Метаморфоза

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Метаморфоза
Писац: Милета Јакшић





        
МЕТАМОРФОЗА

Сневам да сам заспао у пољу
Зими. Џбуње беше голо, наго;
Белила се поља, снег је вејо
На мене се бео покров слаго.
У тишини сва божја створења
Као да се за одмором грабе:
Испод леда спавале су воде
Испод земље гушгери и жабе.
Ћутали су пупољци под кором,
Загрливши у сну једно друго
Спавао сам и ја са природом,
Спавао сам тврдо, слатко, дуго.

Сневам да сам прен’о се иза сна:
Неко снежни покров трже с мене,
Топло сунце гротом се смејало, —
Џбуње пупча, поља се зелене.
У около хиљаду гласова
Уз шуштање набујалих вода:
Узаврели вивци, дошле чапље,
Стоји крекет жаба, клепет рода...
Шта је ово? И у место много
У памети мисли да премећем —
Напех плућа од силне радости
Да запевам? Не, — да закрекећем.



Извор[уреди]

  • Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 24


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.