Мајка Мару кроз три горе звала,
Мара јој се кроз седам одзивље:
„Јеси л' шћери, објелила платно?“
„Њесам мајко, јоште ни почела,
„Момче мије воду замутило.“ 5
„Куни шћери, обједа кунемо:
„Шћери моја, студено му срце!“
„Мајко моја, ка' на гори сунце!“
„Црн му образ пред људима био!“
„Мати моја, ка' планински снијег!“ 10
„Тамо шћери, он се објесио!“
„Мати моја, о грлу мојему!“
„Тамо шћери, ране га допале!“
„Мати моја, од мојих зубова!“
„Тамо шћери, вода га носила!“ 15
„На мому га двору нанијела!“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 105.
