Мајка Кату за Арапа даје,
за Арапа, за жути дукати.
Баба зету ручом наручује:
„Ноћом дођи, ноћом и отиди,
тур' на руке беле рукавице, 5
па намакни калпак над очију
да ти Ката лице не опозна."[2]
Купи Арап двеста и два свата,
те узима Кату невестицу.
Кад су били кроз гору зелену, 10
проговара Ката невестица:
„Бога тебе, мој ручни девере,
а који је млади младожења?”
„Бога тебе, Като невестице,
гледај редом кићени сватови, 15
та кому се само зуби беле,
то је, Като, млади младожења.”
„Бога тебе, мој драги девере,
додај мени ножи од биљура
да расечем зелену јабуку, 20
да расквасим моја медна уста.”
Даде Кате ноже од биљура,
ал’ не сече зелену јабуку,
веће себе у срце убоде.
Певач, место записа и напомена
Балада с мотивом као у песми „Ели-бег проси Бојану“ из „Двора самотворних.“
