Мајка Кату ситно уплетује

Извор: Викизворник


[Мајка Кату ситно уплетује]

Мајка Кату ситно уплетује,
и овако њојзи поручује:
„Чујеш, Като, чујеш чисто злато!
Кад ћеш отис у Павлове дворе,
да не збориш за девет година: 5
не говори свекру и свекрви,
не говори три године дана;
не говори куму ни деверу,
не говори две године дана;
не говори з’ви и јетрви, 10
не говори за годину дана;
не говори около комшијам,
не говори за годину дана;
не говори Павлу домаћину,[1]
не говори две године дана“. 15
Како гу је мајка поручила,
све онако Ката учинила.
Кад је било у седму годину,
Бог јој даде једно мушко чедо,
кућа пази оће л’ да говори, 20
да говори своме милом чеду;
она ћути како да је нема.
Досади се Павлу домаћину,
па говори својој домаћици:
„Збори, Като, зе ћу да се женим!”. 25
Она ћути, ништа не беседи,
а кућа јој другу свадбу спраља;
запросио Павле домаћине,
запросио лијепу Марију
у Стамболу граду бијеломе; 30
па ми кити четири здравице,
да испратив на четири стране,
да саберев кићене сватове.
Сакупили кићене сватове,
и су пошли за лепу Марију. 35
К'д су свати близу двора дошли,
промени се Ката немтурача:
обукла је младневестко руо
и турила дукат до појаса,
а на руке девет бурме златне, 40
па узела јен ф'ндак борине,
да пречека лијепу Марију.
Итро Ката трчи поред свата
те привати коња под девојком;
проговара лијепа Марија: 45
„Бог т’ убија, Като немтурачо!
Не видиш ли ћи борина згоре?
Ја не жалим твоје беле руке,
но ја жалим девет бурме златне!"
У гроот се Ката насмејала, 50
и у смеј се Мари одговара:
„О, орјатко, брго-говоритко!
Брго ћеш се роду повратити;
ја ти несам нема немтурајка,
теке ми је мајка наручила, 55
да не зборим за девет година!"
Брго трчу Павлу на мижде:
„Проговори Ката немтурача!”
Много драго Павлу му је било,
незнано је благо растурија, 60
па говори куму и деверу:
„Верна браћо, кићени сватови!
Да вратите лијепу Марију!”
Павле пита Кату немтурачу:
„Што си на ме толко љута била?“ 65
Тихо Ката њему одговара:
„Тако ми је мајка наручила,
када ми је т’нку косу плела”.



Референце[уреди]

  1. Жене у Старој Србији и Албанији нипошто не изговарају имена својих мужева пред мушкарцима, а ни пред женама, јер би се то сматрало неприличним и безобразним. Кад се жене поздрављају, онда се за мужа пита: како ти је домаћин?, тј. како је здравље главе куће. Такође и муж не изговара име своје жене него је назива „домаћица". Уместо ове титуле, од мужа ћете чути и: она, тј. његова жена; и жена уместо „домаћин" каже он, онај, тј. њен муж.

Извор[уреди]

  • Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 330-332.
  • Народна књижевност Срба на Косову - Приповедна епика, приредио др. Владимир Бован, књига 3, Јединство, Приштина, 1980, стр.: 141-143.
  • Владимир Бован: Антологија српске народне епике Косова и Метохије, Јединство, Приштина, 1974., стр. 136-138.