котар камени,
0672 На Приморје кули Владикића,
0673 Стигла ми је књига дивојачка.“ “
0674 Бегу даде књигу дивојачку,
0675 Њему вели лички Мустајбеже:
0676 „Мој Врцићу, бегов бајрактару!
0677 Дај причекај Мустајбега свога,
0678 Да покупим по Лици Личане,
0679 Могла би те Јања приварити.“
0680 „ „Не будали, лички Мустајбеже!
0681 Мени каже Коцијановићу,
0682 Да је тврда вира дивојачка.
0683 Да подигнеш силновиту војску,
0684 Тамо ће се кавга заметнути,
0685 Изгинути са Лике јунаци,
0686 На ме ћ’ многа закукати мајка,
0687 Проклињати мене и дивојку.“ “
0688 То му рече, а на ноге скочи:
0689 „Хајде, сине, бегов бајрактару!
0690 Не би ли ти срећа послужила,
0691 Да ујагмиш кићену дивојку,
0692 Да провидиш ти за брата мога,
0693 Да м’ изнесеш хабер на Удбину.
0694 Ако тамо биде у тавници,
0695 У тавници Владикић-Михајла,
0696 Ту ћеш лако за њег провидити.“
0697 „ „Мустајбеже, не старај се с тиме!“ “
0698 Па отишће дору од беглука,
0699 Садје момак низ Лику Вучјаку,
0700 Он удари преко Вучијака,
0701 Вучјак придје, под Отрес изидје,
0702 Гони дору низ Приморје равно
0703 Крај велике отрешке планине.
0704 Све Приморје магла преклопила,
0705 А тавна се ноћца ушкодила.
0706 Стиже кули Владикић-Михајла,
0707 Ниже куле оде у биртију,
0708 До биртије Маре крчмарице,
0709 Та му ј’ Мара посестрима била.
0710 Дочека га Мара крчмарица:
0711 „Гдје си, брате, Врцић-бајрактару!
0712 Нада ти се кићена дивојка.“
0713 Уведе га у своју биртију,
0714 А прид њега толу поставила.
0715 Кад се момак пића напојио,
0716 Посестрими вели у биртији:
0717 „Посестримо, Маро крчмарице!
0718 Изведи ми дору великога,
0719 Да га гоним кули Владикића,
0720 Да ја видим вјеру дивојачку,
0721 Је ли тврда вјера дивојачка,
0722 Да упитам кићене дивојке,
0723 Не зна л’ Јања сестра Владикића
0724 За нашега бега Мехмедбега,
0725 Није л’ беже у тавници овде?“
0726 „ „Не будали, Богом побратиме!
0727 Сједи, брате, па пиј хладно вино!
0728 Да зна Јања, знала би и Мара,
0729 Овде није вашег Мехмедбега.
0730 Не старај се кићеном дивојком,
0731 Ето теби вина и ракије,
0732 Ја ћу тебе с Јањом саставити.“ “
0733 То му рече, на врата утече,
0734 Оде билој кули Владикића,
0735 А близо се зора прикучила.
0736 Када удје у авлију Мара,
0737 Липу Јању у авлији нађе,
0738 Воду лива, а лишце умива,
0739 А спомиње Врцић-барактара:
0740 „Гдје си, бајро, па ми те не било!“
0741 Њојзи вели Мара крчмарица:
0742 „Дај муштулук, господска дивојко!
0743 Ено теби Врцић-бајрактара,
0744 Ено Ибре у мојој биртији!“
0745 Дивојка јој рече у авлији:
0746 „Лети, Маро, нова посестримо!
0747 Лети, кажи Врцић-бајрактару:
0748 Нека спрема дору великога,
0749 Нек изјаше на авлијнска врата,
0750 Што сам ркла, ја порећи не ћу,
0751 Сама ћу му у авлију сићи,
0752 Док се спремим у својој одаји,
0753 А послужим брата родјенога,
0754 Донесем му вина и ракије.“
0755 То рекоше, па се растадоше.
0756 Оде Јања у своју одају,
0757 Крчмарица у крчму камену.
0758 Врцић пије у одаји вино,
0759 А повика крчмарица Мара:
0760 „Побратиме, Врцић-бајрактару!
0761 Опремај се у крчми каменој,
0762 Ја ћу извест дору великога,
0763 Тебе чека кићена дивојка.“
0764 Намах Врцић на ноге скочио,
0765 Док се момак спреми у биртији,
0766 Крчмарица изведе дората,
0767 А изидје Врцић у авлију,
0768 У авлији узјаха дората,
0769 Мари даде тријест маџарија:
0770 „Посестримо, да ти конак платим!
0771 С Богом, Маро, моја посестримо!“
0772 „ „Сретно пошо, бегов бајрактару!
0773 Гони дору на валијнска врата,
0774 Изићи ће на врата дивојка,
0775 Дижи Јању за се на дората,
0776 Бјежи, брате, уз Приморје равно,
0777 Крај Отреса велике планине,
0778 Док те није опазила стража!“ “
0779 То рекоше, па се растадоше,
0780 Из авлије ишћера дората.
0781 Кад дојаха кули Владикића,
0782 Авлијнска се отворише врата,
0783 Он ујагми на вратих дивојку,
0784 Па је за се баци на дората,
0785 Три пута је пасом претегнуо,
0786 Пут четврти од сабље кајасом:
0787 „Држ’ се, драга, на дорату моме!
0788 Држи руке око паса мога,
0789 Јер ти не знаш зора доратова.“
0790 Па побиже од куле бијеле,
0791 Опази га Владикић Михајло,
0792 Стаде вика Владикић Михајла,
0793 А на кули пукоше мужари,
0794 А на Задру пукше топови,
0795 Заврже се ларма по Котару,
0796 Подиже се уз Котар поћера.
0797 Бјежи момак уз Приморје равно,
0798 Све Приморје магла поклопила,
0799 Далеко је дорат ујагмио,
0800 Он удари крај Отрес-планине,
0801 Гони дору под Вучјак-планину.
0802 Кад с’ Вучјаку близо прикучио,
0803 Све се ларма чује по Котару.
0804 Кад погледа момак уз Приморје,
0805 Он опази врана и сердара,
0806 Оштро јаше низ Приморје врана,
0807 Управ гони Врцић-бајрактару,
0808 А говори Врцић на дорату:
0809 „Мој дорате, десно крило моје!
0810 Сад куд ћемо, доре, окрећати?
0811 Котарани ларму подигнули,
0812 С десне стране Отрес је планина,
0813 А из лива море заклонило,
0814 Прид њим сердар поље ујагмио,
0815 На сердара ваља ударити,
0816 Сад би могли главе посијати.
0817 Липа Јањо, кићена дивојко!
0818 Држ’ се добро на коњу дорату,
0819 Сад ’ш видити Врцић-бајрактара,
0820 Кад удари бајро на сердара,
0821 Једног данас трибовати не ћеш.“
0822 А повика Врцић са дората:
0823 „О сердару на коњу гаврану!
0824 Уклон’ коња ја десно ја ливо,
0825 Могла би те мати пожелети!“
0826 Насмија се сердар на гаврану:
0827 „О Врцићу, бегов бајрактару,
0828 Не нагони доре на сердара!
0829 Зар би мојој кидисао глави?“
0830 Њему вели Врцић бајрактару:
0831 „Муч’, сердару, сам те Бог убио!
0832 Што ме турчиш, кад није потрибе,
0833 Оклен овде Врцић-бајрактару?“
0834 Насмија се сердар на гаврану:
0835 „Не будали, Врцић-бајрактару!
0836 Тебе сердар баш у главу знаде,
0837 Зар ти мене познати не мореш?
0838 Наш, Врцићу, бегов бајрактару!
0839 Ово сердар није на гаврану,
0840 Већ је глава бега Мехмедбега,
0841 Родјеног брата личког Мустајбега.
0842 Има ево дванаест година,
0843 Ја како сам Лику оставио,
0844 Оставио Лику и Удбину.“
0845 Познаде га Врцић-бајрактару,
0846 Па до њега доћера дората:
0847 „Гдје си, брате, беже Мехмедбеже!
0848 Зар је твоја у животу глава?
0849 Сви смо рекли, да си погинуо,
0850 Хоћемо ли на широку Лику?“
0851 „ „Не будали, бегов бајрактару!
0852 Далеко је овде казивати,
0853 Сад ја с тобом на Удбину не ћу,
0854 Ваља ми се најпри навратити
0855 На Котаре Гавран-капетану,
0856 Упитати Гавран-капетана,
0857 Како му је бега приварити,
0858 Па на кумство бега позовнути,
0859 Кумовати, па га напојити,
0860 А из куле њега избацити,
0861 Примити му коња и оружје.
0862 Служио сам бана Задранина,
0863 Служио га три године дана,
0864 Бан ме посло у Млетке принципу,
0865 Дворио га за девет година,
0866 Издворио коња и оружје,
0867 Добро ме је принцип даровао,
0868 Препео ми перо позлаћено,
0869 А дао ми обор-капетанство,
0870 Опремио мене на Котаре,
0871 Да обидјем своју домовину.
0872 Ја сам вјеру дао на Котару
0873 Ниже куле Гавран-капетана,
0874 Кад је Гавран мене преварио,
0875 Молио га, да ми одсиче главу,
0876 Мени Гавран виче са пенџера:
0877 „ „Хајде, беже, куда теби драго!
0878 Што сам ћио, то сам учинио,
0879 Ја ти глави кидисати не ћу.“ “
0880 Тада сам му вјеру оставио,
0881 Да ја никад на Удбину не ћу
0882 Брез дјогата и оружја свога,
0883 Ја брез главе Гавран-капетана.
0884 Да је мени он одсико главу,
0885 Реко би му, да је јунак прави,
0886 На вјери је мене преварио.
0887 Гони дору бегу на Удбину,
0888 На муштулук Мустајбегу моме,
0889 Селам ћеш ми мојој старој мајци,
0890 Нек се мени на оџаку нада,
0891 Селам ћеш ми Хливањкињи љбуи,
0892 Нек се нада Мехмедбегу своме!
0893 Сад ја идем кули Гаврановој,
0894 Дуго с’ тамо забавити не ћу,
0895 Ја ћу данас на Удбину сићи,
0896 Ја ме никад видити не ћете;
0897 Упитат ћу Гавран-капетана,
0898 Како му је бега приварити,
0899 Приварити на вјери јунака.“
0900 То му рече, па се растадоше.
0901 Оде Врцић под Вучјак-планину,
0902 Оде беже низ Приморје равно.
0903 Мало беже у напридак пође
0904 И он срите Владикић-Михајла,
0905 За њим скаче тридесет коњика,
0906 Њему вели Владикић Михајло:
0907 „А Бога ти, јунак на гаврану!
0908 Видја л’ иког уз Приморје равно?
0909 Утече ми Врцић-бајрактару,
0910 Однесе ми сестру јединицу.“
0911 „ „Господине, Владикић-Михајло!
0912 Ја никога опазио нисам,
0913 Ти не ћерај Врцић-бајрактара,
0914 Уз Приморје није окренуо.“
0915 То му рече, проћера гаврана,
0916 Поврати се Владикић Михајло.
0917 Оде беже кули Гаврановој,
0918 Оде Врцић на широку Лику.
0919 Кад бајрактар стиже на Удбину
0920 До беглука бега удбињскога,
0921 Прид беглуком разјаха дората,
0922 Скиде липу са коња дивојку:
0923 „Липа Јањо, сестро Владикића!
0924 Провадјај ми дору великога,
0925 Док ја удјем бегу у механу.“
0926 То јој рече, оде у механу,
0927 Дочека га лички Мустајбеже
0928 И механа пуна Удбињана,
0929 Код себе му мисто намистио:
0930 „Јеси л’, синко, здраво и весело?
0931 Ујагми ли кићену дивојку?“
0932 „ „Јесам, беже, милом Богу фала!
0933 Ја ујагмих кићену дивојку
0934 И утекох уз Приморје равно.“ “
0935 „Једа, синко, Мехмедбега мога?“
0936 „ „Дај муштулук, лички Мустајбеже!
0937 Видјо сам ти Мехмедбега твога,
0938 Сритох бега на Приморју равну,
0939 Јаше врана ка и горску вилу,
0940 Ћидох на њег дору наћерати,
0941 Познаде ме беже Мехмедбеже,
0942 Ја сам ти га звао на Удбину,
0943 Он не ћиде са мном на Удбину,
0944 Веш ми беже вели са гаврана:
0945 „ „Хајде, брате, бегу на Удбину!
0946 Казат ћеш ми брату Мустајбегу,
0947 Нек се нада Мехмедбегу своме,
0948 А ја одох кули Гаврановој,
0949 Упитати Гавран-капетана,
0950 Како му је бега преварити,
0951 И на вјери гулити јунаке,
0952 Не надај се бегу Мехмедбегу
0953 Ја брез коња и оружја мога,
0954 Ја брез главе Гавран-капетана.“ “
0955 Мустајбегу сузе ударају:
0956 „Је л’ истина, бегов бајрактару?“
0957 „ „Истина је, вјеру ти задајем.“ “
0958 Стаде вика диздарева сина:
0959 „Мучно лажеш, бегов бајрактару,
0960 То ти лажеш, то није истина!“
0961 Повикаше два Ћејванагића:
0962 „Зашто лажеш бегу у механи?
0963 Ево има дванаест година,
0964 Како нам је бега нестануло,
0965 Нигдје палте ни паланке нејма
0966 У четири оне бановине,
0967 Да Личани саходили нису,
0968 За њег гласа ни хабера нејма,
0969 То ти лажеш, бегов бајрактару!
0970 Три је беже књиге оправљао,
0971 Слао их је бану Задранину,
0972 Да му тражи брата по Котарих,
0973 Да га тражи за новце готове;
0974 Бан је бегу књигу оправио,
0975 Да му брата на Котару нејма.
0976 Најстраг ишо Тале Личанине
0977 И побро му мали Радоване,
0978 Оби очи Тале засмолио,
0979 А носио гусле јаворове,
0980 Водио га по Котару Раде
0981 Све дан по дан три пуна мјесеца,
0982 Гуслио је и јасно попиво,
0983 Напросио мала готовога,
0984 А за бега није провидио.“
0985 То рекоше два Ћејванагића,
0986 А повика бегов бајрактару:
0987 „Причекајте, два брата родјена!
0988 Видит ћете, лаже ли бајрактар.“
0989 Док то рече Врцић-бајрактару,
0990 А чуше се на Задру топови,
0991 Чу се јека уз оба Котара,
0992 Стоји вика Врцић-бајрактара:
0993 „Чујете ли, два Ћејванагића!
0994 Оно ј’ ларма бега Мехмедбега.
0995 На ноге, беже, од Бога ти тешко,
0996 Сад ћеш брата пожелети свога!“
0997 То говори, узјаха дората,
0998 А дивојку диже на дарата,
0999 Па ујаха дору у авлију,
1000 А повика госпу у авлији:
1001 „Стара мајко личког Мустајбега,
1002 Ето теби кићена дивојка,
1003 Чувај Јање, ка и своје главе,
1004 А не плачи у кули каменој!
1005 Ето теби Мехмедбега твога,
1006 Оно за њим пуцају топови,
1007 Давор липа госпе Хливањкињо!
1008 Селам ти је беже оправио,
1009 Да се надаш Мехмедбегу своме.“
1010 То им рече, отишће дората,
1011 Па се с добрим дором приговара:
1012 „Мој дорате, десно крило моје!
1013 Ваља бега сристи на Котару,
1014 На Котару под Вучјак-планином.
1015 Ако му буде у животу глава,
1016 Нашем бегу индат учинити,
1017 Нека виде два Ћејванагића,
1018 Лаже ли им Врцић-бајрактару.“
1019 Стаде вика диздарева сина:
1020 „Стани, брате, застави дората,
1021 Ти причекај диздарева сина!“
1022 Повикују два Ћејванагића:
1023 „Причекај нас, Врцић-бајрактару,
1024 И ми ћемо с тобом на Котаре.“
1025 Гони момак, ни мукает није.
1026 Помоли се један на гаврану,
1027 Вранац скаче, момак подвикује,
1028 Чу се грло Маљковић-Стипана,
1029 Са гаврана бега повикује:
1030 „На ноге, беже, од Бога ти тешко!
1031 Ти чујеш ли јеку од Котара,
1032 Јесу л’ твоји на броју јунаци?“
1033 То му рече, проћера гаврана,
1034 Уз њег скаче Вукашићу кнеже
1035 На дјогату коњу великоме.
1036 Повикује Стипан бајрактара:
1037 „Чекај, брате, бегов бајрактару!“
1038 Они гоне низ Лику Вучјаку.
1039 Док изјаха на голубу Лика,
1040 Трзају се млади бајрактари,
1041 Замакоше сва три побратима,
1042 Замакоше у Вучјак-планину,
1043 Док бег стиже на обалу Лици,
1044 Ишћераше сва три побратима
1045 На пољане наврх Вучијака,
1046 Куд је медја личка и котарска,
1047 А искочи коњик из планине.
1048 Кад искочи сердар на гаврану,
1049 Стаде вика Маљковић-Стипана:
1050 „О Врцићу, бегов бајрактару!
1051 Вид’ де врана и на њем сердара!
1052 Нашег нејма бега Мехмедбега,
1053 Хоћемо ли на њег ударити?“
1054 „ „Немој, брате, Маљковић-Стипане!
1055 Оно ј’ глава нашег Мехмедбега,
1056 А не води дјоге великога,
1057 Њише му се о гаврану глава,
1058 А из њега црна штрца крвца,
1059 Ко када је рана допануо,
1060 Он Гаврану зајам повратио.“ “
1061 Сритоше се на дугих пољанах,
1062 Стаде вика бега Мехмедбега:
1063 „Гдје си, брате, Врцић-бајрактару!
1064 Једа брата Мустајбега мога?“
1065 „ „Ето бега, лети на голубу!
1066 Хаирли ти, брате, ране биле!“ “
1067 „Хаирли су ране на меника,
1068 Кад остаде у животу глава.“
1069 „ „Камо т’, брате, дјогат и оружје?“ “
1070 „Оста дјогат, остаде оружје,
1071 Ево главе Гавран-капетана!
1072 Џаба му дјогат сину јединоме,
1073 А џаба му све моје оружје!
1074 Мен’ је принцип коња поклонио,
1075 Добра коња, а боље оружје.“
1076 Још га пита Врцић-бајрактару:
1077 „Како нађе Гавран-капетана?“
1078 „ „Нађох ти га под кулом каменом
1079 И код њега тријест плаћеника,
1080 Познаде ме намах на гаврану,
1081 Ту с мо, брате, кавгу заметнули,
1082 Док упитах Гавран-капетана,
1083 Како му је бега приварити,
1084 А на вјери, па га напојити
1085 И пјана га на дво’ избацити,
1086 А примити коња и оружје?
1087 Док ујагмих главу Гавранову,
1088 Седам ме је пушак ударило.
1089 Ја побигох од куле камене,
1090 Ја дјогата веш тражио нисам,
1091 А добар се вранац пригодио,
1092 Изнесе ме уз Вучјак-планину.“ “
1093 То говори беже на гаврану,
1094 Помоли се на голубу Лика,
1095 А уз њега јашу бајрактари,
1096 Уз њег иду два Ћејванагића,
1097 А прид њима Диздаревић Мехо,
1098 Стаде вика Врцић-бајрактар:
1099 „Вид’те, браћо, два Ћејванагића!
1100 Лаже ли вам Врцић-бајрактару?
1101 Ево врана, а ево сердара,
1102 Познајте га на дугих пољанах!“
1103 А Мехмедбег доћера гаврана,
1104 Мустајбегу руци полетио.
1105 Грозне бегу сузе ударише,
1106 Грли брата и у чело љуби:
1107 „Мореш, брате, ране приболити?“
1108 „ „Сад ћу лако ране приболити,
1109 Мого нисам преболит невјере,
1110 Никад, брате, за дван’ест година,
1111 Преболио трин’есте године.“
1112 Кад ишћера на Вучјак гаврана,
1113 Отискоше низ дуге пољане,
1114 Вратише се уз Лику Удбини.
1115 Кад стигоше кули на Удбину,
1116 Дочекга га на оџаку мајка,
1117 Грли сина и у чело љуби.
1118 Бег добави Машина бербера,
1119 Да га личи у кули каменој,
1120 Бербер личи за седам недиља.
1121 Кад изличи бега на оџаку,
1122 Јоше Лика заврже весеље
1123 А на ново брату родјеноме
1124 И Врцићу, своме бајрактару,
1125 И обама проведе весеље,
1126 Вавик пита брата родјенога,
1127 Како га је Гавран приварио.
1128 Све му каже братац у одаји,
1129 Како га је Гавран приварио:
1130 „Кад је мене Гавран опојио,
1131 Па ме пјана на дво’ избацио,
1132 А примио коња и оружје,
1133 Ја сам сашо побри на Котару,
1134 Своме побри Павлу капетану,
1135 Код њег био за никог земана,
1136 Враћо ме је на широку Лику,
1137 Бољег ми је коња поклањао,
1138 А боље ми он даво оружје;
1139 Ја се ћио повратити нисам.
1140 Одвео ме бану Задранину,
1141 Служио бана три године дана,
1142 Бан ме посло у Млетке принципу,
1143 Тамо био за девет година,
1144 Издворио врана и одило,
1145 Трин’есте ме натраг повратио.
1146 Ти ме никад не би ни видио
1147 Брез дјогата и оружја мога,
1148 Ја брез главе Гавран-капетана.“
1149 Прегрли га лички Мустајбеже:
1150 „Сад ја знадох, да брата имадох!
1151 Да си ми се намах повратио,
1152 Брез дјогата на Лику изашо,
1153 Мртвом би ти говорио главом,
1154 Сад ја коња спомињати не ћу.“
1155 Тада су се браћа састанула
1156 На Удбини трин’есте године.
1157 Док им главе у животу биле,
1158 Врло су се браћа миловала,
1159 Бајрактара врло миловали,
1160 То му био први бајрактару.
