Vezak vezla griješna đevojka,
Vezak vezla u neđelju svetu,
Vezak vezla, Boga ne molila,
Ona vezla, a majkaje klela:
„Ne vez' vezka, moja šćeri draga! 5
„Da Bog dade,ti ga ne dodrla!“
Majka klela, te šćercu uklela,
Te Bog posla dva svoja anđela,
Pa govore lijepoj đevojci:
„Ne vez' platno, lijepa đevojko, 10
„Ne vez' vezka u svetu neđelju,
„E je tebe ruho azurano.“
Kad to čula lijepa đevojka,
Đerđevom je o tle udarila,
Pa govori ostaraloj majci: 15
„Klela si me i uklela si me,
„Men' je moje ruho azurano,
„Azurano pod crnom zemljicom;
„Nego, majko, daćeš mi za dušu
„Po najljepšu od svile košulju, 20
„U tu ćeš me ukopati, majko!
„Onu drugu zlatom izvezenu
„Darovaćeš mojoj drugarici,
„Koja me je naučila vesti;
„A sve drugo pusto ruho moje 25
„Darovaćeš sirotam' đevojkam',
„Ne bi li se gr'jeha oprostila.“
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 318-319.
