Мајка Фату на далеко дала!
Колико је на далеко дала,
три дувака гором издерала,
три фереџе сунцем поплавиле,
а три пече гране подерале 5
и три добра коња уморила,
док је дошла до војнова двора.
Кад је дошла пред бијеле дворе,
неће Фата да са коња сјаше.
излазила два млада дјевера 10
па су њојзи тихо говорила:
сјаши, Фато, наша снахо драга,
па ти хаиде у бијеле дворе!
Њима Фата с коња одговара:
— Нећу, богме, два дјевера млада, 15
док не видим ђувегију свога,
за кога сам довеђена млада
и за ким сам путе пребродила.
Излазиле младе заовице,
излазио свекар и свекрва. 20
Говирише, ал’ не биеше фајде,
не хтје Фата са коња сјахати.
Тад наиђе главом ђувегија:
— Сјаши коња, ногу преломила!
Да си коња од бабе довела, 25
не би њега тако уморила!
То је Фати врло криво било,
што је војно није упитао,
јеси л', Фато, здраво путовала
и јеси л’ се млада уморила! 30
Него: — Сјаши, ногу преломила!
Па му рече: — Хајд’ у кулу, војно!
Ако сам ти коња уморила,
далеку сам земљу прегазила.
Ти не питаш како ми је било, 35
него жалиш коња бабинога.
И још ћу их девет уморити,
мог се бабе двору повратити.
На дизгин је коња поврнула,
бабину се двору повратила. 40
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 807-808.
