Маљковић Стипан избавља Мерданагића Мују
0001 Кад зацвили тридесет сужања
0002 У тавници брињског капетана
0003 И пред њима Мерданагић Мујо,
0004 Сужњи цвиле јутром и вечером,
0005 Мујо цвили и ноћи и даном.
0006 Једно јутро рано подранио
0007 У тавници брињског капетана,
0008 Па на мазгал главу наслонио,
0009 Истом жарко обасјало сунце,
0010 Он се жарким сунцем приговара:
0011 „Жарко сунце, јеси л’ обасјало,
0012 Јеси л’ нашу Лику огријало,
0013 А и моју у Рдучу кулу,
0014 И у њојзи остарилу мајку,
0015 Је л’ ми мати јоште у животу,
0016 Спомиње ли Мују јединога?
0017 Ево твога у тавници Мује,
0018 У тавници брињског капетана
0019 Све дан по дан дванаест година,
0020 Већ на мени кожа испуцала,
0021 По пуклинах порасла машина.
0022 Већ је мени гвождје додијало,
0023 Мени халка вратак приглодала,
0024 На голе се жиле ослонила,
0025 Букагије ноге прежуљале,
0026 На голе се кости ослониле.“
0027 Повикује брињског капетана:
0028 „Господине, брињски капетане!
0029 Јеси л’ јутрос рано подранио,
0030 Ти сједиш ли у својој одаји?
0031 Послушај де сужња невољника,
0032 Гдје ти сужањ у тавници цвили,
0033 Тужан сужањ Мерданагић Мујо.
0034 Ево има дванаест година,
0035 Како си ме метно у тавницу,
0036 Већ ми никад ни мукает ниси,
0037 Вавик јадан лежим у тавници,
0038 Никад не знам, кад ми лито дође,
0039 Лито прође, кад ми зима дође.
0040 По чем знадем, кад ми лито дође?
0041 Кад дјевојке на воду проходе,
0042 Са мазгала мене довикују:
0043 „ „О Турчине Мерданагић-Мујо!
0044 Знаш ли, Мујо, да је лито дошло?
0045 Свака се је трава расцвитала,
0046 Сва је Мујо, гора пролистала.“ “
0047 Кроз мазгале цвиће пробацују,
0048 По том знадем, да је лито дошло.
0049 По чем знадем, да је зима дошла?
0050 Кад дивојке на воду проходе,
0051 На мазгале мене довикују:
0052 „ „О Турчине Мерданагић-Мујо!
0053 Знаш ли, Мујо, да је зима дошла?
0054 Сва се, Мујо, трава осушила,
0055 А са горе листак опануо,
0056 Нашу земљу снијег притиснуо.“ “
0057 Кроз мазгале груде пробацују:
0058 „ „Ето т’, Мујо, снига бијелога!“ “
0059 По том знадем, да је зима дошла.
0060 Још ме сунце није огријало,
0061 Господине, то није јуначка!
0062 Јал ме цини, јал главу одсици,
0063 Тавница је кућа необична,
0064 Ја се муци научио нисам.“
0065 Тако цвили Мерданагић Мујо.
0066 Мисли Мујо, да нико не чује,
0067 А слуша га кићена дивојка,
0068 Ћи Ружица брињског капетана.
0069 Када чула сужња невољника,
0070 Па потече ћаћи у одају:
0071 „Ја мој ћаћа, брињски капетане!
0072 Теби сужањ у тавници цвили,
0073 Тужан сужањ Мерданагић Мујо,
0074 Ево има дванаест година,
0075 Да ти никад није зацвилио,
0076 Ја те молим, зовни тавничара,
0077 Нек отвори камену тавницу,
0078 Нек извади сужња из тавнице,
0079 Па ти види Мерданагић-Мују.“
0080 Када чуо брињски капетане,
0081 Он повика тавничара Јуру:
0082 „Службениче, тавничару Јуре!
0083 Изведи ми сужња из тавнице,
0084 Љуту змију Мерданагић-Мују
0085 И још с њиме тридесет сужања,
0086 Да их питам, што је њима криво.“
0087 Службеник му отвори тавницу,
0088 Изведе му сужње из тавнице,
0089 Сви се сужњи њему поклонише
0090 Посли главе Мерданагић-Мује,
0091 Њему вели брињски капетане:
0092 „О Турчине Мерданагић-Мујо!
0093 Што си бољи од ових сужања,
0094 Па ми не ћи Богу назовнути,
0095 А не ћи се мени поклонити?“
0096 „ „Господине, брињски капетане!
0097 Ја сам теби Бога назовнуо,
0098 А нисам се теби поклонио.
0099 Мени моја вјера не доноси,
0100 Господине, да ти се поклоним,
0101 Је ли теби боље, господине,
0102 Што би ти се Мујо поклонио,
0103 Што би твојој руци полетио?
0104 Ако ти је боље, господине,
0105 Теби ће се Мујо поклонити
0106 А и твојој руци полетити,
0107 Јер ми се је за главу запело.
0108 Ево има дванаест година,
0109 Ти како си мене осужњио,
0110 Никад мене ни погледо ниси,
0111 Виш је мени мука додијала,
0112 Тавница је кућа необична,
0113 Ја се муци научио нисам,
0114 И ти знадеш, вридан господине.
0115 Вид’ де врат Мерданагић-Мује,
0116 Како га је халка преглодала,
0117 Вид’ де ногу Мерданагић-Мује
0118 И на њима троје букагије!
0119 Ово Мујо дурати не море.
0120 У ’во мојих дванаест година
0121 Још ме сунце није огријало,
0122 Јали сунце, јали мјесечина,
0123 Јал ме цини, јал одсици главу!“
0124 Зацвилише сужњи у одаји:
0125 „Господине, брињски капетане!
0126 Ја нас цини, ја одсицај главе,
0127 Не враћај нас натраг у тавницу!
0128 Тад им вели брињски капетане:
0129 „Давор моји сужњи у одаји!
0130 Кад с’ молите мени код колина,
0131 Кад сте ми се тако покорили,
0132 Ја ћу васке јутрос уцинити:
0133 Хоћете ли дати дуговања,
0134 Сваки дати а за своју главу,
0135 Дуговања стотину дуката,
0136 Ја ћу свију отпуштити васке.“
0137 Сви се њему сужњи поклонише,
0138 Поклонише, руци полетише:
0139 „Фала теби, вридан господине!
0140 Ми ћемо ти дати дуговање
0141 Свак за главу стотину дуката.
0142 Молимо се код колина твога,
0143 Сад нејмамо готових дуката,
0144 Да би т’ дали ми за своје главе,
0145 Дај на вјеру отпушти јунаке,
0146 Да збијамо теби дуговање,
0147 Кад речемо, да га донесемо.“
0148 „ „Чујте, мојих тридесет сужања!
0149 Свакоме ћу књигу направити,
0150 Свак ће мени своју вјеру дати,
0151 Ја ћу васке на вјеру пуштити,
0152 Ето вами за пун мјесец дана,
0153 Дођите ми у петој недиљи,
0154 Донес’те ми моје дуговање.
0155 Хајде сваки својој домовини,
0156 Сваки проси главно дуговање
0157 По свој Лици и турској Крајини!“ “
0158 Сви му сужњи вјеру зададоше.
0159 Кад отпушти тридесет сужања,
0160 Оста глава Мерданагић-Мује,
0161 А зацвили у одаји Мујо:
0162 „Господине, брињски капетане!
0163 Што ће глава Мерданагић-Мује?
0164 Што устављаш Мердаганић-Мују?
0165 Ја ме цини, ја главу одсици,
0166 Не враћај ме натраг у тавницу!“
0167 Онда вели брињски капетане:
0168 „О Турчине Мерданагић-Мујо!
0169 Теби, Мујо, откупљења нејма,
0170 Док је твоја у животу глава.
0171 Знаш, Турчине Мерданагић-Мујо,
0172 Док си био у Радучу своме,
0173 Ти си често чету подизао,
0174 Често си ми Брињу саходио,
0175 Поробио, жалост оградио.
0176 Једноч ти си чету покупио,
0177 Сашо четом Брињу бијеломе,
0178 Поробио села око Бриња,
0179 Поробио, ватром запалио.
0180 Ја ти за то не би завидио,
0181 Не би, Мујо, тако је јунаштво.
0182 Ал си брата мога погубио,
0183 Мог Јована а брата млађега,
0184 Однио си главу на Удбину,
0185 Па је дао бегу за челенку;
0186 За то тебе отпуштати не ћу.“
0187 „ „Све је тако, брињски капетане,
0188 Господине, тако је јунаштво!
0189 И он једноч војску покупио,
0190 Извео је на широку Лику,
0191 Поробио, ватром запалио,
0192 Тријест наших села попалио,
0193 Најстраг сашо до Радуча била,
0194 Попалио граду до бедена,
0195 И медресу нашу попалио,
0196 Погубио Омер-ефендију,
0197 А и тријест софти код његака,
0198 И мог млађег брата Хусеина,
0199 Снио главу Брињу каменоме,
0200 Господине, тако је јунаштво,
0201 И ја свога брата окајао.
0202 Ето т’ сабље, ево моје главе,
0203 Ти одсици главу са рамена,
0204 Господине, дошло ти је руке.“ “
0205 Њему вели брињски капетане:
0206 „Све је тако, Мерданагић-Мујо!
0207 За то знаде брињски капетане,
0208 За то теби завидити не ћу.
0209 Ево има до дван’ест године,
0210 Како сам те метно у тавницу,
0211 Још се мени покорио ниси,
0212 Зацвилио у мојој тавници,
0213 Што т’ јутрос данку на подранку?
0214 Ал си гладан меса дебелога,
0215 Ал си жедан вина руменога,
0216 Што зацвили мени у тавници?“
0217 „ „Господине, брињски капетане!
0218 Гладан нисам меса дебелога,
0219 Жедан нисам вина руменога,
0220 Да ми није мука додијала,
0221 Ни јутрос ти не би зацвилио;
0222 Ал је мени мука додијала,
0223 А тешко ме гвождје притиснуло,
0224 Ја веш гвождја поднити не могу,
0225 С отог сам ти јутрос зацвилило.“
0226 Па се њему Мујо поклонио:
0227 „Господине и господски сине!
0228 Ја ме цини, ја главу одсици!“
0229 Насмија се брињски капетане:
0230 „Љута змијо, Мерданагић-Мујо!
0231 Право мени у одаји кажеш,
0232 Турчине, то ти је јунучка.
0233 Кад је тако Мерданагић Мујо,
0234 Јутрос ћу те, Мујо, уцинити,
0235 Ако могнеш дати дуговање,
0236 Пуштит ћу те до Радуча твога:
0237 Хош ми дати ти за своју главу
0238 Готовине стотину дуката?“
0239 „ „Хоћу, бане, ја за своју главу.“ “
0240 „Хош ми дати, Мерданагић-Мујо,
0241 Златан ћурак личког Мустајбега,
0242 Десну руку гази-Ћејванаге,
0243 Дуг-доламу Врцић-бајрактара,
0244 Дати калпак Тале Личанина,
0245 Златна пуца диздарева сина,
0246 А челенке Ђулић-бајрактара,
0247 Ледењаке Маљковић-Стипана,
0248 Каквих пушак на свој Лици нејма?“
0249 „ „Господине, брињски капетане!
0250 Све ћу дати ја за своју главу.
0251 Дај де мени листак књиге биле,
0252 Да ја књигу шаљем на Удбину,
0253 На Удбину личком Мустајбегу,
0254 Нек ми зове моју стару мајку,
0255 Нек продаје моје достојање,
0256 Моју јадну на Радучу кулу,
0257 Нек избија стотину дуката
0258 А за главу Мује јединога.
0259 Чини ми се, вридан господине,
0260 Да Личани пожалити не ће
0261 За ме дати тога дуговања.
0262 Најтеже је дати дуговање:
0263 Десну руку гази-Ћејванаге,
0264 Ледењаке Маљковић-Стипана.
0265 Вјеру ј’ дао Маљковић-Стипане,
0266 Да он не да својих ледењака
0267 Ни за каква на оџаку сина,
0268 Ја брез ране, ја брез мртве главе.
0269 Ал ми с’ чини, вридан господине,
0270 Да пушака пожалити не ће
0271 А за главу Мерданагић-Мује.
0272 Не ће ага руке пожалити,
0273 Одризати из рамена руку
0274 За свог побру Мерданагић-Мују.“ “
0275 Када брињски чуо капетане:
0276 „Ето т’, Мујо, листак књиге биле!
0277 Пиши књигу, како теби драго,
0278 Приварит ћеш брињског капетана.“
0279 „ „Господине, приварити не ћу.
0280 Ја ћу билу књигу направити,
0281 Ти је бегу шаљи на Удбину,
0282 Причекај ме за петнаест дана,
0283 Ти причекај дуговања мога.
0284 У недиљу до петнаест дана
0285 Да не стигне моје дуговање,
0286 Ево главе Мерданагић-Мује,
0287 Онда ради, шта је теби драго.“ “
0288 Прави б’јелу књигу на колину
0289 А на руке бегу удбињскоме.
0290 Даде књигу брињском капетану,
0291 Посла књигу брињски капетане.
0292 Када књига стиже на Удбину.
0293 Грозне бегу сузе ударише
0294 Гледајући књигу у беглуку.
0295 Механа је пуна Удбињана,
0296 До њег сједи гази-Ћејванага,
0297 Медју њима Маљковић-Стипане,
0298 До њег сиди Диздаревић Мехо,
0299 Бега седам двори бајрактара,
0300 Медју њима Тале Личанине,
0301 Сваки мучи, ништа не дивани.
0302 Бегу вели гази-Ћејванага:
0303 „Чија ти је књига, Мустајбеже?“
0304 Њему беже вели у механи:
0305 „Чујте, браћо, у беглуку моме!
0306 Ово ј’ књига од бриња камена.
0307 Од нашега Мерданагић-Мује,
0308 Посло ми је брињски капетане.“
0309 Па им књигу наустице каже:
0310 „Ево нашег Мерданагић-Мује
0311 У тавници брињског капеана,
0312 Јиош је Муји у животу глава,
0313 Уцини га брињски капетане,
0314 Ово ј’ књига пораз дуговања
0315 За Мујину на рамену главу:
0316 Готовине стотину дуката,
0317 Да Мујино продам достојање;
0318 Ишће ћурак бега Удбињскога,
0319 Дуг-доламу Врцић-бајрактара,
0320 Ишће калпак Тале Будалине,
0321 Златна пуца диздарева сина,
0322 Каквих пуца на свој Лици нејма,
0323 И челенке Ђулић-бајрактара;
0324 Ево хала и жалости тешке,
0325 Десну твоју, Ћејванага, руку,
0326 Да одрижеш руку из рамена,
0327 Да је шаљеш Брињу каменоме,
0328 Ледењаке Маљковића мога,
0329 Каквих пушак на свој Лици нејма,
0330 То је Муји главно дуговање.
0331 Реко ми је брињски капетане
0332 Причекати до петнаест дана;
0333 Да не стигне Муји дуговање
0334 У недиљу а до икиндије,
0335 Оде глава Мерданагић-Мује!
0336 Сад што ћемо, моји Удбињани!
0337 Како ћемо Мују избавити,
0338 Хоћемо ли дати дуговање?“
0339 Сваки мучи, ништа не дивани.
0340 Њему вели гази-Ћејванага:
0341 „Наш Мустајбег у беглук-механи!
0342 Ако ћемо дати дуговање,
0343 Ни ја руке пожалити не ћу,
0344 Одризати из рамена руку
0345 А за главу Мерданагић-Мује,
0346 Ја през руке бити на Удбини.“
0347 Стаде вика Тале Личанина:
0348 „Чуј, Мустајбег, од све Лике главо!
0349 Кад ти ћурка пожалити не ћеш,
0350 Ја би калпак на ватру бацио,
0351 Камо л’ не би дао дуговање
0352 За свог побру Мерданагић-Мују!
0353 Ал Мустајбег, од све Лике главо!
0354 Кад ми тако дамо дуговање
0355 За нашега Мерданагић-Мују,
0356 То ће с’ чути на четири стране,
0357 Свак ће с’, беже, с нами пошалити,
0358 Пошалити, наске спомињати,
0359 Шалит ће се с нами Котарани
0360 Све пијући по Котару вино:
0361 Вид’ де нама бега удбињскога
0362 И његових по Лици јунака,
0363 Куд дадоше главно дуговање!
0364 Они шаљу робу са себека,
0365 Шаљу десне из рамена руке
0366 А за главу Мерданагић-Мује,
0367 А не могу Мује избавити.
0368 Ради, беже, како теби драго,
0369 Још упитај Маљковић-Стипана,
0370 Хоће л’ дати своје ледењаке?“
0371 Стаде вика Маљковић-Стипана:
0372 „Наш Мустајбег, од све Лике главо!
0373 Ја не жалим малих ледењака
0374 За најгорег на Лици јунака,
0375 Ја камо ли за мог побру Мују.
0376 Чуј ме, беже, што Стипан говори,
0377 Ја сам вјеру дао од себека,
0378 Да ја не дам својих ледењака
0379 Ни за једног на оџаку сина,
0380 Ја брез ране, ја брез мртве главе.
0381 Сад ја не дам малих ледењака
0382 Ни за главу Мерданагић-Мује.
0383 Кад је тако брињски капетане,
0384 Кад је тако Муји кидисао,
0385 Ја ћу саћи Брињу каменоме,
0386 Видит кулу брињског капетана,
0387 Онда ћу му дати ледењаке.“
0388 То му рече, а на ноге скочи.
0389 Стаде вика диздарева сина:
0390 „Маљковићу, Богом побратиме!
0391 Ја ћу с тобом Брињу каменоме.“
0392 А повика лички Мустајбеже:
0393 „Стани, сине, Маљковић-Стипане!
0394 И ја ћу с тобом Брињу каменоме,
0395 Док подигнем на Удбини војску.“
0396 Бегу вели Маљовић-Стипане:
0397 „Диж’ је, беже, како теби драго!
0398 Тамо ћу се с тобом састанути,
0399 Кад се спуштиш Брињу бијеломе,
0400 Само немој заметнути кавге,
0401 Док не чујеш на кули прангију.“
0402 Оде Стипан својој домовини.
0403 Подиже се лички Мустајбеже,
0404 Да подиже сву широку Лику,
0405 Он повика тридесет делија:
0406 „Јаш’те, дјецо, ате племените,
0407 Гоните их по широкој Лици,
0408 По паланках и личких градових,
0409 Нос’те хабер личког Мустајбега:
0410 Ко год ата храни на јаслама,
0411 А од ове у другу суботу
0412 Нек осване код воде Црваћа,
0413 Ваља поћи Брињу каменоме.“
0414 Да видимо Маљковић-Стипана!
0415 У Стипана мировања нејма.
0416 Док он садје до оџака свога,
0417 Он облачи каурско одило,
0418 Ка сердари носе по Котарих,
0419 А појаха врана великога,
0420 Па отишће низ Лику широку.
0421 Кад он Лици на обалу сиђе,
0422 Дочека га Диздаревић Мехо
0423 И побро му Тале Личанине
0424 Под бучови и црни шкрљаци.
0425 Насмија се Маљковић-Стипане:
0426 „Хоћемо ли, оба побратима,
0427 Хоћемо ли Брињу бијеломе,
0428 Једа нашег бега удбињскога,
0429 Хоће ли нам индат учинити?“
0430 Отискоше низ Лику Рибнику,
0431 Крај Рибника ате проћераше,
0432 Окренуше под Корин-планину,
0433 Вишсе тавна ноћца уноћала.
0434 Вишта ј’ глава Маљковић-Стипана,
0435 Прике стазе знаде у планини,
0436 Куд ће билу Брињу окрећати.
0437 Сву ноћ они љуто путовали.
0438 И Оточац били надметнуше,
0439 И Гаштицу воду прометнуше,
0440 Отискоше Брињу каменоме,
0441 До у јутро, док се роди сунце,
0442 Стиже Стипан својој посестрими.
0443 Дочека га Пава крчмарица.
0444 Разхахаше сва три побратима,
0445 Изведе их Пава у одају,
0446 А прид побре толу поставила,
0447 Разложише побре пити вино,
0448 Онда вели Пава крчмарица:
0449 „Маљковићу, Богом побратиме!
0450 Ево има за годину дана,
0451 Тебе нејма Брињу каменоме,
0452 Побратиме, што с’ од тебе ради,
0453 Што с’ ми сашо Брињу каменоме?“
0454 „ „Давор, Паво, моја посестримо!
0455 Ј асам сашо Брињу каменоме
0456 Потражити побратима свога
0457 У тавници брињског капетана,
0458 Да упитам брињског капетана,
0459 За кога су моји ледењаци.“ “
0460 Насмија се Пава крчмарица:
0461 „Побратиме, немој будалити!
0462 Тврда ј’ кула, око ње авлија,
0463 Куле му чува шездесет платника,
0464 А прид њима Тома харамбаша.
0465 Знаш ли главу брињског капетана,
0466 Да га грђег у свем Брињу нејма!
0467 Тако Мује избавити не ћеш
0468 Ја през ране, ја през мртве главе,
0469 Мореш лудо изгубити главу,
0470 Ено Мује у кули каменој.
0471 Откако је Мују уцинио,
0472 Извадио Мују из тавнице,
0473 Па је њега метно у одају,
0474 Добро држи Мерданагић-Мују,
0475 Реко му је брињски капетане
0476 Чекати му главно дуговање
0477 У недиљу а до икиндије.
0478 Да не стигне Муји дуговање,
0479 Онда ће му кидисати глави.
0480 Ти послушај своје посестриме,
0481 Како ћете Мују избавити:
0482 У њег има кићена дивојка,
0483 Ружа липа брињског капетана,
0484 Да је липше у свем Брињу нејма.
0485 Ружица је моја посестрима,
0486 Твога сам јој сина нафалила,
0487 Твога Јову, сина најмлађега,
0488 Она му је своју вјеру дала,
0489 Да б’ му љуба била код колина,
0490 Ако не би кићене дивојке,
0491 Тако Мује избавити не ћеш,
0492 Ван да би му кулу запалио.
0493 Ја ћу теби Ружу добавити,
0494 Ноћас ће ми у походе сићи,
0495 Сваку ноћ ми долази дивојка.“
0496 Насмија се Тале Личанине:
0497 „Давор Паво, наша посестримо!
0498 Све је тако, наша посестримо,
0499 Ми ћемо те, сестро, послушати,
0500 Црна с’ гора разбити не може,
0501 Не ће Тале замећати кавге.“
0502 Вас дан они хладно пише вино.
0503 Кад се тавна уноћала ноћца,
0504 Пава никад да мирује не ће,
0505 Већ добави кићену девојку.
0506 Кад ускочи Ружа у одају,
0507 Стипану је полетила руци,
0508 У оби га пољубила руке,
0509 Њему вели кићена дивојка:
0510 „Сад ми кажи, Маљковић-Стипане!
0511 Што ме зовеш у халват-одају?“
0512 Њојзи вели Маљковић-Стипане:
0513 „Липа Ружо, кићена дивојко!
0514 Једа побру Мерданагић-Мују,
0515 Је ли побри у животу глава?“
0516 Њему вели кићена дивојка:
0517 „Ено т’ побре у халват-одаји,
0518 Ја сам њему вечерати дала,
0519 Вавик му је у жиовоту глава.“
0520 „ „Камо т’ ћаћа, брињски капетане?
0521 Хајд’ ме води, гдје ти ћаћа спава,
0522 Да му дадем своје ледењаке
0523 А за главу побратима свога.“ “
0524 Њему вели кићена дивојка:
0525 „Богом ћаћа, Маљковић-Стипане!
0526 Сад не могу ја до ћаће доћи,
0527 Лего ми је ћаћа у одаји.
0528 Ван послушај кићене дивојке:
0529 Ти се продји брињског капетана!
0530 Ван те молим као ћаћу свога,
0531 Ја сам вјеру дала од себека,
0532 Вјеру дала својој посестрими,
0533 Да ћу т’ снаша бити у оџаку,
0534 Твоме Јови бити вирна љуба.
0535 Ако ’ш мени своју вјеру дати,
0536 Да ћеш мене на Лику понити,
0537 Свога Јову са мном оженити,
0538 Ја ћу теби побру избавити.“
0539 Насмија се Тале Личанине:
0540 „Липа Ружо, кићена дивојко!
0541 Ево т’ вјера Тале Личанина:
0542 Ако биду у животу главе,
0543 Стипан тебе остављати не ће.“
0544 Све се смије Маљковић-Стипане!
0545 „Не будали, Тале Личанине!
0546 Не просимо овуд дивојака,
0547 Ван тражимо побратима мога.“
0548 „ „Не будали, Маљковић-Стипане!
0549 Слушат ћемо наше посестриме
0550 И Ружице кићене дивојке,
0551 Па да ћемо погубити главе.“ “
0552 Њима вели кићена дивојка:
0553 „А мој стриче, Тале Личанине!
0554 Послушај де кићене дивојке:
0555 Липо вам је у овој одаји,
0556 Вам ће бити пића изобила
0557 Код Павице ове крчмарице,
0558 Из беглука кићене Ружице,
0559 Чекат ћемо овде до недиље.
0560 Када буде у очи недиље,
0561 Надајте се кићеној дивојци;
0562 Када биде ноћи по поноћи,
0563 Држ’те своје ате опремите,
0564 Да бјежимо од Бриња камена.
0565 Ја ћу украст брата од матере,
0566 Брата Марка од љета четири,
0567 Понит ћемо на Удбину Марка.
0568 Ако буду у животу главе,
0569 Те садјемо здраво на Удбину,
0570 Онда ће ти Мују повратити.“
0571 Насмија се Тале Личанине:
0572 „Хоћу, секо, како теби драго!“
0573 Оде липа кићена дивојка,
0574 Остадоше сва три побратима.
0575 Онда вели Маљковић-Стипане:
0576 „Побратиме, Тале Личанине!
0577 Што ти рече кићеној дивојци?
0578 Могла би нас приварити Ружа,
0579 Отказати ћаћи на оџаку.“
0580 А повика Пава крчмарица:
0581 „Побратиме, Маљковић-Стипане!
0582 Тврда ј’ вјера кићене Ружице,
0583 Тврдја вјера нег студена ст’јена.“
0584 „ „Немој, Паве, моја посестримо!
0585 Када буде украсти дивојку,
0586 Побратиме, то није јуначка!“ “
0587 Насмија се Тале Личанине:
0588 „Не будали, Богом побратиме!
0589 Једна ј’ хила велико јунаштво,
0590 Нико за то завидити не ће.
0591 Чекат ћемо кићене дивојке,
0592 Јер Оточац ваља прометнути.“
0593 Све се смије Маљковић-Стипане.
0594 Побратими хладно пију вино,
0595 Сваку има ноћцу долази дивојка,
0596 Па их пита кићена дивојка:
0597 „Је л’ вам липо на конаку овде?“
0598 Све се смије Тале Личанине:
0599 „Липо нам је, кићена дивојко!
0600 Добро нам је, и бољем се надам,
0601 Кда год тебе видим у одаји.
0602 Да је Оточац како прометнути,
0603 Лако би се на Лику изашло.“
0604 Насмија се кићена дивојка:
0605 „Не старај се, Тале Личанине!
0606 Оточац је лако прометнути,
0607 Да ј’ утећи Сињцу уз Дражице,
0608 Провест ће вас кићена дивојка.“
0609 „ „Липа Ружо, кићена дивојко!
0610 Гаштицу је мука прибродити.“ “
0611 „Не старај се, Тале Личанине,
0612 Провест ће вас на ћуприју Ружа,
0613 Крај чардака Јован-харамбаше.“
0614 „ „А Ружице, кићена дивојко!
0615 Ти проведи Талу на ћуприју,
0616 Ја ћу тебе свести на Удбину.“ “
0617 Веш дан по дан и недиља дође.
0618 Када било у очи недиље,
0619 Виш им пола ноћи прометнуло,
0620 Све погледа Тале Личанине,
0621 Вавик хода Пава крчмарица,
0622 А вели јој Тале Личанине:
0623 „Крчмарице, наша посестримо!
0624 Веш је пола ноћи прометнуло,
0625 Ово нејма кићене дивојке,
0626 Приварит ће кићена дивојка.“
0627 „ „Побратиме, приварити неће,
0628 Сад ће доћи кићена дивојка,
0629 Спремајте се у мојој одаји,
0630 Ја ћу ваше ате опремити.“ “
0631 Побратими на ноге скочише,
0632 Спремају се сва три побратима.
0633 Док с’ спремише момци у одаји,
0634 Ал одаји врата полетише,
0635 Кад на врата ускочи дивојка,
0636 У нарамку она носи д’јете,
0637 Лудо д’јете санак приварио,
0638 У билу га свилу замотала,
0639 Стипану га метну преко крила:
0640 „А мој ћаћа, Маљковић-Стипане!
0641 Ето теби брата Маријана,
0642 Ето т’ главе Мерданагић-Мује,
0643 За њег мореш Мују избавити,
0644 Дат ће т’ ћаћа Мерданагић-Мују
0645 И још уз њег мала готовога,
0646 Јер он нејма нег Марка једнога.
0647 Већ устајте, викат походити,
0648 Близо се је зора прикучила,
0649 На ћуприју ваља прегазити.“
0650 Дигоше се сва три побратима,
0651 Стаде вика Маљковић-Стипана:
0652 „Узми, Тале, Марка нејакога!
0653 Ти ћеш Марка, а ја ћу дивојку,
0654 Ја понити снаху на гаврану.
0655 Не шали се, Богом побратиме!
0656 Чувај добро на кулашу д’јете,
0657 Немој, Тале, оставити Марка,
0658 Јер ћу т’ мртвом говорити главом.“
0659 „ „Побратиме, не старај се с тиме!“ “
0660 Њима вели Диздаревић Мехо:
0661 „Хајмо, браћо, у сто добрих часа,
0662 Ви понес’те Марка и дивојку!
0663 Ако вами буде до потребе,
0664 Мехо ће вас плећи заклонити.
0665 Док чујете диздарева сина,
0666 Не бојте се себи, побратими!“
0667 Саскакаше у халват-авлију,
0668 У авлији коње појахаше,
0669 Носи Тале Марка на кулаша,
0670 Стипан меће за собом дивојку:
0671 „Држ’ се добро на коњу, дивојко,
0672 Јер ти зора не знаш гавранова.“
0673 Испрати их Пава крчмарица:
0674 „Хајде, браћо, у сто добрих часа!“
0675 Отискоше сва три побратима,
0676 Хитро гоне до Оточца била.
0677 Кад стигоше до Оточца била,
0678 Истом била зора обилила.
0679 На ћуприју коње наћераше,
0680 Стоји вика кићене дивојке:
0681 „Службениче, Јован-харамбаша,
0682 Обори ми чекму на ћуприји!
0683 Ја сам јутрос рано подранила,
0684 Ја сам пошла кули од камена
0685 Свом ујаку Сињанин-Гаврану.“
0686 Опази је Јован-харамбаша,
0687 Стаде вика Јован-харамбаше:
0688 „Стан’, почекај, моја посестримо!
0689 Ето мога Саве службеника,
0690 Оборит ће чекму на ћуприји.“
0691 А искака Сава службениче,
0692 Он обори чекму на ћуприји,
0693 Њему Стипан добро јутро викну,
0694 А на чекму наћера гаврана,
0695 Крај њег Тале проћера кулаша,
0696 У том Мехо најаха дората.
0697 Кад погледа Сава службениче,
0698 Он опази на коњу дивојку,
0699 А повика Јову харамбашу:
0700 „Злот и сио и вино попио!
0701 Пројаха ти сердар на гаврану,
0702 Он пронесе на коњу дивојку,
0703 Ја је Турчин, ја је турска раја.“
0704 Крај њег Мехо протишће дората.
0705 Харамбаша на ноге скочио.
0706 Док искака Јован из чардака,
0707 Пригазие ати на ћуприји,
0708 А на кули отрже прангија,
0709 А на кули брињског капетана,
0710 На Оточцу пукоше топови,
0711 Заврже се код Оточца ларма,
0712 Од Оточца и Бриња камена.
0713 Побигоше сва три побратима,
0714 Повикује кићена дивојка:
0715 „Гон’, Стипане, врана великога!
0716 За нами се ларма подигнула,
0717 Ни ’ш изнити, ни главе однити,
0718 Дочекат ће двије харамбаше,
0719 Дочекати Сињцу у Дражици,
0720 Једно Сава, а друго Остоја,
0721 С њима двама шездесет платника,
0722 Сустигнут ће наше Оточани.“
0723 Њојзи вели Маљковић-Стипане:
0724 „Не будали, кићена дивојко!
0725 Ја с’ не бојим двију харамбаша,
0726 А ни ваших бисних Оточана,
0727 Док је мени бега удбињскога.“
0728 Све оточки пуцају топови,
0729 Диже с’ ларма са четири стране,
0730 Опазише оби харамбаше,
0731 У стазу се они појагмише,
0732 Да ујагме стазу у планини,
0733 Ал удари лички Мустајбеже,
0734 Ширимице с војском ударио.
0735 Кад видише оби харамбаше,
0736 Чује с’ нара личког поглавара:
0737 „Хала дјецо, лички соколови!
0738 Завргла се код Оточца ларма,
0739 Погинут ће Маљковић-Стипане.“
0740 Када чуше оби харамбаше,
0741 Харамбаше крају прибигоше,
0742 Стоји вика Саве харамбаше:
0743 „Бјеж’мо, браћо, крају у планину!
0744 Намама је Маљковић-Стипана,
0745 А дочека бега удбињскога,
0746 Лудо ћемо посијати главе.“
0747 Утекоше оби харамбаше,
0748 А већ био данак освојио,
0749 Ширимице војска ударила,
0750 А плануше куће сиромашке,
0751 Рое, пале, тешку жалост граде.
0752 Кад већ био данак освојио,
0753 Бан оточки војску заставио
0754 Повикује млад оточки бане:
0755 „Свак на миру, док се роди сунце!
0756 Намама је Маљковић-Стипана,
0757 А војска је бега удбињскога,
0758 Изгорише села по крајевих.“
0759 Док је бане војску заставио,
0760 У том беже на поље изидје.
0761 Кад опази Маљковић-Стипана,
0762 Стоји вика личког Мустајбега:
0763 „Стан’те, дјецо, моји соколови!
0764 Ето нашег Маљковић-Стипана!
0765 Стипану је у животу глава.
0766 Ен’ уз њега двају побратима,
0767 Ко кад Стипан носи дивичицу!
0768 Изашо је од Оточца бане,
0769 Збија с’ војска са четири стране,
0770 Нашег даље помицања нејма,
0771 Док видимо Маљковић-Стипана.“
0772 Кад му стиже Маљковић-Стипане
0773 И за собом донесе дивојку,
0774 Њему вели лички Мустајбеже:
0775 „Гдје си, сине, Маљоквић-Стипане?
0776 Јесте л’, побре, здраво и весело?
0777 Једа нашег Мерданагић-Мују?“
0778 „ „Здраво, беже, јесмо и весело,
0779 Још је Мујо у Брињу камену,
0780 Лако ћемо Мују избавити,
0781 Мињат ћемо, беже, дуговање.
0782 Ево Марка брињског капетана,
0783 Њега носи Тале Личанине.“ “
0784 „Чија ти је на коњу дивојка?“
0785 „ „Ово ј’ Ружа брињског капетана,
0786 Ја је носим својој домовини,
0787 Да оженим на оџаку сина.
0788 Да нам не би кићене дивојке
0789 И Павице моје посестриме,
0790 Ни нас, беже, ти не би видио,
0791 Камо л’ побру Мерданагић-Мују.
0792 Ти застави силновиту војску,
0793 Ено ј’ бане војску заставио,
0794 Да видимо, што бане говори!“ “
0795 Ту је беже заставио војску.
0796 Кад се бегу искупила војска,
0797 Док су скрајња села поробили,
0798 Врло му се изгрдила војска,
0799 Погинуло стотину коњика,
0800 Све бегових најбољих јунака.
0801 Двиста својих носе рањеника,
0802 Али беже добро задобио,
0803 Ујагмили тријест дивојака
0804 И шездесет сужањ савезатих.
0805 Док мртваце своје изнесоше,
0806 Изнесоше, па их покопаше,
0807 У том стиже брињски капетане,
0808 Па он вели оточкоме бану:
0809 „Што си, бане, војску заставио?
0810 Видиш бега, а видиш Личана?“
0811 „ „Сад ми кажи, брињски капетане,
0812 Што је било око твоје куле?“ “
0813 „Господине од Оточца бане!
0814 Нико ми је сина ујагмио
0815 И Ружицу моју јединицу,
0816 Ја би лако Ружу преболио,
0817 Ал не могу сина јединога,
0818 Ја ћу данас повратити сина,
0819 Ја ћу своју изгубити главу.
0820 Вакат ти је јутрос ударати,
0821 Погорише села по крајевих,
0822 Да се с Турци јутрос погодимо,
0823 Да ми мушки погубимо главе!“
0824 Устави га од Оточца бане:
0825 „Господине брињски капетане!
0826 Ти послушај оточкога бана,
0827 Немој јопе замећати кавге,
0828 Доста ј’ кавге код Оточца било.
0829 Ено ј’ беже заставио војску,
0830 Да дочека бана оточкога,
0831 Однесе ти сина јединога,
0832 Ја сам чуо, а видио нисам,
0833 Однесе га Маљковић-Стипане.
0834 Да питамо бега удбињскога,
0835 Би ли твога повратио сина,
0836 Ја ћу њему књигу оправити.“
0837 Па он бегу књигу направио:
0838 „Чуј Мустајбег, од све Лике главо,
0839 Ето т’ књига бана оточкога!
0840 Што подиже силновиту војску,
0841 Попали ми села по крајевих,
0842 Мустајбеже, тако је јунаштво!
0843 И ја тако изгонио војску,
0844 Робио села по широкој Лици.
0845 Кажи мени, лички Мустајбеже!
0846 Ко ујагми сина јединога,
0847 Маријана брињског капетана
0848 И Ружицу кићену дивојку?
0849 Ево мога брињског капетана,
0850 Немој Марку кидисати глави,
0851 Поврати га за новце готове,
0852 Све ће дати он за сина свога.
0853 Што сте тамо робља заробили,
0854 Немојте им тамо кидисати,
0855 Дивојака на силу турчити,
0856 Која хоће, ја ти јој не браним,
0857 Која не ће, поврати дивојку,
0858 Уцини је за новце готове,
0859 Ја сам теби тако повраћао.“
0860 Када књига стиже Мустајбегу,
0861 Књигу каже лички Мустајбеже:
0862 „Вид’те књиге бана оточкога!
0863 Ишће Марка за новце готове,
0864 Да повраћам кићене дивојке.
0865 Ја сам реко, ни порећи не ћу,
0866 Ја на силу турчити их не ћу.
0867 Довед’те ми кићене дивојке,
0868 Да упитам кићене дивојке,
0869 Јесу л’ каил Лику населити?“
0870 Доведоше тријест дивојака,
0871 Њима вели лички Мустајбеже:
0872 „Право каж’те, кићене дивојке!
0873 Је л’ вам сила, али воља липа?“
0874 Њему вели тријест дивојака:
0875 „Господине, лички Мустајбеже!
0876 Ми ни једна за Турчина не ће,
0877 Цини наске за новце готове!“
0878 Насмија се лички Мустајбеже:
0879 „Фала вами, кићене дивојке!
0880 Кад ви вјере проминит не ћете,
0881 Башт сте праве господске дивојке.
0882 Лако ће вас беже уцинити:
0883 За вас паре ни динара не ћу,
0884 Свака ћете својој домовини,
0885 Ви с’ удај’те, куд је вами драго.
0886 Што је мушко овди засужњито:
0887 Ето сужањ, а ето Личана,
0888 Нек их цине за новце готове!“
0889 А повика Маљковића свога:
0890 „Крило моје, Маљковић-Стипане!
0891 Сад је твоја уцинити Марка
0892 И Ружицу брињског капетана,
0893 Ето тебе, ето капетана!
0894 Само кажи, да отпишем бану.“
0895 А полети кићена Ружица:
0896 „Мустајбеже, ја ти љубим руку,
0897 Мене, беже, цинити немојте!
0898 Ја веш не ћу Брињу бијеломе,
0899 Веш Стипану на широку Лику,
0900 Ја му снаша бити на оџаку.
0901 Пиши књигу бану оточкоме,
0902 Да ја не ћу Брињу бијеломе.“
0903 Онда вели Маљковић-Стипане:
0904 „Пиши књигу пријатељу моме,
0905 Пријатељу, брињском капетану:
0906 Нек ми даде он за сина свога
0907 Готовине триста маџарија
0908 И мог побру Мерданагић-Мују
0909 Из тавнице трин’есте године,
0910 Ружице му повратити не ћу.
0911 Ако таког не да дуговања,
0912 Не ћу њему повратити сина,
0913 Онда у нас пријатељства нејма.“
0914 Таку беже књигу направио,
0915 А на руке оточкоме бану,
0916 И уз књигу опреми дивојке:
0917 „Ето т’ књига личког Мустајбега,
0918 Ето т’, бане, тријест дивојака!
0919 Ја ти за њих не ћу дуговања.
0920 Што је мушка робља заробито,
0921 Ја га овде повраћати не ћу,
0922 Ето сужањ, а ето Личана!
0923 Нек свак цини свога невољника,
0924 Нико ником кидисати не ће,
0925 Кажи књигу брињском капетану!“
0926 Стиже књига оточкоме бану
0927 И уз књигу тријест дивојака.
0928 Кад бан види, што с’ у књизи пише,
0929 Књигу каже брињском капетану,
0930 Када чуо брињски капетане,
0931 Он повика Саву службеника:
0932 „Јаши, Сава, зечка великога!
0933 Лети тамо личком Мустајбегу,
0934 Нек причека у пољу зеленом,
0935 Док пошаљем кули од камена,
0936 Док добавим Мерданагић-Мују,
0937 Имам триста готових дуката.
0938 Поздравит ћеш пријатеља мога:
0939 Ружицу ћу њему поклонити,
0940 Кад је Ружа тамо одабрала
0941 Б’јеле дворе Маљковић-Стипана,
0942 Нек је води, како њему драго!
0943 То ми није мило пријатељство,
0944 Али се је тако догодило,
0945 Марко не ће на широку Лику.“
0946 Оде Сава личком Мустајбегу,
0947 Тако каже личком Мустајбегу,
0948 Све се смије лички Мустајбеже:
0949 „Хајде, Сава, кажи капетану,
0950 Чеко би га за недиљу дана,
0951 Камо л’ не ћу њега причекати,
0952 Док пошаље кули од камена.“
0953 Вели њему Маљковић-Стипане:
0954 „Службениче пријатеља мога!
0955 Поздравит ћеш пријатеља мога,
0956 Нек с’ не љути на свог пријатеља,
0957 Дивојка је тако одабрала.
0958 Да нам не би кићене дивојке,
0959 Како б’ Стипан Марка ујагмио
0960 И за њега побру избавио?“
0961 Кад се врати Сава службениче,
0962 Тако каже брињском капетану,
0963 Све се смије брињски капетане:
0964 „Вид’ де, бане, пријатеља мога!
0965 Нек ми врати сина јединога,
0966 А Ружице ни жалити не ћу.
0967 Лети, Сава, кули од камена,
0968 Ти поведи Мерданагић-Мују,
0969 Обуц’те му моје одијело,
0970 А под јега подметни алата,
0971 Нек га јаше по широкој Лици,
0972 Нека виде по Лици Личани,
0973 Како сам ја Мују даровао.“
0974 Оде Сава Брињу каменоме,
0975 Опремише Мерданагић-Мују,
0976 А под Мују подврже алата,
0977 Доведе га брињском капетану.
0978 Њему вели брињски капетане:
0979 „Љута гујо, Мерданагић-Мујо,
0980 Оста твоја на рамену глава!
0981 Ти превари брињског капетана,
0982 Ја т’ уциних у Брињу камену,
0983 Ја сам знао, дуговања нејма,
0984 Док је твојих таких побратима.
0985 Мол’ се Богу, Мерданагић-Мујо,
0986 А за здравље Маљковић-Стипану
0987 И Ружици, мојој јединици,
0988 Никад Лике ти не би видио.
0989 Хајд’, Турчине, у сто добрих часа!
0990 Ја ћу с тобом Мустајбегу доћи,
0991 Још ето ти стотину дуката,
0992 То је теби дара од менека.
0993 Када садјеш до Радуча свога,
0994 Нек покрпиш кулу на Радучу,
0995 Врло ти је кула оветшала
0996 Брез тебека за дван’ест година.“
0997 „ „Фала теби, вридан господине,
0998 А на дару и поштењу твоме.
0999 И ти знадеш, вридан господине,
1000 Да през смрти умирања нема.“ “
1001 Подиже се брињски капетане,
1002 А појаха велика кулаша,
1003 Уз њег пође стотину коњика,
1004 Отискоше уз поље зелено
1005 До ордије личког Мустајбега,
1006 Придаде му Мерданагић-Мују:
1007 „Ето т’, беже, Мерданагић-Мујо,
1008 Дајте мени Марка јединога!“
1009 Згледаше се у коледи Турци,
1010 Дадоше му сина Маријана,
1011 Маријана добро дароваше:
1012 Ники му пење од злата челенку,
1013 Ники му даје токе и илике,
1014 Гдјеко даје мекане цекине,
1015 Бег му даје ћурак са рамена,
1016 Каква ћурка на ћенару нејма.
1017 Стипан даде златне џевердаре,
1018 Што их врану носи у облуку:
1019 „Ето т’ моји мали џевердари!
1020 А ја не дам својих ледењака,
1021 Пријатељу, немој завидити,
1022 Волио би главу изгубити,
1023 Него дати своје ледењаке.“
1024 Па потече брињском капетану,
1025 Пријатељи па се загрлише,
1026 У јуначко лице пољубише.
1027 Када види брињски капетане,
1028 Како њему сина дароваше,
1029 Он повика бега удбињскога:
1030 „Чуј Мустајбег, од све Лике главо!
1031 Кад изидјеш на широку Лику,
1032 Тамо ј’ мојих тридесет сужања,
1033 Отишли су пораз дуговања,
1034 Још је вакта за петнаест дана,
1035 Да донесу мени дуговање,
1036 Сваком кажи на широкој Лици:
1037 Ко је моје збио дуговање,
1038 Нек не носи мени дуговања.
1039 Сваком ћу га, беже, поклонити,
1040 Ја ни од ког дуговања не ћу,
1041 Кад сте ’вако мене проштимали,
1042 Маријана мога даровали.
1043 Ето вами осталих сужања,
1044 Ви их цин’те, како вами драго,
1045 Немојте само кидисати глави.
1046 Што с’ добио овде, Мустајбеже,
1047 Гони благо на широку Лику,
1048 Па га дили, како теби драго!
1049 Ко погино, тако је јунаштво.“
1050 Када чуо лички Мустајбеже,
1051 Он погледа по својих Личаних,
1052 Згледају се личке набодице,
1053 Повикаше личке набодице:
1054 „Стан’ почекај, вридан господине,
1055 Фала теби на господству твоме!
1056 Кад поклањаш сужњем дуговање,
1057 Ево теби шездесет сужања.
1058 Ко је жива сужња уфатио,
1059 Враћа ти га през паре динара
1060 Раз хатора и поштења твога,
1061 Води их тамо до Оточца била,
1062 Ми добитка натраг не враћамо.“
1063 Вратише му шездесет сужања,
1064 Њима вели брињски капетане:
1065 „Фала вами, личке набодице!
1066 Ја добитка ни враћати не ћу.
1067 Нико томе завидити не ће,
1068 Тако нам је наше војевање:
1069 Што с’ добије, да с’ натраг не враћа,
1070 Ко уфати сужња невољника,
1071 Нек га пушта за новце готове,
1072 Ко погине, тако је јунаштво.“
1073 Стоји вика личког Мустајбега:
1074 „О Личани, моји соколови!
1075 За то ће вас беже даровати,
1076 Кад сте ми тако образ освитлали,
1077 Капетану сужње повратили,
1078 Нек с’ спомиње, док је овог свита,
1079 Како смо се липо састанули,
1080 За љубаву сужње проминили.“
1081 Поврати се брињски капетане,
1082 Оде бану и Оточцу билу,
1083 Бег подиже силновиту војску,
1084 Оде беже на широку Лику,
1085 Кад Мустајбег на Удбину дође,
1086 Сав добитак на хрпу санише,
1087 Сваком беже право подилио:
1088 Све на здрава даде под једнако,
1089 На рањена по два паја даје,
1090 Ко погино, по пет паја даје,
1091 Нек му дјеца на оџаку знаду,
1092 За што им је погинуо бабо.
1093 Оженише Стипанова сина.
1094 Тад су они танач уфатили:
1095 Ко ујагми кићену дивојку,
1096 Ако није за вољу дивојци,
1097 Да јој нико силе не учини,
1098 Да је врати за новце готове;
1099 Ко уфати сужња савезата,
1100 Да ни њему не кидише глави,
1101 Да га цини за новце готове.
