Месец пун
| Месец пун Писац: Растко Петровић |
Выхожу...
Љермонтов
Одшуњајући се у поље широко
Тамо где је прва четврт месечева,
Растворити груди поносито,
Поклонити се на све стране;
Погледаћу небо житно високо:
Незнана са гране птица пева,
Ко сребром ковано дрво вито,
И све је ново и опет као лане.
Искрашћу се кроз поље бело
Тамо где је друга четврт месечева,
Засмејати се тамо охоло
И коракнути на четири стране;
Љубавно дише моје село,
Лавеж се паса с бостана разлева,
Ко злато ковано плашће голо.
Одакле зора ће да сване?
Одакле зора ће да сване?
Одшетаћу се у поље жуто
Тамо где је трећа четврт месечева:
Закликтаћу му песму младачку,
Глас нека широко затрепти.
Кад ја певам као да други ћуте,
Да удаљено чезне за мном малена дева,
Малена дева као да скида повезачу сељачку;
Из очију јој да лудост трепти.
Па искрадем ли се ноћу у поља
Златна где сија месец пуни,
Бескрајна нас ће љубав да збуни.
Тамо где сија месец пуни,
Изљубићу се са зверовима свима,
За добро упитаћу се здравље,
Постављена су ево сребрна постоља,
Око њих су Татари, Скити и Хуни,
А много медовине и узљућеног млека има
И просипа се вино;
Гојно се слави славље.
Припев
Умрећемо тихо и мирно
За ову ноћ златну,
У сапогама сребрним,
У кафтанима:
За кејове париске,
Или за ма шта било;
За један осмех девојачки
Радо бих дао живот свој.
Ево овако ћемо умрети:
Без гласа, тихо, мирно,
Кроз тиху ноћ сребрну,
А по језеру заспалу,
Отпловиће
Смрти чун;
Искрадем ли се кад сија месец пун.
Извор[уреди]
|