Расла јела на сриед Сарајева,
На све стране разбацила гране,
Једну грану камену Мостару.
Другу грану ка Травники граду,
А четврту ка Мисиру граду, 5
То не била јела у Сарајеву,
Већ то била Марушина мајка.
На све стране кћери поудала:
Сад удаје кћерцу понајмлађу,
Понајмлађу свима понајдражу. 10
Лиепо мајка кћерцу свјетовала:
„С' Богом ајде моја кћери драга,
Кад ти буднеш кроз гору зелену,
Баци духак на биело лице
Жестоко је сунце по горама, 15
Жарко ћете припланути сунце,
Биело ће ти поцрнити лице.
Кад ти будеш близу Цариграда,
А ти ајде моја кћери драга;
Али тихо драга кћери моја, 20
Тихо ајде, а преда се гледај,
Гледат ће те мало и големо,
Гледат ће те царе са дивана,
И царица са царева крила,
Султаније са демир пенџера, 25
Измећари са авлинских врата.
Гледат ће те и говорит ће ти:
..........................................
То је кћерца мајке послушала,
Кад је било близу Цариграда, 30
Спушћа косу коњу по кољених,
Златну узду коњу до кољена.
Тихо иде, а преда се гледа,
Гледало је мало и големо,
Гледало је царе са дивана, 35
И царица са царева крила,
Султаније са демир пенџера,
Измећари са авлинских врата,
Гледали су и говорили су:
„Мили Боже ја чудних сватова, 40
И досад су свати пролазили,
Проводили лиепе дјевојке
Али ниесу оваке памети."
