Мајка Јелу шалом покарала:
"Моја Јело, моје дијете драго;
Волила би да си ми слијепа,
Нег' што си ми тако одвећ лијепа
За те су се земље завадиле, 5
Девет бана од девет земаља,
Седам паша и четири аге,
Сам са собом, господине бане!"
То је Јели врло жао било,
Она оде на горње чардаке, 10
Облачи се у мушко одијело,
Сабљу паше Стојан арамбаше,
Коња јаше Краљевића Марка.
Она иде господину бану.
Лијепо ју је дочекао бане; 15
Коња меће у доње подруме,
Јелу меће на горње чардаке;
Коња јој је зоби назобио,
И лађане воде напојио.
Носи Јели вина и ракије; 20
Неће Јела вина ни ракије,
Шекер једе, хладну воду пије,
Још се боји, да се не опије,
Да је бане у лице не знаде.
Кад је било вечер по вечери, 25
Меће Јелу на меке душеке,
Леже бане на тврде сандуке.
Кад је било око пола ноћи,
Ал' говори Јелица дјевојка:
"Вамо, вамо, господине бане. 30
На душеке и на десну руку!"
Ал' говори господине бане:
"Спавај, спавај, делијо незнана!"
Кад ујутру бијели дан освано,
Коња јој је зоби назобио, 35
И лађане воде напојио.
Носи Јели вина и ракије,
Неће Јела вина ни ракије,
Већ узјаха свога коња шарца,
Па измиче у то поље равно; 40
И повика танко, гласовито -
"Није ово незнани делија,
Већ је Јела, лијепа дјевојка!"
