Мајка Мару ситно плетијаше
Од петеро и од деветеро,
Уз плетиво Мару свитоваше:
„Не иди, Маро, у ђул-башчу сама
У ђул-башчи љута гуја спава, 5
Љута гуја челебија Иво.“
Мара мајци тихо проговара:
„Не брини се, мила мајко моја!
Ја сам јутрос у ђул-башчи била,
Љуту сам ја гују уватила, 10
Заклала је дукат-мађаријом,
У њој нашла три драга камена,
Сва три сам ји по пекшишу дала:
Један дала дужди млетачкоме,
Други дала паши босанскоме, 15
А трећи сам себи оставила;
Ономе ћу поклонити, мајко,
Коме будем суђеница млада.“
