Мени се чини

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мени се чини
Писац: Јаков Шантић


Сабрана дела Јаков Шантић.png




        Мени се чини

Мени се чини, ту, на мјесту овом,
Гдје свака трава, сваки цвијет, грана,
Још шапће љубав мојих сретних дана –
Мени се чини ти ћеш опет доћи ...
И често, ноћу, с немиром и болом
Вјерујем, слутим, чекам кад ћеш доћи! ...
 
Мени се чини, да у свакој сјени,
Док лије мјесец кроз лиснате гране,
Тебе ћу наћи несташну, кô лане,
И љубити те и миловат дуго ...
... Мени се чини! ... Један сан у мени
истински живи као биће друго! ...
 
Мени се чини ... Но кад занос мине
И разум с болом будну јаву позна,
Колико суза, колико бола грозна
Та ноћ чекања за ме биједна крије?! ...
... Ах, у том трену, чини ми се, гледам,
Да све око мене и у мени – мрије! ...



Извор[уреди]

  • Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 77.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 115 година.