Mesec pun
| Mesec pun Pisac: Rastko Petrović |
Vыhožu...
Ljermontov
Odšunjajući se u polje široko
Tamo gde je prva četvrt mesečeva,
Rastvoriti grudi ponosito,
Pokloniti se na sve strane;
Pogledaću nebo žitno visoko:
Neznana sa grane ptica peva,
Ko srebrom kovano drvo vito,
I sve je novo i opet kao lane.
Iskrašću se kroz polje belo
Tamo gde je druga četvrt mesečeva,
Zasmejati se tamo oholo
I koraknuti na četiri strane;
Ljubavno diše moje selo,
Lavež se pasa s bostana razleva,
Ko zlato kovano plašće golo.
Odakle zora će da svane?
Odakle zora će da svane?
Odšetaću se u polje žuto
Tamo gde je treća četvrt mesečeva:
Zakliktaću mu pesmu mladačku,
Glas neka široko zatrepti.
Kad ja pevam kao da drugi ćute,
Da udaljeno čezne za mnom malena deva,
Malena deva kao da skida povezaču seljačku;
Iz očiju joj da ludost trepti.
Pa iskradem li se noću u polja
Zlatna gde sija mesec puni,
Beskrajna nas će ljubav da zbuni.
Tamo gde sija mesec puni,
Izljubiću se sa zverovima svima,
Za dobro upitaću se zdravlje,
Postavljena su evo srebrna postolja,
Oko njih su Tatari, Skiti i Huni,
A mnogo medovine i uzljućenog mleka ima
I prosipa se vino;
Gojno se slavi slavlje.
Pripev
Umrećemo tiho i mirno
Za ovu noć zlatnu,
U sapogama srebrnim,
U kaftanima:
Za kejove pariske,
Ili za ma šta bilo;
Za jedan osmeh devojački
Rado bih dao život svoj.
Evo ovako ćemo umreti:
Bez glasa, tiho, mirno,
Kroz tihu noć srebrnu,
A po jezeru zaspalu,
Otploviće
Smrti čun;
Iskradem li se kad sija mesec pun.
Izvor[uredi]
|