Мајка Злату ситно уплетује,
уплетује а ју наручује:
„Златка, ћерко, једина у мајке,
ти не збори за девет година:
три године свекру и свекрви, 5
три године зове и јетрве,
две године свима комшијама,
и годину своме милом драгу”.
Како ју је мајка сетовала,
Тако ју је Златка послушала, 10
не говори за девет година:
три године свекру и свекрви,
три године зави и јетрви,
две године свима комшијама,
и годину своме милу драгу; 15
када се је драгу додијало,
тада својој[1] мајци говоријо:
„Чујеш ли ме, моја стара мајко,
нем ти легнем а нем ти се дигнем,
да ми гледаш другу да ми просиш. 20
Мајка сина свога послушала,
запроси му Гркињу девојку,
запроси ју, и прстен ју носи,
и доведе Гркињу девојку.
Како ју је у двор уводила, 25
одма ју је говор заводила;
Златка седи па горње чардаке,
у руке јој та френкла борина;
њој долази та млада Гркиња,
њој долази па јој и говори: 30
„Бог’ т’ убијо, Златко немтуркињо
буд не жалиш твоје беле руке,
па[2] не жалиш бурме и прстење.”
Кад то зачу Златка материна,[3]
брже збори а брже одлази, 35
те се своме роду поврнула,
своме роду кроз плач говорила:
„А ја несам Златка немтуркиња,
но је мене мајка световала,
да не зборим за девет година; 40
како ме је она световала,
тако ме је и данас примила."
То изусти и душицу пусти.
