Мајка Мару потијо будила

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


[Мајка Мару потијо будила]

Мајка Мару потијо будила:
“Устај, Маро, устај јединице!
Све су мајке ћери пробудиле,
А ја тебе, јединице, нисам.
Твоје друге са водице иду, 5
А ти Маро ни устала ниси!”
То је Мари врло жао било,
Узимала ведро олагано,
Она иде за гору на воду.
Бога мола прелијепа Мара: 10
“Створ’ ме боже, на брду брекињу!”
Што молила, бога домолила:
Бог ју створи на брду брекињу -
Брекињино дебло, то Марино тело,
Брекињине гране, то Марине руке, 15
Брекињино лишће, то Марино лице.
Отуд иде чобан од оваца,
Скочи момче, те одреза грану,
Па направи себи свиралицу.
Излазила лијепе Маре мајка, 20
Излазила, па је говорила:
“Мили боже, чудне свиралице?
Ко канда је моје Маре грло!”



Референце[уреди]

Напомене[уреди]

Уз збирку Милана Обрадовића:

Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. АСАНУ 25-2 бр. 157 (149)

Варијанта:

Извор[уреди]

  • Српске народне пјесме из Западне Славоније, приредила: Славица Гароња -Радованац,Топуско; Нови Сад: Српско културно друштво "Сава Мркаљ"; Книн; Београд: Информативна агенција Искра, 1995., стр. 63.