Везак везла гријешна ђевојка,
Везак везла у неђељу свету,
Везак везла, Бога не молила,
Она везла, а мајкаје клела:
„Не вез' везка, моја шћери драга! 5
„Да Бог даде,ти га не додрла!“
Мајка клела, те шћерцу уклела,
Те Бог посла два своја анђела,
Па говоре лијепој ђевојци:
„Не вез' платно, лијепа ђевојко, 10
„Не вез' везка у свету неђељу,
„Е је тебе рухо азурано.“
Кад то чула лијепа ђевојка,
Ђерђевом је о тле ударила,
Па говори остаралој мајци: 15
„Клела си ме и уклела си ме,
„Мен' је моје рухо азурано,
„Азурано под црном земљицом;
„Него, мајко, даћеш ми за душу
„По најљепшу од свиле кошуљу, 20
„У ту ћеш ме укопати, мајко!
„Ону другу златом извезену
„Дароваћеш мојој другарици,
„Која ме је научила вести;
„А све друго пусто рухо моје 25
„Дароваћеш сиротам' ђевојкам',
„Не би ли се гр'јеха опростила.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 318-319.
