Majka Maru sitno pletijaše
Od petero i od devetero,
Uz pletivo Maru svitovaše:
„Ne idi, Maro, u đul-bašču sama
U đul-bašči ljuta guja spava, 5
Ljuta guja čelebija Ivo.“
Mara majci tiho progovara:
„Ne brini se, mila majko moja!
Ja sam jutros u đul-bašči bila,
Ljutu sam ja guju uvatila, 10
Zaklala je dukat-mađarijom,
U njoj našla tri draga kamena,
Sva tri sam ji po pekšišu dala:
Jedan dala duždi mletačkome,
Drugi dala paši bosanskome, 15
A treći sam sebi ostavila;
Onome ću pokloniti, majko,
Kome budem suđenica mlada.“
