Mehmedbeg u sužanjstvu i Vrcić bajraktar
0001 Šenluk čini lički Mustajbeže,
0002 Ženi brata svoga Mehmedbega,
0003 Isprosio iz Hlivna divojku,
0004 Lipu Hanku Hasan-alajbega.
0005 Beg pokupi po Lici svatove,
0006 Dovedoše Hlivanjku divojku.
0007 Beg zavrže veliko veselje,
0008 Pir učini za nedilju dana,
0009 Dvoje milo sveli u odaju.
0010 Kad se tavna noćca unoćala,
0011 Već pospali kićeni svatovi,
0012 Beg Mehmedbeg i mlada gospoja
0013 Igraju se oni u odaji.
0014 Kad je noći prošla polovina,
0015 Mehmedbeže sidi kod pendžera,
0016 Gospoja mu čibuk podmaknula,
0017 A šekerli kahvu natočila.
0018 Malo vrime za dugo ne bilo,
0019 Stade bila dozivati vila,
0020 Na ime viče toga Mehmedbega:
0021 „Mehmedbeže, Bogom pobratime!
0022 Jesi l’, beže, u svojoj odaji,
0023 A ljubiš li gospu na jataku,
0024 Ali te je sanak privario?
0025 Poslušajde vile planinkinje,
0026 Gdje te vila od Crvaća viče,
0027 Hod’ mi gradu sadji na kapiju,
0028 Nješto mi je triba od tebeka.“
0029 Kad Mehmedbeg vilu opazio,
0030 On na noge skoči u odaji,
0031 Prepasa se pasom i silahom,
0032 Za pas zadi dvije puške male,
0033 Pod njih metnu palu pozlaćenu,
0034 Prko sebe sablju prebacio,
0035 Pa on sadje u svoju avliju,
0036 Od avlije otvorio vrata,
0037 A okrenu gradu na kapiju.
0038 Kad izadje gradu na kapiju,
0039 On opazi vlašče na kulašu,
0040 Njemu veli beže Mehmedpaša:
0041 „O vlaščiću na konju kulašu!
0042 Ko me noćas kod Crvaća viče?“
0043 Njemu vlašče veli sa kulaša:
0044 „Je li vjera, da se sastanemo?“
0045 „ „Tvrdja j’ vjera, neg studena sitna.“ “
0046 Do njeg vlašče doćera kulaša,
0047 A povi se po grivi kulašu,
0048 Dade njemu listak knjige bile:
0049 „Eto t’, beže, knjiga od meneka!
0050 Ja sam sluga Gavran-kapetana.“
0051 Beg mu dvan’est dade madžarija:
0052 „Službeniče, ti se napoj vina!“
0053 „ „Fala tebi, pošteni Turčine!“ “
0054 To mu reče, povrati kulaša,
0055 Ode beže natrag na Udbinu.
0056 Kad on udje u svoju odaju,
0057 Gleda knjigu Gavran-kapetana:
0058 „Eto t’ knjiga Gavran-kapetana!
0059 Tebe fale, da si junak pravi,
0060 Ako ljuba nisi Hlivanjkinja,
0061 Hodi meni na Kotare sidji
0062 Do u jutro, dok se rodi sunce,
0063 Pod kulom mi na mejdan izidji,
0064 U mejdanu da se okušamo.“
0065 Kad Mehmedbeg knjigu pregledao,
0066 Namah beže na noge skočio,
0067 Pa se sprema momak u odaji,
0068 A pita ga gospe Hlivanjkinja:
0069 „Kud ćeš, beže, srce iz nidara!
0070 Čija ti je knjiga doletila,
0071 Kom ostavljaš svoju Hlivanjkinju?“
0072 „ „Hoću, janjci, na Kotare sići,
0073 Biloj kuli Gavran-kapetana
0074 Do u jutro, dok se rodi sunce;
0075 Mene Gavran na mejdan poziva,
0076 Ti ostani u mojoj odaji,
0077 Nemoj rano otvorati vrata,
0078 Brata moga kahar učiniti,
0079 Ni kazati bratu rodjenome,
0080 Da me Gavran na mejdan poziva.
0081 Veš ti reci bratu Mustajbegu:
0082 Otišo sam do čitluka svoga,
0083 Do našega kneza Vukašića,
0084 Da podignem raju ispod kraja,
0085 Svedem četu na Kotar kameni,
0086 Ne bi l’ tamo četom zadobio.
0087 Nemoj moje majke ucviliti!
0088 Da poginem tamo u mejdanu,
0089 Ti joj nemoj, draga, kazivati,
0090 Za to će se čuti po Udbini,
0091 A nemoj mi kule ostaviti,
0092 Čuvaj kulu za sedam godina!“ “
0093 „Hoću, beže, dvadeset godina.
0094 Ne daj Bože, da tamo pogineš,
0095 Nikad kule ostaviti ne ću,
0096 A ne ću se nikad udavati.“
0097 Opremi se beže u odaji,
0098 Na jaslama opremi djogata,
0099 Njemu gospe u avliju sadje,
0100 U avliji pa se halališe.
0101 Ode gospe natrag u odaju,
0102 Neka cvili u svojoj odaji!
0103 Ode beže gradu na kapiju,
0104 Iz Udbine išćera djogata:
0105 „Moj djogate, desno krilo moje!
0106 Valja tebi noćas kidisati,
0107 Noćas valja na Kotare sići.“
0108 Goni djogu niz Liku Vučjaku,
0109 On udari preko Vučijaka,
0110 Vučjak priđe, na Kotare siđe
0111 Niže kule Gavran-kapetana,
0112 A veš bio danak osvanuo.
0113 Podranio Gavran-kapetane
0114 S Anđelijom gospom u odaji,
0115 U odaji hladno piju vino,
0116 Gospoja mu sidi kod kolina,
0117 Marka sina drži na naramku,
0118 Marka sina od godinu dana,
0119 A pogleda Gavran sa pendžera.
0120 Kad opazi bega i djogata,
0121 Gdje ga beže na mejdan poziva,
0122 On gospoji veli Anđeliji:
0123 „Anđelija, virna ljubo moja!
0124 Eno vraga bega Mehmedbega!
0125 Ja sam njemu knjigu opravio,
0126 Ja sam bega na mejdan zovnuo,
0127 Beg je ovo rano podranio,
0128 Podranio, da izgubi glavu.
0129 Kako bismo privarili vraga,
0130 Ne bi li ga ufatili živa?“
0131 Njemu veli ljuba Anđelija:
0132 „Gospodine Gavran-kapetane!
0133 Nemoj njemu na mejdan izići,
0134 Ne zna s’ tamo, ko će poginuti,
0135 Lako ćemo njega prevariti,
0136 Prevariti, ufatiti živa:
0137 Hajd izidj’mo pred kulu kamenu,
0138 Ja poniti u naramku sina,
0139 Nek nastriže sina Marijana,
0140 Tako ćemo njega prevariti.“
0141 To rekoše, na noge skočiše.
0142 Kada Gavran pod kulu izidje,
0143 Za njim ide Anđelija ljuba,
0144 Ona nosi u naramku d’jete,
0145 Mehmedbeže dobro jutro viknu,
0146 Gavran njemu jutro prifatio:
0147 „Mehmedbeže, pošteni Turčine!
0148 Sjaši konja, da se napijemo,
0149 Na poštenju da se sastanemo!“
0150 „ „Ne budali, Gavran-kapetane!
0151 S kim se bijem, ja s onim ne pijem.
0152 Ti si meni knjigu opravio,
0153 Ti si mene na mejdan pozovno
0154 Evo bega, a evo djogata,
0155 Jaši konja, da se ogledamo!“ “
0156 Njemu veli Gavran-kapetane:
0157 „Ja ti jesam knjigu opravio,
0158 Jesam tebe na mejdan pozovno;
0159 Sad ti ne ću na mejdan izići,
0160 Ti si meni vrlo omilio,
0161 Kail sam se s tobom kumovati,
0162 Da mi ovde kumstvo utvrdimo:
0163 Nastriži mi sina Marijana!
0164 Da sam tebe na kumstvo pozovno,
0165 Ne b’ mi ćio na Kotare sići,
0166 S toga sam te na mejdan pozovno,
0167 Ja te znadem, da si junak pravi.“
0168 Prevari ga, ujede ga guja,
0169 Odvede ga u svoju avliju,
0170 U avliji odjaha djogata,
0171 Službenici uzeše djogata,
0172 Oba s’ kuma po ruke uzeše,
0173 Izidjoše u kulu kamenu.
0174 Kad sjedoše oba u odaji,
0175 Gospoja mu ruci poletila,
0176 Prid njeg metnu od godine d’jete,
0177 A dade mu od zlata makaze:
0178 „Mehmedbeže, da se kumujemo,
0179 Nastriži mi od godine d’jete,
0180 Neka imam na Udbini kuma,
0181 Kakva bega već na Lici nejma!“
0182 Tu se oni lipo kumovaše.
0183 Kad nastriže u odaji d’jete,
0184 Metnu dvaest u kose dukata,
0185 Kuma njemu od svile košulju,
0186 Na košulju zlatali mahramu.
0187 Stade vika Gavran-kapetana:
0188 „Ponesi nam vino i rakiju
0189 I debelo meso ovnovinu!“
0190 Prid njih gospe tolu postavila,
0191 Vas dan oni hladno piju piće.
0192 Kad dan prođe, tavna noćca dođe,
0193 U odaji pa se napojiše,
0194 Opojiše toga Mehmedbega,
0195 Pade begu brez uzglavlja glava,
0196 Zaspa beže kao janje mlado.
0197 Kada vidi Gavran-kapetane,
0198 On prifati begovo oružje,
0199 Odape mu od zlata čelenke,
0200 A uz emu toke i ilike,
0201 A povika svoje plaćenike:
0202 „Hod’te bolje meni u odaju!“
0203 Kad mu udje dvan’est plaćenika,
0204 Njima veli Gavran-kapetane:
0205 „Nos’te bega na jataku mome,
0206 Iznes’te ga pod kulu bijelu,
0207 Pokrijte ga svilenim jorganom!
0208 Što sam ćio, to sam učinio,
0209 Ja djogata ne dam no oružja
0210 Ni njegovih zlatnih čelenaka
0211 Ni njegovih toka i ilika,
0212 Viš mu ništa od oružja ne ću.“
0213 Iznese ga dvan’est plaćenika,
0214 Niže kule bega ostaviše,
0215 Pokriše ga svilenim jorganom,
0216 Od avlije pritvoriše vrata.
0217 Svu noć beže sanak boravio.
0218 Dok već bila zora prikučila,
0219 Probudi se beže Mehmedbeže,
0220 Već je bega piće popuštilo.
0221 Kad opazi kulu Gavranovu,
0222 A odjeknu momak na jataku,
0223 A povika Gavran-kapetana:
0224 „Dušmanine, Gavran-kapetane!
0225 Što mi glavu ti odsiko nisi,
0226 Kad si meni ’vako kidisao?!
0227 Ja mi vrati konja i odilo,
0228 Ja odsici glavu sa ramena!“
0229 Njemu Gavran veli sa pendžera:
0230 „Ne budali, beže Mehmedbeže!
0231 Ja ti ne ću glavi kidisati;
0232 Što sam ćio, to sam učinio,
0233 Eto tebe, a eto Kotara,
0234 A eto ti sve široke Like,
0235 Ja ti biti ni mukaet ne ću.“
0236 Mehmedbegu suze udariše:
0237 „Dušmanine, odsici mi glavu!“
0238 Gavran njemu ni mukaet nije.
0239 Podiže se beže Mehmedbeže,
0240 Pa okrenu ispod kule bile,
0241 Povikuje Gavran-kapetana:
0242 „Dušmanine, Gavran-kapetane!
0243 Kad mi ne ćeš ti odsići glave,
0244 Ja s’ na Liku povraćati ne ću,
0245 Dok je moje na ramenu glave.“
0246 To mu reče, od kule otišće.
0247 Grozne begu suze udarile,
0248 Pa otišće niz Kotar kameni
0249 Biloj kuli pobratima svoga,
0250 Pobratima Pavla-kapetana.
0251 Kad mu dođe kuli i avliji,
0252 Kad ga vidja Pavle kapetane,
0253 On dočeka pobratima svoga,
0254 Izvede ga u kulu kamenu,
0255 Pobratimu veli u odaji:
0256 „Mehmedbeže, Bogom pobratime,
0257 Oklen ovde jutru na podranku
0258 Brez djogata i oružja svoga?
0259 Tako meni dohodio nisi.“
0260 Njemu beže veli u odaji:
0261 „Prodji me se, Bogom pobratime,
0262 Ne pitaj me, već odsici glavu!
0263 Prevari me Gavran-kapetane,
0264 Poslo mi je knjigu na Udbinu,
0265 U knjizi me na mejdan pozivo.
0266 Ja dojahah od kulu djogata,
0267 A na mejdan pozovnuh Gavrana,
0268 Izadje mi Gavran iz avlije
0269 I izvede ljubu Anđeliju,
0270 Nosi gospe d’jete u naramku,
0271 Tu je mene Gavran prevario:
0272 Ne ćide mi na mejdan izaći,
0273 Veš je mene na kumstvo pozovno,
0274 Izvede me u kulu kamenu,
0275 Kumovah mu sina Marijana.
0276 Tu se jesmo lipo skumovali,
0277 Razložismo hladno piti piće,
0278 Vas dan pili, noćcu dočekali,
0279 Vrlo mene pićem oboriše,
0280 Oboriše, pa me uspavaše,
0281 Izbaci me iz kule kamene,
0282 A ustavi djogu i oružje.
0283 Kad je mene piće popuštilo,
0284 Ja povikah Gavran-kapetana:
0285 „ „Kad si mene ’vako prevario,
0286 Hod’ izidji, pa odsici glavu!“ “
0287 Lašnje mogu glavu priboliti,
0288 Neg da me je ’vako ogolio;
0289 A veli mu Gavran sa pendžera:
0290 „ „Što sam ćio, to sam učinio,
0291 Ja ti glavi kidisati ne ću,
0292 Ti sad hajde, kud je tebi drago!“ “
0293 Ja okrenuh k tebi niz Kotare,
0294 Pobratime, odsici mi glavu!
0295 Na te pobro zažaliti ne će,
0296 Što ćeš moju odrizati glavu.“
0297 Njemu veli Pavle kapetane:
0298 „Ne budali, Bogom pobratime!
0299 Ne bi tvojoj ja kidiso glavi
0300 Ka ni svome sinu jedinome,
0301 I to ć’ biti, kako Bog naredi.
0302 Ja ću tebi konja pokloniti,
0303 A dat ću ti od sebe oružje,
0304 Sakovati od zlata čelenke,
0305 Boljega ti djogu podmaknuti,
0306 Hajde, brate, natrag na Udbinu!“
0307 „ „Ne budali, Bogom pobratime!
0308 Ja se ne bi natrag povratio,
0309 Volim svoju izgubiti glavu!
0310 Ja veš natrag na Udbinu ne ću
0311 A brez svoga konja i oružja,
0312 Ja brez glave Gavran-kapetana.“ “
0313 Tu su bili za nedilju dana.
0314 Onda veli Pavle kapetane:
0315 „Mehmedbeže, Bogom pobratime!
0316 Ti kod mene ostati ne moreš.
0317 Ličani su udarili Turci,
0318 Tebe traže na četiri strane,
0319 Mogli bi te naći kod meneka,
0320 Obojici kidisati glavi.
0321 Hajde sa mnom Zadru niz Kotare,
0322 Dat ću tebe banu Zadraninu,
0323 Dvorit ćeš ga za nikog zemana,
0324 Ja ću tebe lipo napraviti.“
0325 Odvede ga Zadru kamenome,
0326 Predade ga banu Zadraninu,
0327 Njemu veli bane Zadranine:
0328 „Duko moja, Pavle kapetane!
0329 Oklen t’ ’vaka sluga kod kolina?“
0330 „ „Gospodine, bane Zadranine!
0331 Nije ovo sluga kod kolina,
0332 Već mi netjak Moružinoviću
0333 Iznad Senja ispod Ogulina,
0334 Brat rođeni Đure kapetana,
0335 Moja ga je sestra porodila;
0336 Ovo j’ Mate Moružinoviću,
0337 Ostavio Senja bijeloga,
0338 A potego meni na Kotare,
0339 Da ga svedem Zadru bijelome,
0340 Da te služi u Zadru bijelu.“ “
0341 Prifati ga bane Zadranine,
0342 Uze njega slugu kod kolina,
0343 A dobro ga bane pomilovo,
0344 Pomilovo, pa ga zaodio.
0345 Dotlen bio beže Mehmedbeže,
0346 Već otalen Moružinoviću,
0347 Služi bana tri godine dana.
0348 Kad četvrta nastade godina,
0349 Ban ga posla u Mletke bijele,
0350 Pokloni ga u Mlecih principu,
0351 Neka služi u Mlecih principa.
0352 Vid’ de glave ličkog Mustajbega!
0353 Vavik traži brata rodjenoga.
0354 Kuka stara na odžaku majka,
0355 Cvili majka i noćom i danom.
0356 Šalje beže na četiri strane
0357 Uhodnike po kamen-Kotaru,
0358 Ne bi l’ za njeg gdjegod opazio,
0359 Ako mu je u životu glava,
0360 Ne bi l’ brata izbavio svoga.
0361 Sve dan po dan za sedam godina
0362 Vavik traži brata rodjenoga,
0363 Beg je triput knjigu opravljao,
0364 Slao knjigu Zadru niz Kotare,
0365 A na ruke Zadraninu banu,
0366 Ne bi li mu potražio brata
0367 Za ucinu i za gotovinu.
0368 Ban je njemu knjige povraćao:
0369 „Amo nejma Mehmedbega tvoga,
0370 U četiri naše banovine
0371 Za njeg glasa ni habera nejma.“
0372 Okani se lički Mustajbeže,
0373 Najstrag posla Talu Ličanina
0374 I pobru mu malog Radovana.
0375 Kako ć’ Tale ići na Kotare?
0376 Oba okak Tale zasmolio,
0377 A uzeo gusle javorove,
0378 A vodi ga mali Radovane,
0379 Vodi talu po kamen-Kotaru,
0380 Po birtijah i po krčmaricah,
0381 Gdje dolaze kotarski serdari,
0382 Gdje god piju u birtijah piće,
0383 Tu je njega Rade navraćao,
0384 Svagdje j’ Tale pjesmu zapjevao,
0385 Gusle gude, a slipac popiva,
0386 Daruju ga kotarski serdari,
0387 A za bega njima glasa nejma.
0388 Svakoj ga je crkvi dovodio,
0389 Gdje ga sajam zbiljaoko crkve,
0390 Begu glasa ni habera nejma.
0391 Hodali su puna tri miseca,
0392 Naprosili mala gotovoga,
0393 Nije šale, izguslio Tale,
0394 Najstrag su se begu povratili,
0395 Njega pita lički Mustajbeže:
0396 „Jeda, Tale, Mehmedbega moga?“
0397 „ „Prodj’ se, beže, ne zadaji jada,
0398 Ne spominji Mehmedbega svoga!
0399 Za njeg glasa ni habera nejma.
0400 Ja sam hodo puna tri miseca,
0401 Ja hodio, Rade me vodio,
0402 Sve guslio, a jasno pop’jevo,
0403 Za njeg mogli providiti nismo.
0404 Da t’ je bratu u životu glava,
0405 Našo bi ga Tale Ličanine,
0406 O njemu ti niko ne divani.“ “
0407 Grozne begu suze udariše,
0408 Viš se kani brata i Kotara.
0409 Vavik cvili ostarila majka,
0410 Sve dan po dan dvanaest godina.
0411 Kad trin’esta nastala godina,
0412 Podranio lički Mustajbeže,
0413 Iz odžaka u mehanu pođe,
0414 A na kuli kuka kukavica.
0415 To ne bila gorska kukavica,
0416 Već je majka toga Mehmedbega.
0417 Kad je čuo lički Mustajbeže,
0418 Odjekuje beže u avliji:
0419 „Davor moja ostarila majko!
0420 Vavik kukaš jutrom i večerom.
0421 Kamo srića, moja stara majko,
0422 Da s’ i ovog poželila sina,
0423 Da ne slušam tebe na odžaku!“
0424 Grozne begu suze udaraju,
0425 Plačan beže u begluk izide,
0426 Kad mehana puna Udbinjana,
0427 U begluku hladno piju piće,
0428 Dočekaše Mustajbega svoga,
0429 Prođe beže, sjede kod pendžera.
0430 Pitaju ga mladi Udbinjani:
0431 „Što je tebi, beže, u mehani?“
0432 „ „Prodj’te me se, moji Udbinjani,
0433 Ne pitajte Mustajbega svoga!
0434 Cvili mene na odžaku majka
0435 Žaleći mi brata rodjenoga,
0436 Kamo sreća, da sam poginuo,
0437 Ovog vakta da dočeko nisam!“ “
0438 To govori lički Mustajbeže,
0439 Mehani se otvoriše vrata,
0440 Tužan sužanj u mehanu udje,
0441 Njemu halka oko bila vrata,
0442 A ogrno sinju kabanicu,
0443 Kako udje, božju pomoć viknu,
0444 Mustajbegu poletio ruci,
0445 Pa on prostri sinju kabanicu.
0446 Njima sužanj veli u mehani:
0447 „A Boga vam, Turci u mehani!
0448 Daj nadil’te sužnja nevoljnika!
0449 Jadan prosim glavno dugovanje,
0450 Dugovanje, a za svoju glavu.“
0451 Zgledaše se u mehani Turci,
0452 Oni daju, što je koji kadar,
0453 Beg mu dade polu madžarije.
0454 Zafaljuje sužanj u begluku:
0455 „Fala vami u begluku Turci,
0456 Kad ste mene ’vako darovali!“
0457 Njemu veli lički Mustajbeže:
0458 „Ja Boga ti, sužnju nevoljniče!
0459 Ti oklen si, od kraja kojeg si,
0460 U koga si bio u nevolji,
0461 Kome glavno prosiš dugovanje?“
0462 „ „Kad me lički pitaš Mustajbeže,
0463 Ja sam, beže, sa kamen-Kotara,
0464 Ako s’ čuo Kocijanovića,
0465 Ja sam Jovan Kocijanoviću.
0466 Ja sam, beže, bio u tavnici
0467 U Turčina Vezi-Mehmedage,
0468 Agi glavnog prosim dugovanja,
0469 Dugovanja stotinu dukata.“ “
0470 A ogrnu sinju kabanicu,
0471 Pa se natrag ćede povratiti;
0472 A pogleda Lika sa pendžera,
0473 Beg opazi Vrcić-bajraktara,
0474 Jaše doru uz rudine vavne,
0475 A povika beže u mehani:
0476 „Blago nami, moji Udbinjani!
0477 Eto nami Vrcić-bajraktara!
0478 Odavna nam nije dolazio,
0479 Leti, Rade, primi mu dorata!“
0480 A izadje pred mehanu Rade,
0481 Sam u sebi sužanj pomislio;
0482 „Da dočekam Vrcić-bajraktara,
0483 Ne bi li me štogod nadilio!“
0484 Kad im Vrcić u mehanu udje,
0485 Mustajbegu poletio ruci,
0486 Njega beže u čelo poljubi,
0487 Kod sebe mu misto namistio,
0488 A dade mu čašu nalivenu,
0489 Uze Vrcić, čašu iskapio.
0490 Kad ga vidi sužanj u mehani,
0491 Pokloni se Vrcić-bajraktaru.
0492 „O Turčine, Vrcić-bajraktaru,
0493 Daj nadili sužnja nevoljnika!
0494 Sužanj glavno prosi dugovanje.“
0495 U njeg gleda Vrcić-bajraktaru,
0496 Njemu dade žutu madžariju:
0497 „Nemoj meni, sužnju zaviditi!
0498 Više mi se nije pregodilo.
0499 Da mi se je više pregodilo,
0500 Ja bih bolje tebe darovao.“
0501 „ „Fala tebi, begov bajraktaru!
0502 Zdravo bio, pa se veselio!
0503 Ako bog da i sreća božija,
0504 Ako Jovan bide u životu,
0505 Valjat će ti žuta madžarija.“
0506 Ode Jovan iz begluk-mehane,
0507 Viš je sužanj Liku oprosio,
0508 Ode sužanj na Kotar kameni,
0509 Najpri kuli stiže na Kotare,
0510 Biloj kuli Vladikić-Mihajla.
0511 Kad pod kulu ua vliju udje,
0512 U avliji tola zaemtnuta,
0513 Uvrh toel Vladikić Mihajlo.
0514 Oko njega kotarski serdari,
0515 Medju njima mladi kapetani,
0516 Hladno piju u avliji vino.
0517 Službu čini Vladikić Mihajlo,
0518 On serdare na službu pozovno,
0519 Vin o liva kićena divojka,
0520 Sestra Janja Vladiki-Mihajla.
0521 Onda im se sužanj poklonio,
0522 Vladikiću ruci poletio:
0523 „A gospodo u ovoj avliji!
0524 Daj nadil’te sužnja nevoljnika!
0525 Jadan prosim glavno dugovanje,
0526 Dugovanje a za svoju glavu.“
0527 Njemu veli Vladikić Mihajlo:
0528 „De se meni u avliji kaži:
0529 Ti oklen si, sa mista kojeg si,
0530 Kome glavno prosiš dugovanje?“
0531 A veli mu sužanj u avliji:
0532 „Zar me ne znaš, mili gospodine!
0533 Ja sam Jovan Kocijanoviću,
0534 A bio sam jadan u tavnici
0535 U Turčina Veiz-Mehmedage,
0536 Ago glavno prosim dugovanje.“
0537 A veli mu Vladikić Mihajlo:
0538 „Pravo kaži, Kocijanoviću,
0539 Jesi l’ hodo po širokoj Lici,
0540 Jesu li te Turci darovali,
0541 Kud s’ po Lici najbolji junaci?“
0542 „ „Vladikiću, mili gospodine!
0543 Svi su mene Turci darovali.
0544 Udbinjani najbolji junaci,
0545 Udbinjani, a i Vrhovljani.
0546 Kad sam došo begu u mehanu,
0547 Svi su mene dobro darovali,
0548 Beg mi dade polu madžarije,
0549 Svi me dobro darovali Turci,
0550 A najbolje Vrcić-bajraktaru.
0551 On mi žutu dade madžariju.
0552 Da ne vidjah Vrcić-bajraktara,
0553 Ništa t’ ne bi znao kazivati,
0554 Kakav li je Vrcić-bajraktaru!
0555 ’Nakog bajre na svoj Lici nejma,
0556 Ni junaka boljeg od njegaka.“ “
0557 Nasmija se Vladikić Mihajlo,
0558 Četiri mu dade madžarije:
0559 „Na, Jovane Kocijanoviću!
0560 Ne bi l’ mene mogle nafaliti
0561 Četri moje žute madžarije,
0562 Ka Vrcića jedna madžarija.“
0563 „ „Fala tebi, vridan gospodine,
0564 A na daru i poštenju tvome!
0565 Ja te znadem da si junak pravi;
0566 A da vidiš Vrcić-bajraktara,
0567 Od kako je Jovan postanuo,
0568 Još ga ’nakog ja vidio nisam,
0569 Hem je lipši od svake divojke.“ “
0570 Svi serdari njega darovaše,
0571 A sve gleda kićena divojka,
0572 Povrati se sužanj u avliju,
0573 A divojka bratu poletila:
0574 „A moj brate, Vladikić-Mihajlo!
0575 Popušti mi sužnja u avliji,
0576 Da ga izvedem u kulu kamenu,
0577 Da napojim sužnja u odaji,
0578 I nahranim mesa debeloga.“
0579 „ „Hajde, sestro, koliko ti drago!“ “
0580 A povika kićena divojka:
0581 „A Boga ti, sužnju nevoljniče!
0582 Hodi za mnom u moju odaju,
0583 Da ti dadem pića u odaji!“
0584 Izvede ga u svoju odaju,
0585 A prid nejga piće postavila,
0586 Njemu dade deset madžarija:
0587 „Sad mi kaži Vrcić-bajraktara,
0588 Čula sam ga, a vidila nisam.“
0589 Njojzi veli sužanj u odaji:
0590 „Lipa Janjo, sestro Vladikića!
0591 A kakav je Vrcić-bajraktaru!
0592 Umio ga kazivati nisam,
0593 Ljepši je bajro od svake divojke,
0594 Blago onoj kićenoj divojci,
0595 Koja mu ljuba bide kod kolina!
0596 Ja da sam se žensko pregodio,
0597 Ja b’ mu ljuba bio kod kolina.“
0598 Njemu veli kićena divojka:
0599 „Bogom brate Kocijanoviću!
0600 Bi li meni tvrde vjere bio,
0601 Da napravim knjigu u odaji,
0602 Bi l’ iznio knjigu na Udbinu,
0603 Pa je dao Vrcić bajraktaru?
0604 A kaži mi svoje dugovanje,
0605 Da ti smirim tvoje dugovanje.“
0606 Njojzi veli sužanj u odaji:
0607 „Lipa Janjo, kićena divojko!
0608 Tvrdja j’ vira neg studena stina.
0609 Ja ću knjigu sniti na Udbinu,
0610 Dati knjigu Vrcić-bajraktaru,
0611 A moga je glavnog dugovanja,
0612 Dugovanja stotinu dukata.“
0613 Divojka mu knjigu napravila,
0614 A dade mu stotinu dukata:
0615 „Na, Jovane, novi pobratime!
0616 Nosi knjigu, nosi dugovanje!
0617 Podaj knjigu Vrcić-bajraktaru,
0618 Pozdravit ćeš Vrcić-bajraktara,
0619 Eto sam mu u knjizi pravila:
0620 Nek mi kuli na Primorje siđe
0621 U avliju u oči nedilje.
0622 Evo mu je vjera djevojačka,
0623 Ja ću sama u avliju sići,
0624 S njime poći na široku Liku,
0625 Ljuba ću mu biti kod kolina.“
0626 Uze knjigu Kocijanoviću,
0627 A ponese svoje dugovanje:
0628 „Divičice, ne staraj se s time!
0629 Kako znadem Vrcić-bajraktara,
0630 Nadaj mu se u oči nedilje.“
0631 Pa pod kulu u avliju sadje:
0632 „Fala tebi, mio gospodine!
0633 Dobro si me jutros darovao.“
0634 „ „Zdravo bio, Kocijanoviću!“ “
0635 Ode Jovan na avlijnska vrata,
0636 Pa se židnu niz Kotar kameni,
0637 A zavrnu sinju kabanicu,
0638 A zapjeva Kocijanoviću:
0639 „Nadaj mi se, novi pobratime!
0640 Što sam tebi reko u begluku,
0641 Valjat će ti žuta madžarija.“
0642 Viš se tavna noćca unoćala,
0643 Svu noć Jovan ljuto putovao,
0644 Stiže kuli na duge poljane,
0645 Biloj kuli Vrcić-bajraktara,
0646 Bajraktara prid avlijom nađe,
0647 Već je žarko obasjalo sunce.
0648 Pridade mu knjigu od sebeka:
0649 „Gledaj knjigu, begov bajraktaru!
0650 Valjat će ti žuta madžarija.“
0651 Kad bajraktar knjigu pregledao,
0652 Knjigonoši on je govorio:
0653 „Pobratime Kocijanoviću!
0654 Kad si mene ’vako poslužio,
0655 Da mi se je ovde pregodilo,
0656 Smirio bi tvoje dugovanje.
0657 Al eto ti trijest madžarija!“
0658 „ „Fala tebi, begov bajraktaru,
0659 Divojka je dala dugovanje.
0660 Pozdravlja te kićena divojka,
0661 Da joj kuli u nedilju sadješ.“ “
0662 To mu reče, pa se natrag vrati.
0663 Povrati se begov bajraktaru,
0664 Opremi se u kuli kamenoj,
0665 A obuče kotarsko odilo,
0666 A uzjaha doru velikoga,
0667 On otišće begu na Udbinu.
0668 Kada momak do begluka side,
0669 Dočeka ga u begluku Lika:
0670 „Kud ćeš, sine, begov bajraktaru!“
0671 „ „Hoću, beže, na Kotar kameni,
0672 Na Primorje kuli Vladikića,
0673 Stigla mi je knjiga divojačka.“ “
0674 Begu dade knjigu divojačku,
0675 Njemu veli lički Mustajbeže:
0676 „Moj Vrciću, begov bajraktaru!
0677 Daj pričekaj Mustajbega svoga,
0678 Da pokupim po Lici Ličane,
0679 Mogla bi te Janja privariti.“
0680 „ „Ne budali, lički Mustajbeže!
0681 Meni kaže Kocijanoviću,
0682 Da je tvrda vira divojačka.
0683 Da podigneš silnovitu vojsku,
0684 Tamo će se kavga zametnuti,
0685 Izginuti sa Like junaci,
0686 Na me ć’ mnoga zakukati majka,
0687 Proklinjati mene i divojku.“ “
0688 To mu reče, a na noge skoči:
0689 „Hajde, sine, begov bajraktaru!
0690 Ne bi li ti sreća poslužila,
0691 Da ujagmiš kićenu divojku,
0692 Da providiš ti za brata moga,
0693 Da m’ izneseš haber na Udbinu.
0694 Ako tamo bide u tavnici,
0695 U tavnici Vladikić-Mihajla,
0696 Tu ćeš lako za njeg providiti.“
0697 „ „Mustajbeže, ne staraj se s time!“ “
0698 Pa otišće doru od begluka,
0699 Sadje momak niz Liku Vučjaku,
0700 On udari preko Vučijaka,
0701 Vučjak pridje, pod Otres izidje,
0702 Goni doru niz Primorje ravno
0703 Kraj velike otreške planine.
0704 Sve Primorje magla preklopila,
0705 A tavna se noćca uškodila.
0706 Stiže kuli Vladikić-Mihajla,
0707 Niže kule ode u birtiju,
0708 Do birtije Mare krčmarice,
0709 Ta mu j’ Mara posestrima bila.
0710 Dočeka ga Mara krčmarica:
0711 „Gdje si, brate, Vrcić-bajraktaru!
0712 Nada ti se kićena divojka.“
0713 Uvede ga u svoju birtiju,
0714 A prid njega tolu postavila.
0715 Kad se momak pića napojio,
0716 Posestrimi veli u birtiji:
0717 „Posestrimo, Maro krčmarice!
0718 Izvedi mi doru velikoga,
0719 Da ga gonim kuli Vladikića,
0720 Da ja vidim vjeru divojačku,
0721 Je li tvrda vjera divojačka,
0722 Da upitam kićene divojke,
0723 Ne zna l’ Janja sestra Vladikića
0724 Za našega bega Mehmedbega,
0725 Nije l’ beže u tavnici ovde?“
0726 „ „Ne budali, Bogom pobratime!
0727 Sjedi, brate, pa pij hladno vino!
0728 Da zna Janja, znala bi i Mara,
0729 Ovde nije vašeg Mehmedbega.
0730 Ne staraj se kićenom divojkom,
0731 Eto tebi vina i rakije,
0732 Ja ću tebe s Janjom sastaviti.“ “
0733 To mu reče, na vrata uteče,
0734 Ode biloj kuli Vladikića,
0735 A blizo se zora prikučila.
0736 Kada udje u avliju Mara,
0737 Lipu Janju u avliji nađe,
0738 Vodu liva, a lišce umiva,
0739 A spominje Vrcić-baraktara:
0740 „Gdje si, bajro, pa mi te ne bilo!“
0741 Njojzi veli Mara krčmarica:
0742 „Daj muštuluk, gospodska divojko!
0743 Eno tebi Vrcić-bajraktara,
0744 Eno Ibre u mojoj birtiji!“
0745 Divojka joj reče u avliji:
0746 „Leti, Maro, nova posestrimo!
0747 Leti, kaži Vrcić-bajraktaru:
0748 Neka sprema doru velikoga,
0749 Nek izjaše na avlijnska vrata,
0750 Što sam rkla, ja poreći ne ću,
0751 Sama ću mu u avliju sići,
0752 Dok se spremim u svojoj odaji,
0753 A poslužim brata rodjenoga,
0754 Donesem mu vina i rakije.“
0755 To rekoše, pa se rastadoše.
0756 Ode Janja u svoju odaju,
0757 Krčmarica u krčmu kamenu.
0758 Vrcić pije u odaji vino,
0759 A povika krčmarica Mara:
0760 „Pobratime, Vrcić-bajraktaru!
0761 Opremaj se u krčmi kamenoj,
0762 Ja ću izvest doru velikoga,
0763 Tebe čeka kićena divojka.“
0764 Namah Vrcić na noge skočio,
0765 Dok se momak spremi u birtiji,
0766 Krčmarica izvede dorata,
0767 A izidje Vrcić u avliju,
0768 U avliji uzjaha dorata,
0769 Mari dade trijest madžarija:
0770 „Posestrimo, da ti konak platim!
0771 S Bogom, Maro, moja posestrimo!“
0772 „ „Sretno pošo, begov bajraktaru!
0773 Goni doru na valijnska vrata,
0774 Izići će na vrata divojka,
0775 Diži Janju za se na dorata,
0776 Bježi, brate, uz Primorje ravno,
0777 Kraj Otresa velike planine,
0778 Dok te nije opazila straža!“ “
0779 To rekoše, pa se rastadoše,
0780 Iz avlije išćera dorata.
0781 Kad dojaha kuli Vladikića,
0782 Avlijnska se otvoriše vrata,
0783 On ujagmi na vratih divojku,
0784 Pa je za se baci na dorata,
0785 Tri puta je pasom pretegnuo,
0786 Put četvrti od sablje kajasom:
0787 „Drž’ se, draga, na doratu mome!
0788 Drži ruke oko pasa moga,
0789 Jer ti ne znaš zora doratova.“
0790 Pa pobiže od kule bijele,
0791 Opazi ga Vladikić Mihajlo,
0792 Stade vika Vladikić Mihajla,
0793 A na kuli pukoše mužari,
0794 A na Zadru pukše topovi,
0795 Zavrže se larma po Kotaru,
0796 Podiže se uz Kotar poćera.
0797 Bježi momak uz Primorje ravno,
0798 Sve Primorje magla poklopila,
0799 Daleko je dorat ujagmio,
0800 On udari kraj Otres-planine,
0801 Goni doru pod Vučjak-planinu.
0802 Kad s’ Vučjaku blizo prikučio,
0803 Sve se larma čuje po Kotaru.
0804 Kad pogleda momak uz Primorje,
0805 On opazi vrana i serdara,
0806 Oštro jaše niz Primorje vrana,
0807 Uprav goni Vrcić-bajraktaru,
0808 A govori Vrcić na doratu:
0809 „Moj dorate, desno krilo moje!
0810 Sad kud ćemo, dore, okrećati?
0811 Kotarani larmu podignuli,
0812 S desne strane Otres je planina,
0813 A iz liva more zaklonilo,
0814 Prid njim serdar polje ujagmio,
0815 Na serdara valja udariti,
0816 Sad bi mogli glave posijati.
0817 Lipa Janjo, kićena divojko!
0818 Drž’ se dobro na konju doratu,
0819 Sad ’š viditi Vrcić-bajraktara,
0820 Kad udari bajro na serdara,
0821 Jednog danas tribovati ne ćeš.“
0822 A povika Vrcić sa dorata:
0823 „O serdaru na konju gavranu!
0824 Uklon’ konja ja desno ja livo,
0825 Mogla bi te mati poželeti!“
0826 Nasmija se serdar na gavranu:
0827 „O Vrciću, begov bajraktaru,
0828 Ne nagoni dore na serdara!
0829 Zar bi mojoj kidisao glavi?“
0830 Njemu veli Vrcić bajraktaru:
0831 „Muč’, serdaru, sam te Bog ubio!
0832 Što me turčiš, kad nije potribe,
0833 Oklen ovde Vrcić-bajraktaru?“
0834 Nasmija se serdar na gavranu:
0835 „Ne budali, Vrcić-bajraktaru!
0836 Tebe serdar baš u glavu znade,
0837 Zar ti mene poznati ne moreš?
0838 Naš, Vrciću, begov bajraktaru!
0839 Ovo serdar nije na gavranu,
0840 Već je glava bega Mehmedbega,
0841 Rodjenog brata ličkog Mustajbega.
0842 Ima evo dvanaest godina,
0843 Ja kako sam Liku ostavio,
0844 Ostavio Liku i Udbinu.“
0845 Poznade ga Vrcić-bajraktaru,
0846 Pa do njega doćera dorata:
0847 „Gdje si, brate, beže Mehmedbeže!
0848 Zar je tvoja u životu glava?
0849 Svi smo rekli, da si poginuo,
0850 Hoćemo li na široku Liku?“
0851 „ „Ne budali, begov bajraktaru!
0852 Daleko je ovde kazivati,
0853 Sad ja s tobom na Udbinu ne ću,
0854 Valja mi se najpri navratiti
0855 Na Kotare Gavran-kapetanu,
0856 Upitati Gavran-kapetana,
0857 Kako mu je bega privariti,
0858 Pa na kumstvo bega pozovnuti,
0859 Kumovati, pa ga napojiti,
0860 A iz kule njega izbaciti,
0861 Primiti mu konja i oružje.
0862 Služio sam bana Zadranina,
0863 Služio ga tri godine dana,
0864 Ban me poslo u Mletke principu,
0865 Dvorio ga za devet godina,
0866 Izdvorio konja i oružje,
0867 Dobro me je princip darovao,
0868 Prepeo mi pero pozlaćeno,
0869 A dao mi obor-kapetanstvo,
0870 Opremio mene na Kotare,
0871 Da obidjem svoju domovinu.
0872 Ja sam vjeru dao na Kotaru
0873 Niže kule Gavran-kapetana,
0874 Kad je Gavran mene prevario,
0875 Molio ga, da mi odsiče glavu,
0876 Meni Gavran viče sa pendžera:
0877 „ „Hajde, beže, kuda tebi drago!
0878 Što sam ćio, to sam učinio,
0879 Ja ti glavi kidisati ne ću.“ “
0880 Tada sam mu vjeru ostavio,
0881 Da ja nikad na Udbinu ne ću
0882 Brez djogata i oružja svoga,
0883 Ja brez glave Gavran-kapetana.
0884 Da je meni on odsiko glavu,
0885 Reko bi mu, da je junak pravi,
0886 Na vjeri je mene prevario.
0887 Goni doru begu na Udbinu,
0888 Na muštuluk Mustajbegu mome,
0889 Selam ćeš mi mojoj staroj majci,
0890 Nek se meni na odžaku nada,
0891 Selam ćeš mi Hlivanjkinji ljbui,
0892 Nek se nada Mehmedbegu svome!
0893 Sad ja idem kuli Gavranovoj,
0894 Dugo s’ tamo zabaviti ne ću,
0895 Ja ću danas na Udbinu sići,
0896 Ja me nikad viditi ne ćete;
0897 Upitat ću Gavran-kapetana,
0898 Kako mu je bega privariti,
0899 Privariti na vjeri junaka.“
0900 To mu reče, pa se rastadoše.
0901 Ode Vrcić pod Vučjak-planinu,
0902 Ode beže niz Primorje ravno.
0903 Malo beže u napridak pođe
0904 I on srite Vladikić-Mihajla,
0905 Za njim skače trideset konjika,
0906 Njemu veli Vladikić Mihajlo:
0907 „A Boga ti, junak na gavranu!
0908 Vidja l’ ikog uz Primorje ravno?
0909 Uteče mi Vrcić-bajraktaru,
0910 Odnese mi sestru jedinicu.“
0911 „ „Gospodine, Vladikić-Mihajlo!
0912 Ja nikoga opazio nisam,
0913 Ti ne ćeraj Vrcić-bajraktara,
0914 Uz Primorje nije okrenuo.“
0915 To mu reče, proćera gavrana,
0916 Povrati se Vladikić Mihajlo.
0917 Ode beže kuli Gavranovoj,
0918 Ode Vrcić na široku Liku.
0919 Kad bajraktar stiže na Udbinu
0920 Do begluka bega udbinjskoga,
0921 Prid beglukom razjaha dorata,
0922 Skide lipu sa konja divojku:
0923 „Lipa Janjo, sestro Vladikića!
0924 Provadjaj mi doru velikoga,
0925 Dok ja udjem begu u mehanu.“
0926 To joj reče, ode u mehanu,
0927 Dočeka ga lički Mustajbeže
0928 I mehana puna Udbinjana,
0929 Kod sebe mu misto namistio:
0930 „Jesi l’, sinko, zdravo i veselo?
0931 Ujagmi li kićenu divojku?“
0932 „ „Jesam, beže, milom Bogu fala!
0933 Ja ujagmih kićenu divojku
0934 I utekoh uz Primorje ravno.“ “
0935 „Jeda, sinko, Mehmedbega moga?“
0936 „ „Daj muštuluk, lički Mustajbeže!
0937 Vidjo sam ti Mehmedbega tvoga,
0938 Sritoh bega na Primorju ravnu,
0939 Jaše vrana ka i gorsku vilu,
0940 Ćidoh na njeg doru naćerati,
0941 Poznade me beže Mehmedbeže,
0942 Ja sam ti ga zvao na Udbinu,
0943 On ne ćide sa mnom na Udbinu,
0944 Veš mi beže veli sa gavrana:
0945 „ „Hajde, brate, begu na Udbinu!
0946 Kazat ćeš mi bratu Mustajbegu,
0947 Nek se nada Mehmedbegu svome,
0948 A ja odoh kuli Gavranovoj,
0949 Upitati Gavran-kapetana,
0950 Kako mu je bega prevariti,
0951 I na vjeri guliti junake,
0952 Ne nadaj se begu Mehmedbegu
0953 Ja brez konja i oružja moga,
0954 Ja brez glave Gavran-kapetana.“ “
0955 Mustajbegu suze udaraju:
0956 „Je l’ istina, begov bajraktaru?“
0957 „ „Istina je, vjeru ti zadajem.“ “
0958 Stade vika dizdareva sina:
0959 „Mučno lažeš, begov bajraktaru,
0960 To ti lažeš, to nije istina!“
0961 Povikaše dva Ćejvanagića:
0962 „Zašto lažeš begu u mehani?
0963 Evo ima dvanaest godina,
0964 Kako nam je bega nestanulo,
0965 Nigdje palte ni palanke nejma
0966 U četiri one banovine,
0967 Da Ličani sahodili nisu,
0968 Za njeg glasa ni habera nejma,
0969 To ti lažeš, begov bajraktaru!
0970 Tri je beže knjige opravljao,
0971 Slao ih je banu Zadraninu,
0972 Da mu traži brata po Kotarih,
0973 Da ga traži za novce gotove;
0974 Ban je begu knjigu opravio,
0975 Da mu brata na Kotaru nejma.
0976 Najstrag išo Tale Ličanine
0977 I pobro mu mali Radovane,
0978 Obi oči Tale zasmolio,
0979 A nosio gusle javorove,
0980 Vodio ga po Kotaru Rade
0981 Sve dan po dan tri puna mjeseca,
0982 Guslio je i jasno popivo,
0983 Naprosio mala gotovoga,
0984 A za bega nije providio.“
0985 To rekoše dva Ćejvanagića,
0986 A povika begov bajraktaru:
0987 „Pričekajte, dva brata rodjena!
0988 Vidit ćete, laže li bajraktar.“
0989 Dok to reče Vrcić-bajraktaru,
0990 A čuše se na Zadru topovi,
0991 Ču se jeka uz oba Kotara,
0992 Stoji vika Vrcić-bajraktara:
0993 „Čujete li, dva Ćejvanagića!
0994 Ono j’ larma bega Mehmedbega.
0995 Na noge, beže, od Boga ti teško,
0996 Sad ćeš brata poželeti svoga!“
0997 To govori, uzjaha dorata,
0998 A divojku diže na darata,
0999 Pa ujaha doru u avliju,
1000 A povika gospu u avliji:
1001 „Stara majko ličkog Mustajbega,
1002 Eto tebi kićena divojka,
1003 Čuvaj Janje, ka i svoje glave,
1004 A ne plači u kuli kamenoj!
1005 Eto tebi Mehmedbega tvoga,
1006 Ono za njim pucaju topovi,
1007 Davor lipa gospe Hlivanjkinjo!
1008 Selam ti je beže opravio,
1009 Da se nadaš Mehmedbegu svome.“
1010 To im reče, otišće dorata,
1011 Pa se s dobrim dorom prigovara:
1012 „Moj dorate, desno krilo moje!
1013 Valja bega sristi na Kotaru,
1014 Na Kotaru pod Vučjak-planinom.
1015 Ako mu bude u životu glava,
1016 Našem begu indat učiniti,
1017 Neka vide dva Ćejvanagića,
1018 Laže li im Vrcić-bajraktaru.“
1019 Stade vika dizdareva sina:
1020 „Stani, brate, zastavi dorata,
1021 Ti pričekaj dizdareva sina!“
1022 Povikuju dva Ćejvanagića:
1023 „Pričekaj nas, Vrcić-bajraktaru,
1024 I mi ćemo s tobom na Kotare.“
1025 Goni momak, ni mukaet nije.
1026 Pomoli se jedan na gavranu,
1027 Vranac skače, momak podvikuje,
1028 Ču se grlo Maljković-Stipana,
1029 Sa gavrana bega povikuje:
1030 „Na noge, beže, od Boga ti teško!
1031 Ti čuješ li jeku od Kotara,
1032 Jesu l’ tvoji na broju junaci?“
1033 To mu reče, proćera gavrana,
1034 Uz njeg skače Vukašiću kneže
1035 Na djogatu konju velikome.
1036 Povikuje Stipan bajraktara:
1037 „Čekaj, brate, begov bajraktaru!“
1038 Oni gone niz Liku Vučjaku.
1039 Dok izjaha na golubu Lika,
1040 Trzaju se mladi bajraktari,
1041 Zamakoše sva tri pobratima,
1042 Zamakoše u Vučjak-planinu,
1043 Dok beg stiže na obalu Lici,
1044 Išćeraše sva tri pobratima
1045 Na poljane navrh Vučijaka,
1046 Kud je medja lička i kotarska,
1047 A iskoči konjik iz planine.
1048 Kad iskoči serdar na gavranu,
1049 Stade vika Maljković-Stipana:
1050 „O Vrciću, begov bajraktaru!
1051 Vid’ de vrana i na njem serdara!
1052 Našeg nejma bega Mehmedbega,
1053 Hoćemo li na njeg udariti?“
1054 „ „Nemoj, brate, Maljković-Stipane!
1055 Ono j’ glava našeg Mehmedbega,
1056 A ne vodi djoge velikoga,
1057 Njiše mu se o gavranu glava,
1058 A iz njega crna štrca krvca,
1059 Ko kada je rana dopanuo,
1060 On Gavranu zajam povratio.“ “
1061 Sritoše se na dugih poljanah,
1062 Stade vika bega Mehmedbega:
1063 „Gdje si, brate, Vrcić-bajraktaru!
1064 Jeda brata Mustajbega moga?“
1065 „ „Eto bega, leti na golubu!
1066 Hairli ti, brate, rane bile!“ “
1067 „Hairli su rane na menika,
1068 Kad ostade u životu glava.“
1069 „ „Kamo t’, brate, djogat i oružje?“ “
1070 „Osta djogat, ostade oružje,
1071 Evo glave Gavran-kapetana!
1072 Džaba mu djogat sinu jedinome,
1073 A džaba mu sve moje oružje!
1074 Men’ je princip konja poklonio,
1075 Dobra konja, a bolje oružje.“
1076 Još ga pita Vrcić-bajraktaru:
1077 „Kako nađe Gavran-kapetana?“
1078 „ „Nađoh ti ga pod kulom kamenom
1079 I kod njega trijest plaćenika,
1080 Poznade me namah na gavranu,
1081 Tu s mo, brate, kavgu zametnuli,
1082 Dok upitah Gavran-kapetana,
1083 Kako mu je bega privariti,
1084 A na vjeri, pa ga napojiti
1085 I pjana ga na dvo’ izbaciti,
1086 A primiti konja i oružje?
1087 Dok ujagmih glavu Gavranovu,
1088 Sedam me je pušak udarilo.
1089 Ja pobigoh od kule kamene,
1090 Ja djogata veš tražio nisam,
1091 A dobar se vranac prigodio,
1092 Iznese me uz Vučjak-planinu.“ “
1093 To govori beže na gavranu,
1094 Pomoli se na golubu Lika,
1095 A uz njega jašu bajraktari,
1096 Uz njeg idu dva Ćejvanagića,
1097 A prid njima Dizdarević Meho,
1098 Stade vika Vrcić-bajraktar:
1099 „Vid’te, braćo, dva Ćejvanagića!
1100 Laže li vam Vrcić-bajraktaru?
1101 Evo vrana, a evo serdara,
1102 Poznajte ga na dugih poljanah!“
1103 A Mehmedbeg doćera gavrana,
1104 Mustajbegu ruci poletio.
1105 Grozne begu suze udariše,
1106 Grli brata i u čelo ljubi:
1107 „Moreš, brate, rane priboliti?“
1108 „ „Sad ću lako rane priboliti,
1109 Mogo nisam prebolit nevjere,
1110 Nikad, brate, za dvan’est godina,
1111 Prebolio trin’este godine.“
1112 Kad išćera na Vučjak gavrana,
1113 Otiskoše niz duge poljane,
1114 Vratiše se uz Liku Udbini.
1115 Kad stigoše kuli na Udbinu,
1116 Dočekga ga na odžaku majka,
1117 Grli sina i u čelo ljubi.
1118 Beg dobavi Mašina berbera,
1119 Da ga liči u kuli kamenoj,
1120 Berber liči za sedam nedilja.
1121 Kad izliči bega na odžaku,
1122 Joše Lika zavrže veselje
1123 A na novo bratu rodjenome
1124 I Vrciću, svome bajraktaru,
1125 I obama provede veselje,
1126 Vavik pita brata rodjenoga,
1127 Kako ga je Gavran privario.
1128 Sve mu kaže bratac u odaji,
1129 Kako ga je Gavran privario:
1130 „Kad je mene Gavran opojio,
1131 Pa me pjana na dvo’ izbacio,
1132 A primio konja i oružje,
1133 Ja sam sašo pobri na Kotaru,
1134 Svome pobri Pavlu kapetanu,
1135 Kod njeg bio za nikog zemana,
1136 Vraćo me je na široku Liku,
1137 Boljeg mi je konja poklanjao,
1138 A bolje mi on davo oružje;
1139 Ja se ćio povratiti nisam.
1140 Odveo me banu Zadraninu,
1141 Služio bana tri godine dana,
1142 Ban me poslo u Mletke principu,
1143 Tamo bio za devet godina,
1144 Izdvorio vrana i odilo,
1145 Trin’este me natrag povratio.
1146 Ti me nikad ne bi ni vidio
1147 Brez djogata i oružja moga,
1148 Ja brez glave Gavran-kapetana.“
1149 Pregrli ga lički Mustajbeže:
1150 „Sad ja znadoh, da brata imadoh!
1151 Da si mi se namah povratio,
1152 Brez djogata na Liku izašo,
1153 Mrtvom bi ti govorio glavom,
1154 Sad ja konja spominjati ne ću.“
1155 Tada su se braća sastanula
1156 Na Udbini trin’este godine.
1157 Dok im glave u životu bile,
1158 Vrlo su se braća milovala,
1159 Bajraktara vrlo milovali,
1160 To mu bio prvi bajraktaru.
