Majka Zulku sitno pletijaše —
Od petero i od devetero;
Uz pletivo Zulku sjetovaše:
„Goji, šćerko, duge pletenice,
„Stara će te udomiti majka, 5
„Gdje ćeš naći svekra i svekrvu.
„Ti ćeš njima lako ugoditi:
„Poklonjaj se, a ne odgovaraj!...
Mlada Zulka mudro sjet primala.
Zaprosi je Zahim Alaj beže — 10
I odvede dvoru bijelome.
Kad je prošla godinica dana,
Rodi sina Zahim-begovica.
Svekrva joj sina čestituje:
A ona se njojzi poklonjaše. 15
Kori majka svog’ Zahima sina,
Što je dov’o nijemu kadunu.
Kad je prošla druga godinica,
Rodi kada i drugoga sina.
Svekrva je opet čestituje — 20
Kada joj se samo poklanjaše.
Kori majka svog’ Zahima sina:
„Ču li mene, Zahim Alajbeže,
„Nijem će ti evlad ostanuti!
„Već ti hajde Novom bijelome, 25
„Pa dovedi Novkinju djevojku.
„Što će tebi nijeme kaduna,
„Da ti rađa nijeme sinove!?“
Kad je Zajku korba dodijala,
On opremi brata Mehmed-bega, 30
Da mu prosi Novkinju djevojku,
Da j’ isprosi i dvoru dovede.
Kad Mehmed beg dovede djevojku,
Kad je bio blizu dvora svoga —
Obuče se Zahimbegovica 35
I obuče dva nejaka sina,
Pa išeta pred bijele dvore.
Ugleda je Novkinja djevojka,
Pa govori do sebe djeveru:
„Oj, Boga ti, brate Mehmed-beže, 40
Šta se ono pred dvorima sjaji —
„Il’ je sunce sa neba panulo?!“
— „Nije sunce sa neba panulo,
„Već ono je mila snaha moja
„Su njezmna dva nejaka sina“. 45
U tom stignu pred bijele dvore.
Progovara sa konja djevojka:
„Selam haleć, nijema kaduno!
„S kim ćeš odsad više večerati,
„S kime li ćeš u ložnicu poći?“. 50
Progovori nijema kaduna:
„Haleć selam, brza govorkinjo!
„U ovome dvoru n’ ugodila,
„Brže svoga baba pohodila;
„Ja ću spavat s’ mojim Alaj-begom, 55
„Večeravat s’ svekrom i svekrvom!“
Skoči s konja beže, Mehmed-beže,
Pa uleće u bijele dvore,
Te zavika iz grla bijela:
„Muštuluk mi brate od matere, — 60
„Progovori nijema Zulejka!...“
Šemluk čini Zahim Alaj-beže —
Viši šemluk, već kad se je ženio;
A Novkinju bratu poklonio —
