Majka Zlatu sitno upletuje,
upletuje a ju naručuje:
„Zlatka, ćerko, jedina u majke,
ti ne zbori za devet godina:
tri godine svekru i svekrvi, 5
tri godine zove i jetrve,
dve godine svima komšijama,
i godinu svome milom dragu”.
Kako ju je majka setovala,
Tako ju je Zlatka poslušala, 10
ne govori za devet godina:
tri godine svekru i svekrvi,
tri godine zavi i jetrvi,
dve godine svima komšijama,
i godinu svome milu dragu; 15
kada se je dragu dodijalo,
tada svojoj[1] majci govorijo:
„Čuješ li me, moja stara majko,
nem ti legnem a nem ti se dignem,
da mi gledaš drugu da mi prosiš. 20
Majka sina svoga poslušala,
zaprosi mu Grkinju devojku,
zaprosi ju, i prsten ju nosi,
i dovede Grkinju devojku.
Kako ju je u dvor uvodila, 25
odma ju je govor zavodila;
Zlatka sedi pa gornje čardake,
u ruke joj ta frenkla borina;
njoj dolazi ta mlada Grkinja,
njoj dolazi pa joj i govori: 30
„Bog’ t’ ubijo, Zlatko nemturkinjo
bud ne žališ tvoje bele ruke,
pa[2] ne žališ burme i prstenje.”
Kad to začu Zlatka materina,[3]
brže zbori a brže odlazi, 35
te se svome rodu povrnula,
svome rodu kroz plač govorila:
„A ja nesam Zlatka nemturkinja,
no je mene majka svetovala,
da ne zborim za devet godina; 40
kako me je ona svetovala,
tako me je i danas primila."
To izusti i dušicu pusti.
